• quote 24
  • А 270
  • а 404
  • авлијама 1
  • адвокатима 1
  • адет 1
  • Ајд 1
  • Ајде 2
  • ајлук 1
  • Ако 14
  • ако 70
  • Алат 4
  • алат 8
  • Алата 1
  • алата 13
  • алате 1
  • алатово 1
  • алатом 1
  • алату 5
  • алеја 1
  • али 130
  • Али 200
  • Алил 3
  • Алиле 2
  • Алилу 3
  • алка 1
  • алком 2
  • Ама 7
  • амале 1
  • амам 16
  • Амам 2
  • амама 12
  • амамом 1
  • амамска 3
  • амамске 1
  • амамских 1
  • амаму 5
  • амамџика 7
  • амамџике 1
  • амамџики 1
  • амамџиком 1
  • Аман 1
  • амбареви 1
  • амбарима 2
  • амбарове 1
  • амбаровима 1
  • антеријама 2
  • антерије 2
  • антерији 5
  • антерију 2
  • ао 1
  • Ао 2
  • арапски 1
  • арбијом 1
  • аренде 2
  • арија 1
  • Аритон 1
  • Аритонових 1
  • Арнаута 1
  • Арнауте 1
  • Арнаутима 2
  • Арнаутин 7
  • Арнаутина 6
  • Арнаутинова 1
  • Арнаутину 3
  • Арнаутлук 1
  • Арнаутлука 1
  • арнаутска 2
  • Арса 48
  • Арсе 2
  • Арси 3
  • Арсине 1
  • Арсо 8
  • Арсом 1
  • Арсу 2
  • Аскер 1
  • астал 1
  • астала 1
  • астали 1
  • асура 1
  • асуре 2
  • асури 1
  • атар 1
  • Аух 1
  • Аферим 2
  • Ах 13
  • ах 4
  • Аха 3
  • Ахмет 4
  • Ахмета 7
  • Ахмете 1
  • Ахметов 2
  • Ахметови 1
  • Ахметовог 1
  • Ахметовој 1
  • Ахмету 2
  • ашама 1
  • ашикује 1
  • Ашчика 1
  • ашчика 11
  • ашчике 2
  • ашчикин 1
  • ашчикину 1
  • ашчику 2
  • Ба 2
  • ба 4
  • баба 16
  • Баба 3
  • бабе 2
  • Бабин 1
  • бабица 1
  • бабо 6
  • бабу 2
  • бавећи 1
  • бави 1
  • бавио 1
  • баждарнице 1
  • бајаги 2
  • бајање 1
  • бајке 1
  • бакале 1
  • бакарне 1
  • бакрачима 1
  • бакшиш 1
  • бакшиша 1
  • бакшишом 1
  • балавац 1
  • балега 1
  • балегом 1
  • балсамске 1
  • банчила 1
  • бањама 1
  • Бању 1
  • Бар 3
  • бар 36
  • баратати 1
  • барјам 1
  • барут 1
  • барута 1
  • басамака 1
  • басамаке 2
  • басма 1
  • басме 5
  • басму 3
  • бат 6
  • Бата 1
  • бата 3
  • бате 3
  • бати 1
  • батина 1
  • бато 9
  • батом 1
  • бату 1
  • баца 6
  • бацајући 2
  • бацала 1
  • бацали 1
  • бацање 1
  • бацао 1
  • бацати 1
  • Баци 1
  • баци 12
  • бацивши 1
  • бацио 3
  • бацити 2
  • бачвама 1
  • бачве 4
  • бачву 1
  • баџе 1
  • баџи 1
  • баџом 1
  • баџу 1
  • Баш 2
  • баш 31
  • Башта 1
  • башта 7
  • баште 16
  • баштенски 1
  • баштенским 1
  • башти 12
  • башту 3
  • бдења 1
  • бегова 1
  • бегови 4
  • беговима 5
  • бегунаца 1
  • беде 1
  • Бедра 1
  • бедра 4
  • бедрима 2
  • бедру 1
  • бежала 1
  • бежале 3
  • бежали 1
  • бежање 1
  • бежао 1
  • бежати 1
  • беже 5
  • Бежећи 1
  • бежећи 6
  • бежи 5
  • без 35
  • безбедност 1
  • безбрижније 1
  • бела 6
  • беласајући 1
  • беле 3
  • белегом 1
  • белегу 1
  • бели 3
  • белила 2
  • белиле 1
  • белим 15
  • белина 1
  • белине 1
  • белином 1
  • белину 1
  • Белио 1
  • белих 1
  • бело 2
  • белог 2
  • белом 3
  • белу 2
  • беље 1
  • БЕОГРАД 1
  • берићет 1
  • бес 3
  • беса 12
  • бесан 2
  • бескрајне 1
  • бескрајно 1
  • бесмо 1
  • бесне 1
  • беснела 1
  • беснео 2
  • бесни 3
  • беснила 1
  • Бесно 1
  • бесно 2
  • бесомучно 1
  • Беше 2
  • беше 23
  • бешње 6
  • бешњи 2
  • Би 1
  • би 719
  • бива 13
  • бивају 5
  • бивала 6
  • бивале 1
  • бивали 2
  • бивало 11
  • бивао 5
  • бивати 5
  • бивола 1
  • бије 9
  • била 201
  • Била 8
  • Биле 1
  • биле 40
  • били 51
  • било 155
  • Било 5
  • бињекташ 1
  • бињиш 1
  • био 120
  • Био 3
  • бирало 1
  • биран 1
  • бисаге 3
  • бити 75
  • биће 4
  • бих 2
  • блага 1
  • благо 3
  • благодарна 1
  • благодарност 1
  • благодарности 3
  • благосиља 1
  • благосиљајући 1
  • благослов 1
  • благослова 2
  • благословена 1
  • блажен 1
  • блажи 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледих 1
  • бледо 1
  • блеђа 1
  • блејања 1
  • блејање 1
  • блене 1
  • блештало 1
  • ближе 4
  • близак 1
  • близина 1
  • близини 1
  • близу 3
  • бљештала 3
  • бљештало 1
  • бљештањем 1
  • бљеште 1
  • бљештећи 1
  • бљешти 3
  • бљунула 1
  • бљутавим 1
  • бог 1
  • Бог 7
  • бога 1
  • Бога 7
  • богаства 2
  • богаство 5
  • богаству 1
  • богат 1
  • богата 2
  • богате 2
  • богати 3
  • богатим 1
  • богатих 1
  • богато 1
  • богатој 1
  • богату 1
  • Богом 2
  • Богородице 1
  • Богу 2
  • бодро 1
  • боду 1
  • Боже 9
  • Божић 3
  • Божића 1
  • божје 2
  • божју 1
  • бој 10
  • боја 1
  • бојажљиво 3
  • бојазан 1
  • Бојала 2
  • бојала 6
  • бојале 1
  • Бојали 1
  • бојали 3
  • бојама 2
  • бојао 2
  • боје 5
  • бојећи 9
  • боји 6
  • бојом 1
  • боју 1
  • бокале 1
  • бол 12
  • бола 6
  • боле 1
  • болела 1
  • болесна 2
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 4
  • болешљив 2
  • болешћу 1
  • болова 2
  • болови 1
  • Боље 2
  • боље 23
  • бољу 1
  • бора 2
  • борама 1
  • боре 2
  • борећи 1
  • бори 1
  • БОРИСАВ 1
  • бором 1
  • боса 1
  • босе 3
  • босиљак 1
  • босим 1
  • боцкају 1
  • бошче 1
  • бошчи 1
  • бошчом 2
  • бравом 2
  • брада 1
  • браде 4
  • брадици 1
  • брадом 1
  • брак 1
  • брака 1
  • бране 1
  • бранећи 2
  • брани 5
  • браним 1
  • браства 5
  • браственика 1
  • браственике 1
  • браству 1
  • брат 4
  • брата 1
  • братом 1
  • браћа 1
  • брачна 2
  • брачне 4
  • брачни 1
  • брачнога 1
  • брачној 1
  • брачном 2
  • брашна 9
  • брашно 1
  • брда 2
  • брдима 1
  • бре 24
  • бректала 1
  • бректао 1
  • брекће 1
  • брекћући 2
  • бременита 1
  • брже 4
  • брз 1
  • брза 1
  • брзим 1
  • брзини 1
  • Брзо 18
  • брзо 70
  • брзу 2
  • брига 2
  • бригу 2
  • брижљиво 4
  • брижно 1
  • бризну 2
  • бризнути 1
  • бријању 1
  • брисале 1
  • брисали 1
  • брисати 1
  • брише 2
  • бришући 6
  • бркова 1
  • бркови 2
  • брковима 1
  • брљива 1
  • брњицама 1
  • бројаницама 2
  • бројанице 1
  • Бројанице 1
  • бројећи 1
  • броји 2
  • брујало 1
  • бруји 2
  • бубањ 1
  • бубњари 1
  • бубњева 1
  • бубњеве 1
  • буде 34
  • будем 2
  • будећи 1
  • буди 1
  • будни 1
  • буду 9
  • будућег 1
  • буђу 1
  • бујала 1
  • бујна 2
  • бујност 1
  • бујности 1
  • бујношћу 2
  • буклија 1
  • буклијама 1
  • буклију 1
  • буктао 1
  • була 1
  • булама 1
  • бунар 2
  • бунара 11
  • бунарима 1
  • бунарског 1
  • бунару 5
  • буне 1
  • буни 2
  • бунила 1
  • бунило 1
  • буновни 1
  • бурад 1
  • бурмут 2
  • бурмута 1
  • бурним 1
  • бутине 1
  • бутне 1
  • буцмаст 1
  • бушећи 1
  • вади 1
  • вађено 1
  • ваздан 1
  • ваздух 3
  • ваздуха 1
  • ваздухом 3
  • ваздуху 3
  • Ваистину 1
  • вајда 1
  • вајкада 1
  • вајкала 1
  • вајкању 1
  • вал 1
  • ваља 3
  • ваљају 1
  • ваљање 1
  • ваљда 22
  • Ваљда 4
  • вам 2
  • вама 2
  • Ванка 1
  • Ванко 5
  • Ванком 1
  • вара 1
  • варала 1
  • варош 19
  • варошана 1
  • варошанка 1
  • вароши 40
  • варошима 2
  • варошка 3
  • варошке 2
  • варошки 4
  • варошкога 2
  • варошку 1
  • вас 11
  • Васки 1
  • Васкин 1
  • Васкрсе 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватренија 1
  • ватри 2
  • ватром 1
  • ватру 1
  • ваша 2
  • вашега 1
  • вашу 2
  • ведрине 1
  • веже 1
  • вез 2
  • веза 6
  • везавши 1
  • везане 1
  • везаним 1
  • везаних 2
  • везаног 1
  • везе 2
  • везиване 1
  • везивање 1
  • везове 1
  • везови 1
  • везу 2
  • везује 2
  • веје 1
  • вела 2
  • велика 14
  • Велика 2
  • велике 15
  • Велики 1
  • велики 17
  • великим 15
  • великих 3
  • велико 10
  • великог 6
  • великодушно 1
  • великој 8
  • великом 4
  • велику 17
  • величине 1
  • величином 1
  • Вељи 1
  • венац 2
  • венаца 1
  • вене 1
  • венем 1
  • вену 1
  • венчавале 1
  • венчавао 2
  • венчали 1
  • венчане 1
  • венчаним 1
  • венчања 6
  • венчање 4
  • венчањем 1
  • венчању 2
  • венчао 1
  • вењаке 1
  • Вео 1
  • вео 2
  • вере 4
  • веренице 1
  • верни 1
  • веровала 1
  • веровали 1
  • веровало 1
  • веровања 1
  • веровао 2
  • верује 7
  • верујеш 1
  • верујући 4
  • весела 3
  • веселе 3
  • весели 2
  • веселије 2
  • веселији 1
  • весело 6
  • весеља 6
  • весеље 13
  • весељем 2
  • весељима 4
  • весељу 2
  • весео 1
  • вест 2
  • ветри 3
  • Ветрила 1
  • Већ 11
  • већ 337
  • већа 5
  • веће 3
  • већем 1
  • већи 9
  • већим 2
  • већином 7
  • већом 1
  • вече 14
  • вечер 1
  • вечера 10
  • вечеравала 1
  • вечеравали 2
  • вечерају 1
  • вечерало 1
  • вечерама 1
  • вечерас 2
  • вечераш 2
  • вечере 10
  • вечери 2
  • вечерима 1
  • вечером 1
  • вечеру 4
  • вечита 1
  • вечити 2
  • вечито 11
  • Вечито 2
  • вечитог 1
  • вечиту 1
  • веша 1
  • вештице 1
  • ви 9
  • вида 1
  • Виде 5
  • виде 94
  • видевши 7
  • Видела 2
  • видела 25
  • виделе 7
  • видели 4
  • видело 31
  • Видело 6
  • Видео 1
  • видео 20
  • видесмо 1
  • видети 13
  • видећеш 1
  • видећи 12
  • видеше 3
  • види 55
  • Видим 2
  • видим 5
  • видиш 2
  • виђају 3
  • виђали 2
  • виђен 1
  • виђење 1
  • Вижљаста 1
  • вика 3
  • викала 1
  • викао 1
  • викну 13
  • вику 1
  • вила 1
  • вили 1
  • вилица 2
  • вилицама 2
  • Вилице 1
  • вилице 3
  • вилици 1
  • вина 7
  • вино 9
  • винове 1
  • виноград 1
  • винограда 3
  • винограде 1
  • виногради 1
  • виноградима 2
  • вином 2
  • вире 1
  • вири 2
  • вирила 1
  • вириле 1
  • вирили 1
  • вирио 3
  • висила 2
  • висило 1
  • висину 1
  • висок 6
  • висока 4
  • високе 4
  • високим 6
  • високих 3
  • високо 2
  • високог 1
  • високом 1
  • витицама 1
  • витка 2
  • витком 2
  • витлајући 1
  • витлале 1
  • виче 17
  • вичу 2
  • виша 3
  • више 249
  • Више 8
  • виши 1
  • вишњама 1
  • влага 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влагу 2
  • владао 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владичиног 2
  • влажан 3
  • влаже 1
  • влажила 1
  • влажна 3
  • влажне 1
  • влажним 3
  • влажних 3
  • влажно 1
  • влажном 2
  • влажну 1
  • власти 2
  • Вода 3
  • вода 7
  • водама 1
  • Воде 2
  • воде 21
  • воденица 2
  • воденице 2
  • воденичарима 1
  • води 20
  • водила 2
  • водиле 1
  • водило 1
  • водио 1
  • водити 4
  • Водице 2
  • водњикавих 1
  • водом 13
  • воду 5
  • вођен 2
  • вођена 1
  • вођење 1
  • вођство 1
  • вођу 1
  • возимо 1
  • војску 1
  • војсци 1
  • воле 2
  • волела 9
  • волеле 1
  • волели 2
  • Волео 1
  • волео 2
  • воли 11
  • Волим 1
  • волим 3
  • волиш 2
  • волове 1
  • воловским 1
  • воља 1
  • воље 4
  • вољен 1
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воњ 4
  • восак 2
  • воска 1
  • воћем 1
  • Врања 1
  • Врање 1
  • Врању 1
  • врапци 1
  • врапцу 2
  • врат 15
  • врата 59
  • врате 1
  • врати 23
  • вратила 1
  • вратиле 1
  • вратима 8
  • вратио 9
  • вратити 1
  • вратне 2
  • вратном 1
  • вратова 1
  • вратове 1
  • вратови 3
  • вратом 2
  • врату 7
  • враћа 12
  • враћајући 3
  • враћала 2
  • враћале 2
  • враћали 1
  • враћао 3
  • враћати 1
  • врачајте 1
  • врачара 1
  • враџбина 1
  • врбама 2
  • врева 3
  • вреве 2
  • вреву 1
  • вредела 1
  • вредно 1
  • врела 7
  • вреле 1
  • врелим 5
  • врелина 2
  • врелине 1
  • врелини 2
  • врелином 1
  • врелину 1
  • врелу 1
  • Време 1
  • време 33
  • времена 10
  • врео 1
  • врило 1
  • врискање 1
  • вриском 1
  • вриштећи 2
  • врло 2
  • врпољи 1
  • врста 1
  • врстом 1
  • вртело 1
  • вртећи 1
  • врти 1
  • врући 1
  • врх 3
  • врха 2
  • врхове 1
  • врхови 1
  • врху 1
  • вршењу 1
  • вршници 1
  • вршњакиња 1
  • вукао 1
  • вукле 1
  • вукли 1
  • вуку 1
  • вукући 2
  • вуне 4
  • вуненим 1
  • вуче 3
  • вучени 1
  • га 300
  • гадећи 1
  • гадног 1
  • гадној 1
  • гађати 2
  • гажење 1
  • гажењем 1
  • Газда 2
  • газда 34
  • газдама 2
  • газдарица 2
  • Газдарице 2
  • газдарице 7
  • газдарицу 1
  • газде 3
  • газди 2
  • газдина 1
  • газдино 1
  • газдиног 1
  • газдиној 1
  • газдином 1
  • газдо 7
  • газду 7
  • Газе 1
  • гази 1
  • Гајка 8
  • гајтана 4
  • гајтанима 1
  • гајтанова 1
  • гаса 2
  • гаси 1
  • гасила 1
  • гасиле 1
  • гаћама 2
  • гашења 1
  • гвоздена 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 1
  • Где 6
  • где 68
  • гибанице 1
  • глава 8
  • главе 27
  • глави 6
  • главица 1
  • главицама 1
  • главне 2
  • главни 2
  • главно 1
  • Главно 1
  • главној 2
  • главобоље 1
  • главом 16
  • Главу 1
  • главу 28
  • главче 1
  • гладећи 1
  • глади 3
  • гладио 1
  • гладити 1
  • гладна 1
  • гладно 2
  • Глас 1
  • глас 42
  • гласа 9
  • гласни 1
  • гласније 1
  • гласник 5
  • гласника 6
  • гласнике 2
  • гласнику 1
  • гласници 4
  • гласницима 2
  • Гласно 1
  • гласно 11
  • гласова 1
  • гласове 2
  • гласови 4
  • гласовима 1
  • гласом 10
  • гласу 11
  • глатко 1
  • гле 2
  • Гле 2
  • гледа 24
  • гледај 1
  • гледају 6
  • гледајући 30
  • гледала 20
  • гледале 1
  • гледали 7
  • гледало 3
  • гледам 1
  • гледамо 1
  • гледања 1
  • гледање 1
  • Гледао 1
  • гледао 11
  • гледати 18
  • Гледаће 1
  • гледаћу 1
  • гледаш 1
  • гломазна 1
  • глувонеми 1
  • гнев 1
  • гнушајући 1
  • го 2
  • говор 1
  • говора 1
  • говоре 1
  • говорене 1
  • говорећи 1
  • говори 17
  • говорила 5
  • говорили 2
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 1
  • говорима 1
  • говорио 13
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 20
  • годи 2
  • година 8
  • годинама 5
  • године 12
  • години 3
  • годину 6
  • годишња 1
  • годишње 1
  • гозбе 3
  • гојазности 1
  • гоји 2
  • гојна 1
  • гојности 1
  • гола 9
  • голе 1
  • големашкога 1
  • голи 2
  • голих 1
  • голицаво 3
  • голицавост 1
  • голицања 1
  • голицање 2
  • голог 2
  • гологлав 4
  • голој 1
  • голом 1
  • голу 2
  • гомилало 1
  • гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гони 1
  • гонила 2
  • гонио 2
  • горд 1
  • горда 1
  • гордијом 1
  • гордости 1
  • Горе 12
  • горе 93
  • горег 1
  • горела 4
  • гореле 4
  • горели 1
  • горети 1
  • Гори 1
  • гори 5
  • Горко 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњег 4
  • горњега 1
  • горњем 3
  • Горњи 1
  • горњи 6
  • горњим 1
  • горњом 1
  • горњу 2
  • горчина 1
  • горчине 1
  • горчину 2
  • Господ 3
  • господара 1
  • Господе 5
  • господин 1
  • господства 2
  • Господу 2
  • госпоства 1
  • Гост 1
  • гост 9
  • госта 1
  • госте 8
  • гости 13
  • гостију 2
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостинској 3
  • гостинску 1
  • гостити 1
  • госту 2
  • готов 3
  • готова 10
  • готове 4
  • готови 3
  • готовила 1
  • Готово 5
  • готово 77
  • готовог 1
  • готовом 1
  • готову 1
  • гошћена 1
  • гошћени 1
  • гошћења 1
  • гошћењу 1
  • гошћу 1
  • грабећи 2
  • грабила 1
  • грабили 1
  • грабио 1
  • град 2
  • градића 1
  • градовима 1
  • граду 1
  • граја 7
  • граје 2
  • граји 1
  • границе 1
  • граници 6
  • границу 1
  • грашке 1
  • грба 1
  • гргуравој 1
  • Грдан 1
  • грдећи 2
  • грди 8
  • грдила 1
  • грдити 3
  • грдне 2
  • грдним 2
  • грдња 1
  • грдњи 1
  • грдњу 1
  • гребе 1
  • гребле 1
  • гребу 1
  • греде 4
  • грејала 2
  • греје 2
  • грех 6
  • греши 1
  • грешити 1
  • грива 1
  • гриве 1
  • гриву 1
  • гризе 1
  • гризли 1
  • гризући 2
  • грицкањем 1
  • Грка 1
  • Гркиња 1
  • грла 5
  • грлени 1
  • грлење 1
  • грлењу 1
  • грлећи 7
  • грли 5
  • грлила 4
  • грлио 4
  • грлити 2
  • грлић 1
  • грло 6
  • грлу 2
  • грљења 1
  • грљење 1
  • грнета 1
  • грнетара 1
  • грнетару 2
  • грнете 1
  • грнетом 2
  • грнету 2
  • гроб 1
  • гроба 1
  • гробља 2
  • гробљанске 2
  • гробље 12
  • гробљу 9
  • гробно 2
  • гробови 1
  • Гробови 1
  • гробовима 1
  • гробу 2
  • грожђа 1
  • грози 1
  • грозница 1
  • Грозница 1
  • грозници 2
  • грозницу 1
  • грозничав 3
  • грош 1
  • грошева 1
  • грубим 1
  • грубо 1
  • грудвама 1
  • грудве 1
  • грудима 2
  • грумен 1
  • груну 1
  • грунуше 1
  • групама 2
  • грца 1
  • грцајући 1
  • грцала 2
  • грцање 1
  • грцао 1
  • Грцима 1
  • грч 2
  • грче 2
  • грчевитим 1
  • грчевито 1
  • грчећи 1
  • Грчећи 1
  • грчила 1
  • грчке 2
  • грчки 1
  • губе 1
  • губећи 1
  • губи 6
  • губила 3
  • губили 2
  • губио 3
  • губитак 1
  • губити 1
  • гужва 1
  • гужвала 1
  • гужве 2
  • гужву 1
  • гунђају 1
  • гунђала 1
  • гуњеве 1
  • гуњом 4
  • гуњу 3
  • гура 1
  • гурабија 1
  • гурају 1
  • гурајући 3
  • гурне 2
  • гурну 1
  • гурнувши 1
  • густ 1
  • густим 3
  • густих 1
  • густог 2
  • густу 1
  • гута 3
  • гутала 1
  • гутао 1
  • гутљаје 1
  • гуше 1
  • гушећи 1
  • гуши 2
  • гушила 1
  • гушило 1
  • гушио 2
  • гушћи 1
  • да 2401
  • Да 28
  • даби 1
  • дава 6
  • давајући 1
  • давала 4
  • давале 1
  • давали 2
  • давање 1
  • давао 4
  • давати 1
  • дави 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • дављење 1
  • давно 3
  • давши 1
  • даде 8
  • дадоше 1
  • дај 11
  • Дај 8
  • даје 9
  • дајеш 1
  • дајући 2
  • дакле 7
  • Дакле 8
  • дала 4
  • далека 4
  • Далеко 1
  • далеко 15
  • дали 1
  • даља 1
  • Даље 1
  • даље 17
  • даљине 1
  • даљу 1
  • дан 42
  • дана 51
  • данак 1
  • данас 4
  • данашњег 1
  • данашњице 1
  • дане 3
  • дани 4
  • дану 1
  • Дању 2
  • дању 5
  • дао 7
  • дар 9
  • дара 1
  • даривати 1
  • дарова 5
  • дарове 4
  • дарови 5
  • даровима 2
  • дарује 1
  • дарују 1
  • дасака 2
  • даске 1
  • дати 2
  • датим 1
  • даће 1
  • дах 3
  • дахира 1
  • дахтао 1
  • два 21
  • двадесетпету 1
  • двадесету 1
  • дваест 1
  • двама 1
  • дванаест 2
  • две 9
  • двема 2
  • двери 5
  • дверима 1
  • двогубо 1
  • двоје 2
  • двојица 3
  • двојицу 1
  • двокрилне 1
  • дворе 2
  • дворењу 1
  • дворећи 1
  • Дворећи 1
  • двори 10
  • дворила 1
  • двориш 1
  • дворишта 8
  • Двориште 1
  • двориште 13
  • дворишту 15
  • двоумећи 1
  • Де 3
  • де 8
  • дебела 2
  • дебеле 3
  • дебели 1
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебелог 1
  • дебео 1
  • девера 3
  • девером 2
  • девојака 1
  • девојачке 1
  • девојка 11
  • девојкама 6
  • Девојке 1
  • девојке 8
  • девојком 1
  • девојку 8
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • деда 11
  • Деда 2
  • деде 2
  • деди 2
  • дедина 1
  • дедо 7
  • дедом 1
  • деду 2
  • дело 1
  • делове 1
  • делови 1
  • делом 1
  • дењкове 1
  • дењкови 1
  • део 10
  • деоба 1
  • деобе 1
  • десетак 1
  • десету 1
  • деси 2
  • десило 3
  • десити 2
  • десне 1
  • десном 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 24
  • детета 3
  • дететом 2
  • детету 1
  • детиња 3
  • детиње 1
  • детињим 1
  • детињско 1
  • детињства 1
  • детињство 1
  • детињу 1
  • деца 10
  • Деца 2
  • деце 12
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 3
  • децу 7
  • дечје 1
  • дечји 1
  • дечка 2
  • Дечко 1
  • дечко 3
  • дечком 2
  • дечку 1
  • дечурлије 1
  • диве 1
  • дивећи 3
  • дивље 2
  • дивљење 2
  • дивљина 1
  • дигао 5
  • дигла 3
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнувши 1
  • дигнутом 1
  • дигоше 2
  • диже 26
  • дижући 3
  • дизала 6
  • дизале 1
  • дизао 2
  • дизати 3
  • дизгин 1
  • дизгине 1
  • дико 5
  • дим 3
  • димњак 1
  • димњаком 1
  • димњацима 2
  • динар 1
  • дира 3
  • дирајући 1
  • дирала 1
  • дирале 1
  • дирало 1
  • дирао 1
  • дирати 1
  • дирек 2
  • дирека 1
  • дирецима 2
  • дирну 1
  • дисање 1
  • дише 1
  • Дише 1
  • дишу 2
  • длакама 1
  • длакасте 1
  • длаке 1
  • длан 1
  • длана 1
  • длановима 1
  • дланом 1
  • длану 1
  • дна 2
  • дневна 1
  • дно 1
  • дном 1
  • дну 5
  • до 161
  • До 4
  • доба 10
  • добар 1
  • доби 2
  • добивајући 1
  • добивала 2
  • добивали 1
  • добивени 1
  • добивеног 1
  • добила 3
  • добио 2
  • добит 1
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добре 2
  • добрим 1
  • добро 35
  • Добро 5
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброћудно 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 4
  • доведен 1
  • доведена 1
  • доведене 1
  • доведоше 1
  • довели 1
  • довело 1
  • довео 1
  • довече 1
  • довикивала 1
  • довикну 1
  • довлачи 1
  • довлачило 1
  • довлачио 1
  • Доводећи 1
  • доводећи 3
  • доводи 1
  • доводили 1
  • Доводили 1
  • доводио 2
  • доводити 1
  • Довољно 1
  • довољно 5
  • доврши 1
  • довукао 1
  • довуче 2
  • догађа 3
  • догађало 1
  • доглед 1
  • договарајући 1
  • договарало 1
  • догод 2
  • догодила 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догорела 1
  • догорелом 1
  • дограбити 1
  • додавала 1
  • додала 1
  • додацима 1
  • додира 2
  • додиривала 3
  • додиривале 1
  • додиривали 1
  • додиривати 1
  • додирну 1
  • Додирну 1
  • додиру 1
  • додирују 6
  • додирујући 1
  • Дође 4
  • дође 60
  • дођем 2
  • дођеш 2
  • дођосте 1
  • Дођосте 1
  • Дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 4
  • дођу 8
  • доживех 1
  • дозидано 1
  • дозна 3
  • дознаде 2
  • дознаду 1
  • дознала 1
  • дознало 1
  • дознао 3
  • дознати 5
  • дојака 1
  • дојаха 1
  • дојења 1
  • дојке 1
  • дојку 1
  • дојури 1
  • дојурили 1
  • дојурио 1
  • дојурише 1
  • Док 2
  • док 54
  • докаже 1
  • доказ 1
  • докле 6
  • доксат 1
  • доксата 3
  • доксату 10
  • докупљивали 1
  • докучи 1
  • долажење 2
  • долазак 3
  • Долазе 1
  • долазе 19
  • долазећи 3
  • долазећих 1
  • долази 25
  • долазила 13
  • Долазиле 1
  • долазиле 3
  • долазили 11
  • долазило 1
  • Долазио 1
  • долазио 15
  • долазити 14
  • доламу 1
  • долапа 2
  • долапи 2
  • долапима 1
  • доласка 3
  • доласке 1
  • доласком 3
  • доласку 2
  • доласцима 2
  • Доле 10
  • доле 35
  • доликује 4
  • долина 1
  • долину 1
  • домаку 1
  • домаћин 2
  • домаћина 1
  • домаћини 1
  • Домаћини 1
  • домаћином 1
  • домаћица 2
  • домаћици 1
  • донела 6
  • донеле 1
  • донело 1
  • донео 2
  • донесе 15
  • донесем 4
  • донесених 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 3
  • донесох 1
  • донесоше 2
  • донесу 2
  • донеше 1
  • доносе 1
  • доносећи 6
  • доноси 2
  • доносила 3
  • доносили 1
  • доносио 1
  • доносите 1
  • доношења 1
  • доња 1
  • доње 1
  • Доње 1
  • Доњег 1
  • Доњем 1
  • доњи 1
  • доњој 1
  • доњом 1
  • доњу 2
  • допадало 1
  • допадну 2
  • допало 1
  • допасти 2
  • допирала 1
  • допирале 3
  • допирали 1
  • допирало 2
  • допирао 6
  • допирати 3
  • допире 12
  • допиру 1
  • допраћала 1
  • допре 1
  • допрла 1
  • допусте 1
  • допусти 2
  • допустили 1
  • допустити 3
  • Допуштала 1
  • допуштено 2
  • досади 1
  • досадивши 1
  • досадно 1
  • досадом 1
  • досађивала 1
  • досађивао 1
  • досађујем 1
  • досађујте 1
  • досађују 2
  • доселили 1
  • доселио 2
  • досељавала 1
  • досељен 1
  • досељеника 1
  • досељенице 1
  • досети 4
  • досетивши 2
  • досетила 1
  • досетио 2
  • досећао 1
  • доста 17
  • Доста 4
  • достигну 1
  • достојан 3
  • досудила 1
  • дотадања 1
  • дотадање 1
  • дотакоше 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотеривала 1
  • дотеривали 1
  • дотеривао 1
  • дотеривати 1
  • дотерује 5
  • дотерујући 1
  • дотле 12
  • Дотрча 1
  • дотрча 7
  • дотрчавала 1
  • дотрчавали 1
  • дотрчао 1
  • дотрчи 1
  • Доћи 2
  • доћи 20
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • доцкан 7
  • доцније 19
  • Доцније 8
  • доцнијем 1
  • дочек 1
  • дочека 15
  • дочекају 1
  • дочекала 2
  • дочекан 2
  • дочекао 1
  • дочекасмо 1
  • дочекате 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 4
  • дочеке 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивала 2
  • дочекивале 1
  • дочекивали 1
  • дочекивано 1
  • дочекивање 2
  • дочекује 4
  • дочекујем 1
  • дочекују 2
  • дочекујући 3
  • дошавши 1
  • дошао 29
  • Дошла 1
  • дошла 13
  • дошли 3
  • дошло 3
  • драг 1
  • драга 1
  • драге 1
  • драги 1
  • драгичка 2
  • драго 3
  • драгог 1
  • драгога 1
  • драж 7
  • дражи 1
  • дражило 1
  • дрва 3
  • дрвеним 1
  • дрвених 2
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • дрвећем 3
  • дрвима 1
  • дрво 1
  • дрвореза 1
  • дрежди 1
  • дрема 1
  • дремају 2
  • дремуцкајући 1
  • држала 6
  • држали 1
  • Држали 1
  • држање 1
  • држањем 1
  • држању 3
  • држао 4
  • држати 1
  • држаше 1
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 21
  • држи 13
  • држиш 1
  • дрљава 1
  • дрмао 1
  • дрским 1
  • друг 1
  • друга 14
  • другарица 4
  • другарице 3
  • другарици 1
  • другачији 1
  • друге 21
  • други 27
  • другим 10
  • другима 2
  • других 7
  • друго 27
  • другог 7
  • другога 4
  • другој 5
  • другом 21
  • другоме 2
  • другу 8
  • дружења 2
  • дружи 2
  • дружили 1
  • друкчија 1
  • друкчије 6
  • друм 3
  • друмове 1
  • друму 2
  • друскао 1
  • друштву 3
  • дрхтавим 1
  • дрхтавом 1
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтали 2
  • дрхтању 1
  • дрхтао 2
  • дрхтати 1
  • дрхте 3
  • дрхтећи 2
  • дрхти 4
  • дрхтим 1
  • дрхћући 1
  • дршке 1
  • дубина 1
  • дубини 1
  • дубину 1
  • дубла 1
  • дубле 1
  • дубље 2
  • дубодолину 1
  • дубок 2
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоким 2
  • дубоких 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 16
  • дубоког 1
  • дубоком 2
  • дуван 3
  • дувана 6
  • дуваном 1
  • дуванске 1
  • дувански 1
  • дуг 2
  • дуга 6
  • дугачак 1
  • дугачка 3
  • дугачке 6
  • дугачки 2
  • дугачким 4
  • дугачких 3
  • дугачког 2
  • дугачком 1
  • дуге 3
  • дугим 6
  • дугих 6
  • дуго 25
  • дугови 1
  • дугог 4
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дуготрајни 1
  • дугуљаста 1
  • дугуљасто 1
  • дуж 1
  • дуже 2
  • дужим 1
  • дужина 1
  • дужином 1
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дукат 2
  • дуката 4
  • дукате 2
  • дукатима 1
  • дукатом 1
  • дупле 1
  • дурио 1
  • дућан 2
  • дућана 4
  • дућани 1
  • дућанчића 1
  • Дућанџик 1
  • Духова 1
  • душа 2
  • душак 1
  • душе 7
  • душек 2
  • душека 1
  • душеке 2
  • душеку 1
  • душеци 1
  • души 1
  • душманче 1
  • душом 1
  • душу 1
  • ђакони 1
  • ђаконија 1
  • ђерма 1
  • ђермова 1
  • ђермови 1
  • Ђид 2
  • ђизије 1
  • ђипи 3
  • ђипила 1
  • Ђорговке 1
  • Ђубре 1
  • ђубре 2
  • ђубрета 2
  • ђубришта 1
  • ђувендије 2
  • Ђурђиц 1
  • Е 8
  • Ево 7
  • ево 9
  • еј 1
  • Ем 3
  • ем 6
  • ено 1
  • Ено 8
  • еспап 2
  • еспапа 1
  • еспапи 1
  • ете 1
  • Ете 1
  • Ето 10
  • ето 52
  • ећима 1
  • Ефенд 1
  • Ефенди 4
  • ефенди 45
  • ефендијице 1
  • ех 1
  • Ех 6
  • жагор 5
  • жале 1
  • жалење 1
  • жалећи 1
  • Жали 1
  • жали 7
  • жалила 3
  • жалити 2
  • жалост 1
  • жалости 2
  • жао 8
  • жар 2
  • жара 3
  • жарио 1
  • жарко 1
  • жеднела 1
  • жедно 1
  • жеђи 1
  • жеже 1
  • желела 1
  • желеле 1
  • жели 5
  • жељама 1
  • жеље 4
  • жељни 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 2
  • жена 26
  • женама 12
  • жене 31
  • Жене 7
  • жени 5
  • женидбом 1
  • женили 2
  • женино 1
  • жениног 1
  • женио 3
  • женисте 1
  • женом 5
  • женска 5
  • Женске 1
  • женске 9
  • женски 1
  • женским 2
  • женскима 1
  • женскиња 3
  • женскињама 2
  • женскињем 1
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • женску 2
  • жену 4
  • Жив 1
  • жив 10
  • Жива 1
  • жива 3
  • живе 5
  • живела 2
  • Живели 1
  • живели 2
  • живело 1
  • живео 3
  • живети 2
  • живи 11
  • Живи 3
  • Живиш 1
  • живо 1
  • живог 1
  • живот 15
  • живота 11
  • животворне 1
  • животом 2
  • животу 9
  • жилаве 1
  • жилама 2
  • жиле 2
  • жилу 1
  • жита 1
  • жицу 1
  • жртве 1
  • жртвом 4
  • жртвује 2
  • жртвујући 1
  • жуборење 1
  • жудне 1
  • жудња 1
  • журбе 1
  • Журећи 1
  • журећи 2
  • жури 4
  • журила 2
  • журити 2
  • журно 4
  • жута 1
  • жуте 5
  • жути 1
  • жутим 5
  • жутином 2
  • жутих 2
  • жутој 1
  • жутом 2
  • За 18
  • за 375
  • забављала 1
  • забаци 2
  • забацивши 1
  • забацујући 2
  • забачен 1
  • забачена 1
  • забашури 2
  • забашурио 1
  • забашурује 1
  • забелише 1
  • заблагодари 2
  • забоде 1
  • заболи 1
  • забораве 1
  • заборави 1
  • заборавивши 5
  • заборавила 4
  • заборавили 4
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • заборавиш 2
  • заборавља 3
  • заборављајући 1
  • заборављали 1
  • заборављана 1
  • заборављати 2
  • заборављена 1
  • заборављеним 1
  • забрађена 2
  • забрађивала 1
  • забрањено 1
  • забуне 1
  • забуни 1
  • Завалили 1
  • заваљен 1
  • заваљеном 1
  • заваљивао 1
  • заваљује 1
  • заваривање 1
  • завежљаја 2
  • завесама 1
  • Завесе 1
  • завивши 1
  • завидела 1
  • завидели 1
  • завиди 1
  • завила 1
  • зависи 1
  • завист 1
  • зависти 1
  • завише 1
  • завлачила 1
  • завлачиле 1
  • завлачио 1
  • заволе 1
  • заволети 3
  • заволеће 1
  • заврнутих 1
  • заврнутом 1
  • заврће 1
  • заврћући 1
  • завршавајући 1
  • завршавала 1
  • завршавали 1
  • заврши 1
  • Заврши 1
  • завршивале 1
  • Завукао 1
  • завученим 1
  • загаситом 1
  • заглађује 1
  • загледа 2
  • загледајући 5
  • Загледала 1
  • загледала 3
  • загледање 1
  • загледао 2
  • заглушеним 1
  • заглушила 1
  • заглушује 1
  • загољујући 1
  • загорелости 1
  • заграјаше 2
  • загрева 2
  • загрејавало 1
  • загрејала 1
  • загрејана 1
  • загрејанији 1
  • Загреје 1
  • загреју 1
  • загрли 2
  • загрљене 1
  • загрљеним 1
  • загрцавала 1
  • загушеним 1
  • загушљив 1
  • загушљива 1
  • загушљивије 1
  • загушљивим 1
  • загушљиво 2
  • загушљивост 1
  • загушљивости 1
  • задао 1
  • задах 8
  • задахну 1
  • задахом 1
  • задивити 1
  • задивљавати 1
  • задижући 3
  • задиркивајући 1
  • задиркивала 1
  • задиркивале 1
  • задиркивања 3
  • задиркивање 1
  • задње 1
  • задовољавати 1
  • задовољили 1
  • задовољна 7
  • задовољнија 1
  • задовољним 1
  • задовољства 5
  • задоцнело 1
  • задоцнелу 1
  • задоцни 1
  • задоцнила 1
  • задоцнити 1
  • задремала 1
  • задржа 3
  • задржава 2
  • задржавајући 1
  • задржавала 2
  • задржавале 1
  • задржавана 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржаним 1
  • задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 2
  • задржим 1
  • задрхта 2
  • зађу 2
  • заждио 1
  • зажели 1
  • зажелиш 2
  • зазвуча 1
  • зазеленити 1
  • зазлорадује 1
  • зазорних 1
  • заигра 1
  • заиграју 1
  • заиграло 1
  • заиста 58
  • заиште 1
  • зајапурена 3
  • заједничким 1
  • заједничког 1
  • заједно 26
  • Закасао 2
  • закачи 1
  • закити 2
  • закићена 1
  • заклањајући 3
  • заклањала 1
  • заклао 1
  • заклапајући 1
  • заклато 1
  • заклиње 1
  • заклони 1
  • заклонио 1
  • заклопац 1
  • заклопљена 1
  • закључа 2
  • закључани 1
  • закључаше 1
  • закључи 1
  • закључиће 1
  • закоље 1
  • закопчавајући 1
  • закопчавао 1
  • закопчала 2
  • закопчан 1
  • закопчана 1
  • закопчаним 2
  • закопчаних 1
  • закопчаном 1
  • закопчану 1
  • закопчао 1
  • закрвављених 1
  • закрчен 1
  • закрчује 1
  • закуп 3
  • закупи 1
  • закупио 1
  • закупљен 1
  • закупнине 1
  • залагање 1
  • залазећи 1
  • залази 1
  • залелуја 1
  • залогај 1
  • заложио 1
  • залуд 1
  • залудити 1
  • залудна 1
  • залуђивала 1
  • заљубе 1
  • замагљених 1
  • замандаљена 1
  • замандаљену 1
  • замандаљујте 1
  • замахујући 1
  • замене 1
  • заменика 1
  • замену 1
  • замириса 1
  • замислити 1
  • замиче 1
  • замишљено 2
  • замоли 1
  • заморена 1
  • замореност 1
  • заморености 1
  • Замрсило 1
  • замршена 1
  • замршени 1
  • замуца 1
  • занат 2
  • занела 2
  • занемело 1
  • занео 2
  • занесавши 1
  • занесе 3
  • занесеном 1
  • занимала 1
  • заносе 1
  • Заносећи 1
  • заносећи 2
  • заноси 5
  • заносила 2
  • заносима 1
  • заноснија 2
  • заносније 1
  • заносно 2
  • заносу 2
  • заобилазе 1
  • заоблио 1
  • заобљеније 1
  • заогрне 1
  • заогрнутом 1
  • заогртавала 1
  • заогрћући 1
  • заокругљујући 1
  • заостала 1
  • заосталу 1
  • запазе 1
  • запаливши 1
  • запалила 1
  • запаљеним 1
  • запаљеном 2
  • запамти 2
  • запао 2
  • запарложени 1
  • запахивао 1
  • запахну 1
  • запахује 1
  • запева 3
  • запенушене 1
  • запенушеном 1
  • запећак 1
  • записима 1
  • запита 2
  • запиткивања 3
  • запиткују 1
  • заплака 3
  • заплетеније 1
  • запљескаше 1
  • запљускивање 1
  • запљускује 1
  • запљусну 1
  • заповеда 4
  • заповедају 1
  • заповедио 1
  • заповедничким 1
  • запрепастити 1
  • запрепашћен 2
  • запрепашћена 1
  • запрепашћени 3
  • запрепашћеним 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћености 2
  • запрепашћење 3
  • запрепашћивала 1
  • запрепашћивати 1
  • запрепашћујући 2
  • запретала 1
  • запрети 1
  • запржавана 1
  • запржити 1
  • запросити 1
  • заптија 1
  • заптије 1
  • запушен 1
  • запушеним 1
  • запушивале 1
  • запушио 1
  • зар 15
  • Зар 21
  • зараде 1
  • зарадова 4
  • зарадовавши 1
  • зарадован 1
  • зарадована 1
  • зарадоване 1
  • зарадовани 2
  • зарадује 1
  • зарађујући 1
  • зараслом 1
  • зарђале 1
  • зарђалим 2
  • зарза 1
  • заробио 1
  • зарфова 1
  • зарфове 1
  • засађеним 1
  • засађеног 1
  • засветли 1
  • засвираше 1
  • заседну 1
  • засели 1
  • засењује 2
  • засео 1
  • засија 1
  • заситило 1
  • заситити 1
  • засићена 2
  • засићене 2
  • засићеним 1
  • засићеност 1
  • засићености 1
  • засјале 1
  • заслуга 1
  • заспа 2
  • заспала 3
  • заспалог 1
  • заспао 2
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заспи 6
  • застаде 4
  • застајао 1
  • застајкивала 1
  • застајкујући 1
  • застају 2
  • застајући 1
  • застане 2
  • застану 2
  • застанувши 1
  • Застанувши 1
  • застао 1
  • застидивши 1
  • застирач 1
  • застор 2
  • застору 1
  • застрашивале 1
  • застрашивало 2
  • застре 1
  • заструге 1
  • заступник 1
  • засукани 1
  • затаји 1
  • заталаса 1
  • затвара 2
  • затварај 1
  • затварајте 1
  • затварајући 1
  • затварали 1
  • затварања 1
  • затварању 1
  • затвор 1
  • затворена 6
  • затворене 2
  • затворени 2
  • затвореним 1
  • затворено 1
  • затвори 10
  • затворила 1
  • затворима 1
  • затворио 1
  • затворише 1
  • затегнуте 1
  • затекла 2
  • затекли 1
  • затекне 1
  • затећи 1
  • затече 1
  • затим 5
  • Затим 7
  • затицала 1
  • затишје 1
  • Зато 34
  • зато 75
  • затреба 1
  • затребало 1
  • затребам 1
  • затрепере 1
  • затрепери 1
  • затрпава 1
  • затрпавања 1
  • затруднела 1
  • затуривши 1
  • заудара 2
  • заударају 1
  • заударајући 1
  • заударала 1
  • заударали 1
  • заударало 1
  • заударао 1
  • заузме 1
  • заустави 2
  • зауставили 1
  • зауставља 1
  • заустављајући 1
  • заустављала 1
  • Заустављала 1
  • заустављале 2
  • заустављао 1
  • заустављати 1
  • захвали 2
  • захвална 1
  • захвалности 1
  • захваљивала 1
  • захваљује 1
  • захваљују 1
  • захватати 1
  • захватим 1
  • захтева 1
  • захтевали 1
  • Захуктан 1
  • зацвокотали 1
  • зацрне 1
  • зачешљане 1
  • зачинима 1
  • зачињава 1
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачуђавају 1
  • зачуђен 1
  • зачуђених 1
  • зачуђују 1
  • зачуше 1
  • зашарени 1
  • зашкрипаше 1
  • Зашта 4
  • зашта 6
  • зашто 11
  • Зашто 3
  • збаци 1
  • зби 1
  • збива 1
  • збијени 2
  • збили 1
  • збило 2
  • збише 1
  • због 104
  • Збогом 2
  • зборана 2
  • збрчкали 1
  • збрчканим 1
  • збрчканог 1
  • збрчканом 2
  • збуни 3
  • збунити 1
  • збуњен 1
  • збуњености 1
  • збуњивала 1
  • звала 6
  • звали 5
  • зване 1
  • званице 1
  • звао 5
  • звати 3
  • звек 1
  • звекну 2
  • зверајући 1
  • звецкање 2
  • звечале 1
  • звечање 1
  • звечећи 1
  • звечи 1
  • звон 1
  • Звона 1
  • звона 4
  • звоне 1
  • звонило 1
  • звонити 1
  • звоно 1
  • звоном 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звучи 1
  • згодно 2
  • згодну 1
  • зграну 1
  • згранула 1
  • зграњавају 1
  • згрчен 1
  • згрчени 1
  • згрченим 1
  • згрчише 1
  • згужвано 1
  • здепаст 2
  • здепаста 1
  • Здепасти 1
  • здрав 4
  • Здрав 4
  • здрава 2
  • здравећи 2
  • здрави 7
  • здравија 1
  • здравила 2
  • здравио 1
  • здравих 1
  • здравица 1
  • здравицама 1
  • здравице 2
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здрављу 1
  • зејтина 1
  • зејтинлијом 1
  • зеленаша 1
  • зеленила 2
  • зеленилом 1
  • зеленим 1
  • Земља 1
  • земља 6
  • земљаним 1
  • земље 7
  • земљи 5
  • земљо 1
  • земљосани 1
  • земљу 8
  • зет 1
  • зз 1
  • зид 6
  • зида 7
  • зидање 1
  • зидова 8
  • зидове 3
  • зидови 3
  • зидовима 8
  • зидом 1
  • зима 2
  • зимама 1
  • зиме 4
  • зими 4
  • зимска 2
  • зимским 1
  • Зини 1
  • зифт 1
  • злата 5
  • златан 1
  • златне 3
  • златни 2
  • златним 2
  • златних 1
  • златно 1
  • златној 1
  • златну 1
  • злато 5
  • златом 2
  • злобно 1
  • злобу 1
  • змијица 1
  • Зна 2
  • зна 91
  • Знају 1
  • знају 7
  • знајући 34
  • знак 5
  • знаке 1
  • Знала 20
  • знала 81
  • зналачки 1
  • знале 2
  • Знали 1
  • знали 6
  • знало 24
  • Знало 3
  • знам 18
  • Знам 6
  • знаним 1
  • знање 2
  • Знао 1
  • знао 14
  • знати 9
  • значи 3
  • значило 1
  • знаш 12
  • Знаш 6
  • зној 8
  • зноја 2
  • знојила 1
  • знојило 1
  • зноју 1
  • зоб 1
  • зобници 1
  • зове 8
  • зовни 1
  • зовну 1
  • зову 2
  • зора 2
  • зоре 2
  • зору 7
  • зракаста 1
  • зраци 1
  • зрела 1
  • зреле 2
  • зрелости 1
  • зрна 1
  • зрно 2
  • зрнца 1
  • зуби 1
  • зубима 3
  • зулувчићи 1
  • зумбулова 1
  • зурла 2
  • зурлама 1
  • зурлаше 1
  • зурлаши 1
  • зурле 1
  • и 3434
  • И 611
  • ибрика 1
  • ибрици 1
  • ивицама 1
  • игара 1
  • игде 1
  • игле 1
  • игра 8
  • играју 2
  • играјући 1
  • играла 2
  • играле 1
  • играли 1
  • играмо 1
  • играње 1
  • играчица 1
  • игри 5
  • игру 2
  • ида 1
  • Иде 1
  • иде 52
  • идем 3
  • Идем 3
  • идемо 1
  • идење 1
  • иди 10
  • Иди 10
  • иду 12
  • Иду 2
  • идући 5
  • ижљуби 2
  • Из 24
  • из 264
  • Иза 1
  • иза 54
  • изабаном 1
  • изабра 1
  • изабран 1
  • изабрао 1
  • изабрасте 1
  • изађе 4
  • изађем 1
  • изађете 1
  • изазове 1
  • изашао 1
  • избави 1
  • избацити 1
  • избацује 1
  • избегавајући 1
  • избегавати 1
  • избегла 3
  • избегне 1
  • избегоше 1
  • изби 2
  • избија 1
  • избијају 1
  • избијала 1
  • избијао 1
  • избије 2
  • избору 1
  • избраника 1
  • избрбљати 1
  • избријане 1
  • избријаног 1
  • изброји 1
  • избуши 1
  • Извади 1
  • извади 2
  • Извађене 1
  • извали 2
  • изваљен 2
  • изваљена 3
  • изваљени 1
  • изваљују 1
  • изваљујући 1
  • изван 3
  • изведе 2
  • изведена 1
  • изведеним 2
  • извежбао 1
  • извезеним 1
  • извешаних 1
  • извија 6
  • извијали 1
  • извијеној 1
  • извила 1
  • извини 1
  • извињава 3
  • извињавајући 3
  • извињавати 2
  • извирују 1
  • извлачећи 1
  • извлачи 1
  • извлачиле 1
  • извлачили 1
  • извлачити 1
  • изврши 2
  • извршивао 2
  • извукао 1
  • извучени 1
  • извученим 1
  • извученом 1
  • изглед 2
  • изгледа 10
  • Изгледа 3
  • изгледала 4
  • изгледале 3
  • изгледало 8
  • изгледао 2
  • изгледати 1
  • Изгледаће 1
  • изговарају 1
  • изговарајући 1
  • изговарала 2
  • изговор 1
  • изговора 1
  • изговорила 1
  • изгорелих 1
  • изгребана 1
  • изгрижене 1
  • изгристи 1
  • изгубе 1
  • изгуби 6
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубити 1
  • изгубише 2
  • изгубљену 1
  • изгужван 1
  • изгужване 2
  • изгужвану 1
  • изда 1
  • издавала 1
  • издају 2
  • издало 1
  • изданак 1
  • издахну 1
  • издахнуо 1
  • издваја 1
  • издвајају 1
  • издвајали 1
  • издвајало 1
  • издвоје 1
  • издвојеније 2
  • издвојенији 1
  • издвојеним 1
  • издвојише 1
  • издиже 4
  • издизала 2
  • издизале 1
  • издизао 1
  • издире 1
  • издржа 2
  • издржава 1
  • издржавају 1
  • издржавала 1
  • издржавши 1
  • издржати 5
  • издрже 2
  • издржи 11
  • издржљиво 1
  • Изедоше 1
  • изиграва 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 19
  • изиђоше 1
  • изићи 2
  • изишавши 2
  • изишао 2
  • Изишла 1
  • изишла 4
  • изишле 2
  • изједначавања 1
  • изјутра 2
  • излагање 1
  • излажењу 1
  • излазак 1
  • излазака 1
  • излазе 1
  • излазећи 3
  • Излазећи 3
  • излази 11
  • излазила 5
  • излазиле 1
  • излазили 1
  • излазило 1
  • излазити 3
  • изласка 2
  • излет 1
  • излете 3
  • излетело 1
  • излеће 1
  • излива 1
  • изложена 2
  • излокана 1
  • изломи 1
  • изломљена 3
  • излуде 1
  • излуди 1
  • излуђује 1
  • измакне 1
  • измакнувши 1
  • измаку 1
  • измахујући 1
  • измеђ 1
  • Између 1
  • између 14
  • измеша 1
  • измешана 1
  • измешани 1
  • измешано 1
  • измешаше 1
  • измирена 2
  • измучена 1
  • измученим 1
  • изнад 10
  • изнегован 1
  • изнела 2
  • изненада 6
  • изненади 3
  • изненадио 1
  • изненадни 1
  • изненадним 1
  • изненадно 1
  • изненадног 1
  • изненадном 2
  • Изненађен 1
  • изненађен 3
  • изненађена 1
  • изненађени 1
  • изненађено 2
  • изненађеном 1
  • изненађења 1
  • изненађење 11
  • изненађивало 1
  • изненађује 1
  • изнесе 10
  • изнесене 1
  • изнете 1
  • изнети 1
  • изнова 1
  • изнојено 1
  • изнојиш 1
  • износи 1
  • износила 1
  • износили 1
  • износио 2
  • изношена 1
  • изношења 1
  • изнутра 1
  • изобилан 1
  • изобиљу 2
  • изопијали 1
  • изостајале 1
  • изостао 1
  • изоштриле 1
  • израз 2
  • израза 1
  • изразе 1
  • изразитије 2
  • изразитији 1
  • изразом 3
  • изразу 2
  • Изреди 1
  • изређаних 1
  • изреке 1
  • изрецканим 1
  • изрешетане 1
  • изрешетаним 1
  • изривена 1
  • изродиле 1
  • изручује 1
  • Изу 1
  • изува 1
  • Изува 1
  • изувању 1
  • изувати 1
  • изувених 1
  • изује 2
  • изуједа 1
  • изуједана 1
  • изукрштане 1
  • изучен 1
  • икада 3
  • ико 6
  • икоја 1
  • иконама 1
  • иконостас 1
  • иконостаса 1
  • икону 1
  • Или 4
  • или 97
  • им 89
  • има 24
  • Има 3
  • имају 5
  • имала 16
  • имале 1
  • имали 9
  • имало 3
  • имам 2
  • Имам 3
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 11
  • имање 5
  • имањем 2
  • имањима 1
  • имао 17
  • имати 6
  • имаће 1
  • Имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 3
  • име 5
  • имендана 1
  • именима 1
  • именом 1
  • имену 2
  • имућних 1
  • инат 10
  • ината 1
  • иначе 4
  • интереса 1
  • интересе 1
  • интересује 1
  • интимних 1
  • интимности 1
  • Ипак 1
  • ипак 82
  • иронији 1
  • ироничан 1
  • Исаије 1
  • исели 1
  • исече 1
  • исечен 1
  • искап 3
  • искати 1
  • исквари 1
  • искида 1
  • искипело 1
  • искипи 2
  • искитио 1
  • искићене 2
  • исклизну 1
  • исколачује 1
  • ископаним 1
  • ископаних 1
  • искра 1
  • искрено 1
  • искривљеним 1
  • искривљено 1
  • искривљеном 1
  • искупа 1
  • Искупиће 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • испавај 1
  • испавао 1
  • испадају 1
  • испадало 1
  • испаде 3
  • испала 1
  • испали 1
  • испало 1
  • испариш 1
  • испе 1
  • испеглане 1
  • испећи 1
  • испи 2
  • испија 1
  • испијају 1
  • Испијају 1
  • испијала 1
  • испијене 2
  • испијених 1
  • испију 1
  • испит 1
  • испита 1
  • испитује 1
  • испитујући 1
  • исплатише 1
  • исповеди 1
  • исповедити 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • Испод 5
  • испод 54
  • исполицу 1
  • испољава 2
  • испоручи 1
  • испоручујући 1
  • испошље 1
  • исправи 2
  • исправљајући 3
  • испражњена 1
  • испрати 2
  • испратила 1
  • испратише 1
  • испраћајући 1
  • испраћала 1
  • Испраћене 1
  • испрва 3
  • Испрва 4
  • испребијао 1
  • Испред 7
  • испред 91
  • испрекиданим 1
  • испресецана 1
  • испречила 2
  • испричати 1
  • испроси 2
  • испросила 1
  • испрошена 1
  • испрсује 1
  • испружен 1
  • испружена 1
  • испружени 1
  • испруженим 4
  • испружено 1
  • испружену 1
  • испружила 1
  • испуни 13
  • испуниле 2
  • испунило 1
  • испунио 1
  • испунише 1
  • Испунише 1
  • испуњава 3
  • испуњавао 1
  • испуњен 1
  • испуњена 1
  • испуњене 2
  • испупчена 1
  • испупченије 1
  • испупчености 1
  • испусти 1
  • испустиће 1
  • испуцаним 1
  • испуштала 1
  • иста 2
  • истакнутије 1
  • исте 2
  • исти 5
  • истим 4
  • Истина 15
  • истина 26
  • истини 4
  • истинска 2
  • истински 7
  • Истину 1
  • истину 2
  • истицала 3
  • истицали 1
  • истицало 2
  • Исто 4
  • исто 44
  • истог 1
  • истога 2
  • истој 1
  • истом 2
  • истрезнио 1
  • истрже 1
  • истришче 1
  • истрља 1
  • истрошили 1
  • иструлела 1
  • иструлелих 1
  • Истрча 2
  • истрча 8
  • истрчавају 1
  • истрчавале 2
  • истрчала 2
  • истрчи 1
  • исту 2
  • истукао 1
  • исушени 1
  • исцељења 1
  • исцепаним 1
  • ићи 11
  • их 127
  • ичега 3
  • Ишао 1
  • ишао 12
  • ишарани 1
  • ишарао 1
  • Ишла 1
  • ишла 23
  • ишле 4
  • ишли 4
  • ишло 7
  • иште 1
  • ишчекивале 1
  • ишчекивати 1
  • ишчекујући 3
  • ишчуђавала 1
  • ј 1
  • Ја 21
  • ја 64
  • јабукама 2
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабучица 2
  • јаве 1
  • јави 9
  • јавим 1
  • јавио 1
  • јавише 3
  • јављајући 3
  • јављање 1
  • јавним 2
  • јавно 4
  • јагањаца 1
  • јагањци 1
  • јагње 2
  • јагодица 1
  • јагодицама 2
  • јад 9
  • јада 3
  • јадале 1
  • јаја 2
  • јаје 1
  • Јак 1
  • јак 13
  • јака 8
  • јаке 4
  • јаким 7
  • јаких 3
  • јако 15
  • јаком 1
  • јаку 2
  • јамачно 1
  • јао 2
  • Јао 3
  • јара 1
  • јарост 1
  • јасније 7
  • јаснији 1
  • Јасно 1
  • јасно 34
  • јасном 1
  • јастук 4
  • јастука 4
  • јастуке 9
  • јастуком 2
  • јастуку 4
  • Јастуци 1
  • јастуци 2
  • јастуцима 5
  • јатагана 1
  • јатаганима 3
  • јатаганом 1
  • јаук 2
  • јаукала 3
  • јаукање 2
  • јаукне 2
  • јача 5
  • јачао 1
  • јаче 37
  • јачег 1
  • јачи 3
  • јачим 1
  • јачине 1
  • јачини 1
  • Је 1
  • је 1867
  • јед 1
  • једа 1
  • Један 1
  • један 31
  • једар 1
  • Једва 11
  • једва 49
  • једе 11
  • једем 1
  • једење 1
  • једи 1
  • једило 1
  • Једина 1
  • једина 4
  • Једини 2
  • једини 4
  • једино 17
  • Једино 27
  • јединственом 1
  • једину 1
  • јединца 1
  • јединцем 1
  • јединче 2
  • једна 10
  • Једна 2
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • Једнако 11
  • једнако 138
  • једнаког 1
  • једнаком 1
  • једне 7
  • једни 2
  • једним 3
  • једно 18
  • једног 5
  • једнога 1
  • Једнога 2
  • једној 4
  • једнолико 3
  • Једном 2
  • једном 36
  • једноставне 1
  • једноставно 1
  • једну 13
  • једра 4
  • једре 1
  • једри 2
  • једрије 1
  • једрим 1
  • једрину 1
  • једу 1
  • јежила 1
  • јездио 1
  • језе 3
  • језик 2
  • језовите 1
  • језом 4
  • јек 1
  • јекну 1
  • јектенија 1
  • јел 2
  • Јел 2
  • Јела 1
  • јела 32
  • јелек 5
  • јелека 5
  • јелеке 4
  • јелеци 2
  • јели 2
  • јелима 4
  • Јело 1
  • јело 14
  • јелом 6
  • јелу 1
  • јендецима 1
  • јео 1
  • јер 141
  • Јер 44
  • јесен 3
  • јесени 1
  • јесенима 1
  • јесенске 1
  • јеси 1
  • Јеси 2
  • Јесте 3
  • јести 4
  • јесу 2
  • Јесу 2
  • јетко 1
  • јеткост 1
  • јеца 1
  • јецајући 1
  • јечи 1
  • Јована 1
  • јој 461
  • јорган 3
  • јоргана 1
  • јоргане 2
  • јоргани 2
  • јорганом 7
  • Још 17
  • још 248
  • ју 15
  • јумбасме 1
  • јуначки 1
  • јунаштвом 1
  • јуре 2
  • јурене 1
  • јурење 2
  • јурећи 3
  • јури 1
  • јуриле 2
  • јурили 2
  • јурио 1
  • јурне 1
  • Јусуф 2
  • Јусуфче 1
  • Јусуфчетом 1
  • Јусуфчића 3
  • Јусуфчићеву 1
  • Јусуфчићем 1
  • Јусуфчићу 1
  • Јутра 1
  • јутра 2
  • јутро 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 2
  • јутрошњем 1
  • јутру 7
  • Јуче 1
  • јуче 3
  • јучерањег 1
  • к 77
  • ка 24
  • Каварола 2
  • Кавароле 1
  • кад 175
  • Кад 8
  • Када 10
  • када 195
  • кадионици 1
  • кадифених 1
  • каже 8
  • кажем 3
  • кажи 2
  • Кажи 4
  • кажу 2
  • каза 1
  • казала 1
  • казало 1
  • казао 4
  • казати 3
  • казивала 1
  • казивало 1
  • казује 1
  • казујући 1
  • кајмакам 1
  • кајмакаме 1
  • кајсије 1
  • кају 1
  • кајући 2
  • какав 31
  • каква 20
  • какве 7
  • какви 1
  • каквим 4
  • какво 4
  • каквог 6
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 5
  • какву 17
  • Како 22
  • како 475
  • калдрма 2
  • калдрме 2
  • калдрми 1
  • калдрмисана 1
  • калдрмисаним 1
  • калдрму 1
  • калемљеним 1
  • калуђерима 1
  • калуђером 1
  • калуђерске 1
  • калфом 1
  • камара 1
  • камена 3
  • камених 1
  • каменова 1
  • каменовима 1
  • каменог 2
  • камења 3
  • камење 1
  • камо 18
  • камџијама 1
  • кандила 1
  • кандилима 3
  • кандило 1
  • канила 1
  • Као 24
  • као 592
  • Каогод 1
  • каогод 2
  • кап 1
  • капала 1
  • Капија 1
  • капија 10
  • капијама 2
  • капије 37
  • капији 28
  • капијом 4
  • капијско 1
  • Капију 1
  • капију 41
  • капиџик 2
  • капиџика 1
  • капиџике 5
  • капље 2
  • капуту 1
  • касапнице 1
  • Ката 1
  • катанац 3
  • катанца 1
  • катанце 1
  • катанци 1
  • Катиних 1
  • кафа 1
  • кафама 1
  • кафана 1
  • кафе 4
  • кафом 2
  • кафу 12
  • каце 1
  • качака 1
  • качаци 1
  • кашичицу 1
  • кашљање 1
  • кашље 1
  • кашљу 1
  • квасила 1
  • Керпич 1
  • керпич 2
  • керпичи 3
  • кеса 1
  • кесама 2
  • кесе 2
  • кестенови 1
  • кесу 3
  • кецељу 1
  • кида 1
  • Кида 1
  • кидајући 1
  • кидала 1
  • кидао 1
  • кија 1
  • кикот 1
  • кикотање 1
  • кикотањем 1
  • ким 2
  • кирије 3
  • кирију 1
  • кисела 1
  • ките 1
  • китећи 1
  • кити 1
  • китила 1
  • китити 1
  • китке 1
  • китом 1
  • кићење 1
  • кићењу 1
  • кичме 1
  • киша 1
  • кише 1
  • клањајући 1
  • клапарање 1
  • клате 2
  • клатили 1
  • клатио 1
  • клекла 1
  • клекнувши 1
  • клемпаво 1
  • клецајући 1
  • клецао 1
  • клечале 1
  • клече 2
  • клечећи 10
  • клизе 1
  • клике 1
  • кликну 1
  • климата 1
  • климатала 1
  • климнувши 1
  • клисар 1
  • клисари 1
  • клонити 1
  • клону 2
  • клонулија 1
  • клонуо 1
  • клопарање 2
  • клупе 1
  • клупче 1
  • клупчетом 1
  • кљештима 1
  • кључ 1
  • кључеве 3
  • кључем 1
  • кључић 1
  • кључића 1
  • кључићима 1
  • Ко 12
  • ко 61
  • кобну 1
  • ковчег 2
  • ковчега 3
  • ковчеге 1
  • ковчегу 1
  • ког 1
  • кога 36
  • Код 1
  • код 133
  • кожа 1
  • кожастим 1
  • коже 3
  • кожним 1
  • кожом 3
  • кожу 1
  • Која 1
  • која 92
  • Које 1
  • које 99
  • којега 4
  • Који 1
  • који 110
  • којим 12
  • којима 12
  • којих 5
  • којој 8
  • којом 6
  • коју 30
  • Кола 1
  • кола 7
  • колача 4
  • колаче 1
  • колачи 3
  • колеба 1
  • колебама 1
  • колена 24
  • коленима 3
  • колено 8
  • колену 2
  • колија 2
  • колијама 4
  • колије 3
  • колијом 5
  • колију 4
  • колика 3
  • колики 1
  • колико 47
  • Колико 8
  • Колима 1
  • колима 8
  • количе 1
  • количета 1
  • количету 1
  • коло 1
  • колуте 1
  • колутима 2
  • колутове 1
  • колутовима 1
  • ком 1
  • комаде 1
  • комађе 3
  • коме 24
  • комотан 1
  • комотно 4
  • комотној 1
  • комшије 3
  • комшијских 1
  • комшијску 1
  • комшика 2
  • комшике 1
  • Комшилук 1
  • комшилук 10
  • комшилука 13
  • комшилуком 3
  • комшилуку 6
  • комшиници 1
  • комшиске 2
  • комшиски 1
  • конопља 1
  • конопље 1
  • конца 2
  • концима 1
  • Коњ 1
  • коњ 3
  • Коња 1
  • коња 11
  • коњаник 1
  • коње 5
  • коњем 2
  • Коњи 1
  • коњи 4
  • коњима 4
  • коњића 2
  • коњићем 1
  • коњским 2
  • коњском 1
  • коњу 7
  • копа 1
  • копита 1
  • копитама 1
  • копче 1
  • копчу 1
  • корак 4
  • корака 5
  • коракне 1
  • кораку 1
  • кораци 2
  • корацима 4
  • корача 1
  • Корбевцу 1
  • корења 1
  • корети 1
  • кори 4
  • корила 1
  • користи 1
  • корита 3
  • корито 5
  • коритом 2
  • кориту 1
  • корпе 2
  • корпи 2
  • корпу 5
  • Коса 1
  • коса 13
  • косама 1
  • косе 15
  • коси 11
  • косици 1
  • косицом 1
  • косматих 1
  • косматости 1
  • косом 3
  • кост 1
  • Кости 1
  • кости 3
  • костију 1
  • костима 1
  • кострети 1
  • Косу 1
  • косу 12
  • котловима 1
  • кофа 1
  • кофе 1
  • коцком 1
  • кочијаша 2
  • кошта 1
  • коштала 1
  • кошуља 4
  • кошуљама 1
  • кошуље 8
  • кошуљи 3
  • кошуљом 4
  • кошуљу 4
  • кошчата 4
  • кошчатим 1
  • кошчато 1
  • кошчатом 1
  • краве 1
  • крадући 1
  • крађе 1
  • крађи 1
  • крађу 1
  • крај 11
  • краја 3
  • крајева 5
  • крајеве 4
  • крајеви 1
  • крајевима 4
  • крајем 1
  • крајњих 1
  • крајњој 1
  • крају 12
  • крале 1
  • красној 1
  • красном 1
  • Кратак 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 3
  • кратки 2
  • кратким 10
  • кратких 1
  • кратко 10
  • Кратко 2
  • кратког 1
  • кратком 2
  • кратку 2
  • Крв 1
  • КРВ 1
  • крв 13
  • крваве 1
  • крви 4
  • крвна 1
  • крвника 2
  • крвниче 1
  • кревет 5
  • кревета 1
  • кревету 3
  • крезубим 1
  • крену 1
  • кретало 1
  • кретање 2
  • кретањем 1
  • кретао 1
  • кретати 1
  • Креће 1
  • креће 8
  • крећу 2
  • креч 1
  • крив 1
  • крива 5
  • кривац 1
  • кривице 1
  • кривицу 1
  • криво 1
  • криву 2
  • крије 2
  • кријем 2
  • кријења 1
  • кријеш 1
  • крију 5
  • кријући 12
  • крик 2
  • крике 1
  • криком 1
  • крила 5
  • криле 1
  • крили 1
  • крило 4
  • крилу 3
  • крици 2
  • кришом 11
  • Кришом 2
  • кркља 2
  • кркљају 1
  • кркљајући 1
  • кркљали 1
  • кркљало 1
  • кркљање 2
  • кркљањем 1
  • крнтију 1
  • Кров 1
  • кров 4
  • крова 2
  • кровова 1
  • кровови 1
  • кровом 5
  • крову 1
  • Кроз 6
  • кроз 65
  • кроза 3
  • кројача 1
  • кројем 1
  • кројеним 1
  • кројило 1
  • кроју 1
  • крочи 1
  • крочити 1
  • крпе 2
  • крпљених 1
  • крпу 1
  • крстача 1
  • крстио 1
  • крстове 1
  • крстом 1
  • кртих 1
  • круне 1
  • крупан 3
  • крупне 2
  • крупним 1
  • крупних 2
  • крупно 1
  • круте 4
  • крути 1
  • крутим 1
  • крутих 1
  • крућим 1
  • крушака 1
  • крцање 1
  • крцкање 2
  • крчала 1
  • кршила 1
  • крштење 1
  • кћер 5
  • кћери 17
  • Кћери 2
  • кћи 2
  • кува 3
  • кувала 1
  • кували 1
  • куд 5
  • куда 14
  • Куда 2
  • кудеље 1
  • кујна 4
  • кујне 26
  • кујни 49
  • кујном 1
  • кујнска 1
  • кујнског 2
  • кујну 33
  • кук 2
  • кука 1
  • кукова 7
  • кукове 1
  • кукови 4
  • куковима 4
  • куку 1
  • Куку 7
  • кукуруза 1
  • кула 1
  • кули 1
  • кулом 3
  • кулу 3
  • куљао 1
  • кумовске 1
  • куне 1
  • куну 1
  • куп 2
  • купа 5
  • купајући 3
  • купала 1
  • купања 4
  • купање 4
  • купању 1
  • купати 1
  • купатила 1
  • купатилом 1
  • купатилу 1
  • купац 11
  • купе 1
  • купи 1
  • купила 1
  • купили 1
  • купим 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купице 1
  • купиш 1
  • купљена 1
  • куповано 1
  • куповине 1
  • купује 1
  • купују 2
  • купца 2
  • купцем 1
  • купцу 1
  • кураж 1
  • курва 2
  • курво 1
  • курјуцима 1
  • курнама 2
  • курне 3
  • курни 2
  • курну 1
  • Куршум 1
  • куршумима 1
  • куршумом 1
  • кут 2
  • кута 2
  • кутова 2
  • кутовима 2
  • куту 5
  • Кућа 4
  • кућа 55
  • кућама 3
  • Куће 1
  • куће 151
  • кући 63
  • кућицу 2
  • кућне 2
  • кућнег 1
  • кућни 2
  • кућним 1
  • кућних 1
  • кућног 2
  • кућњег 1
  • кућо 1
  • кућом 8
  • кућу 76
  • куцање 3
  • куцне 1
  • куцњем 1
  • кучка 1
  • кушајући 1
  • ла 1
  • лавеж 1
  • лавежи 1
  • лагати 1
  • лаж 1
  • лаже 5
  • лажем 1
  • лака 1
  • лакат 3
  • лаке 1
  • лаких 1
  • лако 7
  • лаковане 2
  • лакованим 4
  • лаком 1
  • лакосана 1
  • лактова 4
  • лактове 1
  • лактови 1
  • лактовима 1
  • лактом 3
  • лаку 1
  • лакше 13
  • лакши 1
  • лала 1
  • лампа 3
  • лампе 1
  • лампица 1
  • лампом 1
  • лан 1
  • ланца 1
  • ланцем 1
  • ланцима 2
  • лапавице 1
  • ларме 2
  • леблебија 1
  • леблебије 1
  • леву 2
  • легала 1
  • легало 1
  • легла 2
  • легле 1
  • легне 3
  • легнеш 1
  • легни 1
  • леденом 1
  • леђа 4
  • леђима 10
  • лежала 8
  • лежале 2
  • лежали 2
  • лежало 1
  • лежање 1
  • лежао 2
  • лежати 1
  • леже 9
  • лежећи 7
  • лежи 6
  • лекара 1
  • лековитим 1
  • Леле 3
  • лелуја 1
  • лелујају 1
  • лелујали 1
  • лелујао 2
  • леп 2
  • лепа 9
  • лепе 3
  • лепи 2
  • лепим 2
  • лепо 7
  • лепог 1
  • Лепота 1
  • лепота 7
  • лепоте 7
  • лепоти 6
  • лепотица 1
  • лепотицом 1
  • лепотицу 1
  • лепотом 10
  • лепоту 8
  • лепршања 1
  • лепу 4
  • лепша 4
  • Лепше 1
  • лепше 9
  • Лепшега 1
  • лепши 1
  • лета 5
  • летели 1
  • лети 4
  • лето 1
  • Лећи 1
  • лећи 5
  • лечење 1
  • лечењу 1
  • лечи 1
  • лечила 1
  • лешкари 1
  • ли 87
  • лик 1
  • ликуј 1
  • лимунова 1
  • листови 1
  • литре 1
  • Лица 2
  • лица 22
  • лице 15
  • Лице 3
  • лицем 6
  • лицима 1
  • лицу 17
  • личење 1
  • личне 1
  • лични 1
  • лично 3
  • личну 1
  • лишћа 1
  • лишће 2
  • лишћем 1
  • логор 2
  • лозе 1
  • лозинака 1
  • лојана 1
  • лојаном 1
  • локнем 1
  • локума 1
  • лом 3
  • ломити 1
  • ломљења 1
  • ломљење 3
  • лонаца 2
  • лонце 1
  • лонцима 1
  • луд 4
  • луда 10
  • луде 5
  • луди 1
  • лудила 3
  • лудило 2
  • лудим 1
  • лудо 1
  • лудог 1
  • лудост 2
  • лудости 1
  • лудује 1
  • луђа 1
  • лука 1
  • луксузношћу 1
  • луња 2
  • лупа 4
  • лупају 1
  • лупати 1
  • лупаш 1
  • лупну 1
  • лупнуо 1
  • лупом 2
  • лутања 1
  • љубав 12
  • љубави 5
  • љубављу 1
  • љубазнији 1
  • љубе 2
  • љубећи 6
  • Љуби 1
  • љуби 13
  • љубила 6
  • љубимче 1
  • љубио 3
  • љубити 4
  • љубљене 1
  • љубљења 1
  • љубљење 2
  • љубљењу 1
  • љубоморан 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 10
  • људима 3
  • љут 5
  • љута 2
  • љути 2
  • љутила 1
  • љутим 1
  • љутито 1
  • љутњу 1
  • љутом 1
  • љуту 1
  • м 2
  • ма 49
  • Ма 7
  • Мага 1
  • магаза 1
  • магазе 1
  • магази 2
  • магазу 1
  • Магда 69
  • Магде 10
  • Магди 7
  • Магдин 2
  • Магдина 1
  • Магдини 1
  • Магдиним 1
  • Магдиних 1
  • Магдино 2
  • Магдину 1
  • Магдице 1
  • Магдо 22
  • Магдом 6
  • Магду 8
  • магле 2
  • мада 1
  • мађије 2
  • мазећи 1
  • мазнушо 1
  • Мајка 1
  • мајка 2
  • мајко 2
  • мајку 1
  • мајчице 1
  • мајчицом 1
  • Макар 3
  • макар 6
  • макне 4
  • макнути 1
  • мала 9
  • малакса 2
  • малаксава 1
  • малаксало 1
  • малаксалост 1
  • малаксао 1
  • мале 3
  • мали 4
  • малим 1
  • Мало 3
  • мало 56
  • малој 1
  • малом 3
  • малочас 1
  • малтер 1
  • малу 1
  • маља 2
  • маљаве 1
  • маљавим 1
  • маљама 3
  • маљеви 1
  • маму 1
  • мамуза 1
  • мамузама 4
  • мамузом 1
  • манастир 5
  • манастира 1
  • манастирима 1
  • манастиру 5
  • мангали 1
  • мангалима 1
  • мане 1
  • маните 1
  • мантија 1
  • мантијама 1
  • мантију 1
  • манула 1
  • мање 32
  • мању 1
  • мараме 1
  • марамицом 1
  • марамицу 1
  • марамом 2
  • Марија 2
  • марјашима 1
  • Марка 21
  • Марко 71
  • Марков 4
  • Маркова 3
  • Маркове 4
  • Маркови 4
  • Маркових 1
  • Марковој 1
  • Марковом 1
  • Маркову 2
  • Марком 3
  • Марку 4
  • марљиво 1
  • масан 2
  • масивним 1
  • масла 2
  • масло 2
  • маслу 1
  • масна 3
  • масне 1
  • масније 1
  • масним 1
  • масних 1
  • масног 2
  • масноћом 1
  • масноћу 1
  • маст 1
  • Масурице 1
  • Матер 1
  • матер 22
  • матере 21
  • матери 23
  • материн 4
  • материна 1
  • материне 3
  • материним 1
  • материних 1
  • материно 5
  • материног 1
  • материном 2
  • матерњи 1
  • матером 10
  • Мати 29
  • мати 92
  • маторе 1
  • маћехе 1
  • маћехом 1
  • мах 2
  • махала 3
  • махалама 1
  • махали 1
  • махалска 1
  • махалу 1
  • махну 1
  • махове 5
  • маховином 2
  • машине 1
  • машицом 1
  • машћу 1
  • ме 26
  • међ 32
  • међу 11
  • међусобног 1
  • међутим 13
  • Међутим 8
  • мезе 3
  • мезета 1
  • мезети 1
  • мек 1
  • мека 3
  • меке 5
  • меким 2
  • меко 2
  • меког 1
  • мекој 1
  • меком 1
  • мекоти 1
  • меку 2
  • мекше 2
  • мемљив 1
  • мене 8
  • мени 1
  • мења 1
  • мењала 1
  • меркајући 1
  • меса 4
  • месец 2
  • месеца 1
  • месеце 1
  • месеци 2
  • месецима 1
  • месечине 2
  • месечини 2
  • месечином 1
  • месила 1
  • месили 1
  • месило 1
  • месната 1
  • месо 3
  • места 3
  • местима 2
  • местимице 1
  • Место 1
  • место 14
  • месту 6
  • метао 2
  • метежа 1
  • метере 1
  • метли 1
  • метлом 1
  • метне 2
  • метну 1
  • метнула 1
  • Метнула 1
  • метнуо 2
  • Метнуће 1
  • мећавама 1
  • мећаве 1
  • меће 3
  • мећући 3
  • механама 1
  • механе 2
  • механску 1
  • механу 1
  • меџедије 1
  • меџлисе 1
  • меша 2
  • мешавина 1
  • мешају 1
  • мешајући 2
  • мешала 2
  • мешали 1
  • мешало 1
  • мешања 1
  • мешати 1
  • мешено 1
  • Ми 2
  • ми 52
  • мила 1
  • миле 2
  • Миленија 9
  • Миленије 1
  • Миленијо 2
  • Миленију 1
  • Миленкових 2
  • мили 5
  • мило 9
  • миловала 1
  • миловане 1
  • миловање 1
  • милост 1
  • милостивом 1
  • милошћу 1
  • милује 3
  • милују 1
  • миље 1
  • миљем 1
  • мимиком 4
  • миндерлук 4
  • миндерлука 2
  • миндерлуку 4
  • миндерлуцима 2
  • минђуше 3
  • Минтан 1
  • минтан 3
  • минтана 6
  • минтане 1
  • минтани 1
  • минтанима 1
  • минтану 1
  • мио 1
  • мир 1
  • миразом 1
  • миран 2
  • мире 1
  • мирис 18
  • мириса 2
  • мирисала 2
  • мирисали 1
  • мирисало 2
  • мирисао 1
  • мирисом 4
  • мирише 2
  • миришљавим 1
  • Миришу 1
  • мирна 2
  • Мирније 1
  • мирније 2
  • мирнији 2
  • мирним 2
  • мирно 18
  • мирноћа 2
  • мирноћом 1
  • Миром 1
  • миру 3
  • мисао 2
  • мисле 2
  • мислећи 2
  • мисли 12
  • мислила 7
  • мислиле 2
  • мислили 1
  • мислило 1
  • мислим 1
  • мислима 1
  • Мислио 1
  • мислио 7
  • Мислиш 1
  • мислиш 2
  • Мита 28
  • митан 1
  • Митанче 1
  • Митар 1
  • Мите 2
  • Мити 7
  • Митина 8
  • Митине 1
  • Митини 1
  • Митица 2
  • Мито 6
  • Митом 1
  • Митре 2
  • Митриних 1
  • Митру 1
  • Миту 7
  • миче 1
  • мишева 1
  • мишица 1
  • мишице 4
  • мишке 2
  • мишљу 1
  • млад 4
  • Млада 1
  • млада 4
  • младе 3
  • младенци 2
  • младенцима 1
  • младим 1
  • младића 1
  • младих 1
  • младо 1
  • младог 2
  • младожења 5
  • младожењи 1
  • младожењине 3
  • младожењини 3
  • младожењиној 1
  • младожењом 2
  • младожењу 7
  • младост 2
  • младошћу 1
  • младунче 1
  • млађа 1
  • млађе 1
  • млађи 3
  • млађим 1
  • млаз 1
  • млазеви 2
  • млазевима 1
  • млак 1
  • млако 1
  • млеко 4
  • млеком 1
  • млечна 1
  • млечни 1
  • млечних 1
  • мљескајући 1
  • многе 3
  • многих 2
  • Много 1
  • много 25
  • многог 6
  • множина 1
  • множином 1
  • множину 1
  • мо 1
  • мога 1
  • Могао 1
  • могао 50
  • Могла 2
  • могла 58
  • могле 9
  • могли 14
  • могло 17
  • Могу 1
  • могу 33
  • могући 25
  • могућим 1
  • могућно 1
  • моди 1
  • модрила 1
  • модрим 1
  • Модрина 2
  • модринама 1
  • модрицама 1
  • модрицом 1
  • модром 1
  • Можда 1
  • можда 36
  • може 69
  • Можеш 2
  • можеш 3
  • мозак 3
  • мозгу 1
  • мој 4
  • моја 12
  • моје 5
  • моји 2
  • мојима 1
  • моју 2
  • мокре 1
  • мокрим 2
  • молбе 1
  • молбу 1
  • моле 2
  • молећи 3
  • моли 5
  • молила 3
  • молиле 1
  • молили 1
  • молим 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитви 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • мољац 1
  • мољење 1
  • момак 2
  • момака 1
  • момку 2
  • Момци 1
  • момци 3
  • монотоним 1
  • мор 1
  • Мора 1
  • мора 28
  • Мораве 2
  • мораде 2
  • морају 11
  • Морала 1
  • морала 23
  • морале 1
  • Морали 2
  • морали 4
  • морало 9
  • морам 2
  • морамо 1
  • морао 15
  • Морао 3
  • морати 16
  • мораће 1
  • Море 3
  • море 5
  • мори 14
  • мору 1
  • мост 1
  • моста 3
  • мосту 2
  • моткама 2
  • мотрећи 1
  • мотрити 1
  • моћи 11
  • Мрак 2
  • мрак 22
  • мрака 6
  • мраком 1
  • мраку 6
  • мрамора 3
  • мраморна 1
  • мраморних 1
  • мраморно 1
  • мрачна 1
  • мрачним 2
  • мрачном 1
  • мрачну 1
  • мрва 1
  • мрдајући 1
  • мрдала 1
  • мрдне 1
  • мржњу 1
  • мрзећи 1
  • мрзовољна 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • мрке 1
  • мрко 2
  • мро 1
  • мртав 3
  • мртва 1
  • мртваца 2
  • мртвачев 1
  • мртвачки 1
  • мртвачко 1
  • мртвачког 1
  • мртве 1
  • мртви 1
  • мртвија 1
  • мртвима 1
  • мртво 3
  • мртвог 1
  • мртвога 1
  • мртву 3
  • му 223
  • мувати 1
  • муж 16
  • мужа 17
  • Мужеви 1
  • мужеви 4
  • мужевима 3
  • мужевљеве 1
  • мужевљевих 1
  • мужем 3
  • мужу 4
  • мука 3
  • мукама 1
  • муком 6
  • муку 1
  • муња 1
  • Муса 2
  • Мусу 1
  • мутави 1
  • мутмељ 1
  • мутно 1
  • муца 5
  • муцајући 2
  • муцала 2
  • муцао 1
  • мучења 1
  • Мучећи 1
  • мучи 5
  • мучила 2
  • мучио 1
  • мучније 1
  • мучно 4
  • мучност 1
  • мушка 2
  • мушкарац 1
  • мушкарца 2
  • мушкарце 1
  • мушкарци 1
  • мушке 2
  • Мушки 1
  • мушки 11
  • мушкима 1
  • мушких 7
  • мушко 6
  • мушког 1
  • мушком 1
  • муштерије 2
  • На 39
  • на 662
  • набацане 1
  • набацивање 1
  • набацивши 1
  • набељена 1
  • набељене 1
  • набијеним 2
  • набијеном 1
  • набрана 1
  • набраним 3
  • набраних 3
  • набраном 2
  • набрекла 1
  • набреклим 1
  • набрекнутости 1
  • набусито 1
  • навала 1
  • навале 2
  • наваљивали 1
  • наваљивања 2
  • наваљивати 1
  • навек 3
  • навикава 1
  • навикао 1
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикнут 1
  • навикнута 2
  • навиру 1
  • навирује 1
  • навише 1
  • навлачене 1
  • Навлачећи 1
  • навлаш 13
  • наводаџија 1
  • наводаџију 2
  • наврати 1
  • навукао 1
  • Навукао 1
  • навуче 2
  • навучених 1
  • навученом 1
  • нагази 1
  • нагиње 1
  • нагињући 1
  • нагласом 1
  • нагласци 1
  • наглашује 1
  • нагледа 6
  • наглим 1
  • нагло 2
  • наглом 1
  • нагнут 1
  • нагнута 5
  • нагнутом 1
  • нагомилано 2
  • нагорелим 1
  • наготи 1
  • награбио 1
  • нагрли 1
  • нагрнуше 2
  • над 17
  • нада 1
  • надају 1
  • надајући 1
  • надала 11
  • надали 3
  • надао 2
  • надати 1
  • надвикивање 1
  • надвисује 1
  • надгледа 3
  • надгледајући 1
  • наде 6
  • надзора 1
  • надимље 2
  • надише 1
  • надкрили 1
  • надмашила 1
  • надмашити 1
  • надмели 1
  • надмени 1
  • надмеће 1
  • надмећу 1
  • надмеше 1
  • наднесе 1
  • наднесеном 1
  • надничари 1
  • надничи 1
  • надносећи 1
  • надноси 1
  • надобивале 1
  • надом 1
  • надути 1
  • нађе 5
  • нађем 1
  • Нађи 1
  • нађу 1
  • наериним 1
  • нажуљених 1
  • Наза 1
  • Наздрави 1
  • наздрављало 1
  • назебао 1
  • Назепшћеш 1
  • називајући 1
  • назирала 1
  • назирале 1
  • назирало 1
  • назире 2
  • наивно 2
  • наиђе 4
  • наиђу 1
  • наизменце 1
  • наилазила 2
  • наишавши 1
  • наишао 1
  • наишле 1
  • најближу 1
  • најбогатије 1
  • најбогатијег 1
  • најбоља 1
  • најбоље 1
  • најбољи 1
  • најбољим 2
  • најважније 1
  • највећа 4
  • највеће 1
  • Највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећим 1
  • највећих 1
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • највиђенијим 1
  • Највише 1
  • највише 62
  • најглавније 1
  • најгоре 16
  • најгори 1
  • најдрскија 1
  • најдрскије 1
  • најезду 1
  • најести 1
  • најзад 2
  • најјачег 1
  • најлепше 4
  • најлепшем 2
  • најлепшим 1
  • најлуђе 2
  • најмањег 1
  • најмањем 1
  • најмаснија 1
  • најмеродавнији 1
  • најмирнија 1
  • најмлађа 2
  • најмлађе 1
  • Најмлађи 1
  • најмлађу 1
  • најнижу 1
  • најновије 1
  • најновијег 1
  • најопранијег 1
  • најпијанији 1
  • Најпосле 1
  • најпреча 1
  • најрадије 1
  • најсиротија 1
  • најскупље 2
  • најскупоценије 1
  • најскупоценијим 1
  • најслађе 1
  • најстаријег 2
  • најстаријем 1
  • најстарији 1
  • најстаријим 1
  • најстрашније 2
  • најтајније 1
  • најтеже 4
  • најугојеније 1
  • најудаљенија 1
  • најужих 1
  • најури 1
  • најцрње 2
  • накити 1
  • накитима 2
  • накићености 2
  • накнаде 1
  • накнаду 1
  • накрај 1
  • накриво 1
  • накуповали 1
  • накуповао 2
  • налазећи 1
  • налазила 5
  • налазили 1
  • налегле 1
  • налива 1
  • наливен 1
  • наливена 1
  • налик 1
  • налоњ 1
  • налоња 2
  • наљуби 1
  • наљути 1
  • наљућен 1
  • нам 5
  • нама 1
  • намерно 2
  • намеси 1
  • наместали 1
  • наместе 2
  • намести 6
  • наместише 1
  • намешта 6
  • намештај 1
  • Намештај 1
  • намештаја 5
  • намештајем 1
  • намештајући 3
  • намештала 5
  • намештам 1
  • намештано 1
  • намештање 1
  • намештању 2
  • намештао 1
  • намештена 3
  • намештене 5
  • намештено 1
  • намештеној 1
  • намештену 2
  • намигну 1
  • намирисаше 1
  • намрштивши 1
  • намучио 2
  • наниже 3
  • Нано 1
  • нано 10
  • наново 2
  • нанула 3
  • нанулама 2
  • нануле 3
  • нанулом 1
  • наодговарају 1
  • наодмара 1
  • наоколо 2
  • наоружан 1
  • наоружани 2
  • наочиглед 2
  • наочити 1
  • напаствовао 1
  • напити 1
  • наполеоне 1
  • наполица 1
  • напољу 1
  • напора 1
  • напослетку 3
  • напред 11
  • напреже 2
  • напрезања 2
  • напримају 1
  • напротив 2
  • напрћеном 1
  • напукла 1
  • напукле 1
  • напуклих 1
  • напуклост 1
  • напуне 1
  • напуни 1
  • напунила 1
  • напуњен 1
  • напусти 1
  • напустио 3
  • напустити 1
  • напуштам 1
  • напуштања 1
  • напуштати 1
  • Наравно 1
  • наравно 2
  • наразговара 1
  • нарамак 2
  • нарамцима 1
  • наредбе 1
  • нареди 5
  • наредивши 1
  • наредила 3
  • наредим 1
  • наредио 8
  • наредити 2
  • наређа 1
  • наређао 1
  • наређивала 3
  • наређивао 3
  • наређивати 2
  • наређује 9
  • нарицала 1
  • нарицање 3
  • нариче 2
  • наричу 1
  • народа 1
  • народни 1
  • нарочитим 3
  • нарочито 41
  • Нарочито 7
  • нарочитог 1
  • нарочитом 2
  • наручја 1
  • нас 8
  • насамо 1
  • насељен 1
  • насељене 1
  • насече 1
  • насилника 1
  • насилном 1
  • Наскоро 1
  • наслаганим 1
  • наслаганих 1
  • наслагану 1
  • наслагати 1
  • насладама 1
  • насладе 4
  • насладом 7
  • насладу 1
  • наслађавала 1
  • наслађује 2
  • наслађујући 1
  • наслања 1
  • наслањајући 1
  • наслањала 1
  • наслањати 1
  • наследник 1
  • наследника 1
  • наследником 1
  • наслеђиване 1
  • наслони 1
  • наслонила 2
  • наслоњен 1
  • наслоњена 5
  • наслоњене 1
  • наслоњени 1
  • наслоњених 1
  • наслужи 1
  • наслуша 1
  • насмејали 1
  • Насмејан 1
  • насмејана 1
  • насмеје 2
  • насред 3
  • настави 5
  • наставио 1
  • наставише 1
  • наставља 1
  • настављао 3
  • Настаде 1
  • настаде 6
  • Настадоше 1
  • настајала 1
  • настајало 1
  • настаје 2
  • настала 2
  • настале 1
  • настали 2
  • настало 5
  • настане 1
  • настати 2
  • наступа 1
  • наступи 1
  • наступио 1
  • насула 1
  • Ната 2
  • натеже 3
  • натерали 1
  • наточиш 1
  • натпевање 1
  • натраг 21
  • натреса 1
  • наћава 1
  • наћи 1
  • науздише 1
  • науке 1
  • науми 1
  • Науснице 1
  • научени 1
  • научи 2
  • научила 1
  • научио 1
  • нахрањени 1
  • начетила 1
  • начетиле 1
  • начин 1
  • начине 1
  • начини 4
  • начинила 2
  • начинио 1
  • начинити 1
  • начинише 1
  • начину 1
  • начичкан 1
  • начичкани 1
  • начује 1
  • начула 1
  • начуло 1
  • наша 1
  • Наша 1
  • нашао 6
  • наше 3
  • наши 1
  • нашла 2
  • нашли 1
  • нашло 1
  • нашу 2
  • Не 68
  • не 821
  • неба 1
  • неблагодарног 1
  • неблагодарност 1
  • небо 4
  • небу 2
  • неваљало 1
  • невероватне 1
  • неверу 1
  • невестинског 1
  • невестинску 1
  • невесто 2
  • неветрења 1
  • невешт 1
  • невешта 1
  • невраћање 1
  • невреме 1
  • негде 7
  • него 147
  • Него 7
  • неговала 2
  • негована 1
  • неговању 1
  • негује 1
  • негују 1
  • негујући 1
  • недеља 4
  • недеље 3
  • недигнуту 1
  • недоба 1
  • недра 4
  • недрагог 2
  • недрима 2
  • нежан 1
  • нежењен 1
  • нежењених 1
  • нежењено 1
  • нежна 2
  • нежне 1
  • нежнији 1
  • нежнијим 1
  • нежним 4
  • нежних 2
  • нежно 4
  • нежног 1
  • нежност 3
  • незагашеног 1
  • незатворени 1
  • незгодне 1
  • незнане 1
  • незнано 1
  • неизмерна 1
  • неизмерне 2
  • неизмерно 1
  • неисказан 1
  • неиспавана 1
  • неиспавани 1
  • неиспаваном 1
  • неиспевани 1
  • неисправности 1
  • неиспрошена 1
  • Нека 16
  • нека 39
  • некад 4
  • некада 8
  • некадања 1
  • некадањи 1
  • некадањих 1
  • некадању 1
  • Некадашња 1
  • некадашње 2
  • некадашњи 1
  • некакав 1
  • некако 17
  • неке 27
  • Неке 3
  • неки 31
  • неким 15
  • неких 2
  • Неко 1
  • неко 26
  • неког 4
  • некога 1
  • некој 1
  • неколика 1
  • неколиким 1
  • неколико 30
  • неком 10
  • некоме 3
  • неку 8
  • некуд 3
  • Нема 2
  • нема 20
  • немају 1
  • Немајући 2
  • немајући 3
  • немање 1
  • немарљиво 1
  • немаш 2
  • немилост 1
  • немир 3
  • немира 1
  • немирна 1
  • немиру 1
  • немо 4
  • немог 1
  • немогући 1
  • немогућно 2
  • немој 4
  • Немој 7
  • Немојте 1
  • немом 1
  • нему 1
  • ненађеног 1
  • ненамирисан 1
  • необична 2
  • необично 1
  • необучена 1
  • неогарена 1
  • неопажен 2
  • неопажена 1
  • неопажени 1
  • неопраних 1
  • неопраног 1
  • неопраност 2
  • неопраношћу 1
  • неосетно 1
  • неосећано 1
  • неочешљан 1
  • непажња 1
  • непатосан 1
  • непеченим 1
  • неповезана 1
  • неподигнут 1
  • непознатошћу 1
  • непопијеним 1
  • непосредно 1
  • непотребне 1
  • непочишћене 1
  • непрежаљеног 1
  • непрекидно 1
  • непрекидном 1
  • непресвлачење 1
  • непрестано 4
  • непријатно 1
  • неприлике 1
  • неприродне 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 1
  • неразумљиво 1
  • нерастресиваних 1
  • нереду 1
  • неродне 1
  • несвест 2
  • несвестицама 1
  • несигурним 1
  • нескидање 1
  • неслагању 1
  • несланих 1
  • несравњеног 1
  • несрећа 2
  • несреће 4
  • несрећне 1
  • несрећном 1
  • несрећом 1
  • нестајало 1
  • нестајао 1
  • нестало 2
  • нестанак 2
  • нестане 1
  • нестанком 2
  • нестати 1
  • несташније 1
  • несташно 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљив 1
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 1
  • несугласице 1
  • нетакнутом 1
  • Нетремице 1
  • Неће 1
  • неће 52
  • Нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећка 3
  • нећкати 2
  • Нећу 6
  • нећу 7
  • неугодан 1
  • неугодно 3
  • неумивен 1
  • неуредна 1
  • неутегнута 1
  • нечег 2
  • нечега 7
  • нечем 1
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечијих 1
  • нечим 1
  • НЕЧИСТА 1
  • нечистог 1
  • нечистоћа 1
  • нечовечним 1
  • нешто 45
  • Ни 13
  • ни 166
  • Нигде 2
  • нигде 3
  • ниже 3
  • нижи 1
  • низ 5
  • низа 3
  • низали 1
  • низама 1
  • низе 1
  • низу 2
  • нија 4
  • нијајући 1
  • Није 29
  • није 348
  • ниједан 3
  • ниједна 2
  • Ниједна 3
  • ниједној 1
  • никад 20
  • никада 44
  • Никада 7
  • никакве 1
  • Никако 3
  • никако 57
  • никлом 1
  • Нико 2
  • нико 38
  • никог 1
  • никога 2
  • никоја 1
  • никоју 1
  • Николча 1
  • Николчо 1
  • Ником 1
  • никоме 4
  • никуда 1
  • нисам 5
  • Ниси 1
  • ниси 2
  • ниским 1
  • нисмо 3
  • Нису 2
  • нису 37
  • нити 19
  • нихају 1
  • нихања 1
  • ничега 1
  • ничија 1
  • ничке 7
  • нички 1
  • ничце 1
  • Ништа 11
  • ништа 82
  • Но 1
  • но 12
  • нов 2
  • Нова 1
  • НОВА 1
  • нова 3
  • новајлији 1
  • новац 18
  • новаца 7
  • нове 11
  • нови 4
  • новим 11
  • новина 1
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 3
  • новога 5
  • новој 1
  • новом 9
  • нову 3
  • новца 7
  • новцем 2
  • новци 1
  • новцима 1
  • новцу 1
  • нога 1
  • ногавица 5
  • ногавицама 1
  • ногавице 1
  • ногама 14
  • ноге 22
  • ногом 6
  • ногу 27
  • нож 6
  • ножа 1
  • ножевима 2
  • ножем 1
  • ножић 1
  • ножићем 1
  • ножићима 1
  • Ножним 1
  • ноздрве 2
  • ноката 1
  • нокте 1
  • нос 1
  • носа 4
  • носе 3
  • Носећи 1
  • носећи 4
  • носи 6
  • носила 2
  • носиле 1
  • носили 4
  • носио 2
  • носити 5
  • ноћ 33
  • ноћас 5
  • ноћашњим 1
  • ноћашњице 2
  • ноћи 28
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћним 3
  • ноћно 2
  • ноћном 1
  • ноћу 13
  • Ноћу 3
  • ношена 1
  • ношене 1
  • ношењу 1
  • ношње 1
  • ношњи 1
  • ношче 1
  • нуде 2
  • нуди 3
  • нудила 2
  • нудиле 1
  • нудити 4
  • нуђење 1
  • нужна 1
  • нуткају 1
  • њ 16
  • Ње 1
  • ње 189
  • њега 156
  • његов 21
  • Његова 1
  • његова 40
  • његове 32
  • његови 14
  • његовим 12
  • његових 11
  • његово 21
  • његовог 7
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 16
  • његову 20
  • Њему 1
  • њему 55
  • њен 43
  • њена 28
  • Њене 3
  • њене 45
  • Њени 1
  • њени 12
  • њеним 15
  • њенима 1
  • њених 12
  • Њено 1
  • њено 21
  • њеног 6
  • њенога 3
  • њеној 10
  • њеном 16
  • њену 16
  • њива 4
  • њивама 1
  • њиве 5
  • њиву 1
  • њим 31
  • Њима 1
  • њима 84
  • њиме 23
  • њина 1
  • њине 4
  • њиних 2
  • њиног 2
  • њиној 1
  • њину 2
  • њих 151
  • Њих 2
  • њихајући 1
  • њихања 1
  • њихна 10
  • њихне 19
  • њихни 8
  • њихним 3
  • њихних 8
  • њихно 3
  • њихног 1
  • њихној 1
  • њихном 2
  • њихну 2
  • њихов 15
  • Њихова 1
  • њихова 16
  • њихове 23
  • њихови 3
  • њиховим 7
  • њихових 8
  • Њихово 1
  • њихово 2
  • њиховог 12
  • њиховога 2
  • њиховој 5
  • њиховом 6
  • њихову 6
  • Њој 1
  • њој 80
  • њом 45
  • њоме 19
  • Њу 1
  • њу 108
  • О 8
  • о 94
  • обавештења 1
  • обавијао 1
  • обазиру 1
  • обазрети 1
  • обамрла 1
  • обамрлости 1
  • обасипало 1
  • обасјана 1
  • обасјане 1
  • обвија 1
  • обвијајући 1
  • обвијеног 1
  • обгрљавајући 1
  • обгрљавао 1
  • обдари 1
  • обе 5
  • обезглављени 1
  • обезнани 1
  • обезнањен 1
  • обезобразили 1
  • обезумљен 1
  • обезумљена 1
  • Обезумљена 1
  • обезумљеније 1
  • обезумљивати 1
  • обелодани 1
  • обелодањивање 1
  • обеси 3
  • обећа 1
  • обећао 2
  • обешена 1
  • обешене 1
  • обешеним 3
  • обешених 2
  • обешеној 1
  • обзирали 1
  • обзирући 1
  • обигравајући 1
  • обилажењу 1
  • обилази 2
  • обилатији 1
  • обисну 1
  • обичај 9
  • обичаја 3
  • обичаје 1
  • обичаји 1
  • обичају 14
  • обичан 2
  • обична 6
  • обичне 1
  • обично 13
  • Обично 2
  • обичну 1
  • објасне 1
  • објасни 2
  • објашњавао 1
  • обла 4
  • облаку 1
  • облапоран 1
  • облапорно 1
  • облацима 1
  • облачак 1
  • облачењу 2
  • облачећи 1
  • облачи 3
  • облачила 3
  • облачити 2
  • обле 1
  • облетању 1
  • облеће 5
  • оближњим 1
  • облизује 1
  • облизујући 1
  • облије 1
  • облик 1
  • облим 1
  • облином 2
  • обло 3
  • облог 1
  • обложи 1
  • обогатише 2
  • обојени 1
  • обојеним 1
  • обојених 1
  • обојеном 1
  • обоји 1
  • обојица 1
  • обори 1
  • обрадова 1
  • обрадована 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • образ 2
  • образе 2
  • образи 2
  • образима 5
  • образу 1
  • обраслих 1
  • обрастао 1
  • обратно 2
  • обраћајући 1
  • обраћала 1
  • обраћале 1
  • обрачунавање 1
  • обрва 4
  • обрвама 5
  • обрве 1
  • обријан 2
  • обријана 1
  • обријане 1
  • обријаним 2
  • обријаног 1
  • обријаном 1
  • обрисавши 1
  • обрише 1
  • обрну 1
  • обрнуто 1
  • обрукали 1
  • обрукати 1
  • обруче 1
  • обручи 1
  • обузе 2
  • обузело 1
  • обузимати 2
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обукла 4
  • обући 1
  • обухватала 1
  • обухватао 1
  • обуче 4
  • Обучен 1
  • обучен 4
  • обучена 20
  • Обучена 3
  • обучене 4
  • обучени 1
  • обученим 1
  • обучену 1
  • Ова 1
  • ова 25
  • Овај 1
  • овај 29
  • овака 1
  • овакве 3
  • оваквог 1
  • овакву 1
  • оваких 1
  • Овако 2
  • овако 47
  • оваког 1
  • овална 1
  • овалнији 1
  • овално 1
  • овалном 1
  • овамо 126
  • Овамо 5
  • Овде 2
  • овде 23
  • Ове 1
  • ове 15
  • Ови 1
  • ови 11
  • овим 5
  • ових 4
  • Овлаш 1
  • овлаш 10
  • Ово 10
  • ово 40
  • овога 13
  • овој 2
  • оволике 3
  • оволики 2
  • оволико 11
  • оволику 2
  • овом 1
  • овоме 3
  • ову 3
  • огањ 6
  • огаравиле 1
  • огласим 1
  • огледа 1
  • огледало 2
  • огледалу 1
  • огња 3
  • огњева 1
  • огњеве 1
  • огњеви 1
  • огњевима 1
  • огњишта 20
  • огњиште 1
  • огњиштем 1
  • огњишту 4
  • оговарања 2
  • оголити 1
  • огорченошћу 1
  • ограда 1
  • ограде 2
  • ограђен 2
  • ограђена 1
  • ограђених 1
  • ограђеном 1
  • ограђену 1
  • огреја 1
  • огрлицом 1
  • огрнула 2
  • огрнут 2
  • огрнута 2
  • Од 33
  • од 692
  • одавде 1
  • одавна 11
  • Одавна 2
  • одавно 16
  • одазва 1
  • одазове 1
  • одајући 1
  • Одакле 1
  • одакле 3
  • оданде 1
  • одапета 1
  • одатле 1
  • одахну 3
  • одахнувши 2
  • одахнуше 3
  • Одахњује 1
  • одахњујући 2
  • одбаци 1
  • одбацивали 1
  • одбацити 1
  • одбачена 1
  • одби 5
  • одбијајући 2
  • одбијала 1
  • одбијање 4
  • одбијању 1
  • одбијао 1
  • одболова 1
  • одбрана 1
  • одбрани 1
  • одбраним 1
  • одбранити 1
  • одбрану 1
  • одваја 2
  • одвајајући 1
  • одвајала 4
  • одвајали 1
  • одвајање 1
  • одвајао 1
  • одвајати 1
  • одведе 3
  • одведена 2
  • одведи 1
  • одвезивао 1
  • одвели 2
  • одвикне 1
  • одводили 1
  • одвоје 4
  • одвојена 3
  • одвојени 3
  • одвојенији 2
  • одвојено 1
  • одвојеност 1
  • одвојености 1
  • одвоји 3
  • одвојио 1
  • одвојише 1
  • одгледане 1
  • одгледати 1
  • одгледаше 1
  • одговара 6
  • одговарају 2
  • одговарала 3
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговоре 3
  • одговори 10
  • одговорила 2
  • одгуривања 1
  • одгурнувши 1
  • одгурнуо 1
  • Оде 3
  • оде 49
  • одевен 2
  • одежди 1
  • одела 13
  • оделима 1
  • Одело 1
  • одело 13
  • оделу 5
  • одељену 1
  • одем 1
  • одере 1
  • оди 1
  • Оди 1
  • одјахати 1
  • одједном 19
  • Одједном 3
  • одјекну 3
  • одјури 4
  • одјурила 1
  • одлажењу 1
  • одлазећи 4
  • одлази 9
  • одлазила 5
  • одлазили 3
  • одлазио 8
  • одлазити 1
  • одласка 3
  • одласком 1
  • одласцима 1
  • одлете 1
  • одликовало 1
  • одличје 1
  • одлучно 2
  • одмакли 1
  • одмара 4
  • одмарала 1
  • одмарали 1
  • одмарати 1
  • одмараш 1
  • одмах 81
  • Одмах 9
  • одмахну 2
  • одмаче 1
  • одмењују 1
  • одмерено 2
  • одмери 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одморан 1
  • одморе 3
  • одмори 5
  • одморио 1
  • одмориште 1
  • одмрмља 1
  • одмрси 1
  • однеговала 1
  • однеговали 1
  • однео 1
  • однесе 5
  • однесено 1
  • односи 1
  • односило 5
  • односио 1
  • одобрава 1
  • одобрења 1
  • одобрила 1
  • одовуд 1
  • одозго 36
  • Одоздо 1
  • одоздо 9
  • одох 1
  • одоше 2
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одраслим 1
  • одрастао 5
  • одрасте 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређенија 1
  • одрече 1
  • одржава 2
  • одржала 1
  • одржи 1
  • одрицање 1
  • одриче 2
  • одсвирају 1
  • одсекао 1
  • одсео 1
  • одсечно 1
  • одсјајују 1
  • одскакала 1
  • одскаче 1
  • одскочи 4
  • одскочиле 1
  • одскочише 1
  • одстоји 2
  • одстранила 1
  • оду 1
  • одуговлачена 1
  • одуговлачила 1
  • одудара 2
  • одударајући 1
  • одударала 1
  • одударале 1
  • одударало 2
  • одудари 1
  • одужавало 1
  • одуже 1
  • одупирање 3
  • одупире 1
  • одупре 1
  • одупревши 1
  • одупрети 1
  • одурношћу 1
  • одустане 1
  • оженио 4
  • ожењеног 1
  • оживе 1
  • озебле 1
  • ознојена 3
  • ознојене 1
  • ознојени 1
  • ознојеним 1
  • ознојених 1
  • ознојеној 1
  • ознојеном 1
  • ознојену 1
  • озноји 1
  • ојача 1
  • ојачала 1
  • ока 3
  • оканице 1
  • оканицу 1
  • окачени 1
  • окачивши 1
  • оквашен 1
  • окићен 1
  • окићена 3
  • окићене 2
  • окићеним 1
  • окићену 1
  • Око 13
  • око 182
  • окованом 1
  • околини 1
  • околни 4
  • околним 5
  • околних 4
  • Около 2
  • около 3
  • окрвављеном 1
  • окрене 1
  • Окрену 1
  • окрену 6
  • окренувши 1
  • окренула 2
  • окренуо 2
  • окренута 2
  • окренутим 1
  • окренуше 1
  • Окретала 1
  • окретала 2
  • окретали 1
  • окретању 1
  • окретао 1
  • окретати 1
  • окрете 3
  • Окреће 1
  • окреће 5
  • окрећу 3
  • окрећући 2
  • окречена 4
  • окреченим 2
  • окречио 1
  • округ 1
  • округао 2
  • округле 2
  • округлином 1
  • округлих 1
  • округло 1
  • округлом 1
  • окружавана 1
  • окружен 2
  • окупавши 1
  • окупаних 1
  • окупано 1
  • окупљују 1
  • Окуси 1
  • окуси 4
  • окусила 1
  • окусиш 1
  • окући 1
  • олабљавају 1
  • олако 2
  • олињалом 1
  • олова 1
  • олтара 1
  • олтару 1
  • олупаницу 1
  • омађијало 1
  • омекшала 1
  • омекшане 1
  • омрзла 1
  • омрзне 1
  • омчу 1
  • он 346
  • Он 57
  • Она 43
  • она 447
  • онај 50
  • онака 1
  • онакав 2
  • онаква 2
  • онакве 1
  • онакву 2
  • Онако 2
  • онако 78
  • онамо 2
  • онда 145
  • Онда 9
  • Оне 2
  • оне 77
  • онесвеслог 1
  • Они 6
  • они 99
  • оним 20
  • оних 11
  • Оно 4
  • оно 76
  • оног 10
  • онога 16
  • оној 5
  • онолика 1
  • онолике 1
  • онолики 1
  • онолико 3
  • оноликог 3
  • оноликом 1
  • Оном 1
  • оном 16
  • ономе 2
  • ону 24
  • опажала 1
  • опажало 1
  • опажати 1
  • Опази 1
  • опази 7
  • опазити 1
  • опали 2
  • опаљено 1
  • опанак 1
  • опанке 2
  • опанцима 1
  • опаса 1
  • опасана 3
  • опасао 2
  • опасивала 1
  • опасивати 2
  • опасније 1
  • опасности 1
  • опасује 4
  • опаше 1
  • Опет 7
  • опет 95
  • опечене 1
  • опи 1
  • опивши 1
  • опијајући 1
  • опијала 1
  • опијало 1
  • опије 1
  • опијен 1
  • опијена 1
  • опио 1
  • опити 1
  • опкољавају 1
  • опкољавајући 1
  • опкољавани 1
  • опкољен 3
  • опкољена 2
  • опкољену 1
  • оплакујући 1
  • опојно 1
  • опоравља 1
  • опорављали 1
  • опра 1
  • оправдала 1
  • оправдали 1
  • оправи 1
  • оправити 1
  • опрали 1
  • опрана 1
  • опраним 1
  • опраног 1
  • опраштајући 1
  • опрези 1
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опроштај 1
  • опроштаја 1
  • опруженом 1
  • опстати 1
  • оптрчавају 1
  • опуштеном 1
  • опходили 1
  • опшивене 1
  • опшивени 2
  • опште 2
  • општем 2
  • општи 1
  • општим 1
  • општио 1
  • општу 2
  • ора 3
  • орибаним 1
  • орибано 2
  • орибаног 1
  • оро 5
  • оронула 2
  • оронулих 1
  • оружја 1
  • оружјем 1
  • осамила 1
  • осамљен 1
  • осваја 1
  • освежавајући 2
  • освести 3
  • освестила 1
  • освестио 1
  • осветле 1
  • осветли 4
  • осветљава 1
  • осветљавала 2
  • осветљавао 1
  • осветљен 3
  • осветљена 2
  • осветљене 3
  • осветљеним 1
  • осветљено 4
  • осветљенога 1
  • осветљеном 1
  • осветљење 1
  • освешћавала 2
  • освешћивати 1
  • освојили 1
  • освојити 1
  • осврћући 1
  • оседла 1
  • оседлан 1
  • оседланог 1
  • осем 1
  • осете 1
  • осети 44
  • Осети 7
  • осетивши 2
  • осетила 4
  • осетили 1
  • осетио 2
  • осетити 2
  • осетљив 1
  • Осећа 1
  • осећа 27
  • осећаји 1
  • осећајима 1
  • осећајући 26
  • осећала 30
  • Осећала 6
  • осећали 3
  • осећало 1
  • осећање 1
  • Осећао 1
  • осећао 7
  • осећати 19
  • осечене 1
  • осигурала 1
  • осигурана 1
  • осиротео 1
  • оскудице 1
  • оскудици 1
  • ослања 1
  • Ослањајући 1
  • ослањајући 2
  • ослобађава 1
  • ослобађао 1
  • ослободе 1
  • ослободи 6
  • ослободивши 6
  • ослободила 1
  • ослободиле 2
  • ослободили 1
  • ослободио 2
  • ослободише 1
  • Ослобођавај 1
  • ослобођавање 1
  • ослобођена 1
  • ослобођене 2
  • ослобођени 2
  • ослобођења 3
  • ослобођење 1
  • ослобођењу 1
  • ослови 4
  • ословљавати 1
  • ослоњена 1
  • ослушкујући 1
  • осмену 1
  • осмех 3
  • осмехнула 1
  • осмехом 9
  • осмеху 1
  • осмехујући 1
  • особит 1
  • Особито 14
  • особито 62
  • особље 1
  • осрамотити 1
  • оста 7
  • оставе 2
  • остави 12
  • Остави 2
  • оставивши 2
  • оставила 4
  • оставили 3
  • оставио 6
  • оставити 2
  • оставља 2
  • остављају 2
  • Остављајући 1
  • остављајући 5
  • остављала 3
  • остављало 1
  • остављао 4
  • остављати 1
  • остављен 1
  • остављена 2
  • остављени 1
  • оставши 1
  • остаде 23
  • остадоше 1
  • остајала 1
  • остајале 1
  • остајали 2
  • остајало 2
  • остајао 2
  • остаје 2
  • остају 1
  • остала 10
  • остале 24
  • Остале 3
  • остали 14
  • осталим 8
  • осталима 2
  • осталих 8
  • Остало 1
  • остало 8
  • осталог 3
  • осталога 1
  • осталој 1
  • осталом 3
  • Остане 1
  • остане 8
  • останем 2
  • остану 2
  • остао 6
  • остарела 2
  • остарео 1
  • остари 1
  • остатака 1
  • остати 8
  • осташе 1
  • остраг 6
  • осуству 1
  • осушеног 1
  • осуши 1
  • Отада 1
  • отац 35
  • Отац 9
  • отварај 1
  • Отварајте 1
  • отварајући 3
  • отварани 1
  • отварања 1
  • отварању 1
  • отварати 1
  • отвараш 1
  • отвор 1
  • отвора 1
  • отворе 2
  • отворен 3
  • отворена 7
  • отворене 2
  • отворени 1
  • отвореним 3
  • отворених 1
  • отворено 1
  • отвореној 2
  • отвореном 3
  • отворену 3
  • Отвори 1
  • отвори 19
  • отворила 4
  • отвориш 1
  • отворише 2
  • отврдло 1
  • отврдлом 1
  • отегнутим 1
  • отегнуто 1
  • отера 4
  • отиде 1
  • отимала 2
  • отимали 1
  • отимање 1
  • отимљу 1
  • отирући 1
  • отићи 2
  • отишао 19
  • отишла 4
  • отишле 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • Откада 1
  • откада 4
  • откако 2
  • откаче 2
  • откида 1
  • откине 2
  • откинувши 1
  • откинути 1
  • откључаше 1
  • откопчавала 1
  • откопчавање 1
  • откотрља 1
  • откри 1
  • открива 1
  • откривајући 1
  • откривен 1
  • откривена 1
  • откривени 1
  • откривено 1
  • откривености 2
  • открије 1
  • открила 1
  • откуд 2
  • откуда 1
  • откупе 1
  • откупљујући 1
  • отме 1
  • отмености 1
  • отобољеним 1
  • отпао 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 5
  • отпочети 2
  • отпочеше 1
  • отпочну 1
  • отпрати 2
  • отпраћала 1
  • отпустише 1
  • отпутују 2
  • отргне 1
  • отргнутих 1
  • отресе 3
  • отрпи 1
  • отрча 4
  • отуд 2
  • отуда 56
  • Отуда 7
  • отуђи 1
  • отуђивање 1
  • отужним 1
  • отупела 1
  • отупи 1
  • отуривањем 1
  • отурује 1
  • оћутала 1
  • Ох 19
  • ох 5
  • охладе 2
  • охрабре 1
  • Охрабреније 1
  • охрабри 3
  • охрабрила 1
  • охрабрио 1
  • охрабрујући 1
  • Оца 1
  • оца 25
  • оцеви 1
  • оцем 12
  • оцењивач 1
  • оцртава 4
  • оцртавају 1
  • оцртавала 4
  • оцртавали 1
  • оцртавало 1
  • оцртавао 2
  • Оцу 1
  • оцу 13
  • очајнички 1
  • очајно 1
  • очев 3
  • очева 1
  • очеве 4
  • очеви 1
  • очевим 1
  • очево 2
  • очевог 2
  • очевом 1
  • очеву 3
  • очекивани 1
  • очекујеш 1
  • очекују 1
  • очешљан 1
  • очешљане 1
  • очи 39
  • очиглед 2
  • очигледна 1
  • очију 19
  • Очима 1
  • очима 27
  • очишћено 1
  • очне 1
  • очувана 1
  • ошишана 2
  • ошишане 1
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштрим 1
  • оштрина 1
  • оштро 4
  • оштром 1
  • па 117
  • Па 50
  • Пада 1
  • пада 8
  • падају 5
  • падајући 1
  • падала 8
  • падале 1
  • падали 2
  • падало 3
  • падање 1
  • падањем 1
  • падао 1
  • Падао 1
  • падати 3
  • паде 11
  • падини 1
  • падне 6
  • падоше 3
  • паду 1
  • пажен 1
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • пажње 3
  • пажњом 1
  • пажњу 3
  • пазар 2
  • пазара 2
  • пазаривали 1
  • пазарни 1
  • пазаром 1
  • пазару 1
  • пазе 2
  • пазећи 3
  • пази 3
  • пазили 1
  • пазио 2
  • пазуха 6
  • пазухе 1
  • пајала 1
  • паје 1
  • пак 2
  • пакост 1
  • пала 5
  • палећи 1
  • пали 5
  • палидрваца 1
  • Палила 1
  • пало 3
  • палог 1
  • палци 1
  • памет 1
  • паметна 1
  • паметним 1
  • паметних 1
  • Памти 1
  • памти 7
  • памтиле 1
  • памтило 1
  • Памтим 1
  • памука 2
  • памуком 1
  • пангур 1
  • панталонама 1
  • пањка 1
  • пао 4
  • паприка 1
  • папуча 1
  • папучама 5
  • папуче 3
  • папучом 1
  • пара 11
  • парастоси 1
  • паре 14
  • Паре 2
  • пари 2
  • париле 1
  • парнице 1
  • парничећи 1
  • паром 2
  • пару 1
  • парче 6
  • парчета 1
  • пас 1
  • паса 3
  • Паса 3
  • Пасин 1
  • пасти 2
  • пати 1
  • патити 1
  • патња 3
  • патње 1
  • патњом 1
  • патоса 1
  • патосан 2
  • патосана 1
  • патосу 1
  • патроната 1
  • пахтала 1
  • паше 2
  • пашњацима 1
  • Пева 1
  • пева 3
  • певају 8
  • певајући 2
  • певала 3
  • певале 1
  • певања 2
  • певање 6
  • певнице 2
  • пезевенк 2
  • пезевенци 2
  • пекла 3
  • пекли 1
  • пекло 1
  • пела 2
  • пелене 1
  • пене 1
  • пеном 1
  • пењала 1
  • пењали 1
  • пење 6
  • пењу 3
  • пењући 1
  • Пењући 1
  • пео 1
  • пепела 1
  • пепелом 1
  • пепелу 2
  • пепео 2
  • перваз 2
  • первазу 1
  • пергаменат 1
  • пере 1
  • перући 1
  • песама 1
  • песку 1
  • песма 4
  • песмама 2
  • песме 9
  • песми 2
  • песмом 4
  • песму 5
  • Песница 1
  • пет 2
  • пета 2
  • пете 2
  • пети 3
  • петли 1
  • петлова 1
  • петлови 1
  • пету 1
  • Пећи 1
  • пецива 1
  • пецкају 1
  • пецкања 1
  • печалбама 1
  • печене 1
  • печења 3
  • печењем 1
  • печењима 1
  • пешке 3
  • пешкир 5
  • пешкира 2
  • пешкире 1
  • пешкири 3
  • пешкирима 2
  • пешкиром 2
  • пи 1
  • пиј 1
  • Пиј 1
  • Пијан 2
  • пијан 6
  • пијана 1
  • пијани 1
  • пијанији 1
  • пијаних 1
  • пијанство 1
  • пијаци 1
  • пије 12
  • пијем 1
  • пијења 1
  • пијење 2
  • пијеш 2
  • Пију 1
  • пију 5
  • пијући 6
  • пила 5
  • пиле 1
  • пили 2
  • пилиће 1
  • пило 2
  • пиљиле 1
  • пиљити 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пиркало 1
  • писак 1
  • писано 1
  • писка 1
  • писмен 1
  • писне 1
  • пита 14
  • питај 3
  • питају 2
  • питајући 3
  • питала 1
  • питали 1
  • питам 2
  • питама 2
  • питања 2
  • питао 3
  • питати 1
  • питаш 1
  • пите 6
  • пити 1
  • питома 1
  • питомијих 1
  • питу 1
  • пића 11
  • Пиће 1
  • пиће 12
  • пићем 3
  • пићу 2
  • пише 1
  • пиштала 1
  • пиштимаљем 1
  • пиштимаљи 1
  • пиштоље 1
  • пиштољем 1
  • пиштољима 2
  • плакала 5
  • плакале 1
  • плакање 1
  • плакао 1
  • пламеном 1
  • пландујући 1
  • планина 1
  • планинама 1
  • планинац 1
  • планини 1
  • планинске 1
  • планинском 1
  • планула 1
  • плануо 1
  • пластове 1
  • пластови 1
  • платили 1
  • платити 1
  • платно 1
  • плаћати 1
  • плацеви 1
  • плач 15
  • плача 3
  • плаче 4
  • плачем 1
  • плачи 1
  • плачна 1
  • плачно 2
  • плачног 1
  • плачу 1
  • плачући 5
  • плашећи 1
  • плаши 1
  • плашила 5
  • плашиле 1
  • плашило 2
  • плашио 1
  • плашчаницу 1
  • племена 1
  • пленом 1
  • плетенице 1
  • плетивом 1
  • плетући 1
  • плећа 5
  • плећака 1
  • плећима 8
  • плећка 1
  • плећкама 1
  • пливао 1
  • плитке 2
  • плитким 1
  • плодови 1
  • плодовима 1
  • плоча 4
  • плочама 6
  • плућа 1
  • пљескају 1
  • пљесну 1
  • пљувачком 1
  • пљувачку 1
  • пљускају 2
  • По 12
  • по 391
  • побегавши 1
  • побегла 1
  • побегне 2
  • побегоше 1
  • побеже 6
  • побеснео 1
  • побесни 1
  • поби 1
  • побије 1
  • побили 1
  • побити 1
  • побожног 1
  • побоја 1
  • побратима 3
  • побратимили 1
  • побуђавеле 1
  • повади 1
  • повароши 1
  • поведе 2
  • поведоше 1
  • повеза 1
  • повезана 2
  • повезане 4
  • повезану 1
  • повере 1
  • поверењу 2
  • повешаних 1
  • повијеним 1
  • повикаше 1
  • повлачећи 1
  • повлачи 2
  • повлачила 1
  • поврате 1
  • повратила 1
  • повратио 1
  • повраћа 1
  • повреди 2
  • поврх 1
  • повукла 1
  • повуче 3
  • повучен 1
  • повучена 1
  • повученост 2
  • погађајући 1
  • погаче 1
  • погачом 1
  • погачу 1
  • погдегде 1
  • погину 1
  • поглавица 1
  • Погле 1
  • погле 2
  • поглед 10
  • погледа 12
  • погледавши 1
  • погледај 1
  • погледају 1
  • погледати 1
  • погледе 1
  • погледима 1
  • погледом 5
  • погледу 1
  • погледује 1
  • погнут 1
  • погнуте 2
  • погнутом 1
  • погођен 1
  • погрешио 1
  • погрешно 1
  • погурен 1
  • погурени 1
  • погуркују 1
  • Под 2
  • под 22
  • пода 1
  • подавајући 1
  • подавала 1
  • подави 1
  • подавија 1
  • подај 3
  • подала 1
  • подаље 3
  • подбочене 2
  • подбоченим 2
  • подбочених 1
  • подбочену 1
  • подбочивши 1
  • подбрадак 3
  • подбрадака 1
  • подбратка 1
  • подбратком 2
  • Подбратци 1
  • подбулим 1
  • подбуло 1
  • подбухлија 1
  • подвалити 1
  • подваљак 1
  • подваљци 1
  • подви 1
  • подвикнуо 1
  • подвратник 1
  • подговорени 1
  • подгрејане 1
  • подешавати 1
  • подигао 3
  • подигла 1
  • подигли 2
  • подигне 3
  • подигну 1
  • подигнувши 1
  • подигнутом 1
  • подиже 5
  • подизао 1
  • подилази 1
  • подићи 2
  • подједнако 2
  • подлегла 1
  • подметну 1
  • поднимљен 1
  • подноси 1
  • подносила 3
  • подношење 1
  • подове 1
  • подом 1
  • подражаван 1
  • подрум 5
  • подрума 3
  • подруме 1
  • подрумима 2
  • подрумска 1
  • подрумским 1
  • подруму 4
  • подсети 1
  • подсећају 1
  • подсећао 1
  • подскакује 1
  • подскакујући 1
  • подсмене 1
  • подсмех 3
  • подсмехом 4
  • подсмехујући 1
  • поду 3
  • подузима 1
  • подузимало 1
  • подупирући 1
  • подупрт 1
  • подупрта 4
  • подушја 2
  • пође 26
  • пођем 2
  • пођеш 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • пожртвовањем 2
  • пожудно 1
  • Позади 1
  • позади 2
  • позајмице 1
  • позва 7
  • позвала 2
  • позвали 1
  • позвана 1
  • позвао 1
  • поздрав 5
  • поздрава 1
  • поздраве 3
  • поздрави 7
  • поздравим 1
  • поздравио 2
  • поздравиш 1
  • поздравља 1
  • поздрављале 1
  • поздрављали 1
  • поздрављати 1
  • позива 2
  • позивају 2
  • позивала 1
  • позна 1
  • познавала 3
  • познавале 1
  • познавали 1
  • познавши 1
  • познаде 3
  • познаје 2
  • познају 1
  • познало 1
  • познам 1
  • познанике 1
  • познаницу 1
  • познанства 1
  • познат 1
  • познати 1
  • познато 1
  • познаше 1
  • позове 1
  • поиспадали 1
  • поиспадалим 1
  • пој 2
  • појаве 1
  • појави 11
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појављивали 1
  • појављивао 2
  • појављивати 2
  • појављује 1
  • појављују 1
  • појављујући 1
  • појање 1
  • Појас 1
  • појас 8
  • појаса 5
  • појасе 1
  • појасева 3
  • појасеве 3
  • појаси 2
  • појасима 1
  • појасу 4
  • поје 2
  • поједе 5
  • поједине 2
  • појединих 1
  • појединце 1
  • појести 1
  • појили 1
  • појми 1
  • појури 5
  • појурио 1
  • појурише 1
  • покаже 5
  • покажу 3
  • показа 7
  • показала 2
  • показали 1
  • показаше 1
  • показивала 5
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показивати 3
  • показује 9
  • Показујући 2
  • показујући 5
  • покаја 2
  • покаје 1
  • покапане 1
  • покапаног 1
  • покапаном 1
  • Покаткад 3
  • покаткад 5
  • поквари 3
  • покидао 1
  • поклекне 1
  • поклекну 2
  • поклекнути 1
  • поклецнуше 1
  • поклецујући 1
  • покликну 1
  • поклон 3
  • поклона 2
  • поклоне 1
  • поклони 2
  • поклонима 1
  • Поклонише 1
  • поклоном 1
  • поклопац 1
  • поклопљена 1
  • покој 1
  • покојни 2
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојних 1
  • покојно 1
  • покојном 1
  • покора 2
  • покоре 1
  • покори 1
  • покрај 2
  • покрене 1
  • покрену 1
  • покренула 1
  • покрет 6
  • покрета 1
  • покретима 1
  • покретом 2
  • покрету 1
  • покреће 1
  • покрећу 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • покривајући 1
  • покривала 2
  • покривао 1
  • покривен 3
  • покривена 4
  • покривене 1
  • покривеним 1
  • покривену 1
  • покрила 1
  • покроваца 1
  • покровом 1
  • покровце 2
  • покровцем 1
  • покровцима 1
  • покуљала 1
  • покупити 1
  • покупљена 1
  • покућанство 1
  • покушавала 1
  • покушавао 1
  • Пола 1
  • пола 8
  • полазе 1
  • полазећи 1
  • полази 3
  • полазила 1
  • полако 16
  • Полако 2
  • поласку 2
  • полегали 1
  • полегао 2
  • полеглим 1
  • полете 4
  • полетела 1
  • полетеше 1
  • полети 1
  • Полети 1
  • полива 1
  • поливају 1
  • поливала 1
  • поливале 1
  • поливања 2
  • поливене 1
  • поливено 1
  • полили 1
  • полици 2
  • полицом 1
  • половила 1
  • половина 4
  • половине 5
  • половини 1
  • половином 1
  • половину 2
  • положају 2
  • положи 3
  • полудео 2
  • полузелене 1
  • полумрак 2
  • полумраку 3
  • полунем 1
  • полуокренута 1
  • полуотворена 1
  • полусвесна 1
  • полуциганин 1
  • поља 3
  • пољану 1
  • поље 2
  • пољима 1
  • пољских 1
  • пољу 1
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 24
  • пољубивши 3
  • пољубила 2
  • Пољупци 1
  • помагала 1
  • помагали 2
  • помагало 3
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помажу 1
  • помажући 1
  • помакне 1
  • помаља 1
  • помаљају 2
  • помаљала 2
  • помаљали 1
  • помаче 1
  • поменути 1
  • померају 1
  • Пометао 1
  • помете 1
  • помеша 1
  • помешан 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • помиловао 1
  • помилује 1
  • помињао 1
  • помирена 1
  • помири 2
  • помирила 1
  • Помисли 1
  • помисли 5
  • помислио 2
  • помицали 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помолим 1
  • помоћ 3
  • помоћу 3
  • помрчини 1
  • помућеним 1
  • понавља 1
  • понављали 1
  • понављање 1
  • понављао 1
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понашање 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понесавши 1
  • понесе 5
  • Понесосмо 1
  • понети 2
  • понеше 1
  • понижава 1
  • понижена 1
  • понижења 1
  • понижење 2
  • понизан 1
  • понизи 1
  • Понизно 1
  • понизно 5
  • поникла 1
  • поникли 1
  • поникну 1
  • Поникну 1
  • поникнута 1
  • понова 14
  • Понова 3
  • поновним 1
  • поновног 1
  • поново 15
  • понор 1
  • поносила 2
  • поносио 1
  • Поносио 1
  • поносна 1
  • поносни 1
  • поносно 1
  • поноћ 2
  • поноћи 1
  • понуда 1
  • понудама 1
  • поњава 2
  • поњаве 1
  • поодрасла 1
  • поодрасте 1
  • попе 4
  • попео 1
  • попије 2
  • попијене 1
  • попити 1
  • поплаши 1
  • попови 1
  • поправи 3
  • поправљају 1
  • поправљала 1
  • попречном 1
  • попрскан 1
  • попрсканом 1
  • попусти 1
  • попуши 1
  • поражавало 1
  • поражавати 1
  • порази 1
  • порани 2
  • пораниш 1
  • порасла 2
  • порасте 3
  • порастоше 1
  • порасту 1
  • Поред 3
  • поред 61
  • поређа 1
  • поређала 1
  • поређан 1
  • поређана 1
  • поређане 3
  • поређани 8
  • поређаним 4
  • поређаних 2
  • поређао 1
  • поређаше 1
  • пореклу 1
  • порекох 2
  • поремети 1
  • пород 1
  • породица 2
  • породице 2
  • породицу 1
  • порођајем 1
  • порту 1
  • поруби 1
  • поруком 2
  • поруменели 1
  • поручи 2
  • поручио 2
  • поручити 2
  • поручује 1
  • поручују 1
  • порушили 1
  • порушујемо 1
  • посади 1
  • посађен 1
  • посао 12
  • посвршава 1
  • посвршавају 1
  • посвршавале 1
  • поседају 1
  • посети 1
  • посетилаца 1
  • посећивао 1
  • посече 1
  • посипање 1
  • поскочи 1
  • посла 13
  • послала 3
  • послали 2
  • послао 9
  • послат 1
  • послати 2
  • послаше 1
  • после 109
  • После 26
  • последња 3
  • последње 7
  • последњег 1
  • Последњи 2
  • последњи 5
  • последњу 1
  • послетку 14
  • послове 2
  • послом 9
  • послу 4
  • послугу 1
  • послужавник 1
  • послужавником 2
  • послужавнику 2
  • послужавници 1
  • послужен 1
  • послужењем 1
  • послужи 2
  • послуживање 2
  • послужује 1
  • послужујући 1
  • послуша 1
  • послушам 2
  • посматра 1
  • посматрала 2
  • поспали 1
  • поспемо 1
  • посрамљена 1
  • посребљеног 1
  • посред 1
  • посрка 1
  • посрне 1
  • посрну 3
  • посртању 1
  • посртао 1
  • посрћући 4
  • поста 2
  • постава 2
  • поставе 2
  • постави 1
  • поставља 1
  • постављала 1
  • постављани 1
  • постављене 1
  • постављеног 1
  • постављеном 1
  • постављену 1
  • поставом 2
  • постаде 4
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постајале 1
  • постајали 1
  • постајало 2
  • постајао 1
  • постајати 2
  • постаје 3
  • постају 2
  • постала 4
  • постане 5
  • постеља 2
  • постеље 12
  • постељи 8
  • постељом 1
  • постељу 15
  • постидео 1
  • постојало 1
  • постојаним 1
  • постојати 1
  • постоји 1
  • поступа 1
  • посуђа 2
  • посута 1
  • посуте 2
  • потаје 2
  • потаји 6
  • потамнела 1
  • потамо 1
  • потанко 1
  • потапша 1
  • потврди 2
  • потврђивање 1
  • потеже 1
  • потезе 1
  • потиљка 2
  • потиљком 1
  • потиљку 3
  • потискивана 1
  • потискује 1
  • потискују 1
  • поткресаних 1
  • поткресивани 1
  • поткресиваним 1
  • потонулу 1
  • потпаљени 1
  • потпетицама 1
  • потпетицом 1
  • потпомагао 1
  • потпун 2
  • потпуна 1
  • потпуно 6
  • потражи 1
  • потражио 1
  • потраја 1
  • потраје 1
  • потребно 1
  • потреса 1
  • потресе 4
  • потресен 1
  • Потресен 1
  • потресена 2
  • потресени 1
  • потресеније 1
  • потресено 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потрча 4
  • потрчала 1
  • потрчаше 2
  • потрчи 1
  • потужи 1
  • потурујући 1
  • потурчила 1
  • потуцао 1
  • потучена 1
  • поћи 2
  • поудавале 1
  • поуздањем 1
  • поустајаше 1
  • поучавала 1
  • похвалити 1
  • походу 1
  • поцепаних 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенео 1
  • поцупкивање 1
  • почађавели 1
  • почађавелим 1
  • почађавелом 1
  • почаст 2
  • почасте 1
  • почашћивани 1
  • Поче 16
  • поче 202
  • почев 1
  • Почела 1
  • почела 41
  • почеле 5
  • Почели 1
  • почели 11
  • Почело 1
  • почело 4
  • почео 27
  • почесмо 1
  • почетак 1
  • почети 4
  • почетка 3
  • почетку 9
  • почеће 2
  • Почеше 6
  • почеше 62
  • почињао 3
  • почиње 13
  • почињу 3
  • почисти 3
  • почистила 1
  • почишћена 1
  • почишћено 4
  • почне 19
  • почну 11
  • почупа 1
  • почупам 1
  • пошавши 2
  • пошали 1
  • пошао 2
  • пошла 3
  • пошле 3
  • пошље 1
  • пошљи 1
  • пошљу 1
  • поштапајући 2
  • поштеди 1
  • поштеду 1
  • поштеђена 1
  • Пошто 6
  • пошто 73
  • поштовања 1
  • поштовање 4
  • поштовањем 2
  • поштују 1
  • поштујући 1
  • права 4
  • правда 3
  • правдајући 2
  • правдати 2
  • праве 3
  • прави 1
  • правили 1
  • правио 2
  • прављене 1
  • прављених 1
  • право 14
  • правог 1
  • правој 1
  • правом 1
  • праву 2
  • праг 9
  • прага 6
  • прагове 1
  • праговима 1
  • прагу 6
  • празан 1
  • празна 1
  • празник 9
  • празника 6
  • празником 1
  • празницима 2
  • празнично 1
  • прала 1
  • прамбабу 1
  • прамдед 1
  • прамдедама 1
  • прамен 1
  • праменова 1
  • праменови 2
  • праменовима 2
  • прању 1
  • прапорци 1
  • прасак 1
  • прасенце 1
  • праскањем 1
  • прасци 1
  • прате 1
  • пратећи 2
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратиле 1
  • пратимо 1
  • праћен 2
  • праћени 1
  • праћено 2
  • праунуцима 1
  • прашина 3
  • прашине 3
  • прашином 2
  • прашину 2
  • прашљивости 1
  • праштајући 2
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 8
  • првенац 1
  • Први 1
  • први 31
  • првима 1
  • првина 2
  • првих 2
  • прво 19
  • Прво 6
  • првобитном 1
  • првог 1
  • првога 3
  • првом 4
  • Прву 1
  • прву 3
  • пре 50
  • пребаци 1
  • пребацивајући 1
  • пребацивала 1
  • пребацивши 1
  • пребацује 1
  • пребацујући 1
  • пребачен 1
  • пребачене 1
  • пребачени 1
  • пребаченом 2
  • пребегао 2
  • преболети 1
  • превазилазити 1
  • превалила 2
  • преваре 1
  • превари 4
  • преварило 1
  • преварио 1
  • преварити 2
  • превео 1
  • преврну 1
  • превртале 1
  • преврћући 1
  • прегазе 1
  • прегазио 1
  • прегледа 3
  • прегледавши 1
  • прегледао 1
  • Прегледао 1
  • преграђена 1
  • прегршт 1
  • Пред 1
  • пред 71
  • преда 6
  • предавала 1
  • предавао 1
  • предавати 1
  • предаде 4
  • предаје 1
  • предају 1
  • предајући 1
  • предака 1
  • предано 1
  • предао 1
  • предвечерјем 1
  • предвиђала 1
  • предводећи 1
  • предишући 1
  • предмете 1
  • предња 1
  • Предомисли 1
  • предосети 2
  • предосећајући 1
  • предосећала 1
  • предосећали 1
  • предосећања 1
  • предосећању 1
  • предремала 1
  • представе 1
  • представљала 1
  • предстоји 1
  • предузео 2
  • предузме 2
  • предузму 1
  • предусретала 1
  • предусрете 2
  • пређа 1
  • пређашње 1
  • пређе 9
  • пређу 1
  • прежалиле 1
  • преживање 1
  • преживелим 1
  • презала 1
  • презирања 1
  • презирање 1
  • презриво 1
  • прек 1
  • прекида 2
  • прекидала 2
  • прекидано 1
  • прекидао 1
  • прекиде 3
  • преким 2
  • прекину 2
  • прекинула 1
  • прекинута 1
  • Преко 1
  • преко 23
  • прекопана 1
  • Прекорачи 1
  • прекорачи 3
  • прекоре 2
  • прекорног 1
  • прекрсти 1
  • прекрстивши 4
  • прекрштеним 4
  • прекрштених 3
  • прелажења 1
  • прелазећи 1
  • прелазила 1
  • прелазиле 1
  • прелазили 1
  • прелазио 1
  • прелива 1
  • преливају 1
  • преливало 1
  • прељута 1
  • према 14
  • премеће 1
  • премештају 1
  • премирала 1
  • премре 1
  • пренеражен 1
  • пренеражена 2
  • пренеражују 1
  • пренерази 4
  • пренесу 1
  • преноћиште 1
  • пренуше 1
  • преобука 1
  • преобукама 1
  • преобучене 1
  • преовлађују 1
  • преокренут 1
  • преосталих 1
  • преостало 1
  • препала 1
  • препатило 1
  • препече 1
  • препеченом 1
  • препечену 1
  • препланула 1
  • преплашен 1
  • преплашена 3
  • преплашени 1
  • препокриван 1
  • преполовљен 1
  • препорука 1
  • преправљало 1
  • пресави 1
  • пресавијене 2
  • пресавијеној 1
  • пресавијеном 2
  • пресамићен 1
  • пресамићена 2
  • пресамићеног 1
  • преседе 3
  • преседела 4
  • преседео 2
  • преседи 1
  • пресекла 1
  • пресецају 1
  • пресече 5
  • пресечемо 1
  • пресеченим 1
  • прескачући 1
  • прескочивши 1
  • пресно 2
  • пресомићена 1
  • преспавао 1
  • пресрете 1
  • пресрећна 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • Престаде 1
  • престајала 1
  • престајало 1
  • престаје 1
  • престао 2
  • престрашен 2
  • престрашена 1
  • претвара 2
  • претварају 1
  • прете 2
  • претећи 1
  • претече 1
  • претиле 1
  • претио 2
  • претња 1
  • претње 1
  • претњи 1
  • претрну 7
  • претрпана 2
  • претрпани 2
  • претрпеле 1
  • претрпео 1
  • претурах 1
  • претци 1
  • претцима 1
  • прећи 1
  • преудати 1
  • преучи 1
  • пречаге 1
  • пречистио 1
  • прешао 2
  • прешиваних 1
  • пржена 1
  • пржења 1
  • пржењу 1
  • пржи 1
  • При 1
  • при 26
  • прибере 1
  • приберу 1
  • прибивши 1
  • прибира 1
  • прибирали 1
  • приближава 4
  • приближавајући 1
  • приближавала 1
  • приближавали 1
  • приближавао 3
  • приближаваше 1
  • приближи 2
  • приближио 1
  • приближујући 1
  • прибра 5
  • прибрана 2
  • прибрано 2
  • прибрати 1
  • приведе 1
  • привезала 1
  • привезаног 1
  • привезаше 1
  • приви 2
  • привире 1
  • привири 2
  • привирио 1
  • привлачила 1
  • привукао 1
  • привуку 1
  • привући 1
  • придизати 1
  • придржа 1
  • придржавајући 1
  • придржавали 1
  • придржаван 1
  • придржи 1
  • Приђе 2
  • приђе 8
  • призвати 1
  • приземна 1
  • приземне 1
  • приземној 1
  • приземну 1
  • призива 1
  • призивали 1
  • призна 2
  • признавала 1
  • признања 1
  • признати 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 8
  • пријатеље 1
  • пријатељем 1
  • Пријатељи 2
  • пријатељи 3
  • пријатељима 1
  • пријатељице 2
  • пријатељу 1
  • пријатна 1
  • пријатнија 1
  • пријатно 2
  • прији 1
  • прикажу 1
  • прикљештен 1
  • приковане 1
  • прилагоди 1
  • прилазе 2
  • прилази 4
  • прилазила 1
  • прилазио 1
  • прилазити 1
  • прилепљеној 1
  • прилика 3
  • приликама 1
  • прилике 1
  • Приликом 1
  • приликом 7
  • прилику 3
  • прилога 1
  • прилоге 1
  • прима 1
  • примакнувши 1
  • примали 1
  • примати 1
  • примете 1
  • примети 12
  • приметивши 3
  • приметила 1
  • приметило 2
  • приметити 1
  • приметно 2
  • примећавала 4
  • примећавати 1
  • примећивао 1
  • примећивати 1
  • примећује 1
  • прими 2
  • примила 1
  • примио 1
  • примицали 1
  • принесе 2
  • принесу 1
  • приносећи 1
  • приноси 3
  • приносити 1
  • припаљену 1
  • припијено 2
  • припитоме 1
  • прислонише 1
  • прислушкивала 1
  • приспе 1
  • пристави 2
  • пристављено 1
  • пристаде 2
  • пристајала 2
  • пристајале 1
  • пристајао 1
  • пристаје 3
  • пристала 2
  • пристане 1
  • пристанеш 1
  • пристао 1
  • пристати 4
  • пристојно 1
  • присуства 1
  • притвори 1
  • притешњен 1
  • притиска 1
  • притискује 1
  • притискујући 3
  • притиснуто 1
  • притицали 1
  • прићи 1
  • прихватише 2
  • прича 6
  • причају 3
  • причала 2
  • причали 1
  • причало 7
  • причама 1
  • причања 1
  • причањем 2
  • причао 3
  • причати 4
  • приче 4
  • причини 1
  • пришао 2
  • пришле 1
  • пркос 1
  • прљава 1
  • прљавим 1
  • прљају 1
  • прљала 3
  • проба 1
  • пробада 1
  • пробају 1
  • пробајући 2
  • пробала 1
  • пробали 1
  • пробија 1
  • пробијати 2
  • пробило 1
  • пробира 1
  • пробирач 1
  • пробуде 1
  • пробуди 5
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробудиш 1
  • пробуђен 1
  • пробуђена 1
  • пробуђене 1
  • пробуђених 1
  • пробуђену 1
  • проведе 1
  • Проведе 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провели 1
  • провести 1
  • проветри 1
  • провидна 1
  • провлачећи 1
  • провлачила 1
  • проводим 1
  • проводити 1
  • провуче 1
  • проговори 2
  • прода 2
  • продавање 1
  • продаду 1
  • продаја 2
  • продаје 6
  • продаји 3
  • продајом 1
  • продају 5
  • продајући 1
  • продала 2
  • продали 1
  • продао 4
  • продата 1
  • продати 2
  • продатог 1
  • продирала 1
  • продирао 1
  • продирати 1
  • продире 1
  • продиру 1
  • продужава 1
  • Продужавајући 1
  • продужавала 1
  • продужавао 2
  • продужи 9
  • продужило 1
  • продужује 1
  • Прође 1
  • прође 9
  • прођоше 1
  • прождирати 1
  • прождиру 1
  • прозирао 1
  • прозор 11
  • прозора 9
  • прозоре 9
  • прозори 3
  • прозорима 3
  • прозором 1
  • прозорска 1
  • прозорски 1
  • прозору 5
  • прозорчићима 1
  • произишла 1
  • произишло 1
  • пројурише 1
  • проклет 2
  • проклети 4
  • проклетијом 1
  • проклињати 1
  • проклиње 1
  • пролаз 1
  • Пролазећи 1
  • пролазећи 4
  • пролазила 2
  • пролазиле 2
  • пролазио 2
  • пролазника 1
  • пролазницима 1
  • пролепша 1
  • пролепшала 1
  • пролете 1
  • пролећа 6
  • пролећну 1
  • проливано 1
  • проливена 1
  • проливено 1
  • проливену 1
  • променио 1
  • промешан 1
  • промину 1
  • промицао 1
  • промичу 1
  • промукао 1
  • промуца 8
  • пронашли 1
  • пропадају 1
  • пропадала 1
  • пропадало 1
  • пропаднемо 1
  • пропалим 1
  • пропало 1
  • пропао 2
  • пропињали 1
  • пропињу 1
  • пропињући 3
  • пропио 1
  • проплаче 1
  • пропуштајући 1
  • проређени 1
  • проређеним 1
  • прорешетана 1
  • просед 1
  • проседи 1
  • просилац 2
  • просипа 1
  • просипање 1
  • просипати 1
  • просјака 1
  • прост 1
  • проста 1
  • Прости 1
  • простим 2
  • простире 1
  • простих 1
  • просто 4
  • простог 2
  • простом 2
  • простор 1
  • просторности 1
  • простота 1
  • простран 1
  • пространа 1
  • пространијом 1
  • пространо 1
  • прострт 2
  • просту 1
  • просутости 1
  • прота 2
  • проти 1
  • против 3
  • противи 3
  • протокала 1
  • протрчавали 1
  • протумачио 1
  • проћерданог 1
  • проћи 2
  • Прохору 1
  • прочку 1
  • прошао 1
  • прошаптавши 1
  • прошапута 1
  • прошевине 3
  • прошевини 2
  • прошевину 2
  • проширивала 1
  • прошла 1
  • прошле 2
  • прошло 1
  • Прса 1
  • прса 31
  • прсију 6
  • прсима 11
  • прска 2
  • прскане 1
  • прскањем 1
  • прснула 1
  • прсте 8
  • прстен 1
  • Прсти 2
  • прсти 7
  • прстију 2
  • прстима 15
  • пруга 1
  • пругом 1
  • пружала 1
  • пружи 6
  • псовао 1
  • псовка 1
  • псовки 1
  • псовком 2
  • псовку 2
  • псовци 1
  • псу 3
  • псујући 1
  • пукни 1
  • пукотине 2
  • пун 8
  • пуна 12
  • пуне 7
  • пуни 4
  • пунији 1
  • пунила 5
  • пунили 1
  • пуним 3
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пуно 7
  • пуној 1
  • пуном 3
  • пуноћи 1
  • пуноћом 2
  • пуну 1
  • пуст 1
  • Пусти 1
  • пусти 9
  • пустивши 1
  • пустила 2
  • пустиње 1
  • пустити 1
  • пусту 1
  • пут 46
  • пута 28
  • путања 1
  • путањом 1
  • путем 3
  • путире 1
  • путовања 6
  • путовао 1
  • путу 2
  • путује 1
  • путујући 1
  • пући 2
  • пућкање 1
  • пуца 2
  • пуцала 1
  • пуцали 1
  • пуцало 1
  • пуцањ 2
  • пуцњи 2
  • Пуче 1
  • пушака 4
  • пушећи 3
  • пуши 2
  • пушила 1
  • пушио 1
  • пушкама 2
  • пушкарање 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушкомет 1
  • пушку 3
  • Пушта 1
  • пушта 3
  • пуштајте 2
  • пуштајући 1
  • пуштао 1
  • пуштате 1
  • Пчињи 1
  • Пчињу 1
  • пшенице 1
  • пшеницом 1
  • пшеницу 2
  • рабаџијама 1
  • рабаџије 1
  • рабаџијска 1
  • раван 2
  • равна 2
  • равница 1
  • равници 1
  • равнодушна 2
  • равнодушнија 1
  • равнодушно 1
  • Равнодушно 1
  • равнодушност 1
  • равнодушношћу 2
  • равној 1
  • рад 1
  • рада 4
  • раде 5
  • ради 46
  • радије 1
  • радила 5
  • радили 1
  • радио 3
  • радите 1
  • радити 4
  • радиш 1
  • Радиш 1
  • радне 1
  • радницима 1
  • радње 1
  • радњу 2
  • радо 2
  • радова 1
  • радовање 1
  • радозналих 2
  • радознало 1
  • радозналог 1
  • радозналости 1
  • радом 1
  • радосна 5
  • радосни 3
  • радосним 1
  • радосних 1
  • Радосно 1
  • радосно 6
  • радост 6
  • радостан 2
  • радости 22
  • радује 2
  • рађа 1
  • рађале 1
  • рађање 2
  • рађати 1
  • разабира 1
  • разабра 1
  • разабрати 1
  • разапињу 1
  • разастре 1
  • разастрла 1
  • разастрта 1
  • разастртом 1
  • разбацане 2
  • разбацано 1
  • разбивши 1
  • разбијајући 1
  • разбијеном 1
  • разбио 1
  • разблудним 1
  • разблудних 1
  • разблудности 1
  • разбој 1
  • разболе 1
  • разболео 2
  • разболећеш 1
  • разбуктавати 1
  • развалили 1
  • развалинама 1
  • разваљујемо 1
  • развезује 1
  • развејан 1
  • развија 1
  • развијају 1
  • развије 1
  • развијен 1
  • развијена 2
  • развијене 2
  • развијени 1
  • развијеним 2
  • развијено 1
  • развијену 1
  • развила 2
  • развити 2
  • развученим 1
  • разгласи 1
  • разгневи 2
  • разговара 8
  • разговарају 1
  • разговарала 4
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговетно 1
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разголићавала 1
  • разголићена 1
  • разголићени 1
  • разгорен 1
  • разграђена 1
  • разграђујући 1
  • разгранатим 1
  • разгрну 1
  • разгрнувши 1
  • разгрнута 2
  • разгрће 1
  • разда 1
  • раздавајући 1
  • раздавала 1
  • раздавање 1
  • раздани 1
  • раздвајањем 1
  • раздвоје 1
  • раздвојености 1
  • раздељак 1
  • раздрага 2
  • раздрагавају 1
  • раздрагале 1
  • раздраган 2
  • раздрагана 1
  • раздрагано 8
  • раздраганост 1
  • раздраганости 4
  • раздраганошћу 1
  • раздражени 1
  • раздражености 2
  • раздражену 1
  • раздражљив 1
  • раздрљеним 1
  • разиграним 1
  • разилажење 1
  • разилази 1
  • разјапљена 1
  • разлева 3
  • разлевала 1
  • разлегали 1
  • разлегало 1
  • разлеже 1
  • разлетеше 1
  • разливала 1
  • разликовати 1
  • разликују 1
  • размакнута 1
  • размахује 1
  • размести 2
  • разместила 1
  • размилели 1
  • размисли 1
  • размичући 1
  • разна 2
  • разне 2
  • разнежавати 1
  • разнежи 1
  • разним 6
  • разних 1
  • разнобојне 1
  • разноврсним 1
  • разреде 1
  • разривајући 1
  • разрогачује 1
  • разуверила 1
  • разузданији 1
  • разузурене 1
  • Разузури 1
  • разуме 1
  • разумевала 1
  • разумевши 1
  • разумеде 1
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумљиво 2
  • ракетли 1
  • ракија 3
  • ракијама 1
  • ракије 12
  • ракијом 4
  • ракију 11
  • раме 3
  • Рамена 1
  • рамена 5
  • раменима 5
  • раменом 1
  • рамова 1
  • рана 1
  • ранама 1
  • раније 1
  • рано 8
  • рањеног 1
  • расвешћавала 1
  • расечених 1
  • расипа 1
  • расипај 1
  • расипала 1
  • расипати 1
  • раскалашне 1
  • раскалашније 1
  • раскалашно 1
  • раскидао 1
  • раскомотиш 1
  • раскомоћавајући 2
  • раскомоћена 2
  • раскомоћено 1
  • раскомоћује 1
  • раскомоћују 1
  • раскопчава 1
  • раскопчани 1
  • раскопчаног 1
  • раскопчаном 1
  • раскош 2
  • раскошан 1
  • раскоши 2
  • раскошна 1
  • раскошне 2
  • раскошнија 1
  • раскошније 1
  • раскошнијим 1
  • раскошним 1
  • раскошно 6
  • раскошној 2
  • раскошном 1
  • раскошношћу 1
  • раскошну 1
  • раскреченим 1
  • раскречених 1
  • раскрчавала 1
  • расла 1
  • распада 1
  • распалише 1
  • распаљеније 1
  • распарене 1
  • распасава 1
  • распасала 1
  • распасан 4
  • распасане 1
  • распећем 1
  • распитује 3
  • расплака 1
  • расплињавао 1
  • расплитавао 1
  • распознаје 1
  • расположен 1
  • расположеног 1
  • расположење 1
  • расположио 1
  • распореди 2
  • распоређене 1
  • распоређује 1
  • расправи 1
  • расправља 1
  • распрема 1
  • распремајући 1
  • распремала 2
  • распремале 1
  • распреми 2
  • распремио 1
  • распремљено 1
  • распростирало 1
  • распуснички 1
  • распусти 1
  • растављени 1
  • растављених 1
  • Растајемо 1
  • растајемо 2
  • растанку 2
  • расте 1
  • растера 1
  • растерао 1
  • расти 2
  • растресеним 1
  • раструби 1
  • расту 1
  • растура 1
  • растурају 1
  • растурате 1
  • растурени 1
  • растурују 1
  • расуто 1
  • расцветана 1
  • рат 1
  • Ратаја 1
  • ратничко 1
  • раф 1
  • рафови 1
  • рафовима 4
  • рафу 1
  • рахат 1
  • рачвасти 1
  • рачвастим 2
  • рачуна 1
  • рачунима 1
  • раширене 1
  • раширени 1
  • раширеним 1
  • рашчаркала 1
  • рашчисти 1
  • рашчишћено 1
  • рашчишћује 1
  • рђава 1
  • рђавих 1
  • рђавог 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • револвер 1
  • ред 13
  • реда 1
  • редови 2
  • редовима 2
  • редовно 3
  • редом 1
  • реду 6
  • ређају 1
  • ређајући 1
  • ређала 1
  • ређали 2
  • ређало 1
  • ређе 5
  • ређи 2
  • резано 1
  • резбаријама 1
  • рекао 5
  • реке 4
  • рекла 3
  • рекох 2
  • рекоше 1
  • реметећи 1
  • реметила 1
  • реметио 1
  • репа 1
  • репова 1
  • ресто 1
  • ретко 3
  • Ретко 3
  • ретком 1
  • реткостима 1
  • рећи 1
  • реци 2
  • реч 7
  • рече 7
  • реченице 1
  • речено 1
  • речи 15
  • речима 1
  • речју 1
  • решавала 1
  • решена 1
  • решено 1
  • решеност 1
  • решетке 1
  • решетком 1
  • реши 2
  • решила 1
  • решио 1
  • решиш 1
  • рже 1
  • рибања 1
  • рибање 1
  • рибању 1
  • рида 1
  • ризе 1
  • Рила 1
  • Риста 1
  • Ристе 1
  • Ристу 1
  • рогожа 1
  • род 6
  • родбина 13
  • родбине 9
  • родбини 9
  • родбинска 1
  • родбински 1
  • родбину 5
  • роди 1
  • родила 4
  • родио 1
  • родитељима 1
  • родити 1
  • рођака 2
  • рођена 3
  • рођене 1
  • рођеног 1
  • ронећи 1
  • рониле 1
  • ропско 1
  • рочиште 1
  • рпа 1
  • рпу 1
  • Рубови 1
  • ружа 1
  • ружама 1
  • ружан 1
  • ружичаст 1
  • ружичасту 1
  • ружна 1
  • ружно 1
  • ружнога 1
  • Рука 1
  • рука 8
  • рукав 1
  • рукава 3
  • рукаве 4
  • рукави 2
  • рукавима 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 34
  • Руке 2
  • руке 52
  • рукова 1
  • руковавши 1
  • руковала 1
  • руковање 1
  • руковао 1
  • руком 37
  • руку 76
  • рукује 1
  • рукују 1
  • рукујући 1
  • румен 1
  • румена 3
  • румене 2
  • руменила 1
  • руменим 1
  • рупа 1
  • рупе 1
  • рупу 1
  • рутавом 1
  • руци 16
  • руча 2
  • ручак 4
  • ручала 1
  • Ручали 1
  • ручао 1
  • ручица 1
  • ручице 1
  • ручка 7
  • ручним 1
  • рушење 1
  • рушењем 1
  • руши 2
  • рушила 1
  • С 3
  • с 90
  • са 549
  • Са 8
  • сабора 2
  • саборима 6
  • сабору 1
  • Сав 2
  • сав 34
  • Савета 1
  • саветовањима 1
  • саветује 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијати 1
  • савијен 1
  • савијене 2
  • савио 1
  • савладана 1
  • сагао 1
  • сагиба 1
  • сагибајући 1
  • сагибању 1
  • сагибао 1
  • сагињао 1
  • сагиње 1
  • сагињући 1
  • Сагињући 1
  • сагла 1
  • сагледа 3
  • сагне 1
  • сагнута 1
  • Сад 4
  • сад 40
  • сада 167
  • Сада 9
  • сажалења 2
  • сажаљевају 1
  • сажаљевајући 4
  • сажаљења 1
  • саже 1
  • Сазидао 1
  • сазнавала 1
  • сазнало 1
  • сазреле 1
  • сакри 1
  • сакривала 1
  • сакривши 1
  • сакрије 3
  • сакрила 2
  • сакриле 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • салепа 1
  • салепџија 1
  • салтанатлука 1
  • Сам 8
  • сам 86
  • Сама 8
  • сама 84
  • самара 1
  • самарџије 1
  • саме 29
  • сами 6
  • самим 2
  • самих 11
  • само 202
  • Само 38
  • самог 9
  • самога 11
  • саможивим 1
  • самој 8
  • самом 5
  • самоћа 1
  • самоће 1
  • самоћу 1
  • самрти 1
  • Саму 1
  • саму 23
  • сан 9
  • сандук 3
  • сандука 4
  • сандуку 3
  • сандуци 2
  • сановима 1
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањива 1
  • сањиво 1
  • саопштавајући 1
  • саопштавала 1
  • саопшти 1
  • саопштио 1
  • сапи 1
  • сапима 3
  • саплетен 1
  • саплићући 1
  • сапун 1
  • сапуне 1
  • сапунице 1
  • сарана 1
  • саране 1
  • саранили 1
  • сарану 1
  • сасвим 134
  • Сасвим 2
  • састављеним 1
  • састајали 2
  • састајало 1
  • састојала 1
  • састојао 1
  • састоји 1
  • сат 1
  • сатљик 1
  • саучешће 2
  • сахана 4
  • сахане 2
  • сахани 1
  • сахат 2
  • сачека 2
  • сачува 2
  • сачувала 1
  • сашивене 1
  • сва 58
  • Сва 7
  • свагда 1
  • свадба 3
  • свадбама 3
  • свадбе 10
  • свадбен 1
  • свадбене 1
  • свадби 2
  • свадбу 4
  • свађа 4
  • свађе 2
  • свађи 2
  • свађу 1
  • свака 12
  • Свака 6
  • свакад 4
  • свакада 8
  • свакако 1
  • сваке 12
  • Сваки 10
  • сваки 35
  • свакидашња 2
  • свакидашње 2
  • свакидашњег 1
  • свакидашњем 1
  • свакидашњи 1
  • сваким 3
  • свако 3
  • сваког 11
  • Свакога 3
  • свакога 9
  • свакој 4
  • сваком 11
  • свакоме 4
  • Сваку 1
  • сваку 3
  • сване 3
  • Свануло 1
  • свањивало 1
  • сватова 6
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 4
  • сватовима 2
  • сватовска 1
  • сватовских 1
  • свачег 1
  • свачега 1
  • свачим 2
  • свашта 1
  • све 428
  • Све 46
  • свег 3
  • свега 34
  • сведок 1
  • Свеж 1
  • свеж 3
  • свежа 8
  • свеже 5
  • свежег 1
  • свежи 1
  • свежија 1
  • свежије 3
  • свежијом 1
  • свежим 1
  • свежина 1
  • свежине 4
  • свежини 1
  • свежину 2
  • свежих 1
  • Свекар 1
  • свекар 12
  • свекра 7
  • свекрва 26
  • Свекрва 3
  • свекрве 1
  • свекрви 2
  • свекрвин 1
  • свекрвине 1
  • свекрвини 1
  • свекрвино 1
  • свекрвину 1
  • свекрвом 3
  • свекрву 9
  • Свекре 2
  • свекре 3
  • свекрови 2
  • свекрових 1
  • свекрово 2
  • свекровог 1
  • свекром 4
  • Свекру 1
  • свекру 2
  • свему 6
  • свет 34
  • света 26
  • Свете 1
  • светећи 2
  • Свети 1
  • светла 1
  • светле 1
  • светлео 1
  • светлећи 3
  • светли 1
  • светлим 2
  • светло 2
  • Светлост 1
  • светлост 15
  • светлости 10
  • светлошћу 4
  • светлуца 2
  • светлуцали 1
  • светњак 1
  • свето 1
  • световно 1
  • Светог 1
  • светој 1
  • Светом 1
  • светом 13
  • светскијих 1
  • светскога 1
  • свету 4
  • свећа 10
  • свећама 5
  • свеће 17
  • свећом 6
  • свећу 6
  • свечана 1
  • свечаније 1
  • свечано 2
  • свечаност 1
  • свечаностима 1
  • свештеник 1
  • свештеником 1
  • свештеници 1
  • свештеницима 1
  • Сви 13
  • сви 74
  • свију 8
  • свила 1
  • свиле 7
  • свилен 2
  • свилена 2
  • свилене 3
  • свиленим 2
  • свилених 1
  • свиленој 1
  • свиленом 3
  • свилену 4
  • свилу 1
  • свим 2
  • свима 19
  • свињском 1
  • свира 2
  • свирају 8
  • свирајући 1
  • свирати 1
  • свирач 1
  • свирача 6
  • Свираче 1
  • свираче 3
  • свирачи 12
  • Свирачи 6
  • свирачима 6
  • свираш 1
  • Свири 1
  • свирка 11
  • свиркама 1
  • свирке 2
  • свирком 6
  • свирку 1
  • свирци 3
  • свитало 1
  • свитао 1
  • свих 20
  • свлаче 1
  • свлачење 1
  • свлачи 3
  • свлачила 1
  • свлачиле 1
  • свлачити 1
  • свог 5
  • Свога 1
  • свога 19
  • свод 2
  • сводове 1
  • сводовима 1
  • сводом 1
  • свој 17
  • своја 7
  • своје 62
  • својему 1
  • своји 1
  • својим 46
  • својима 3
  • својину 1
  • својих 13
  • својој 16
  • својом 29
  • своју 37
  • свом 7
  • своме 12
  • сврати 2
  • свратио 1
  • свраћао 1
  • свршава 2
  • свршавале 1
  • свршавало 3
  • сврше 1
  • свршено 8
  • свршеног 1
  • свршетак 2
  • Сврши 1
  • сврши 7
  • свршивши 2
  • свршила 2
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршио 4
  • свршити 6
  • Сву 1
  • сву 17
  • Свуда 2
  • свуда 9
  • свукла 1
  • свукле 2
  • свуче 2
  • свучен 1
  • свучене 2
  • свученим 1
  • се 1990
  • себе 133
  • себи 56
  • севдаха 1
  • седа 3
  • седају 1
  • седајући 1
  • седао 2
  • Седе 1
  • седе 12
  • седевске 1
  • седела 9
  • седели 4
  • седења 4
  • седење 2
  • седењу 2
  • седео 7
  • седети 3
  • седећи 9
  • седи 21
  • Седи 6
  • седишту 1
  • седла 2
  • седлима 1
  • седло 2
  • седлом 1
  • седлу 5
  • седне 6
  • седој 1
  • седоше 1
  • сеиз 1
  • секао 1
  • секира 1
  • секла 1
  • секли 1
  • секло 1
  • секу 1
  • секући 1
  • села 18
  • селе 1
  • селима 2
  • село 14
  • селу 7
  • Сељак 1
  • сељак 9
  • сељака 10
  • сељаке 1
  • сељаковом 1
  • сељаком 1
  • сељани 1
  • сељанка 2
  • сељанке 3
  • сељанки 2
  • сељанку 2
  • сељаци 16
  • Сељаци 2
  • сељацима 6
  • сељачка 2
  • сељачке 4
  • сељачки 5
  • сељачких 1
  • сељачкој 1
  • сељачком 2
  • сељачку 3
  • сем 6
  • сен 1
  • сена 2
  • сенка 1
  • сенкама 1
  • сенке 2
  • сенком 1
  • сено 1
  • сеновит 1
  • сеновито 1
  • сео 1
  • сеоски 2
  • серај 1
  • сестара 2
  • сестра 5
  • сестре 4
  • сестру 2
  • Сети 1
  • сети 10
  • сетила 2
  • сетити 2
  • сетно 1
  • Сећа 1
  • сећа 5
  • сећајући 2
  • сећала 1
  • сећати 1
  • сече 2
  • си 21
  • сигуран 3
  • сигурна 5
  • сигурни 1
  • сигурније 1
  • Сигурно 16
  • сигурно 69
  • сиђе 14
  • Сиђе 2
  • сијала 1
  • силав 3
  • силава 7
  • силавима 3
  • силавом 3
  • силажења 1
  • силазе 2
  • силазећи 1
  • силази 3
  • силазила 2
  • силазиле 1
  • силазили 1
  • силазило 1
  • силазим 1
  • Силазио 1
  • силазио 3
  • силазити 3
  • силан 5
  • силаску 1
  • силина 1
  • силини 1
  • силином 1
  • силна 3
  • силне 2
  • силни 1
  • силније 3
  • силнији 3
  • силним 1
  • силних 1
  • силно 24
  • силног 4
  • силном 2
  • силом 18
  • Силом 2
  • силу 1
  • симита 1
  • симите 1
  • симиџија 1
  • Симиџије 1
  • Симка 18
  • Симкина 1
  • Симкино 1
  • Симком 4
  • Симку 2
  • син 15
  • сина 15
  • сине 2
  • синији 2
  • синију 2
  • синко 7
  • синова 2
  • синовац 1
  • синове 3
  • синови 4
  • синовима 1
  • сином 6
  • синоћ 5
  • синоћни 1
  • синоћњи 1
  • сину 3
  • сипао 2
  • сипати 1
  • сир 2
  • сира 3
  • сирове 1
  • сирово 2
  • сиромаштва 1
  • сирота 1
  • сиротиња 1
  • сиротиње 5
  • Сиротињи 1
  • сиротињом 1
  • сиротније 1
  • сиротнији 1
  • сиротнију 1
  • сироту 1
  • сирочићи 1
  • сиси 1
  • сита 2
  • ситан 1
  • сите 1
  • ситећи 2
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситним 2
  • ситница 3
  • ситницама 1
  • ситно 4
  • ситном 1
  • сито 1
  • сишавши 1
  • сишао 2
  • сишла 4
  • сишле 1
  • сја 1
  • сјај 2
  • сјаје 1
  • сјајем 2
  • сјајни 1
  • сјајношћу 1
  • сјајну 1
  • сјала 1
  • сјале 1
  • сјали 1
  • сјаха 1
  • Сјахавши 1
  • сјаши 1
  • сједињавала 1
  • сједињавали 1
  • сјури 1
  • скакала 1
  • скамени 1
  • скаменила 1
  • скамењена 4
  • скида 5
  • скидајући 2
  • скидао 1
  • скидоше 1
  • скине 4
  • скину 1
  • скинуо 2
  • скита 1
  • склања 1
  • склањају 2
  • склањајући 3
  • склањала 1
  • склањале 1
  • склањали 2
  • склањао 1
  • склепташе 2
  • склони 2
  • склоњена 1
  • склоњени 1
  • скљока 3
  • скок 2
  • скоковима 1
  • скоку 1
  • Скопља 2
  • скора 4
  • скоро 10
  • скоротечнике 1
  • скору 1
  • скочи 3
  • скраћивања 1
  • скрену 2
  • скривен 1
  • скривена 2
  • скривенији 1
  • скривеним 1
  • скривено 1
  • скривеног 1
  • скриви 1
  • скривио 1
  • скршта 1
  • скрштене 1
  • скува 2
  • скувала 1
  • скупа 2
  • скупе 3
  • скупим 1
  • скупити 1
  • скупљају 1
  • скупљајући 1
  • скупљала 2
  • скупљали 1
  • скупљање 1
  • скупље 1
  • скупљена 2
  • скупљених 1
  • скупоћа 1
  • скупоцен 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 1
  • скупоценим 2
  • скупоценом 2
  • скупоценошћу 1
  • скупоцену 2
  • скут 3
  • скутове 1
  • скутовима 1
  • скуту 1
  • слаба 2
  • слабим 1
  • слабине 1
  • слабости 1
  • слава 3
  • славама 3
  • славе 7
  • слави 1
  • Славуј 1
  • слагало 1
  • слагање 1
  • слагао 1
  • Сладак 1
  • сладак 2
  • сладости 1
  • слађа 2
  • слађе 3
  • слаже 1
  • слала 1
  • Слали 1
  • слама 3
  • сламе 3
  • слати 2
  • Слатка 1
  • слатка 10
  • слатки 2
  • слаткиша 1
  • слаткише 1
  • слаткишима 2
  • слатко 9
  • слаткој 1
  • слатку 2
  • следи 1
  • слемена 1
  • слеп 2
  • слепила 1
  • слепљени 1
  • слепом 1
  • слепоочница 1
  • слепоочњача 1
  • слепоочњачама 1
  • слепоочњаче 1
  • слепцу 1
  • сливала 1
  • слика 2
  • сликама 2
  • слике 1
  • слиниш 1
  • сличност 1
  • слобода 1
  • слободан 5
  • слободе 2
  • Слободна 1
  • слободна 3
  • слободне 1
  • слободни 2
  • слободнија 1
  • слободније 2
  • слободнији 3
  • слободнијим 1
  • слободним 1
  • Слободно 1
  • слободно 20
  • словима 1
  • сломљена 1
  • Слуга 6
  • слуга 9
  • слугама 7
  • слуге 16
  • Слуге 2
  • слуги 1
  • слугом 1
  • слугу 6
  • служба 1
  • службе 5
  • служби 1
  • службу 2
  • служе 2
  • служења 1
  • служење 1
  • служењу 1
  • служи 3
  • служила 10
  • служили 1
  • Служио 1
  • служити 3
  • слузи 1
  • Слузи 1
  • слузиш 1
  • слутећи 2
  • слутила 5
  • слутње 2
  • слутњом 2
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајним 1
  • Случајно 1
  • случајно 12
  • слуша 6
  • слушајући 7
  • слушала 2
  • слушкиња 1
  • слушкињама 2
  • слушкиње 1
  • слушкињи 1
  • смакле 1
  • сматра 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • сматрао 1
  • сме 14
  • смежураних 1
  • смејали 1
  • смеје 1
  • смеју 2
  • смејући 11
  • смела 13
  • смеле 1
  • смели 5
  • смело 4
  • смелости 1
  • смем 2
  • сменити 1
  • смео 10
  • смерно 1
  • сметале 1
  • смети 2
  • сметњи 1
  • смех 5
  • смешећи 4
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смирава 1
  • смире 1
  • смири 5
  • смирити 1
  • смирује 2
  • смо 3
  • смождио 1
  • смрад 1
  • смрачи 1
  • смрт 3
  • смрти 6
  • смртних 1
  • смртно 1
  • смрћу 4
  • смушена 1
  • смушену 1
  • сна 1
  • Снага 2
  • снага 9
  • снаге 12
  • снагом 3
  • снагу 4
  • снажан 1
  • снажи 1
  • снажити 1
  • снази 1
  • снаја 3
  • снајама 3
  • снаје 1
  • снаји 1
  • снајин 1
  • снају 2
  • снаха 1
  • снахе 2
  • Снаху 2
  • снашка 7
  • снашке 12
  • Снашке 3
  • снашкице 4
  • снашкицу 1
  • снашку 1
  • снебивајући 1
  • сневала 3
  • сневање 1
  • снизак 1
  • снила 2
  • сниска 2
  • сниским 1
  • сниских 1
  • сниско 1
  • сниској 1
  • снова 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сноп 1
  • сноповима 2
  • сну 3
  • со 1
  • соба 10
  • собама 6
  • Собе 1
  • собе 60
  • соби 39
  • Собини 1
  • собица 1
  • собици 3
  • собичици 1
  • собним 1
  • собних 2
  • собњег 1
  • собњега 1
  • собњем 1
  • собњи 1
  • собњих 2
  • собом 43
  • собу 41
  • сокак 1
  • сокацима 1
  • соли 1
  • солицу 1
  • Соломуновим 1
  • Солуна 1
  • сопствени 1
  • сопствено 1
  • сопче 10
  • сопчета 5
  • сопчету 4
  • сорте 1
  • Софка 374
  • Софке 93
  • Софки 54
  • Софкин 17
  • Софкина 7
  • Софкине 4
  • Софкини 2
  • Софкиним 5
  • Софкиних 9
  • Софкино 5
  • Софкиног 3
  • Софкиној 5
  • Софкином 5
  • Софкину 5
  • Софкица 1
  • Софкице 10
  • Софкицом 1
  • Софкицу 1
  • Софком 19
  • Софку 75
  • софре 6
  • софри 2
  • софром 5
  • софру 3
  • Софци 1
  • сочног 1
  • спава 15
  • спавају 3
  • спавала 4
  • спавам 1
  • спавања 2
  • спавању 2
  • Спавао 1
  • спавао 3
  • спавати 1
  • спаваће 2
  • спаваћих 2
  • спаваћој 2
  • спаваћу 1
  • спаваш 1
  • спази 7
  • спазио 1
  • спаја 1
  • спајају 1
  • спајала 1
  • спарушила 1
  • спарушкан 1
  • спарушкана 4
  • спарушканим 2
  • спарушканог 1
  • спарушкану 1
  • спаса 1
  • спасавај 1
  • спахија 1
  • спекнутих 1
  • спечене 2
  • сплетени 1
  • спојен 1
  • спојене 1
  • спокојно 1
  • споља 3
  • спољна 1
  • спољњег 1
  • спомене 3
  • спомињала 1
  • спомињући 1
  • споредних 1
  • споредно 1
  • споредном 1
  • споро 3
  • способне 1
  • спотакао 1
  • спотакла 2
  • спотаче 1
  • спотицала 1
  • спотурајући 1
  • спрам 4
  • спрат 4
  • спрата 4
  • спратом 1
  • спрату 3
  • спрема 6
  • спремај 1
  • спремајте 2
  • спремају 1
  • спремајући 3
  • спремала 1
  • спремало 1
  • спремано 1
  • спремања 1
  • спремање 3
  • спремати 1
  • спреме 1
  • спреми 7
  • спремила 4
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремљена 1
  • спремљене 1
  • спремљеним 1
  • спремна 5
  • спремне 1
  • спремно 1
  • спречаван 1
  • спречи 2
  • спречио 1
  • спријатељи 1
  • Спроћу 2
  • спроћу 6
  • спусти 4
  • срама 2
  • Срамота 1
  • срамота 7
  • срамоте 2
  • срамоти 1
  • срамотну 1
  • срамоту 2
  • срдит 1
  • сребра 1
  • сребрне 3
  • сребрну 1
  • сребро 1
  • сребром 1
  • среди 7
  • средина 1
  • средине 2
  • средини 7
  • средином 1
  • средину 1
  • сређеност 1
  • срећа 3
  • срећан 13
  • Срећан 2
  • среће 28
  • срећи 1
  • срећна 24
  • срећне 3
  • срећни 3
  • срећније 1
  • срећнији 3
  • срећнијом 1
  • срећним 3
  • Срећно 3
  • срећно 8
  • срећну 1
  • срећом 1
  • Срећом 3
  • срећу 4
  • срме 1
  • сродили 1
  • срозавало 1
  • сруши 1
  • срушила 1
  • срушити 1
  • срца 7
  • срце 6
  • срче 1
  • стаблом 1
  • стави 2
  • ставши 1
  • стаде 7
  • стадоше 5
  • Стаја 1
  • стајала 5
  • стајали 2
  • стајало 1
  • стајања 3
  • стајање 1
  • стајао 3
  • стајати 1
  • стајаћа 1
  • стајаће 1
  • стају 1
  • стакла 4
  • стаклад 1
  • стаклета 1
  • стаклету 1
  • Стакло 1
  • стакло 2
  • стала 3
  • стали 1
  • стално 1
  • сталожен 1
  • сталоженија 1
  • Стана 6
  • стане 3
  • станем 1
  • Станиних 1
  • Станину 1
  • СТАНКОВИЋ 1
  • Стано 1
  • стање 1
  • стању 7
  • стао 1
  • стапа 1
  • стапали 1
  • стар 7
  • стара 9
  • старац 7
  • стараца 1
  • старе 10
  • старешина 2
  • старешинства 1
  • старешинство 2
  • старешину 1
  • стари 20
  • старија 2
  • старији 2
  • старијим 1
  • старијом 1
  • старију 1
  • старим 12
  • старински 1
  • старинским 1
  • старинског 2
  • старих 4
  • старка 1
  • старке 1
  • старо 1
  • старог 3
  • старога 4
  • старом 4
  • старост 1
  • старости 4
  • стару 1
  • старца 1
  • старце 1
  • старци 4
  • стас 2
  • стаса 1
  • ствар 8
  • ствари 23
  • стварима 1
  • сте 4
  • Стева 1
  • стегао 1
  • стегнута 2
  • стегнути 1
  • стегнутих 1
  • стегнуто 2
  • стеже 2
  • стежући 1
  • стезала 1
  • Стезала 1
  • стење 1
  • степеница 5
  • степеницама 4
  • степенице 10
  • степеници 1
  • степеницу 2
  • стешњавало 1
  • стигла 1
  • стигле 1
  • стигне 3
  • стигох 1
  • стид 1
  • стида 6
  • стиделе 1
  • стидећи 2
  • стидљиве 1
  • стидљиво 1
  • Стиже 1
  • стиже 3
  • стижу 1
  • стиза 1
  • стиска 1
  • стискајући 1
  • стискање 2
  • стисле 1
  • стисну 1
  • стиснутим 2
  • стиснутих 2
  • стићи 1
  • стиха 1
  • стицала 1
  • стишанија 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стога 6
  • Стоја 2
  • стојала 2
  • стоје 2
  • стојећи 14
  • стојећки 1
  • Стоји 1
  • стоји 14
  • стојиш 1
  • стока 1
  • стоке 4
  • стоком 1
  • стоку 2
  • стола 1
  • столица 1
  • столице 2
  • столици 2
  • столицу 2
  • столичицама 1
  • столичице 2
  • столичици 2
  • столове 2
  • столу 2
  • стомак 1
  • стопале 1
  • сточићу 1
  • Стошиних 1
  • стражара 1
  • стражом 1
  • стран 5
  • страна 2
  • странац 2
  • стране 13
  • страни 4
  • страним 1
  • страних 1
  • страно 2
  • страног 1
  • страну 11
  • странцу 1
  • страсна 5
  • страснија 1
  • страсније 2
  • страснији 1
  • страсним 2
  • страсних 1
  • страсно 3
  • страснога 1
  • страсности 1
  • страст 1
  • страсти 7
  • страх 15
  • страха 30
  • страхом 10
  • страхопоштовањем 1
  • страху 2
  • страхују 1
  • страшан 6
  • страшна 1
  • страшнији 1
  • страшно 10
  • страшног 2
  • Страшнога 1
  • страшном 2
  • страшћу 1
  • стрејама 1
  • стреји 1
  • стрепе 2
  • стрепећи 2
  • стрепи 1
  • Стрепила 1
  • стрепила 2
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стрепити 1
  • стресајући 1
  • стресе 3
  • стрина 6
  • стрине 7
  • стрином 1
  • стриц 2
  • стрицу 1
  • стричева 1
  • стричеве 1
  • стричеви 3
  • строг 1
  • строгим 1
  • строгости 1
  • строгошћу 1
  • строжији 1
  • стрпали 1
  • стуб 1
  • стубовима 1
  • студен 1
  • ступају 1
  • су 410
  • субота 2
  • суботе 5
  • суботом 3
  • суботу 2
  • сув 5
  • Сува 3
  • сува 4
  • суве 2
  • суви 1
  • сувим 4
  • сувих 4
  • сувише 8
  • сувишности 1
  • суво 2
  • сувог 1
  • сувота 1
  • суву 2
  • Суда 1
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбини 1
  • судбу 1
  • суде 1
  • суди 1
  • судова 3
  • судове 3
  • судови 2
  • судовима 2
  • суду 1
  • суђења 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • сузе 10
  • сукања 2
  • сумња 1
  • сумњиве 1
  • сумњом 1
  • Сунца 1
  • сунца 4
  • сунце 5
  • сунцем 4
  • сунчанице 1
  • супротна 1
  • супротну 1
  • сургун 1
  • суревњива 2
  • суровим 1
  • суровошћу 1
  • сурунтијо 1
  • суседима 1
  • суседне 1
  • суседни 1
  • суседним 1
  • суседних 1
  • сусрет 1
  • сусталим 1
  • сустигле 1
  • сутра 30
  • Сутра 6
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 2
  • сутрашњицом 1
  • суха 1
  • сухе 1
  • сухом 1
  • суше 1
  • сушили 1
  • схватио 1
  • т 1
  • та 36
  • тавана 1
  • таванима 1
  • таваница 1
  • таванице 5
  • таваницу 2
  • тад 4
  • Тада 12
  • тада 95
  • Тај 1
  • тај 54
  • тајанственим 1
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • таје 1
  • тајно 1
  • тајности 2
  • така 1
  • такав 8
  • таква 5
  • такве 5
  • Такви 2
  • таквим 7
  • таквог 2
  • таквога 5
  • таквом 1
  • такву 8
  • таким 1
  • тако 236
  • Тако 28
  • Такође 1
  • такође 14
  • таком 1
  • такту 1
  • таку 1
  • Таман 1
  • тамјан 2
  • тамјана 1
  • тамна 3
  • тамне 2
  • тамни 1
  • тамнија 1
  • тамније 2
  • тамнији 1
  • тамнила 1
  • тамним 1
  • тамних 1
  • тамно 3
  • тамног 1
  • тамњан 1
  • тамо 178
  • Тамо 7
  • тамом 1
  • таму 2
  • танак 1
  • тандрче 1
  • танка 4
  • танке 2
  • танки 1
  • танким 3
  • танких 2
  • танко 1
  • танком 1
  • тањире 1
  • тањиру 1
  • тарабама 1
  • Тас 1
  • тас 4
  • таслици 2
  • тасова 2
  • таста 1
  • тасту 1
  • Тата 1
  • тата 7
  • тати 2
  • татина 1
  • Татина 1
  • татица 1
  • татице 1
  • татлија 1
  • тато 23
  • Тато 3
  • тату 2
  • тацнама 1
  • тацне 1
  • тачне 1
  • тачно 3
  • тачном 1
  • Ташка 1
  • твога 1
  • твој 2
  • твоја 2
  • твоје 2
  • твоји 1
  • тврда 1
  • тврде 1
  • тврди 2
  • тврдо 2
  • тврдоћу 1
  • тврду 1
  • те 161
  • тебе 11
  • теби 4
  • тежак 5
  • теже 10
  • тежег 1
  • тежину 1
  • Тек 11
  • тек 70
  • текије 1
  • текну 1
  • тела 13
  • телад 1
  • телима 1
  • тело 4
  • телом 2
  • телу 1
  • теме 3
  • темена 1
  • теменом 2
  • темењачама 1
  • тенџере 1
  • тепа 2
  • тепсија 4
  • тепсијама 1
  • тепсије 8
  • тепсији 1
  • тепсију 2
  • терање 1
  • теревенке 1
  • терет 1
  • терета 1
  • терету 1
  • терџуманим 1
  • тершена 2
  • тершене 2
  • тершену 1
  • тесан 4
  • тесних 1
  • тесно 1
  • тесноће 2
  • тесну 1
  • тестијама 1
  • тестије 2
  • тестијица 1
  • тестију 3
  • тестиче 3
  • тетака 2
  • тетин 1
  • тетина 1
  • тетини 3
  • тетка 18
  • Тетка 6
  • Тетке 1
  • тетке 11
  • тетки 2
  • теткине 2
  • теткиних 1
  • теткино 1
  • Тетко 1
  • тетком 2
  • тетку 1
  • Тето 2
  • тето 4
  • тешећи 2
  • теши 1
  • тешка 7
  • тешке 3
  • тешки 5
  • тешким 3
  • тешких 4
  • Тешко 1
  • тешко 30
  • тешком 4
  • тешкоћа 1
  • тешкоће 1
  • тешку 2
  • Ти 10
  • ти 85
  • тим 41
  • тиме 25
  • тискају 2
  • тих 22
  • тихи 2
  • тихим 1
  • Тихо 1
  • тихо 15
  • тица 3
  • тицало 1
  • тице 1
  • тише 2
  • тишина 2
  • тишини 1
  • тишином 1
  • тишину 1
  • тишме 2
  • тишми 1
  • тка 1
  • То 18
  • то 563
  • Тобож 2
  • тобож 36
  • тобоже 1
  • тобожњи 1
  • товар 1
  • тог 14
  • тога 98
  • Тодора 13
  • Тодоре 1
  • Тодори 2
  • Тодориним 1
  • Тодоро 5
  • Тодором 2
  • Тодору 2
  • тој 12
  • токмак 1
  • токмака 2
  • толика 6
  • толике 5
  • толики 4
  • толиким 4
  • толиких 9
  • толико 102
  • Толико 3
  • толикога 1
  • толикој 1
  • Толиком 1
  • толиком 2
  • толику 6
  • том 59
  • томе 41
  • Томча 29
  • Томче 3
  • Томчи 5
  • Томчин 2
  • Томчиним 1
  • Томчино 2
  • Томчиног 1
  • Томчину 1
  • Томчо 2
  • Томчом 3
  • Томчу 8
  • тоне 1
  • Тоне 12
  • Тонета 1
  • Тонетово 1
  • Тонету 5
  • тонући 2
  • топал 1
  • топао 2
  • топећи 1
  • топи 1
  • топила 1
  • топла 3
  • топли 1
  • топлија 1
  • топлије 3
  • топлим 1
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлих 1
  • топло 9
  • топлота 3
  • топлоте 2
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топола 2
  • тополама 2
  • топот 1
  • точи 1
  • точила 1
  • Трава 1
  • траве 4
  • траву 2
  • траг 1
  • трага 1
  • тражење 1
  • тражећи 2
  • тражи 10
  • тражила 1
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трајала 2
  • трајало 2
  • траје 2
  • Трајкових 1
  • трбуси 1
  • трбух 5
  • трбуха 1
  • трбуху 1
  • тргла 2
  • трговац 1
  • трговине 2
  • трговини 4
  • трговину 6
  • трговца 1
  • трговце 2
  • тргоше 1
  • тргујући 2
  • Треба 1
  • треба 55
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 13
  • требати 1
  • требећи 1
  • Требила 1
  • трезнио 1
  • тремом 1
  • трен 1
  • тренутка 1
  • тренутку 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • треперења 1
  • треперећи 1
  • трепери 2
  • треперила 1
  • Трепет 1
  • трепет 4
  • трепетом 1
  • трептали 1
  • трептању 1
  • трептати 1
  • трепти 1
  • трепћући 1
  • тресао 1
  • Тресе 1
  • тресе 3
  • тресење 1
  • тресла 1
  • тресу 2
  • тресући 5
  • Трећи 1
  • трећи 2
  • трешњама 1
  • трештала 1
  • трештали 1
  • трештао 1
  • трже 14
  • трзају 1
  • трзала 1
  • трзале 1
  • трзао 1
  • три 15
  • Три 2
  • тридесеторо 1
  • Триста 1
  • триста 2
  • Трифун 3
  • Трифуна 2
  • Трифунове 1
  • Трифунових 1
  • Трифунову 1
  • трк 1
  • трком 1
  • трља 2
  • трљајући 1
  • трљања 1
  • трљачица 1
  • трне 1
  • трнула 2
  • трнуо 2
  • троје 2
  • тромо 2
  • троножна 1
  • троножну 1
  • трону 2
  • тронута 1
  • тронуто 1
  • троши 4
  • трошила 1
  • трошити 1
  • трпа 1
  • трпеза 1
  • трпезе 3
  • трпези 1
  • трпезом 3
  • трпезу 4
  • трпела 1
  • трпети 1
  • трпећи 1
  • трпи 4
  • трпљење 1
  • трубити 1
  • труд 1
  • труде 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • трудили 1
  • труду 1
  • труле 1
  • трулеж 2
  • трулом 1
  • труцкају 1
  • трчала 1
  • трчале 1
  • трчали 1
  • трчања 1
  • трче 1
  • Трче 1
  • трчећи 8
  • трчи 5
  • трчкарања 1
  • трчкарање 2
  • Ту 4
  • ту 70
  • туга 2
  • туге 1
  • туђ 2
  • туђе 4
  • туђи 2
  • туђим 1
  • туђин 2
  • туђини 4
  • туђинци 1
  • туђих 1
  • туже 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужиле 1
  • тужне 1
  • тужно 2
  • туку 1
  • тумач 1
  • тумачио 1
  • тумачити 1
  • туп 1
  • тупа 1
  • тупи 1
  • тупкајући 2
  • тупо 3
  • Турака 1
  • Туркиње 1
  • турска 1
  • турске 4
  • Турске 9
  • турски 2
  • турских 1
  • турској 1
  • Турској 8
  • турску 1
  • Турску 8
  • Турци 1
  • Турцима 5
  • турчила 1
  • Турчин 2
  • Турчином 1
  • туцања 1
  • Ће 1
  • ће 265
  • ћев 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 1
  • ћемер 2
  • ћемери 1
  • ћемером 1
  • ћерамиде 1
  • ћери 1
  • ћерчива 1
  • ћеф 1
  • ћеш 3
  • ћилибар 1
  • ћилим 3
  • ћилими 2
  • ћилимима 1
  • ћилимова 7
  • Ћилимове 1
  • ћилиму 2
  • ћопеци 2
  • ћошалије 1
  • ћоше 1
  • ћошкове 1
  • ћошку 4
  • ћу 11
  • ћув 1
  • ћурком 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутећи 1
  • Ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутука 1
  • у 1120
  • У 56
  • убезекнутих 1
  • Уби 2
  • убија 1
  • убијало 1
  • убијаних 1
  • убијао 1
  • убије 2
  • убијен 1
  • Убијен 1
  • убијена 5
  • убијени 1
  • убијено 3
  • убила 1
  • убили 1
  • убио 3
  • убити 1
  • убиће 1
  • Убиће 1
  • убице 1
  • Убрзо 1
  • убрзо 3
  • ува 2
  • уведе 1
  • уведоше 2
  • увезала 1
  • увек 117
  • Увек 5
  • увела 1
  • увели 2
  • увелико 2
  • уверавање 1
  • уверавати 1
  • уверен 2
  • уверена 9
  • уверене 1
  • уверени 1
  • увери 8
  • уверила 3
  • уверити 1
  • уверише 1
  • уви 2
  • увиде 1
  • увија 3
  • увијајући 2
  • увијала 1
  • увијања 2
  • увије 1
  • увијена 1
  • увијене 2
  • увијено 1
  • увијеном 3
  • увила 1
  • уводе 1
  • уводећи 1
  • уводи 1
  • увом 1
  • увреда 1
  • увреде 2
  • увреду 1
  • увређен 3
  • увређена 2
  • увређенија 1
  • увређено 2
  • увређеном 1
  • увређености 1
  • уврнута 1
  • уврх 1
  • увукла 1
  • увукле 1
  • увучен 2
  • увученим 2
  • увучену 1
  • угађао 1
  • угаси 2
  • угашен 1
  • угашеног 1
  • угиба 1
  • угибања 1
  • угла 1
  • углављен 1
  • углачености 1
  • углед 5
  • угледа 1
  • угледао 1
  • угледаше 3
  • углова 1
  • углу 2
  • угља 1
  • уговарао 1
  • угоде 1
  • угоди 1
  • угодити 1
  • угојен 1
  • угосте 1
  • уграби 1
  • уграбили 1
  • уграбим 1
  • угрејавале 1
  • угрејана 1
  • Угрејана 1
  • угужвана 1
  • угужване 2
  • угужваној 1
  • угура 1
  • угурала 1
  • угураше 1
  • угуривајући 1
  • угушено 1
  • угуши 1
  • угушиван 1
  • угушујући 1
  • уда 4
  • удава 7
  • удавала 2
  • удавао 3
  • удавача 1
  • удаваче 3
  • удавачу 2
  • удадбе 4
  • удаја 2
  • удајама 1
  • удаје 6
  • удајом 3
  • удају 2
  • удала 3
  • удали 1
  • удаљена 3
  • удаљене 1
  • удаљенији 1
  • удаљено 1
  • удао 2
  • удара 2
  • ударајући 2
  • ударање 2
  • ударац 1
  • удари 6
  • ударила 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • ударца 2
  • ударци 2
  • удате 1
  • удати 2
  • удатих 1
  • удеси 1
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесио 1
  • удешавајте 1
  • удешена 1
  • удешено 1
  • удише 1
  • удишући 1
  • удовац 1
  • удовица 2
  • удовице 1
  • удолина 1
  • удолицу 1
  • удоми 1
  • удомили 1
  • удомио 1
  • удубљења 1
  • Уђе 1
  • уђе 52
  • уђоше 4
  • уђу 2
  • ужагрене 1
  • ужагреним 1
  • ужареним 1
  • ужас 6
  • ужаса 5
  • ужасава 1
  • ужасан 1
  • ужасним 1
  • ужаснута 1
  • ужасом 3
  • уже 2
  • ужежени 1
  • ужета 2
  • ужетом 1
  • ужива 1
  • уживајући 3
  • уживале 1
  • уживати 1
  • уживи 1
  • ужурбаније 1
  • ужурбано 2
  • ужурбаног 1
  • Уз 1
  • уз 21
  • Уза 2
  • уза 9
  • узавре 1
  • узајмио 1
  • узајмљивања 1
  • узак 1
  • узалуд 2
  • Узалуд 4
  • узалудно 1
  • узан 1
  • узани 1
  • узбезекнуто 1
  • узбуђенији 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 3
  • узбуни 1
  • узверена 1
  • узвик 2
  • узвика 2
  • узвике 2
  • узвикну 1
  • узвиком 2
  • узвикују 1
  • узвисио 1
  • узвици 1
  • узвицима 1
  • узгред 1
  • уздах 2
  • узде 2
  • уздигне 1
  • уздигнута 2
  • уздигнуте 3
  • уздигнутим 3
  • уздигнутих 1
  • уздигнутом 2
  • уздигоше 1
  • уздижући 1
  • уздизао 1
  • уздизати 1
  • уздисање 1
  • уздом 1
  • уздржаваних 1
  • уздржати 2
  • уздржљиве 1
  • уздржљивији 1
  • уздрхтале 1
  • уздрхталим 1
  • уздрхталог 1
  • уздрхтано 1
  • уздрхташе 1
  • узду 4
  • узе 5
  • узела 2
  • узели 3
  • узенгија 1
  • узенгије 4
  • узенгију 4
  • Узео 2
  • узео 6
  • узет 1
  • узете 1
  • узети 2
  • узетих 1
  • Узима 1
  • узима 4
  • Узимај 1
  • узимајући 4
  • узимала 6
  • узимале 1
  • узимали 1
  • узимање 1
  • узимањем 1
  • узимао 2
  • узјаха 2
  • узјахавши 1
  • узјахивао 1
  • узјаше 1
  • узлете 1
  • узме 8
  • узмеш 2
  • узми 5
  • Узми 5
  • узму 1
  • узневереним 1
  • узнемиравало 1
  • узнемирена 1
  • узнемиреније 1
  • узнемиреним 1
  • узнемиреном 1
  • узнемири 3
  • узнемирила 2
  • узнемирило 1
  • узнемирио 1
  • узнесе 1
  • узрастао 1
  • узречица 1
  • узрујала 1
  • узрујана 4
  • узрујани 1
  • узрујано 1
  • ујаци 1
  • уједа 3
  • уједање 1
  • уједао 1
  • ујка 1
  • ујна 1
  • укаже 2
  • указала 1
  • указаше 1
  • уквашен 1
  • укипљена 1
  • укопана 1
  • укопано 1
  • укорак 1
  • укочен 3
  • укочена 3
  • укочени 1
  • укочено 2
  • укоченог 1
  • укочи 1
  • укочише 1
  • украо 1
  • украса 1
  • украшен 2
  • укроћивање 1
  • укрућена 1
  • укусно 1
  • укућана 2
  • улагивали 1
  • улагивања 1
  • улагује 1
  • улаз 3
  • улаза 1
  • улазе 1
  • улазећи 3
  • улази 1
  • улазила 1
  • Улазила 1
  • улазиле 1
  • Улазили 1
  • улазили 2
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазити 6
  • улазу 5
  • улепљене 1
  • улепљеном 1
  • улепшавајући 1
  • улете 2
  • улица 3
  • улицама 3
  • улице 10
  • улици 6
  • улицом 8
  • улицу 6
  • уличних 1
  • уложио 1
  • улубљеној 1
  • ум 1
  • умакао 1
  • умарао 1
  • умекшана 1
  • умела 2
  • умеле 1
  • умели 1
  • умерено 1
  • умеси 1
  • умесила 1
  • умети 1
  • умеће 1
  • умива 1
  • умивају 2
  • умивању 1
  • умију 1
  • умилостиве 1
  • умилостиви 1
  • умиравајући 2
  • умирала 1
  • умирање 1
  • умире 1
  • умирена 3
  • умиренија 1
  • умири 4
  • умирују 1
  • умножио 1
  • умоболан 1
  • умоболним 1
  • умоболних 1
  • умор 1
  • умора 5
  • уморан 2
  • уморен 1
  • умори 3
  • уморивши 1
  • уморила 2
  • уморна 6
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморно 3
  • умре 1
  • умрети 1
  • Умрех 1
  • умрла 3
  • умрли 1
  • умрљала 1
  • умрљане 1
  • умро 3
  • умрсила 1
  • умртвила 1
  • умуче 1
  • унакажено 1
  • унапред 7
  • Унезверена 1
  • унезверена 2
  • унезверене 1
  • унезверени 1
  • унезвереније 1
  • унезверено 4
  • унезвереном 1
  • унезвери 1
  • унела 1
  • унели 1
  • унесе 5
  • унесмо 1
  • унесосмо 1
  • унесрећио 1
  • униште 1
  • уништен 1
  • уништише 1
  • ункаш 2
  • уносе 1
  • уноси 5
  • уносила 2
  • уношењу 1
  • унук 1
  • унуку 1
  • унутра 11
  • унутрашњи 1
  • унутрашњост 1
  • унуцима 1
  • уобичајени 1
  • уобразивши 1
  • уочи 2
  • упадају 1
  • упадале 1
  • упали 1
  • упалише 1
  • упаљена 1
  • упаљене 1
  • Упаљене 1
  • упаљени 2
  • упаљеним 2
  • упаљених 1
  • упаљеног 1
  • упамтити 1
  • упао 1
  • упија 1
  • упијајући 1
  • упијање 1
  • упињала 1
  • упињали 1
  • упињања 1
  • упињање 2
  • упињању 1
  • упиње 2
  • упињући 2
  • упиру 1
  • упита 7
  • упитоми 1
  • уплашен 5
  • уплашена 6
  • уплашене 2
  • уплашени 3
  • уплашеније 1
  • уплашеним 1
  • уплашено 12
  • уплаши 8
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • уплеснивели 1
  • упознавајући 1
  • упознали 1
  • упола 4
  • упорно 2
  • употребе 1
  • употребљавале 1
  • употребу 1
  • управљати 1
  • управо 1
  • упрља 3
  • упрљале 1
  • упрљали 1
  • упрљао 2
  • упропашћена 1
  • упртим 1
  • упути 8
  • упутио 2
  • упућивала 1
  • урадио 1
  • уреди 3
  • уредио 2
  • уредиш 1
  • уређене 1
  • уређује 1
  • уређујући 1
  • урнебес 1
  • урнебесне 1
  • урнебесом 1
  • усамљен 1
  • усамљена 3
  • усамљени 1
  • усамљенија 1
  • усамљенијим 1
  • усамљеног 1
  • усамљеност 2
  • усамљености 2
  • усамљену 1
  • усахла 1
  • усахлим 1
  • уседао 1
  • уседе 2
  • уседелицом 1
  • уседне 1
  • уска 3
  • уске 3
  • уским 3
  • усклику 2
  • усклицима 1
  • уској 1
  • уском 1
  • Ускоро 3
  • ускоро 6
  • Ускрс 9
  • Ускрса 1
  • уску 1
  • Услед 1
  • услед 23
  • условима 1
  • услугу 1
  • услужити 1
  • услужује 1
  • услузи 1
  • уснама 2
  • усне 3
  • уснице 1
  • усном 1
  • усну 1
  • успављују 1
  • успављујући 1
  • успе 2
  • успевало 1
  • успели 1
  • усплахирена 1
  • усплахиреном 1
  • усплахиреност 1
  • успомени 1
  • успореном 1
  • усправи 1
  • усправљајући 1
  • успротиви 1
  • усрдно 5
  • усред 5
  • усрећила 1
  • Уста 4
  • уста 40
  • Устаде 1
  • устаде 3
  • устајале 2
  • устајалост 1
  • устајалости 2
  • устаје 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устане 3
  • устезала 1
  • устима 17
  • устраје 1
  • устрашена 1
  • Устреми 1
  • устремио 1
  • устручавајући 1
  • устрча 1
  • устрчавала 1
  • устукла 1
  • устукну 3
  • усуди 2
  • усудити 1
  • усуте 1
  • усхићена 1
  • утанчао 1
  • утапка 1
  • утврдио 1
  • утврђена 1
  • утврђивало 2
  • утегну 1
  • утегнутих 1
  • утекла 1
  • утеха 2
  • утехе 1
  • утеши 1
  • утешиле 1
  • утисак 1
  • утиснуте 1
  • утиче 1
  • утишава 1
  • утишавање 1
  • утишан 1
  • утишана 1
  • утишати 1
  • утону 1
  • утопљавати 1
  • утопљено 1
  • уторак 1
  • утрапише 1
  • утркивале 2
  • утркивали 1
  • утркују 1
  • утроба 2
  • утробу 2
  • утрпано 1
  • утрти 1
  • утурила 2
  • утурио 1
  • утутканије 2
  • утучена 4
  • ући 4
  • ућуткаше 1
  • ућуткивале 1
  • ућуткујући 1
  • ух 1
  • Ух 1
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • ухватило 1
  • ухватише 2
  • учености 1
  • учешћа 1
  • учи 6
  • учини 18
  • учинила 2
  • учиниле 1
  • учинили 1
  • учинило 2
  • учиним 1
  • учинио 5
  • учинити 3
  • учитељ 1
  • учити 2
  • учкур 2
  • учмало 1
  • ушао 1
  • уши 2
  • ушију 9
  • ушла 4
  • ушле 3
  • ушли 1
  • уштеђује 1
  • уштрб 1
  • фали 1
  • фаље 1
  • фамилије 3
  • фамилији 2
  • федерима 1
  • фењер 2
  • фењера 5
  • фењере 1
  • Фењери 1
  • фењери 4
  • фермена 1
  • фесове 1
  • фис 1
  • фиса 1
  • фисови 1
  • фишеку 1
  • франга 1
  • фурунџиница 1
  • фута 1
  • футама 1
  • футе 2
  • фути 1
  • футом 2
  • Хајд 1
  • Хајде 13
  • хајде 9
  • Хајдемо 1
  • халакајући 1
  • халакање 2
  • халакањем 1
  • хаљина 8
  • хаљинама 8
  • хаљине 15
  • хаљину 1
  • хан 11
  • Хан 4
  • хана 1
  • ханова 3
  • ханове 5
  • ханови 3
  • хановима 3
  • хану 2
  • харема 1
  • хареме 1
  • харемима 1
  • хартијом 2
  • хатар 1
  • хаџи 11
  • Хаџи 5
  • хаџијама 2
  • хаџије 1
  • хаџијске 2
  • хаџијскога 1
  • хаџилука 1
  • Хвала 13
  • хвала 5
  • хвалиле 1
  • хвата 4
  • хватају 1
  • хватала 1
  • хватати 1
  • хитро 1
  • хлада 2
  • хладан 2
  • хлади 1
  • хладила 1
  • хладило 1
  • хладна 2
  • хладне 2
  • хладни 2
  • хладнијим 1
  • хладним 1
  • хладно 5
  • хладном 1
  • хладноћа 1
  • хладноћом 1
  • хладну 2
  • хладњак 3
  • хладњака 5
  • хлеб 1
  • хлеба 4
  • ход 4
  • ходање 1
  • Ходао 1
  • ходу 3
  • хотећи 5
  • Хоће 2
  • хоће 32
  • хоћете 1
  • Хоћеш 2
  • хоћеш 6
  • хоћу 7
  • Хоћу 7
  • храбрећи 3
  • храбри 1
  • храбрила 1
  • храбрио 2
  • храброст 1
  • хране 1
  • хранили 2
  • храним 1
  • хркање 1
  • хте 1
  • хтедосте 1
  • хтела 18
  • хтеле 1
  • хтели 4
  • хтело 1
  • хтео 23
  • хтети 1
  • хука 3
  • хуке 1
  • хукнуо 1
  • хуком 2
  • хуктати 1
  • хукћу 1
  • хукћући 2
  • хуку 1
  • Цариград 1
  • цвету 1
  • цвећа 4
  • цвеће 4
  • цвећем 5
  • цвилења 1
  • цвили 1
  • цвиљења 1
  • цвиљење 4
  • цвиљењем 1
  • цвокотала 1
  • цвокоћући 2
  • цвркут 1
  • цвркуту 1
  • цврчала 1
  • цела 28
  • Цела 5
  • целе 17
  • Целе 3
  • целива 1
  • Целива 1
  • Целивај 1
  • целим 3
  • Цело 1
  • цело 10
  • целог 15
  • Целог 4
  • целога 4
  • целом 5
  • целу 21
  • цене 2
  • цену 2
  • цео 28
  • Цео 4
  • цептећи 1
  • церекала 1
  • Цигана 2
  • Цигане 3
  • Цигани 8
  • Циганима 2
  • Циганина 1
  • Циганка 3
  • Циганкама 1
  • Циганке 5
  • Циганки 3
  • циганска 1
  • циганске 1
  • циганском 1
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигаром 2
  • цигару 3
  • цика 2
  • цикну 1
  • циљ 1
  • Цинцара 1
  • Цинцарима 1
  • ципелама 3
  • ципеле 6
  • Ципелом 1
  • Цону 1
  • црвен 1
  • црвена 2
  • црвене 2
  • црвенећи 3
  • црвени 2
  • црвенила 2
  • црвеним 2
  • црвених 1
  • црвено 2
  • црвеном 1
  • црвоточину 1
  • црепови 1
  • цркава 2
  • Црква 1
  • црква 2
  • црквама 2
  • цркве 16
  • Црквењак 1
  • црквењака 1
  • цркви 7
  • црквом 3
  • цркву 5
  • Цркни 1
  • црн 3
  • црна 6
  • Црне 1
  • црне 7
  • црнеле 1
  • црнело 1
  • црнећи 1
  • црни 4
  • црнила 1
  • црнили 1
  • црним 4
  • црнио 2
  • црних 4
  • црно 1
  • црног 1
  • црном 2
  • црномањаста 2
  • црномањасту 1
  • црнпураста 1
  • црну 2
  • црње 1
  • цупкање 1
  • цуре 1
  • цурила 2
  • цурукнуо 1
  • чађи 1
  • чајкама 1
  • Чак 35
  • чак 89
  • чакшира 3
  • чакширама 6
  • Чакшире 2
  • чакшире 7
  • чал 1
  • чалгиџија 1
  • чалгиџије 1
  • чалми 2
  • чалмом 1
  • чампара 1
  • чампаре 1
  • чанке 1
  • чарапа 1
  • чарапама 10
  • чарапе 4
  • чари 1
  • чаршав 1
  • чаршава 2
  • чаршави 1
  • чаршавом 2
  • Чаршија 1
  • чаршија 3
  • чаршијама 1
  • чаршије 13
  • чаршији 19
  • чаршијом 2
  • чаршију 4
  • Час 2
  • час 32
  • часа 1
  • часне 1
  • часну 1
  • част 2
  • части 1
  • частила 1
  • частити 1
  • часу 1
  • чаша 3
  • чаше 6
  • чашица 1
  • чашицом 1
  • чашом 1
  • чашћена 1
  • чашћени 1
  • чашћења 1
  • чашћење 1
  • чашћењу 1
  • чашу 4
  • чворновате 1
  • Чврсто 1
  • чврсто 3
  • чврстом 1
  • чвршћа 1
  • чеврљали 1
  • чега 9
  • Чедо 1
  • чедо 18
  • чедом 2
  • чежње 4
  • чежњи 1
  • чека 19
  • чекају 1
  • чекајући 11
  • Чекала 1
  • чекала 11
  • чекале 1
  • чекали 1
  • чекам 2
  • чекање 1
  • чекао 4
  • чекати 3
  • Чекаћу 1
  • чекрк 1
  • чела 13
  • Чело 1
  • чело 17
  • челом 3
  • челу 10
  • чем 2
  • чему 7
  • чепова 2
  • чепркајући 1
  • черек 1
  • чесме 7
  • чесму 2
  • честа 1
  • чести 1
  • честита 2
  • честитају 1
  • честитајући 2
  • честитања 1
  • честитање 4
  • често 4
  • честог 1
  • четвртаста 1
  • четвртасте 2
  • четвртасто 1
  • четвртасту 1
  • четврти 1
  • четир 1
  • четири 4
  • четрдесету 1
  • чешља 2
  • чешљајући 1
  • чешљеве 1
  • чешће 1
  • чибука 1
  • чибуком 1
  • чивлук 5
  • чивлука 3
  • чивлуке 1
  • чивлуку 3
  • чивлуци 2
  • чивлуцима 4
  • чивчија 3
  • Чивчијама 1
  • чивчијама 5
  • чивчије 6
  • чивчији 2
  • чивчике 1
  • чизама 3
  • чизмама 8
  • чизме 7
  • чија 6
  • чије 2
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијих 1
  • чим 39
  • Чим 4
  • чиме 7
  • чине 6
  • чинећи 1
  • чини 11
  • Чинила 1
  • чинила 7
  • чиниле 4
  • чинили 1
  • чинило 6
  • чинио 5
  • чинисте 1
  • чинити 4
  • чипкама 2
  • чирак 2
  • чирака 1
  • чираке 2
  • чираком 1
  • чираку 3
  • чирацима 2
  • чист 2
  • Чиста 1
  • чиста 2
  • чисте 3
  • чистећи 4
  • чисти 2
  • чистила 2
  • чистим 2
  • чистити 1
  • чистих 1
  • Чисто 8
  • чисто 85
  • чистог 3
  • чистом 4
  • чисту 1
  • чита 1
  • читав 5
  • читава 3
  • читаве 3
  • читаво 1
  • читавога 1
  • читаву 3
  • читању 1
  • чишћења 1
  • чишћење 1
  • члан 1
  • чланака 1
  • чланком 1
  • члановима 1
  • Човек 1
  • човек 15
  • човека 5
  • човеку 1
  • Човече 2
  • човечијих 1
  • чоју 1
  • чорбама 1
  • чохана 1
  • чохане 4
  • чоханим 3
  • чохано 2
  • чоханог 1
  • чохану 1
  • чочека 1
  • чочеке 4
  • Чочеци 2
  • чочеци 4
  • чочецима 1
  • чу 53
  • Чу 7
  • чува 5
  • чувај 2
  • чувају 3
  • чувајући 2
  • чувале 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувања 1
  • чувао 1
  • чувен 2
  • Чувена 1
  • чувена 6
  • чувене 4
  • чувени 5
  • чувених 2
  • чувено 2
  • чувеном 1
  • чувену 4
  • чувши 1
  • чуда 4
  • чудан 2
  • чудећи 1
  • чудила 1
  • чудније 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудновато 1
  • чудноватошћу 1
  • чудо 8
  • чудотворства 1
  • чуду 1
  • Чује 1
  • чује 22
  • Чујем 1
  • чујем 5
  • Чујете 1
  • чујеш 1
  • чују 5
  • чукундедама 1
  • чукунунука 1
  • Чула 1
  • чула 12
  • чуле 1
  • чули 1
  • Чули 1
  • Чуло 1
  • чуло 17
  • чуо 11
  • Чуо 2
  • чупа 2
  • чупавце 1
  • чупавци 1
  • чупавцима 1
  • чупана 1
  • чути 7
  • чуће 1
  • чуше 1
  • џамбаса 1
  • џан 1
  • џапала 1
  • џезвету 1
  • џеп 1
  • џепа 1
  • џепова 2
  • Џепови 2
  • џеповима 1
  • шаком 1
  • шаку 3
  • шал 1
  • шала 2
  • шалвара 1
  • шалваре 15
  • шали 2
  • шалила 1
  • шалова 1
  • шаловима 1
  • шалом 1
  • шаље 12
  • шаљу 2
  • шамдуд 3
  • шамдуда 1
  • шамдудима 1
  • шамија 2
  • шамијама 1
  • шамије 1
  • шамији 1
  • шамијом 6
  • шамију 5
  • шану 2
  • шапа 1
  • шапат 2
  • шапраначке 1
  • шапћући 1
  • шапутало 1
  • шапуће 1
  • шара 1
  • шарама 1
  • шаре 1
  • шарене 1
  • Шарени 4
  • шарено 1
  • шаци 1
  • шашоље 1
  • шверц 1
  • шврљајући 1
  • шврљати 1
  • шегрта 1
  • шегртима 1
  • шегрту 1
  • шедрван 1
  • шедрвана 1
  • шерпе 1
  • шест 1
  • шесту 1
  • шета 1
  • шетње 2
  • шећер 3
  • шећера 5
  • шећерлема 1
  • шиба 1
  • шибу 1
  • шивеним 1
  • шивења 1
  • Шикну 1
  • Шиљаста 1
  • шиљасте 1
  • шимшира 3
  • шимширових 1
  • шиндра 1
  • шину 1
  • шип 1
  • шипарица 2
  • шипарице 1
  • шире 3
  • ширећи 3
  • шири 4
  • ширила 1
  • шириле 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • ширити 1
  • ширитима 2
  • широк 3
  • широка 3
  • широке 9
  • широким 10
  • широких 2
  • широко 3
  • широкој 2
  • широком 2
  • широку 2
  • широм 5
  • шишању 1
  • шиштавим 1
  • шиштавом 1
  • школа 1
  • школовани 1
  • школу 1
  • шкортељком 1
  • шкрипа 2
  • шкрипцу 1
  • шољама 1
  • шоље 6
  • шта 108
  • Шта 15
  • Штала 1
  • штала 4
  • шталама 3
  • Штале 1
  • штале 5
  • штали 4
  • шталу 2
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапом 1
  • штеде 1
  • штеди 2
  • штипа 1
  • штипање 1
  • штипао 1
  • штити 1
  • Што 20
  • што 588
  • штогод 14
  • штрчала 1
  • штрче 1
  • штрчи 2
  • шубарама 1
  • шубаром 2
  • шубару 2
  • шум 8
  • шума 1
  • шумом 1
  • шуму 1
  • шупељком 1
  • шупељку 1
  • шупљем 1
  • шушкајући 1
  • Шушкала 1
  • шуштала 1
  • шуштале 1
  • шуштање 4
  • шуштању 1
  • шуште 2
  • шуштећи 2
  • шушти 2
67408 matches
тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м 
е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! —  
њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а 
а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда,  
 висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му 
ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија 
</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова 
т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на 
S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он 
 пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S 
пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p>  
ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су  
 седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали  
о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим  
знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о 
ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и 
гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што  
} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је 
штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели 
згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т 
е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље 
да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи 
ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и 
плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица,  
од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, 
ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке 
S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га 
о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како  
досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р 
 n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би 
га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је  
, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој 
 /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> 
ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел 
ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св 
су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср 
зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, 
парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове  
 и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па 
н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо 
се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле 
је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства 
 како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само  
{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ 
и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи 
 овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако  
и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б 
 им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум 
старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к 
им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и  
рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на 
одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци 
{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн 
сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа,  
е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун 
ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т 
 ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с 
 као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује,  
 бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво 
 две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др 
, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у  
ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш 
ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва 
ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из 
метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш 
собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д 
јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп 
босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д 
ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се 
b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п 
 идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им 
} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач 
вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам 
јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т 
-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п 
га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом 
а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ 
сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед 
у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>—  
два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр 
била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д 
 Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из 
 да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не  
 хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ 
ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч 
але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин 
, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први  
 за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под 
p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла 
псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п 
како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в 
оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч 
он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али 
и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т 
ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М 
ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че 
 почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што  
едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет,  
њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и  
 И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: 
ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр 
ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч 
ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима  
Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш 
зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како 
лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у 
еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} 
вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних 
ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију  
е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" 
како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо 
задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем 
има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, 
урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви 
ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су 
ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ 
ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те 
да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. 
Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј 
ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до  
твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ 
 све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак 
.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав 
.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д 
апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из 
е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а 
све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл 
ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој 
ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м 
оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих 
{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је 
тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не 
де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м 
ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он 
капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих  
 Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" 
пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и 
 досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С 
топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> 
име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт 
 од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з 
И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p 
та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г 
а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака 
долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов 
>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! 
но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо 
би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било  
разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући  
 али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> 
 не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл 
ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о 
а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат 
евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н 
 ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи 
к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући 
ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја 
о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј 
 како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова 
го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима 
 предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с 
к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком 
ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко 
собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д 
своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија 
 би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п 
здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да 
, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове 
 пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни 
е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук 
 седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на 
 Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал 
и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип 
<pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да 
да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ 
и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у 
сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и 
е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, 
каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она  
, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и 
а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће  
д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа 
згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук 
отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос 
ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит 
н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф 
питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем 
ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од  
 било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја 
пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п 
јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр 
} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама 
то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в 
рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ 
је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос 
ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар 
оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост 
оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит 
им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов 
 по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после  
оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи  
сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста 
 омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с 
ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл 
<head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију 
 и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с 
е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ  
<p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода 
се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И  
на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з 
 је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак 
 по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин 
е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј 
агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го 
и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з 
ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ 
т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну 
када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније,  
што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S}  
не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак 
м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви 
 неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега 
 као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо 
 јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с 
еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват 
чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го 
а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. 
очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се  
шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама 
в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка 
е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови 
 што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч 
 њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср 
о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м 
.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ 
 још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно 
бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та 
ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т 
а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик 
а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб 
ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне 
оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н 
> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о 
} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све  
и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј 
та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал 
ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим 
аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна,  
 с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} 
 да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је 
сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S 
S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало 
 на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком 
о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, 
ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба 
пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис 
ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела  
о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве 
капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале 
 дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он 
лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено 
це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо 
 на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост 
ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих 
вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д 
она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама 
ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј 
 другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев 
вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне 
ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П 
ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к 
астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у 
рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред  
ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји 
слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко 
/> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј 
ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн 
 просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв 
ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б 
синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн 
тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона 
јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И  
ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити  
е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви 
ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се,  
о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио,  
о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо 
 а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, 
} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање 
ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве 
рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети 
 ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је 
авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н 
ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи 
авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас 
на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале 
 га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис 
.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S}  
ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче 
ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се  
н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то 
, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте 
м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о 
амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт 
 тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < 
ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, 
, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу 
куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива 
ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д 
јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег 
мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв 
и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код 
 било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се 
 њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб 
је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш 
ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч 
а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о 
влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат 
жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. 
екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме 
 увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол 
док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да  
офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они 
једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по 
.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није 
о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв 
рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш 
у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид 
свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала 
ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је 
 па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл 
едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред 
емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за 
злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око 
, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б 
код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били  
а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м 
ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и  
 си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш 
пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} 
 посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так 
а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим 
ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, 
 Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао 
 од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег 
 откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком  
неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и  
ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека  
не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, 
че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак 
ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више  
в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да 
пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч 
 сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив 
ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао  
и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер  
, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо 
зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ 
одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с 
чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и 
на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па 
он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш 
 јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ 
луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да 
луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес 
у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто  
ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом 
 би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к 
ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д 
јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад 
ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св 
 „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове  
кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер,  
 дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н 
м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, 
 части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и 
ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна 
 јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де 
да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг 
свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он,  
а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ 
штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как 
, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср 
рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а  
гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт 
 Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо 
игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне  
ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег 
код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк 
е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која 
 око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике  
 је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким  
сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш 
но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв 
павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го 
мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е 
 изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо 
намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се 
себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} 
фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да 
ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и  
ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир 
ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише,  
е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн 
ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју 
нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и  
ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и  
 би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни 
чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб 
 с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да 
 лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме 
 никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о 
ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј 
афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол 
ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом 
е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело  
е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, 
 хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још 
роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка 
им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с 
ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се  
езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос 
им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S}  
 ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв 
ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И  
и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки  
о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње 
а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту 
, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка,  
о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру 
више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил 
ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као 
ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— 
 без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр 
вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би 
} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < 
реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут 
 собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин 
 преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј 
ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј 
оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да 
 ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј 
је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв 
раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље 
силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти 
 лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо 
 могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о 
хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер 
ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих 
ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< 
аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири,  
 да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< 
ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера  
а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије  
ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све 
илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја 
кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав 
вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма 
една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д 
.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка 
упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, 
их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него  
.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су 
а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < 
омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он 
е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже  
ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој 
ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ 
а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би 
и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп 
то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ 
а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав 
и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д 
а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на 
Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно 
рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је  
фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни 
оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ 
страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо!  
 поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p 
потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти 
аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не 
дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст 
носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све  
јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном  
} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр 
 се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш 
ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн 
 би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви 
седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да 
нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в 
ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по 
т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м 
јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла 
догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не 
му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ 
а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса  
њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови 
8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— 
 он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, 
м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб 
, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д 
 ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз 
да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, 
уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како  
уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку 
Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми 
S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ 
чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б 
ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p 
и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г 
али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која  
Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ  
атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми 
х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља 
које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! 
лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра 
о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола  
укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо  
умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она,  
аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш 
о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от 
што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после 
ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва 
ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши 
ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз 
ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш 
ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св 
 његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та 
им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака 
ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како  
, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо 
дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде 
и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба 
има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала 
а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице,  
још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад 
ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би  
 су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених 
Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с 
S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под 
 полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ 
о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се  
с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад 
 себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре 
а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер  
S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од 
своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < 
но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се 
она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б 
очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да 
ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п 
а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам 
о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос 
о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице 
а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с 
суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки,  
врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ 
да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа 
вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк 
 им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис 
p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p>  
ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн 
" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто  
ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, 
већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње 
ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з 
ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м 
због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< 
о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као  
има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима  
, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку.  
јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп 
амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ 
ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш 
 дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг 
а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го 
о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} 
ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с 
и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте 
 затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени 
, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик 
седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ 
, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м 
атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св 
 држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази 
S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита  
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи 
азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ 
="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ 
ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича 
погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— 
е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S 
к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и  
 силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле 
 чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, 
ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не  
бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово 
ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би  
до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки  
олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха 
а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни 
ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар 
овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је  
обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би,  
ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак  
S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им 
, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д 
 и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи,  
тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус 
г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све 
ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з 
у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд 
н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов 
 био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир,  
!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св 
а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р 
тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S 
 га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр 
id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с 
етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по 
Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре 
шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни 
 виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го 
 Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у  
 га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је  
 Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад 
до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа 
су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с 
клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 
м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо 
мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л 
огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара  
баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в 
ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли 
 шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с 
обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа 
је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се  
ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос 
удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај 
ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни 
сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т 
ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на 
ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи 
и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње 
 не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља 
, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова 
ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос 
 да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г 
 нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати 
 по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S}  
 прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с 
, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д 
е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе 
а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо 
н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед 
ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п 
гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај 
ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так 
чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа 
агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= 
ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам 
ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов 
, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост 
ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум 
нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра 
диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о 
као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј 
намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма 
мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр 
ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла  
ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је 
о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом,  
телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч 
рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана,  
то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ 
ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање  
ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би  
.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи 
 и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ 
азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин 
када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... 
м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за 
знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра 
оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! 
ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме,  
када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што 
 не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј 
.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр 
ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из 
ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал 
S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер 
Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви 
има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган 
, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш 
и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел 
јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" 
он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и 
и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б 
Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го 
, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка 
иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом  
еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде  
е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к 
ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, 
 није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она  
и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да 
 оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи 
 још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, 
 чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи 
ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p>  
оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до 
{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о 
гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код 
ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} 
а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти 
му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно  
да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр 
а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он,  
д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе 
ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м 
амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу 
е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два 
ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи 
ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се 
се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ 
о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. 
а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к 
вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој 
глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса 
 старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф 
S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе  
бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј 
ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл 
риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр 
ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св 
S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да 
ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о 
свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је  
а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због 
правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и 
до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било 
то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде 
 за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв 
 Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с 
а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, 
ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, 
 Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом 
 већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала  
е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро 
 него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн 
"195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст 
слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о 
р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са 
 тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не 
обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од 
двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј 
— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци  
и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} 
тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и 
ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он 
 све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него  
а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће  
еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ 
лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн 
 он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови 
та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд 
остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к 
еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з 
ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да  
 одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата 
г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га  
рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка 
ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н 
онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт 
{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама 
ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну 
пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни 
нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S}  
а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули 
везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је 
ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н 
коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе 
 куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш 
крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
 Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну 
м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље 
ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. 
од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља 
е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи 
 по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив 
умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући 
газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, 
 Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра 
сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође  
 је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост 
иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д 
} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га  
о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г 
ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з 
о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо 
/p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др 
мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у 
офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као  
укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д 
и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н 
тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој  
 да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в 
зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве 
ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински 
засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он 
ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину 
тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби 
новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до 
ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак 
те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож 
и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј 
 њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол 
 Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини 
S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о 
ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во 
, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака 
ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела 
му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап 
а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи 
ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! 
 у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе 
 истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг 
а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да 
много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p>  
и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан 
просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб 
 је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п 
 Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур 
оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и 
 се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет 
љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј 
су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко 
 Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како  
Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач 
јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н 
 Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ 
у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе,  
е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре 
а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ 
..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја 
масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана 
з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр 
слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н 
и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека 
, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије,  
ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил 
кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за 
том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва 
ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м 
ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да 
ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по 
> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати 
 је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су  
е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о 
неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који 
спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он  
дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос 
он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не 
гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери,  
 дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з 
 речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29"  
дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо 
 собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом  
г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p>  
S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв 
лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том  
сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S 
има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м 
pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то 
јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту 
ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те 
м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала  
 противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} 
ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао 
е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д 
ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и  
опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. 
то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор 
онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле 
а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов 
о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав 
се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу 
ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро 
не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < 
андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр 
 беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за  
{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била 
кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то  
осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се 
 који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б 
 старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} 
 песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека  
 Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д 
и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц 
 стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је  
ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње 
за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови  
 буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о 
 као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил 
а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он 
 противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад 
 А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај 
 главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ 
е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри 
— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ 
Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб 
бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S}  
а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када  
ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка 
Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св 
 онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с 
више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је  
била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм 
 јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се 
онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба 
о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти 
је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело 
туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре 
 седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и 
еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ 
зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш 
фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит 
ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се 
екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ 
 од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он 
гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији 
све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n 
 уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож 
а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо 
у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је  
 радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. 
ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек 
 трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. 
затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак 
вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији 
 и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з 
овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она  
ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма 
-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S}  
; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о 
 њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није  
Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним 
p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе 
средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш 
 тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у  
 исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре 
 код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он  
скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе,  
 кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита 
зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим 
наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н 
е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з 
 у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи 
за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати 
ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за 
и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл 
пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н 
г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, 
 кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт 
н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} 
та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком  
 <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с 
ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт 
/p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј 
а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће 
остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак 
д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи 
љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр 
и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него 
и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг 
.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д 
> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, 
ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да 
о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и 
, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да  
амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед 
д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре 
а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о 
 да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар 
жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на 
би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је 
а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара 
ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл 
један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S 
Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о 
обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири 
вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало 
аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији,  
то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со 
 газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п 
икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши 
наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb 
 од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз 
 што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в 
поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з 
дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву  
спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S 
ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и  
вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј 
о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, 
 час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м 
ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ 
 истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го 
урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда 
 би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н 
етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S}  
занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб 
аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би 
 Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе 
д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако 
жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о 
 n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања  
 већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б 
ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла 
а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око 
га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј 
стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб 
како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш 
рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна 
 није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> 
 о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га  
и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс 
собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н 
у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос 
ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н 
, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от 
на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202"  
еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф 
 да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као 
о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе 
то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју 
трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате 
г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући 
ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном 
т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она  
се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н 
 оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа 
 дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад 
атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај 
за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н 
ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц 
 и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући  
је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" />  
м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на 
ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск 
иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра 
.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок 
ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по 
а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не  
Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по 
} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д 
ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> 
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим  
м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз 
љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < 
лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д 
антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана 
ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч 
ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га 
су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је  
са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву 
е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то  
авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п 
S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о 
ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор 
n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми 
де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога  
д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж 
ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и  
и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто 
d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни 
 моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н 
хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п 
и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз 
шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала 
е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је  
ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник 
ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н 
товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво 
био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о 
 тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл 
ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући 
светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње 
 да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, 
ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта 
S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" 
тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја 
ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д 
фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о 
це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н 
 томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама 
потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то 
 Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да  
ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с 
 великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг 
Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури 
гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку 
рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба 
мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко 
е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све 
због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б 
китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је 
 ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе 
а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов 
и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка 
и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и  
дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему  
к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни 
ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 
то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до 
ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он  
 никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце 
 и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" 
 то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље 
а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи 
— а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро 
" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч 
и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. 
ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п 
 продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар 
вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари  
ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како 
 </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи 
аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази 
да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н 
муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк 
, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" />  
а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак 
са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил,  
офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце 
среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира 
ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с 
ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак 
астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих 
 Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј 
, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако  
волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< 
поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост 
дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна 
ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати 
ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран 
>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај 
с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце,  
 пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је 
стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, 
 затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико,  
 све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру 
> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би 
рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а 
 миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни  
ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних  
м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало 
рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе 
и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре 
дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање 
 трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види 
горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а 
ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се 
е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он 
о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост 
 одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око  
им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска 
, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр 
астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу 
 чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал 
ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус 
пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед 
, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц 
>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он 
ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, 
светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој 
и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј 
да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> 
ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с 
 допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада,  
аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око  
 И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос 
} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос 
, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој 
се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п 
у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со 
е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о 
д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма 
авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир 
удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја 
оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је 
еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош 
еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, 
једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л 
<p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и 
а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, 
вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре 
 што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S 
"150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С 
изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и 
еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с 
ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би  
аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и  
ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с 
кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка  
ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско 
 Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок 
у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран 
гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с 
павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп 
да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли 
само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен 
на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам 
ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат 
суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње  
, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним 
А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг 
: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме 
ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м 
оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б 
} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се  
ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S 
оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна 
круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из 
наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н 
 она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в 
жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих  
pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош,  
ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А 
{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се 
 поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт 
де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п 
 капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о 
 како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, 
p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је 
толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати 
ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S 
>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да 
ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог  
е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са 
шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к 
и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто 
ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца,  
по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И  
 онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p>  
чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда 
его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо 
ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили 
, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост 
од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел 
е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих 
 нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом  
лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче 
а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> 
а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S 
а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно 
зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ 
ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која 
особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и  
} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да 
ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад  
не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св 
ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган 
 наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а 
к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ 
еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус 
{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи  
готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и 
, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по 
 се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т 
у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука 
о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва 
ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су 
тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр 
 тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он 
мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и  
ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио  
и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д 
} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап 
 Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с 
штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма 
 сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се 
лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>—  
сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. 
231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч 
ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека,  
задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д 
Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после 
е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао,  
дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог 
се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ 
ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< 
и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х 
адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео 
ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну,  
ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази 
не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о 
зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег 
ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н 
ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј 
с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п 
дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила 
х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов 
Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} 
о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали 
а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, 
пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато  
, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај 
откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће,  
аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о 
ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> 
 себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље 
оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик 
ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ 
p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а 
о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p>  
атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни 
е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А  
<p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе 
фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со 
 око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики,  
, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј 
ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. 
ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави 
 Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик 
е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за  
 га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с 
лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, 
и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от 
иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б 
сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко 
тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј 
> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти  
 бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} 
 да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти 
и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> 
ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> 
екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра  
— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < 
амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: 
апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte 
 ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна 
ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м 
е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор 
 своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли 
, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас 
и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в 
нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра 
арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр 
хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ 
S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред 
дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по 
томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера 
е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха 
да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр 
е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка 
у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те 
њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син 
то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити  
рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ 
да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра 
та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. 
о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб 
 родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил 
 као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< 
рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр 
S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб 
коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се 
лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му  
чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— 
а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно  
пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К 
> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр 
 зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— 
ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к 
S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, 
авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н 
гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212"  
</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га  
води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она,  
тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д 
 се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат 
ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п 
зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p 
анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ 
н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к 
ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S 
енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б 
олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме 
је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу 
ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг 
штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту 
 кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми 
редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> 
 Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди 
ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву  
е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с 
але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. 
а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н 
штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту 
на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз 
.{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с 
ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о 
а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т 
су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа 
богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало  
 што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом 
ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи,  
и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј 
 им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више 
!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са 
 преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру 
де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н 
а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, 
ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела 
 вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к 
, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, 
ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко 
ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< 
више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако 
а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе 
одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија 
тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о 
> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј 
својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св 
 пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр 
рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим 
на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви 
олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор 
иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да  
е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р 
 нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл 
жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо 
 чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа 
очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет 
лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом 
.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} 
p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало  
а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох 
ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек 
клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ 
н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ 
ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл 
живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би  
ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки 
 знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са 
јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај 
буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на 
</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д 
 и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ 
 који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном 
, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка 
поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је 
послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв 
ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо 
 он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ 
 строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб 
, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса 
У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, 
фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са 
то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала,  
ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за 
твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр 
 нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види  
:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div 
рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе,  
родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди 
о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п 
ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи 
оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн 
ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста 
ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н 
те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. 
 се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин 
сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил 
 они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т 
да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ 
он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај 
за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида 
због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник 
ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са  
кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом 
е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено 
елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и 
ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S 
 кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не  
 и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от 
це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела  
лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим  
атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат 
чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка 
ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок 
 су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно  
е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима 
ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан 
 нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови 
но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт 
у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на 
ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, 
сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са 
е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар 
епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи 
ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам 
е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга,  
то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне 
не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши 
 трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол 
побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин 
 свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до 
аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к 
, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето  
 се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да 
 у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима 
еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p 
а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста 
 и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б 
у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед 
пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с 
>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как 
у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се  
S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш 
ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> 
ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче 
ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да  
о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши 
ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк 
 се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч 
ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" 
 дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви 
огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру 
ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта 
скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку 
у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв 
е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала 
у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту,  
д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа 
 овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало 
еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј 
 игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач 
</quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко 
соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б 
 њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> 
 осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, 
фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ 
у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу 
але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер 
је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p 
се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о 
 му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није  
 јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S 
, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос 
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак 
а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с 
шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује 
Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p 
могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед 
лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д 
нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< 
 од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. 
 напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и  
снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у  
те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој 
а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с 
илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо 
одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу 
ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, 
аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме 
 стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености 
 све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се  
 ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се 
а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до 
 не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б 
 оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц 
 кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p 
е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, 
чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С 
ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ 
ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би 
м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p>  
} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 
аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић 
то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м 
и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој  
 се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по 
е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној  
за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о 
 три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав 
д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи 
 међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не  
ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су  
ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре 
а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал 
 његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам 
) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс 
раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра 
р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист 
ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и  
та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који 
све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка 
ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т 
:id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ 
дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к 
и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, 
ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил 
ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново  
 већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде 
се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве 
 и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле  
ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим  
де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са  
упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб 
спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ 
о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као 
опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, 
сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза  
није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том 
 силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в 
гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} 
на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј 
ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по 
 почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ 
 и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p>  
фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора,  
ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло 
 не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и 
а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј 
у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п 
рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи 
 шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик 
} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава  
акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже 
 осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај  
, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> 
отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д 
ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш 
, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова 
а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S 
собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао  
е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и 
— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б 
зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш 
 чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих,  
еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: 
у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к 
 позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред  
јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал 
гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, 
 паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су 
киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба 
 је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове 
дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући  
е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш 
а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру 
или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к 
вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о 
ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з 
таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал 
еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај 
и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј 
равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти 
 како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о 
осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу 
 набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је  
’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј 
рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, 
Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих  
а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил 
ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је,  
 опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни 
аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек  
 једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г 
овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи 
опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ 
 опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са 
и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S 
подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој 
аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ 
 стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, 
ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу 
мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби  
а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> 
.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи 
 полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн 
обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући  
хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да  
онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p 
а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он 
не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не 
 Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан 
ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не 
асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи 
офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п 
као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми 
ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег 
о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед 
 не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније 
 њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај 
показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито  
 колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то 
м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, 
ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ 
амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но 
кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде 
 сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о 
не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S}  
нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци 
рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с 
ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова 
 се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар 
одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм 
олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган,  
гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или 
 послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе 
ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! 
се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на 
у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве 
јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо 
увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле 
 тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче 
 били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију 
ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн 
без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов 
гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ 
м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- 
фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста 
а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з 
ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п 
амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на 
е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се 
не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим  
>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са 
{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра 
 се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго 
ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка 
и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио  
можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако  
исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како 
ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д 
.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле 
ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури 
жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг 
екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри 
м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока 
намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо 
биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71"  
 са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б 
хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, 
а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом,  
нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п 
ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост 
лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. 
 висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу  
е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как 
тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об 
 де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви 
 Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао  
ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката  
тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ 
аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве 
цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. 
ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела,  
погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци  
х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ 
дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш 
ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла 
бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ 
{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м 
кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него 
 избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и  
дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј 
брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом 
офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена  
<pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која 
САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < 
стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не 
 се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка 
иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес 
ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како  
ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди 
са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб 
тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче 
ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. 
ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига 
ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он 
pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче 
е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим 
нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам,  
гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн 
/p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред  
 чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се 
ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш 
и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол 
слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада 
и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< 
и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с 
е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме 
ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д 
умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада 
 њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје 
 уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн 
 то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< 
е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств 
отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га 
а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н 
 је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта 
оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која 
о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор 
нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана,  
} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк 
ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја 
ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба 
, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к 
а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им  
иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са 
ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с 
 сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити 
аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака 
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на 
мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде 
 том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p 
о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м 
њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом 
д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се  
пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба 
ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о 
еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији 
а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак 
, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се 
мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ  
 У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г 
им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, 
:id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож 
 исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку  
руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен 
и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и 
еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, 
аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S 
Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За 
.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј 
мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико 
лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< 
приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра 
а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен  
плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов 
ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао  
суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм 
по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун 
а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И  
разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима  
е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп 
у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као  
еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио 
а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди 
олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к 
ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, 
и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= 
 од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од 
цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е 
да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од 
ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што  
можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр 
аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По 
 од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < 
руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере 
е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец 
ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н 
 које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као 
 изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза 
пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап 
 малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње 
ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили 
ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже 
су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш 
ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када  
они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим 
, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту 
ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ 
 руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи 
 руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку 
ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, 
: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва 
врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј 
очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н 
спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој 
та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди 
з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром 
хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо 
талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод  
ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в 
а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м 
 крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да 
вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о 
ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, 
чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да  
ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да 
ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена  
јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља 
рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј 
 измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се  
упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал 
 она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п 
кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п 
на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се  
зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< 
 баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво 
 и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба 
гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко  
а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп 
м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње 
к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин 
било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно  
е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући  
{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це 
водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још  
егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> 
увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, 
а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит 
у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г 
тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, 
 знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п 
чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе  
 послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу 
је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис 
ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} 
 је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар 
 она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини 
здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт 
није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости  
у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум  
свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, 
а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће 
ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор 
ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн 
уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост 
 око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, 
ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора 
ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње 
м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д 
што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма 
сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с 
рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б 
<p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј 
које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само 
е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси 
у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по 
 да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче 
 лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} 
ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м 
е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново 
ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред 
И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ 
ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам 
та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < 
налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит 
 тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се 
ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в 
 својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о 
да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как 
 јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн 
е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S 
 те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш 
S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј 
остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј 
д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, 
сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује 
.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок 
} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он 
 свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа  
тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о 
га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А 
ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен 
само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да 
апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв 
 јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ 
зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се  
ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. 
ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет 
и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ  
ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, 
то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако 
, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 
ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис 
и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас 
да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да  
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ 
ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос 
...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма 
, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и 
а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош 
ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена  
на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт 
, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе 
вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо 
 који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их 
Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га  
цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала  
ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н 
долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П 
 и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко 
уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или 
ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј 
су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад 
дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и 
да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са 
овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије 
{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је 
 није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства 
а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по  
 се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр 
их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа 
ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша,  
атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с 
 постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр 
ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи 
едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S}  
да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу 
асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч  
ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч 
> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а  
 чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала 
ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст 
оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало,  
враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као  
доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн 
ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов 
зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим 
ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з 
том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж 
 и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за 
у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године,  
 уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш 
спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не 
3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по  
 а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка 
 већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева 
 слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд 
сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то 
м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и  
д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по 
као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз 
тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, 
о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу 
на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где 
они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И 
т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам  
овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као 
ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н 
већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, 
 мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде 
да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте,  
пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати 
е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид 
</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. 
лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она  
 и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам 
 А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још  
 о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат 
кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — 
p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау 
.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад 
</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из 
ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем 
није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла 
амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава 
и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра 
езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< 
агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. 
та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б 
 јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се 
њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н 
 Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у 
S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па 
а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил 
танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил 
 код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци 
.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа  
ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука 
због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 
дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, 
их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це 
о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он 
?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n 
 је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања,  
тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не  
ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и  
</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с 
нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да  
офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. 
едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко 
а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа 
<p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и 
о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p 
 видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на 
њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, 
ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити 
рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б 
сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан  
и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва 
ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим 
та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св 
есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О 
к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di 
и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се 
 то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи 
у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш 
, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул 
о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и 
ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал 
рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо 
би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду 
авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру 
 ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о 
м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б 
м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ 
ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би 
о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно 
лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи 
 да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; 
 и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му 
рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < 
ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то 
тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам  
 намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре 
 онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе 
 дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на 
јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село 
мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе  
 због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр 
 знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го 
{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о 
осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново,  
ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу 
ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен 
то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с 
 натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после  
ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је 
 није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен 
а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да 
чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м 
и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје  
, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од 
видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр 
, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно 
и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи  
у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова 
, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к 
 Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p 
чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с 
чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур 
 дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад 
, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к 
ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т 
међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол 
и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св 
{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з 
а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј 
ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш 
а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша 
о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је  
офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче 
олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ 
у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том 
, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ 
 прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред 
г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде  
је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје 
колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан  
оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле  
 најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и  
тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ 
фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и  
кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с 
, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући  
ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p>  
 са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н 
 најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре 
.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач 
влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с 
ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко 
ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести 
њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна 
оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена,  
, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ 
 прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не  
он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче 
ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п 
ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр 
д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао 
 од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила  
ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје,  
исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она 
 која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње 
 ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с 
е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је 
да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба 
ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је  
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ 
мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb  
 тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту 
о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о 
о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим  
о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о 
 у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето  
е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш 
 њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то 
је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на 
ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише  
зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, 
да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор 
капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S 
углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова  
стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И 
икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа 
ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара 
ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато 
вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе 
не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле 
дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава 
еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја 
 себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а 
ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што 
рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није  
емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради  
а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г 
стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање 
не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је 
ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао 
 ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др 
, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш 
8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико 
ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили  
 него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д 
натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило 
 полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч 
у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т 
екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе 
 чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он 
жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и 
на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п 
ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он 
ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе 
 он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p>  
ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв 
дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још 
то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак 
не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн 
ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како 
натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при 
 и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај 
желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку,  
њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б 
ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње 
.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ 
пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту 
ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих  
 била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче 
коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк 
и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса 
 са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб 
је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д 
тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, 
гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега 
.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је 
 кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не 
ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" 
се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија,  
мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр 
међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд 
о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк 
пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S 
 шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, 
ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр 
 хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок 
 пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању  
е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем  
 њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од 
вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал 
/p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би  
под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј 
а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в 
рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со 
борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ 
ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич 
 ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад 
 и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али 
му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих 
тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом  
а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к 
свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима,  
миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво 
аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр 
 било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена 
м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже,  
 и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ 
ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п 
е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се  
арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени 
ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо 
како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу  
е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им 
крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на  
ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н 
мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап 
 намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода 
ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен 
стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише  
 подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S 
есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој 
де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва  
звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем 
а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила,  
слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не  
но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан 
ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним 
еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње 
 Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид 
удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј 
е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж 
е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао 
аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима 
 увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ 
вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно,  
аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск 
да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео  
е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат 
е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ 
уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се 
и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су  
и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, 
људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго 
иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда 
ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини 
 би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да  
} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова 
његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= 
а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр 
дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио 
ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се 
цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око 
т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк 
.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S}  
ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу  
нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не  
?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта?  
ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр 
ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, 
а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим 
ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к 
 испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао 
их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре 
ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о 
челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та 
увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на 
, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли  
од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з 
вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију 
чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц 
еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј 
 јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол 
С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај 
нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж 
и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи 
 и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде 
S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах  
ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да  
ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе 
аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан 
и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по 
 такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк 
ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту  
спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, 
 само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож 
 и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра 
р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што  
машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ 
 што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће,  
цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о 
 матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би,  
, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос 
рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи 
ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев 
обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра 
 то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили 
каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену  
/p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п 
ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из 
о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на 
ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, 
е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном  
творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен 
њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером  
рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу 
таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< 
{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во 
а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< 
, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб 
куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг 
уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р 
од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би,  
е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p 
о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур 
ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} 
, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S}  
ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо 
рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув 
, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр 
е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с 
мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод 
тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник 
нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава 
 би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив 
тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана  
 и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад 
о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича 
е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све 
p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т 
да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! —  
 кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ 
, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год 
оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се 
ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је  
ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре 
кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с 
и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч 
неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно 
ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост 
, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос 
} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва 
 тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш 
о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао,  
а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде 
— а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ 
курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так 
м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и 
 и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега 
 једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног 
ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с 
 зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им  
S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као  
каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда  
 овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди  
 свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / 
знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м 
они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— 
ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по 
ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од  
о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те 
 свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би 
него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од  
деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си 
 њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма 
шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је  
сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би 
а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на 
ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п 
дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне 
њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете 
тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з 
певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује  
раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ 
е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, 
="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об 
S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве 
у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и  
укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де 
 <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч 
ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила 
но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p 
ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у  
о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б 
ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив 
 осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако 
 више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш 
 /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об 
 и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал 
гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном 
а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост,  
руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам 
ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са 
сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл 
товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини 
ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила 
он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м 
д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка 
ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб 
еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме 
ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их  
>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја 
 и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти  
 када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ 
а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу 
 да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још  
уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том,  
ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће 
ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста 
дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр 
које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени 
се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од  
јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим,  
 да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и 
слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di 
веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је 
 сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост 
о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос 
родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу,  
се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос 
{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни 
 пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му 
је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао,  
, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н 
p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо 
огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар 
му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек 
 њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. 
 то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн 
ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ 
мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код  
ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући 
а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом,  
а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има 
оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, 
> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га 
ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве 
и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < 
 ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том 
ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у  
, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н 
че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп 
спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово 
ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага  
дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста 
 кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала 
<p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb  
двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк 
м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл 
на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели 
ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц 
њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к 
а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср 
кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. 
опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра 
Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, 
не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино 
у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио  
ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж 
да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли  
куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн 
И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с 
и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче 
ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве 
и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв 
 тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте  
е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико  
 <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се,  
цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т 
се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа 
ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове 
<pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче 
ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти 
лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк 
ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак 
ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин 
ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј 
ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се 
како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д 
то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ 
, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који  
поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та  
 те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ 
варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла 
више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир 
{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н 
 разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази 
ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од  
а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој 
ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при 
же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ 
 нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо 
алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ 
отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа 
о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар 
 и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи 
е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ 
врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе  
ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен 
пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива 
ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с 
 око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче 
ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с 
кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п 
то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре 
је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз 
ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ 
ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу 
а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то 
ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум 
срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и 
он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б 
е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ 
 да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не 
ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ  
едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ 
ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана  
 што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и 
са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив 
и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в 
а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, 
 Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели 
а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх  
ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз 
 је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост 
рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед 
 је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина 
е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко 
 постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к 
а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к 
врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к 
ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј 
о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н 
е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, 
.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> 
ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> 
јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би  
, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил 
де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој 
ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу 
, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује 
хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др 
 Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што 
вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад 
 почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та 
уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м 
о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, 
 сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл 
Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, 
, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н 
S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т 
се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си 
одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома 
е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо  
 чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал 
 умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н 
и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода 
офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц 
м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј 
ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о 
се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с 
а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв 
ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл 
тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, 
рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест 
а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути;  
, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако 
он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла 
тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек 
га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа 
где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала 
, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика 
ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле  
 дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал 
о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с 
 би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д 
ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са 
, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По 
авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко 
о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен 
Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки 
 шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п 
ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи 
.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је 
ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима 
а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул 
а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп 
 ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п 
било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се  
вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал 
 пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по 
иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n 
на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш 
 због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ 
м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ 
 и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост 
ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне  
д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако 
> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је 
тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа 
би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је  
морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни  
p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с 
 сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у 
и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / 
нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т 
 да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако  
Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада  
го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе 
{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— 
авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал 
у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро 
ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb  
кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон 
нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами 
кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима  
а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином 
, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала,  
зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и 
01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и  
рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост 
 уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће  
остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена,  
а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т 
 свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ 
офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр 
="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му 
а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр 
исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у 
тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как 
е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет 
око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н 
 селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би  
арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била 
 њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б 
} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} 
 мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, 
е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти 
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи 
очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и 
 спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола 
цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т 
о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо 
већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна 
 шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога 
сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста,  
, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та  
ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос 
колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки 
и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S}  
, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви 
 што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего 
њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв  
 се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој 
разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и 
ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на  
дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам 
ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму 
вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го 
а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова 
/p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз 
ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S}  
ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену  
 читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни  
м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен 
а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче 
оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил 
е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. 
да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот 
 првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није 
х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко  
јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања 
к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св 
оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде 
ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п 
ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма 
.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр 
ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов 
ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка 
јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш 
.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва 
не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво 
иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к 
 што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к 
{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и 
ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш 
ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања 
о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из 
ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то 
уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S}  
зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру 
а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би  
жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб 
} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним 
ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств 
pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга 
p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај 
шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S}  
ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид 
та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела  
ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б 
су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу  
 род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, 
} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити —  
 ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ 
ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр 
а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре  
хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S 
учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в 
<p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да 
лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д 
 сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со 
к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се  
а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. 
се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и 
а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само 
не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к 
ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком,  
еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој 
парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека,  
нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста,  
о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала  
ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о 
она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње 
осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова,  
леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м 
са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам 
и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј 
чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј 
це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ 
 је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн 
итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да 
одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p>  
и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном 
ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио 
в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде 
ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња,  
 поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с 
о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц 
о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе 
у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј 
 овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та 
на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл 
и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол 
страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т 
акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол 
ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола 
 се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И  
, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле,  
и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у 
у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав 
ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт 
ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, 
го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач 
ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се 
раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима 
е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би  
 последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако  
си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, 
амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т 
Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по 
ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки 
е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр 
ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у  
душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор 
ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он 
иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама  
о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, 
упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би 
е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид 
 да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна 
ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да 
тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре 
о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак  
аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па 
м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и 
ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми 
као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и 
апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си 
 накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој 
а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ 
 силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш 
стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни  
 него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр 
као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч 
отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас 
 подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се  
туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл 
 планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно 
 Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо 
ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, 
 о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, 
ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И  
запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд 
дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч 
ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који 
<head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко 
е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од 
а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла 
 ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о 
и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле 
е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б 
сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га 
ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца 
у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су 
 редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га 
сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, 
 сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г 
стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви 
уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после 
има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S}  
, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр 
ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул 
 питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п 
је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја 
, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински 
це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и  
 није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ 
ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо 
м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п 
ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, 
3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, 
иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр 
аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и 
су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т 
гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред 
мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко 
вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст 
 њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з 
том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би 
свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М 
тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр 
 — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе  
је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред,  
сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п 
, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше 
окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати  
а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај  
еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј 
и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла 
ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше 
d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот 
их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб 
ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир 
но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост 
ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок 
а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара 
у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ 
 тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р 
p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — 
— Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек 
, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе 
 овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она 
ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд 
 Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати  
скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр 
па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост 
собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p>  
 отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш 
 било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, 
на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер 
 наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена  
иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј 
p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат 
то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и 
епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред  
> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј 
а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла 
о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи 
љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се  
 подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико 
 соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда 
 и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта 
гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој 
 стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к 
виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат 
 тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј 
 Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц 
јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч 
ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови 
.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б 
, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p 
све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је,  
не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом,  
 то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон 
ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно  
.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али  
утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м 
рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа 
ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не 
 у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече 
ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа  
 одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п 
то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј 
 својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни 
орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов 
е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ 
зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може 
ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности 
нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт 
 овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у 
ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с 
на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет 
ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе 
а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа 
ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у  
сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч 
чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г 
 да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос 
 маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} 
чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука 
ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао 
к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз 
њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су  
ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с 
S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил 
наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре 
т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр 
 бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о 
ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве 
до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ 
 матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д 
сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ 
 гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб 
какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско  
</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с 
ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво 
це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам 
ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа 
.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат 
а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих 
а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н 
нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да 
 другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл 
 неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј 
својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен 
и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да 
у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с 
шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот 
ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена 
а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред  
ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно  
 неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п 
а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, 
страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле 
лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И 
це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј 
во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол 
и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј 
весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас 
н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ 
, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи 
 да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн 
увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с 
ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил 
ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб 
 није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и  
е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш 
то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не  
 кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов 
нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене 
 што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи 
ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св 
з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, 
ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку 
ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао  
ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун 
ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи 
 јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу 
, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б 
дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем 
ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су  
а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} 
шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви 
 то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу 
а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор 
ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, 
и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се 
одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит 
сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, 
 икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p>  
S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от 
е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор 
на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х 
 смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф 
фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г 
pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази  
ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал 
де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и 
слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б 
овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ 
, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — 
xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели 
стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј 
не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене  
 силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта 
 <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив 
и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д 
ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на  
 час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с 
 и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта  
p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј 
мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо 
, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а 
 и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, 
престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом 
 давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба,  
има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај 
S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп 
 за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S}  
ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све 
ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди 
ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н 
чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр 
за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи 
p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п 
о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин 
коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк 
рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил 
де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил 
м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер 
 и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив 
мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма 
њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више  
ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк 
ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> 
 испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл 
о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу 
блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов 
 нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон 
ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд 
 ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б 
је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто 
лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп 
би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча 
p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, 
а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б 
опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к 
оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} 
ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по  
оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав 
 не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч 
/p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау 
азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би 
 као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када  
{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св 
то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад 
е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр 
т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до 
а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди 
обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако 
и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн 
знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} 
с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети 
исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица  
пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако 
нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“  
а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил 
у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио 
ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они  
ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, 
 <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој,  
е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор 
ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч 
 А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < 
година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов 
а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г 
 је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ 
у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди 
о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на 
 бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене  
о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по  
обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа 
а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље 
се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп 
кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек  
равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п 
о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д 
ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм 
остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п 
 се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле 
ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене 
ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с 
и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р 
о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он 
фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да 
 се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени 
цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас 
за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ 
својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног 
рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор 
ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в 
триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ 
а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од 
вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с 
јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n 
која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту 
готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, 
а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о 
осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште  
и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с 
нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти 
 како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк 
офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели  
 га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про 
гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с 
подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који  
који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати 
главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, 
о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S 
елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т 
ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н 
ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру 
 није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова 
 гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп 
 <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц 
мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или  
ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з 
бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж  
а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико 
хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко 
а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз 
чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не 
у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ 
.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p 
е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 
рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак 
њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с 
 ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра 
к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа,  
обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито  
а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не 
 онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т 
, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- 
а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На 
ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист 
е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ 
ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да 
 у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, 
што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа 
 наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с 
аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст 
о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп 
бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p>  
"160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се  
амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал 
 свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ 
ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета 
ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с 
и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са 
 њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н 
кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да 
једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се 
ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају 
 је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо 
певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско 
но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови 
годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова 
, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо 
 Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, 
а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр 
је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по 
ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к 
?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б 
угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ 
ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је 
она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост 
?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн 
ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о 
о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника 
ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж 
ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев 
вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што 
 још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј 
 гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака 
Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др 
, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. 
ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп 
 сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити  
 када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и  
 онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил 
ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч 
стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво 
мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст 
је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч 
 зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој 
о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити 
то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т 
просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар 
{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда  
 месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д 
добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист 
аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она 
а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога  
бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле 
 узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све  
, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п 
унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова 
и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у 
 и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш 
о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак 
ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} 
ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер 
ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском  
њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т 
 то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им 
 приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ 
 на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има  
ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј 
вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије 
ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног  
 к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ 
антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али  
осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф 
ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с 
 их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел 
Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави 
ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о 
ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се 
н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < 
је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н 
 их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох 
ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва 
 са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст 
ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по 
аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ 
 цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на 
.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и  
 целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка 
ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више  
ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе 
побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, 
ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за 
о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као 
нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове 
ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д 
тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас 
ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр 
тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за 
ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн 
прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p>  
јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с 
а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била 
зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба 
етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе 
упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с 
 по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму 
м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел 
асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако  
 што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 
еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем  
ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози  
 ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те  
дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр 
у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз  
ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим  
у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д 
е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> 
комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо 
од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п 
> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни 
вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да 
тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда  
у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да  
, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да 
 плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о 
 то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он 
тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се  
ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше  
богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с 
гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак 
оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} 
 кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим 
на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише  
елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по  
 то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто  
 тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с 
идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И  
, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије  
 њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога  
на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек 
авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S}  
, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји 
али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели 
 опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, 
 већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д 
 зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов 
 је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в 
се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н 
пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, 
124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т 
чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, 
, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М 
ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от 
ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи 
роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло 
жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп 
 и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које  
 Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>—  
обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри 
је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А 
ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како  
ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога  
{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ 
 не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б 
кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она,  
 никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада 
још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих,  
и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. 
, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде 
злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада 
уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит 
 чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит 
абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће,  
је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к 
храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и 
 само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће  
вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је  
S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг 
ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук 
преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и 
еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти 
нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно  
вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ 
 поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к 
о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н 
 како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т 
они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до 
 то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а 
ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав 
пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р 
а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. 
 да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и  
{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију  
ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ 
слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли  
еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него 
лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн 
 бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с 
како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин 
силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли 
атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније  
р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош 
 јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак  
та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д 
, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет 
повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас 
аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи 
је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум 
де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< 
ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон 
 уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор 
е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као  
Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде,  
у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал 
, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу 
иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п 
мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов 
на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу  
а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње 
а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са 
воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт 
а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити  
ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што  
о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред 
 ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца,  
 њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак 
} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо 
S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о 
алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с 
{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата 
 већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н 
то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н 
пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом 
х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши 
о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она 
осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова 
и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад 
а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно  
ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да  
де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не 
колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви 
јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" 
ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} 
е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг 
о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен 
езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ 
о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб 
не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз 
 напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе 
 нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет 
 болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, 
 је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр 
зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по 
е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за  
 имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел 
 вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав 
од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп 
нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
 сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви 
о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би  
е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев 
ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне 
нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p 
тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} 
мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, 
о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист 
{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра 
едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће 
ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне 
, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И  
и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари  
ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча 
а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он,  
ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, 
 восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п 
ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он 
S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим 
ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда,  
 ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји 
пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо 
да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет 
ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт 
саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела  
е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен 
дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен 
ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате 
и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р 
ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико  
 зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се  
биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач 
, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми 
него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо 
 кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп 
 без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 
ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум 
{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и 
 и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел 
ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о 
чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ 
е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил 
с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р 
сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе 
ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу 
стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл 
а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она  
свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз 
 откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе,  
.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све 
за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и  
 чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва 
офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> 
 греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких  
н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв 
ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога  
ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил 
атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. 
г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе 
браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи 
ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто  
енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј 
 бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ 
<p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј 
ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј 
/p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д 
, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, 
 се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p>  
ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка 
ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани 
 /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. 
и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је  
томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ 
ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж 
како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч 
е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео  
ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо 
да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су  
, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л 
 када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, 
 да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла 
 а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо 
{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и  
их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц 
а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова 
и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и 
ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело  
гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил 
ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т 
би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S 
пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши 
не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван 
аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја 
 сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту 
елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне  
ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, 
масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер  
ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато 
Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј 
 воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна 
азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п 
во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка 
пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли 
ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им 
је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к 
 у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што 
варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат 
и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а  
 се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по 
 Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи 
х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама 
а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д 
ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли  
к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в 
</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как 
 пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње,  
још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с 
а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид 
 — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у 
плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал 
 хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те 
ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п 
на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу,  
тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S}  
али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис 
ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о 
ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто  
во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота 
рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито 
ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S 
асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур 
најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла 
 на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, 
ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к 
и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј 
 да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С 
ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу 
ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" 
што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп 
чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе 
о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p 
S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она 
а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран 
рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна 
<p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и 
 она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно,  
хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду 
о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући 
која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон 
S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к 
алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и 
и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види 
о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т 
редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи 
чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од 
богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве 
ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св 
.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил 
е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до 
че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос 
а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т 
да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе  
а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва 
то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл 
испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со 
и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд 
....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ 
 видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што  
томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д 
арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < 
но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме 
еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж 
ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј 
ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин 
е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин 
е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И  
бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед 
у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча  
перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ 
, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно 
е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала,  
је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас 
.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ 
очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано  
че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма 
тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак  
 чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p 
и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис 
 ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што  
рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк 
 она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ 
вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих 
а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу  
оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и 
нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче 
 за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их  
 и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно 
 ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота 
м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са 
ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од 
 одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани,  
оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< 
покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на  
и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з 
бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав 
p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или  
ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај 
њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад  
"80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н 
о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин 
ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < 
 њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, 
ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т 
наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти 
онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да  
и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили 
свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т 
уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла 
кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>—  
пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота 
то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што  
ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а 
и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану 
ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, 
и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и  
<p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од 
њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато  
лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да  
х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она 
 била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око  
ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш 
се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> 
гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г 
Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т 
Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко 
и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с 
авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч 
, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо 
ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро 
од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла  
о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе  
 изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо 
, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда,  
.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б 
д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв 
е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном 
>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м 
 ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су 
 из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз 
огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч 
ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с 
е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф 
, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети 
<p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је 
но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п 
аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два  
 другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и 
азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> 
 утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право 
е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М 
шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр 
не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње 
или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст 
ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп 
корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по 
их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S 
 у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору 
и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни 
ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст 
вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку 
је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема 
е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, 
е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом 
 затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати 
, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п 
но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb 
ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су 
у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам 
з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк 
ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, 
о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то 
 са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч 
г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл 
да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове  
није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише 
је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по 
би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика 
горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико 
никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т 
 женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та 
>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < 
е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв 
лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била  
оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н 
се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То 
иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч 
почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао,  
ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш 
оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда 
а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка 
и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, 
не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т 
зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р 
са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он 
 страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће  
 гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ 
ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То 
 обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва 
а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се  
 Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св 
комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би  
, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав,  
е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би 
, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп 
Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. 
оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, 
авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> 
на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни 
, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с 
војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур 
о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје 
а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б 
орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове 
са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих 
} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла 
е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над  
 није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле,  
него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S 
вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње  
очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако 
вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће 
поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, 
све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога 
е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск 
 да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао 
ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да 
а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к 
аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От 
е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега,  
м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се 
то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им 
реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p 
ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве 
 је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. 
з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије,  
е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт 
враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т 
</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с 
у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто  
 враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути  
нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд 
ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке 
азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p 
о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу 
ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос 
 као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про 
други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући 
е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан 
мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш 
ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап 
ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло 
прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ 
, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет 
ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< 
но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, 
е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична  
р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка 
 и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S 
а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св 
ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S 
рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з 
несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел 
ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају  
ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки 
ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ 
 њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли 
ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као 
он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре 
алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве 
 Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p 
о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би 
S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од 
ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа 
 од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, 
ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} 
д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, 
ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр 
ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л 
 штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг 
остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се 
 мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи 
, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с 
аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од  
х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ 
да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави 
ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с 
о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ 
ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне  
 До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с 
 воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из  
настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом  
 у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака 
 шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то 
скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к 
р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле 
ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" 
вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч 
 хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н 
јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим 
не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад  
о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је 
атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ 
ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, 
и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> 
p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а  
ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча 
скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с 
ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он 
е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп 
стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући 
својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч 
а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист 
нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св 
 изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. 
мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино  
вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка 
S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо 
здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред 
, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк 
 шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме 
<p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х 
> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим  
 да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} 
убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла 
ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу 
<p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе 
ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н 
офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п 
> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он 
, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S 
да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н 
d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то  
ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра 
Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да  
а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада 
ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све  
им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до 
орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г 
лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све  
у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три,  
га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити 
а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во 
гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом,  
и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са 
 баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро 
 раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После 
але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, 
лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани 
умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че 
собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да 
може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г 
 и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под 
ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ 
довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м 
кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ 
ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb 
отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи 
сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас 
мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку  
ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц 
ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв 
тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с 
ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине  
њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра 
за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S 
рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не  
из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил 
су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка 
, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист 
ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо 
 и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним  
а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче  
о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при 
к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} 
рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ 
b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, 
о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту 
 овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да  
е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово 
продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал 
38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви 
 бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве 
 Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу 
ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд 
И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: 
јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне,  
, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< 
апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це 
ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа,  
лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав 
д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово 
у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје 
живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо 
Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само  
ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз 
м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ 
сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа,  
ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д 
д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој  
а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али  
суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па 
ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака 
уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају 
волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не 
донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи 
р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка 
А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен 
кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер 
нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер 
цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не 
p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н 
ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те 
ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж 
их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре 
 к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А 
ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S 
.</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред  
Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с 
ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ 
јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у  
скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер 
 Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем 
 ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру 
 сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн 
тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј 
, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр 
ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не  
вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену,  
ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш 
е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал 
мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о 
 се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п 
арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим 
дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ 
ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту  
вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и  
ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да 
 свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво 
 револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр 
свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д 
ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи 
 једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со 
S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе 
осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в 
че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку 
 није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал 
да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка  
ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, 
да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p>  
а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би  
!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ 
јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн 
 њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат 
тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в 
, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном  
 то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну 
кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу 
слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. 
да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у 
могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то 
утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела 
а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа 
 једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т 
када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, 
м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и 
оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј 
а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве 
ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п 
а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан 
рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут 
а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао  
ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући 
 силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би 
 необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта 
 би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул 
ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < 
ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и  
е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана 
о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре 
ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п 
та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано 
та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д 
ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо 
ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо 
 код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце 
а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме 
ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, 
да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа  
де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан 
{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног 
а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн 
 какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку 
може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим 
м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н 
.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо 
{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега  
е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав 
 и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали  
но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п 
мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па 
ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, 
да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це 
ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т 
рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж 
а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см 
 и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. 
целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О 
S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом 
пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> 
ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S 
првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с 
 жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с 
мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без 
елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з 
у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и  
она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с 
 како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно 
 до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и  
ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих  
стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О 
ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т 
 све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од 
ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до  
 од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је 
змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој  
а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н 
ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста  
оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак 
пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно 
ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне,  
.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно 
а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та 
 је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но 
а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете 
ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и  
 пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ  
 дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с 
, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ 
пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг 
о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о 
а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва 
.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би 
а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала  
 куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни 
 горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п 
 на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} 
p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн 
ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил 
окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в 
намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св 
Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан 
 како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си 
 дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со 
како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како  
луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и  
ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј 
е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да 
е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д 
Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да 
бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по 
н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо 
еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар 
 а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би 
ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило  
 да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И 
ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака  
оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко 
 већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам 
 најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни 
 по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и  
ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с 
 држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед 
S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих 
.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао —  
уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла 
на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ 
лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с 
на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок 
лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск 
, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при  
знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к 
а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато  
на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од 
до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ  
 друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради  
.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз 
 до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор  
 покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј 
ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И  
ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, 
ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> 
и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог  
као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у 
та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} 
 се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам  
ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о 
 ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене  
 охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n 
што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск 
а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф 
се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв 
, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера 
а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те 
али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст 
 света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје 
када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст 
нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} 
е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ 
нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо 
ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа,  
умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор 
такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног 
је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се  
збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све 
овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, 
апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м 
огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т 
тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни 
</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к 
 оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи,  
кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао 
ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош 
, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д 
ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са 
/p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па 
р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него 
 знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију,  
 исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ 
ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, 
а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири 
 поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба 
 да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, 
еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу  
наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко 
на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н 
је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с 
!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед 
сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb  
 њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те 
ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ 
ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако  
затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ 
а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ 
у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} 
 тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј 
авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати 
адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са  
ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми 
 ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку 
о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у  
собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако 
ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као  
бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S}  
} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит 
 од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо 
сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш 
је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- 
 да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из 
ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S}  
ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се 
ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо,  
е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о  
дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери  
ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с 
ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с 
јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт 
 својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да  
ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи 
ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и  
ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су 
ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене 
, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед 
 И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н 
о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с 
— а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као  
тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако  
 сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог 
ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се  
е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл 
је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по  
сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је  
 коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д 
е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ 
виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от 
аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, 
очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} 
е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с 
а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и  
наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ 
 не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов 
е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} 
 собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј 
осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, 
ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би  
а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред  
ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 
 не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св 
пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито  
д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара 
, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара 
ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба 
 дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма  
 Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају 
адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она 
 друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S}  
е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој 
 фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел 
двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у  
цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ 
, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако  
> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад 
ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр 
и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут 
о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви 
није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада 
 више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, 
а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку 
е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв 
дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски 
, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит 
S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и 
ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н 
и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п 
нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо 
старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с 
долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено 
а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде  
е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а 
е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру 
о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се 
е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов 
био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми 
жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, 
 диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући  
 овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше  
има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил 
наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек 
аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је  
о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други,  
рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з 
 требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било 
ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве 
нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи 
виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч 
нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с 
е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир 
ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази  
р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б 
а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче 
м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље 
 Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на 
 тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим  
јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и  
ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У 
а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја!  
болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ 
ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач 
имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ 
учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус 
није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ 
апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које  
да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т 
 да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не 
ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ 
а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј 
ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још  
адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев 
естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б 
уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и 
а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч 
е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога 
едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога  
е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ 
јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом,  
цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која  
ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му 
ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, 
ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm 
са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < 
остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду 
и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком 
ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је 
о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим  
а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> 
и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то  
А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb 
 тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на  
ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу 
S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену 
в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој 
оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој 
ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј 
не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза  
 стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били  
етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно 
 очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та 
пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на 
Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср 
ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко  
 вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре 
ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало  
м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п 
требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака 
дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир 
треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре 
Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр 
едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог  
асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи 
ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји 
 велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb 
} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва 
 буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з 
ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него  
p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш 
ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и  
ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и 
 Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S 
оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани 
ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко 
и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д 
реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није  
 почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} 
у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То 
, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи,  
ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн 
озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш 
у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој 
ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које 
удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста 
 све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д 
ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош 
или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се  
о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад 
е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не 
 ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во 
пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ 
у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора 
за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“  
р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка 
лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари 
е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто 
пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве 
д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали  
ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је  
увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к 
 да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво 
 <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви 
увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ 
ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, 
, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав 
ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> 
и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он 
 хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н 
а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити 
а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, 
ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у  
вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал 
ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на 
 задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д 
ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо 
 је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} 
рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са 
" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео  
то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид 
му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је  
 подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка  
о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо 
т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком,  
иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је 
шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве 
а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој,  
гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико 
офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб 
башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба 
 а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што  
очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S 
бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају 
нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ 
а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни 
 оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ 
двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. 
дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед 
н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат 
а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера 
кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с 
самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј 
оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити 
 угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам 
до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св 
и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти 
 чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и 
 дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још  
а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из  
а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап 
ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч 
асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели 
на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре 
ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко 
роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У 
очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз 
 прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје 
ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар 
знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле 
 и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, 
адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м 
латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су 
з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода 
ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле 
 ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ 
одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, 
ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова 
 при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв 
 њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне  
Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" 
 се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна 
ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат 
ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, 
И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он  
остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар 
а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к 
> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не  
ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина 
го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све  
 ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња 
е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако 
ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда 
, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст 
ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви 
иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb 
S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб 
 њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк 
равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове 
ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как 
а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар 
 њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде 
реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас 
.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла 
.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици 
е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати 
 да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн 
ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис 
це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв 
ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да 
ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре 
и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог 
о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј 
тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу 
куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк 
рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S}  
ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св 
амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка 
о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с 
о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет 
оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след 
p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам 
тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се 
примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр 
/p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како  
ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те 
а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м 
.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу 
м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш 
ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св 
рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: 
 не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру 
војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> 
ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у  
м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим 
.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < 
оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако 
} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З 
 клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо 
ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по 
си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети  
рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни  
тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n 
со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк 
 ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил 
рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са 
о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т 
е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо 
.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног,  
му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде 
ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и 
ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он 
о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби 
кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће  
ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п 
ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио 
 она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви 
 И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св 
уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м 
 сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И  
ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м 
а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се  
мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ 
лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го 
по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо 
је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин 
 ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем 
мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по 
ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о 
ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, 
зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в 
оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у 
 и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До 
а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п 
ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир 
ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, 
а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с 
ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< 
 се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то 
, сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори 
исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т 
 се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви 
е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов 
ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п 
е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај 
да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш 
ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p 
ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени 
ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост,  
је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б 
о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш 
а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со 
је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, 
но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн 
 одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо 
вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и 
више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с 
 само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис 
ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно 
о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А 
е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно,  
ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце,  
ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал 
ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије 
/p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он 
са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н 
а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, 
И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич 
сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли 
у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в 
го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим  
 тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће  
 реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина 
коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш 
 су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи 
 поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с 
а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако,  
е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А  
амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј 
су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за 
, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> 
ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале,  
 својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, 
ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ 
офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде  
го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> 
ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни 
аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да  
II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој 
обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле 
и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило,  
араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са 
 учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м 
лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div 
гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао 
VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао  
е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по  
љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га  
а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв 
ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т 
друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали 
сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија  
реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој 
ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета 
S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени 
ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ 
 тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још 
S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама 
мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да 
иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз  
"27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С 
че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж 
а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви 
а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се  
љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр 
а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p>  
иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор 
 обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о 
јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе,  
после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да  
његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ 
и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S 
ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко 
био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < 
авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М 
ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј 
 са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко 
 после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и  
 обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д 
ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима  
ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа 
 је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш 
ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето 
е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку 
о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком  
они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не 
новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те 
ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да  
 онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем 
им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б 
аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр 
скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п 
и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће 
 Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта  
ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз 
собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос 
на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р 
артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте 
, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако 
син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так 
 седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом  
вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито  
мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима  
е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње,  
 горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / 
кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас 
 Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза 
а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p 
раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! —  
епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате 
овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у  
вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво 
S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар  
ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, 
љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п 
у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} 
се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где 
а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об 
олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то 
хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит 
ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж 
а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н 
 мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад  
о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд 
коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 
јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак 
 знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп 
 и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа 
е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано 
. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст 
> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с 
ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као  
 од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И 
едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и 
д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло 
их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo 
а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће 
ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да  
ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је  
е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет 
пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ 
 дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која 
p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку 
 је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу 
>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, 
 одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче 
.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако  
о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил 
едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти 
 чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, 
Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је 
 глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре 
му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха 
 да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила 
вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен 
 поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да  
ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за 
 а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова 
 четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке 
ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је  
 пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч 
ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па 
.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S 
снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн 
<p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору 
киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < 
аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж 
 не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши 
х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас 
е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо 
ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј 
на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у 
аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу 
радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи 
јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве 
 <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох,  
_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з 
есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о 
 улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да 
и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да 
} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како 
ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би,  
 губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили  
че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш 
ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој  
о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не 
шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан  
ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко 
ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов 
и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње 
 отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице 
а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у 
ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи 
у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п 
 нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако 
а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се 
чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе 
лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то 
а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од 
, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих 
} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са 
одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п 
 мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц 
м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов 
 чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед 
проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој  
екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати 
по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре 
ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ 
, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој  
ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се  
а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за 
цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д 
 бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону  
Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који  
та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина  
ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б 
ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по 
рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео,  
ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и 
а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, 
</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако 
 његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т 
 трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана  
и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако 
не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да  
вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п 
је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не  
това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа 
овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она  
стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем 
упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе 
се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова 
их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до 
ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по 
 и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их 
 се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес  
 Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу 
фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно  
има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина 
цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна 
буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек,  
блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј 
ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај  
е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла  
авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен 
да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел 
 n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она  
} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. 
ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени 
очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид 
е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин 
илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ 
 већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису  
очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о 
кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом 
их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав,  
тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да  
 навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После,  
Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил 
p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то  
љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте 
а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа 
оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, 
<p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз 
ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова 
м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је 
 пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка 
охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м 
 заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш 
да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн 
ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да 
/p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре 
ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега  
је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и  
оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани 
а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. 
недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т 
 под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате,  
 виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима 
о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто 
 /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао 
03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни 
олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S 
дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати 
онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу 
му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко 
е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче 
уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед 
угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст 
уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св 
не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето 
на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ 
 нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з 
рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. 
амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш 
оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н 
и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој 
 кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит 
аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила  
а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т 
 /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при 
а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак  
ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр 
ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о 
срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как 
 знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, 
 учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана  
заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н 
је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде 
о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том 
о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а  
 њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в 
p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко 
 а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон 
у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука 
о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра 
боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} 
ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм 
ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд 
кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м 
.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер 
е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап 
, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије 
приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не  
 нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} 
 Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S}  
што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд 
би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој  
ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја 
дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов 
а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала 
рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з 
ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише 
Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98"  
...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у 
им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш 
 корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе 
љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах 
пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја 
ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали,  
бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с 
а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп 
аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би 
ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају,  
е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као  
е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д 
к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че 
нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала 
оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап 
ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако,  
p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је  
тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, 
 њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње 
зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив 
ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба 
ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод 
аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к 
p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила 
том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада  
бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена 
 а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, 
га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как 
ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к 
 иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} 
} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк 
ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко 
е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу 
ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а  
а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане 
рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет 
свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад 
 што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв 
ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на  
адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з 
ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од 
ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс 
и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање 
ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво  
ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр 
окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки 
актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м 
о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из 
 је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n 
ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И 
вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б 
 песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд 
е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш 
јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа  
о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. 
ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли,  
ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на  
је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд 
цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз  
е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к 
 се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: 
 десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености  
и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека 
ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина 
.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај 
 није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са  
собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али  
 је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак 
о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући  
поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу 
 виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј 
 ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в 
рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру 
зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p 
Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p>  
ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да  
} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так 
воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ 
ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима 
чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с 
и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до 
 је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима,  
је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с 
аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ 
ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н 
вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза 
 Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв 
е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма 
 ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево  
 гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј 
свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb  
мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт 
 <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос 
е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т 
/p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С 
 удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије 
 <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 
 Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d 
Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж 
 чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј 
аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам 
о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је  
своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д 
врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о 
о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као 
е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал 
исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни  
 ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла  
 свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав 
али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо 
аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу 
ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в 
ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, 
 око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им 
 као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов 
ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим 
 матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо 
 чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако 
ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м 
лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после 
о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб 
а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије 
S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса 
олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т 
ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу 
било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ  
, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
 Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, 
 него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела,  
ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр 
 гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж 
удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. 
толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: 
тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ 
купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, 
води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та 
 света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т 
 њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са 
а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов 
.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ 
од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу 
долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на  
га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с 
 капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се  
роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр 
хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз 
чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и 
губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се 
латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в 
купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн 
а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ 
 он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр 
и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку 
ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S}  
а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са  
оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а  
"20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p>  
ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до 
спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и 
ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер 
ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне  
 остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус 
ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче 
остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" 
иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј 
, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл 
хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр 
е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп 
 А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј 
 рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се  
паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама 
кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн 
дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в 
 стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро 
ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој  
ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S}  
ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к 
дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин 
</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од 
жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и  
е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно 
ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з 
ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в 
ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур 
вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда 
едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра 
 сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код 
оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел 
 и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни 
сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! 
о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм 
емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно 
љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато 
и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка 
угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< 
ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију 
але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка  
Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— 
ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом  
, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, 
 из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ 
/p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S}  
та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} 
 са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с 
/p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с 
ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се 
употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ 
е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И  
утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле 
огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом 
урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд 
више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада  
 он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из  
вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн 
е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу  
палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао 
ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г 
виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С 
та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св 
а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек 
да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв 
а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о 
ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља 
 него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П 
ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн 
е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча 
 наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о 
м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива 
ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п 
 гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би 
 угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се  
 силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си 
и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко 
, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку 
итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета 
ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр 
то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул 
м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле 
да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз 
а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо 
амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска  
је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к 
 сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м 
игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, 
в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија,  
о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д 
н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви 
те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом —  
че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ 
сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки 
дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и  
оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет 
 смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче 
 горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на 
че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч 
еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф 
 ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ 
/p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ 
 уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да 
ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни 
што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви 
и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј 
, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг 
рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от 
, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста 
А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде 
з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро 
 чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо 
отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб 
да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви 
рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на  
а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И  
 рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако 
га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв 
 види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед 
кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он 
 и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела 
нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у 
собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће 
овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино 
им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк 
у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — 
 ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу 
ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 
, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p 
 куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с 
лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч 
тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с 
 ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн 
је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се 
<pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној 
разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја 
сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как 
ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч 
 кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље 
о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со 
 руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова 
 свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг 
ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д 
алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се 
 се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов 
оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб 
ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То 
како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са 
 Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, 
руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик 
ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис 
>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо 
ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до  
ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил 
миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд 
ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица 
е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама  
ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви 
ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл 
.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно 
 Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је  
 се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под  
лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S}  
о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух 
и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не  
однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т 
рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не 
са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре 
остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м 
ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али 
 и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог 
 уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак 
поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф 
иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак 
ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало 
} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв 
 послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је  
> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава 
света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с 
тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна  
ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш 
 Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д 
а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам  
га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл 
 И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца 
ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј 
вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с 
их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова 
а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за 
нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још  
 продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да  
ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови  
д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ 
задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и  
о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув 
столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p 
собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто 
гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал 
ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на 
могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј 
 што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ 
крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад 
b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма 
, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к 
} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати 
ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада 
повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била 
и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S}  
{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S 
ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и  
 само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће 
каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и 
по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт 
и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар 
p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а 
, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива,  
као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће,  
ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с 
ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т 
тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско 
вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни 
 те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед 
њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А 
 се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс 
, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу,  
гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из  
 <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап 
p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с 
о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч 
 не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос 
Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за 
о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр 
за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук 
тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п 
шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п 
ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с 
у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил 
или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме 
 да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 
ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек 
да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч 
згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је 
лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви 
о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја 
чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду 
је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више  
приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав 
се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p 
м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св 
о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство 
, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он 
како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S 
неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му  
о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис 
свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре 
пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш 
о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б 
ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са  
 венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т 
кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње 
гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< 
отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених,  
раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста 
огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки  
о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с 
нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили,  
естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих  
, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети 
е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио 
рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец 
тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со 
 сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби 
 њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти 
го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се  
 и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се  
се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве 
 око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира,  
{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод 
а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла 
 се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / 
у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив 
очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з 
пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше 
они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с 
анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута 
 неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја 
м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад 
онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в 
<pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен 
ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс,  
м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа  
, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се  
је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с 
јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби 
егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и 
 њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо 
Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н 
 него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч 
глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма 
 да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош 
ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с 
 још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима  
стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с 
видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако 
 о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном 
е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада  
а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т 
ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине  
а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д 
глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> 
седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш 
xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам 
 осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену  
најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а  
незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ 
 се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка 
о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви 
 затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки 
ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада 
н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим 
 узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо 
 из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво  
 тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр 
и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ 
меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком 
ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све 
 њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S}  
ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к 
ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би  
Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч 
pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве 
било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, 
своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо 
снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која 
еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о 
ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам 
њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут 
жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод 
 на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по 
аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ 
онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо 
очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ 
ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи 
дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди 
ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви 
, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и 
кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад 
 хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино 
део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во 
/p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све 
је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S 
но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} 
 путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама 
ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да 
 бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима  
 материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође 
дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе 
доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / 
ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као 
реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, 
да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, 
ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з 
к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу  
донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе  
њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач 
ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште  
а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам 
нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта 
 кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д 
 <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, 
негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг 
 тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако  
ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к 
} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про 
ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова 
ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св 
з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери 
готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ 
 са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, 
ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, 
и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у 
 ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з 
вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. 
то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S}  
се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш 
десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и  
вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале 
{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз 
.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј 
шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан 
жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим 
њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б 
очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п 
ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим  
есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p 
ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш 
е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил 
куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S 
т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов 
х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп 
ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< 
га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли  
ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и 
 поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају  
ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би  
с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да  
ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад 
 и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о 
векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане,  
метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п 
о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч 
ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод 
е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < 
уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во 
ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип 
ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл 
сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед 
о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис 
да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ 
кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к 
ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод 
ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру 
S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко 
 другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном 
о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама  
да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да  
ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр 
S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал 
рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. 
ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита 
корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша 
{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез 
ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр 
 капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ 
, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он  
екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред 
 толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим 
учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т 
сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио  
јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн 
 Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч 
ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м 
дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар 
их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“,  
 како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в 
шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и  
и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п 
а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, 
 матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек 
ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да  
 да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т 
ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св 
го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о 
наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так 
на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет,  
но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин 
ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ 
себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ 
 бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се 
ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није 
јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми  
ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо,  
ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. 
јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се 
и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн 
за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто 
га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н 
а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла,  
ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као  
.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ 
 се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p 
јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш  
ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p 
/p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе,  
да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу 
на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд 
и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо 
долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики  
 од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се 
еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н 
 се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки  
егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так 
, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт 
тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с 
о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш 
а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ 
мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме 
ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н 
е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно:  
је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем 
 оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда,  
 са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп 
 мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан 
 и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила,  
дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл 
нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде 
се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци 
хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр 
оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S}  
луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи  
 тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста 
ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он:  
гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ 
 беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да  
од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с 
S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с 
{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, 
спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb 
сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо 
ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} 
да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са 
рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з 
лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т 
рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра 
ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p 
 не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, 
о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско 
е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек 
Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор 
жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре 
ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак 
 не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато 
 у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци 
де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по 
е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш 
 прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и 
 бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал 
ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, 
 виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни 
иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук 
нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < 
м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају 
м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама 
ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп 
и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач 
Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др 
ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле 
 мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата,  
, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би  
 собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка 
фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу 
 једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн 
собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ 
ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д 
љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос 
у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако  
ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да  
 Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци  
 већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово  
ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо  
ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! 
обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе 
е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле  
атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н 
 n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. 
шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је  
 га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе  
 његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад 
, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава 
 јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј 
} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе 
нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср 
дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ 
а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с 
сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у 
пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој 
претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку,  
апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ 
мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр 
 при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф 
рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да 
 шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. 
</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол 
у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све 
време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на  
реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд 
 како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од 
донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез 
иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С 
ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о 
ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн 
Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ 
Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем 
м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је  
ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о 
ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би 
 <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то 
ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм 
д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м 
она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре 
овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз 
ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј 
рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед 
а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не 
отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо 
ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д 
не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш 
служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он 
01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом 
 тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл 
моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ 
ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј 
о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, 
а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д 
аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м 
е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в 
ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их 
о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му 
т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо 
, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и  
 била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим 
} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала 
</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да  
ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type 
вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр 
и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва 
 је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем 
о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она 
 и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој 
јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж 
вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ 
дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск 
обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по 
асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам 
рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S 
, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. 
рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка 
јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља  
 од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако 
ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра 
ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста 
к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј 
сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је,  
почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим 
рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста 
а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S 
 излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост 
 њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко 
е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил 
се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим 
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци 
, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за 
пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува  
 кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н 
уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини 
е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли 
S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил 
 излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада 
о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва 
увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох,  
шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе 
иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о 
чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које  
 лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову 
Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав  
воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар 
х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза 
и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ 
виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> 
ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим  
ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк 
онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} 
 маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен 
аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша 
 боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста 
чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи 
ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич 
о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ 
она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика,  
кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању 
ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, 
 пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се 
 је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п 
ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала  
ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр 
ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја 
ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис 
у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч 
ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш 
 отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј 
вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и 
 отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је 
 црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр 
да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн 
ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео 
> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, 
е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух 
њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ 
 по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д 
се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал 
 њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се 
ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош 
<p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч 
дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка 
 <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат 
ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији 
 која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч 
шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и  
>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт 
а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да  
е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби 
ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде,  
19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први  
.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да 
а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и  
 вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод 
ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако  
е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат,  
учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за  
p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в 
 њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт 
зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у 
мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј 
можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ 
ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш 
 сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов 
, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап 
опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа 
их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи 
ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе 
 саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко  
ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да  
 крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су 
сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" 
и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од 
би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре 
гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по 
<p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино 
 била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је  
е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо 
загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка 
одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш 
а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св 
="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из  
ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка 
ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све  
под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и 
и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло 
 би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} 
аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр 
 што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ 
, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S 
ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код 
на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале 
че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући  
и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего 
убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има 
ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са 
иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и  
 јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла 
аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ 
м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде  
је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере 
Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p 
шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла 
ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу 
са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе 
ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел 
 могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав 
} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре 
ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита 
их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело,  
ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр 
рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас 
азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун 
е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. 
е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор 
 уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи 
рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са 
а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у 
ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша 
есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув 
то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо 
и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује,  
а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј 
 Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п 
еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући  
, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик 
ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче 
о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку 
о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија 
.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле 
ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! 
седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном 
ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле 
о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато 
његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с 
ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак 
 разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и  
што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св 
S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед 
ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући 
 креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н 
сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота 
били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, 
они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов 
.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на 
ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с 
ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по 
 до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра 
на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само  
ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п 
е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца  
шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби 
акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј 
а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб 
ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с 
вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући 
а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п 
ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н 
а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата 
 довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн 
е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S 
 заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га 
ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, 
 боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве 
е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г 
 да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав 
ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало 
носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов 
уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући 
очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S}  
 покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи 
 — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је 
 да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о 
им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато 
ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос 
ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ 
над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу 
 дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече  
ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с 
и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза  
ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати 
ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са  
p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице,  
 пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к 
 Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А 
нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б 
весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н 
 за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она 
 му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн 
а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож 
неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би 
и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, 
нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г 
овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х 
примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл 
лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ 
 к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов 
у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега  
ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} 
 смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г 
ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} 
се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер 
 ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S}  
то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад 
сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за 
 То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" 
да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед 
ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч 
, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре 
и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац 
свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр 
 Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу 
можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div  
олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ 
и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела 
вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме 
није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн 
на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> 
ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се 
ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг 
 је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, 
оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в 
{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде  
самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ 
е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м 
аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све 
је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове 
леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго 
 уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод 
{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч 
 јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p 
та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав 
 служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе 
еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г 
на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ 
мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> 
} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на 
же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра 
о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног 
о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници 
тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S 
ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп 
осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем 
и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да 
ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид 
тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена 
од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по 
пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ 
епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во 
p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з 
е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић  
н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од 
у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" 
Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с 
 силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата 
е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и 
ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. 
зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и 
 одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па 
чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од 
 Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв 
{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале 
 чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе 
 раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в 
Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, 
седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен 
а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з 
Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н 
хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку 
готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић 
о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин 
да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн 
 продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на 
ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца 
, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу 
међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш 
ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к 
реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т 
н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће 
ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо 
> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к 
 се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет 
овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она 
м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> 
ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с 
нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој 
о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег 
огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра 
ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед 
ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико  
а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах 
ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад 
 /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад 
 она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да  
ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је  
гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ 
м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала 
>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S 
у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ 
ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p 
тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет 
рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл 
.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и 
а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син 
 види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да  
 дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра 
у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p>  
вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м 
лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з 
а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр 
стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ 
му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја  
тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} 
 поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. 
оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ 
е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> 
м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да 
 почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да 
укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо 
га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући  
 стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе 
ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује 
заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч 
шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди 
павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва 
игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и 
сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног 
илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! 
пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се  
урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш 
она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да 
у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, 
ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и 
!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен 
 бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ 
, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, 
креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес 
 прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке 
ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, 
вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p>  
 њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на  
 се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг 
И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се 
Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и 
служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види,  
де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 
лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести 
о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама  
едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и  
чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до 
 не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как 
одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови 
S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А  
аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ 
слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти 
таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су  
уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају 
кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S 
смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S 
д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош 
ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о 
у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу  
а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< 
Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад 
аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р 
во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са 
олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам 
Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л 
наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од  
била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> 
е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г 
.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном 
ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал 
Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< 
о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м 
, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј 
 пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби  
а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц 
 јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи  
акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г 
у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако 
 у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав  
.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ 
е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б 
уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p>  
де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З 
е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно 
оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст 
авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе 
ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у 
p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок 
 мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко 
, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо 
} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и 
 јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава  
 испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг 
 ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха 
p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати,  
 њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао 
ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с 
} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не  
а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн 
рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер  
е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, 
 гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим 
тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св 
њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али  
 он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, 
="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође,  
коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S}  
а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По 
рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад 
ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их 
а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад  
ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што  
е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p>  
ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к 
у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он 
му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав 
 толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг 
а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 
упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не 
 још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о 
шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) 
 Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео 
— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>—  
зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши  
д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба 
ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ 
у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од  
 коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може 
прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото 
 освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи 
ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг 
њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. 
е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> 
х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п 
о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, 
 да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} 
че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди 
се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато 
тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат 
итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. 
 се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо 
 једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ,  
— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не 
ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј 
чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н 
.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем 
к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва,  
е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ 
, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm 
дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао 
аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака 
 кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п 
т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б 
 слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и 
ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н 
 узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши 
 како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил 
и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово  
досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с 
ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. 
гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о 
тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у 
м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че 
, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< 
новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али  
 И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном  
гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м 
огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове 
Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с 
да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча 
она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену 
јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још 
p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и 
 ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен 
 код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој 
и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ 
да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И  
али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се 
о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе 
погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ 
је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п 
се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“  
 главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н 
држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију,  
чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им 
без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < 
 у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т 
а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ 
 по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т 
, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес 
м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс 
, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме  
о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар 
е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага 
јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи  
 <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с 
у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, 
 са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују  
очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве 
 мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, 
пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б 
— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ 
ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују 
 накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци 
ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да  
женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем  
ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем  
</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња  
/p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав 
на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав 
их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем  
 једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем  
 свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> 
на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с 
а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив 
ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он  
у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п 
иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел 
 и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да  
 велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> 
, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник 
чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к 
огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но 
 секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса 
 колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= 
приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска 
оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро 
а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче 
ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за 
спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, 
е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил 
љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев 
те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а  
ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф 
pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг 
уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, 
е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с 
 Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после 
 се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф 
је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча 
е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру 
 да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S 
едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ 
 тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али,  
S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком 
ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл 
ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн 
ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој 
по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати  
 руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не  
.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код 
ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос 
тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се 
{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к 
з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к 
ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д 
ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј 
 Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о 
ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет 
е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је 
 врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор 
оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< 
цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад 
и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о 
 А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту 
а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко 
ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она  
жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто 
 и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл 
горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј 
 улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није 
у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр 
онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с 
зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с 
— како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с 
</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави,  
а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено  
женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк 
пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага 
то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од 
то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке  
 где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало  
 изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају 
о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с 
јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S}  
ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен 
ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за 
лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с 
зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед  
е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве 
само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, 
 не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма 
</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим  
ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот 
ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш 
ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S}  
потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на  
</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! —  
а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по  
воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од  
, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба 
уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и 
И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p>  
 мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би  
„дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу 
ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с 
, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату 
ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> 
ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу 
да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној 
} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> 
 се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с 
реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог 
сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— 
} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења 
 врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан 
 и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном  
из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел 
ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се  
 се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов 
 <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј 
Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила  
ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог 
еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може  
арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у 
{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога 
 чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и 
до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св 
рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши 
пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл 
те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук 
над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега  
офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г 
ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S}  
, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста 
 разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел 
 ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је  
 унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч 
круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б 
о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег 
 распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н 
ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос 
миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ 
сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов 
ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и 
зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све 
 уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И  
 ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил 
а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али  
ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак 
о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе 
ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин 
 сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос 
везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н 
ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља 
ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с 
бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да 
дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га 
рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима  
 устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и  
 се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди 
вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у 
 и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња 
 — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо 
{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч 
смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице  
 <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков 
о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о 
ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то 
стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо 
а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му 
кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ 
није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери 
би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с 
он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик 
иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка 
 к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на  
ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S}  
на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда 
 сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак 
тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој 
 би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к 
> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар 
>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене 
 чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да  
 своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на 
 дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране 
 него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само 
помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао 
нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн 
почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т 
..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још  
не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p 
ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале  
 горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и 
 чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов 
ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк 
бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве 
њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма 
о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије 
 поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне 
 запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака 
Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А 
 и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је 
— пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, 
еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, 
 дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за  
ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са 
очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним  
год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер 
</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у 
{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе 
ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. 
а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с 
 доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп 
лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н 
оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо 
ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро 
 никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи 
 деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан 
="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од 
више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени 
ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це 
еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да 
пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из 
о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил 
 правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не 
пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци 
пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! 
вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! 
и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда 
уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат 
а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш 
а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само 
у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... 
з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда 
на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид 
</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— 
ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б 
 постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет 
омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар 
да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј 
 се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто!  
о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од 
жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу  
<p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и 
 видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, 
ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с 
 — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог 
S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк 
капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка  
S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун 
 готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве  
!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се  
за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло 
и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са 
и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би 
лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ 
оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего 
ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п 
кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. 
амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл 
чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с 
испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: 
обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из 
ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни 
ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те 
ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају,  
се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе 
н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр 
 још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ 
 то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи,  
онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши 
> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу  
ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд 
д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године,  
, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с 
а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од  
го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а  
ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати 
је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д 
него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи 
 на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ 
кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се 
S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и 
 продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ 
, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м 
уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја 
алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> 
 „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>—  
а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт 
чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки 
е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, 
о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на 
 ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл 
, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал 
седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с 
Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав 
Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по 
су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но 
енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој 
е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што 
 чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ 
з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка 
тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла 
, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког 
 тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср 
оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн 
гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико 
ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м 
д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К 
вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја  
о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију 
како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н 
ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х 
ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим 
је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п 
>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико  
"156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена,  
тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му  
/p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p>  
а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако  
</p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен 
та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила 
{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п 
арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн 
у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го 
у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S}  
нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м 
 Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор 
е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја...  
ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П 
цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у  
 сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане  
но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после  
о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије 
а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у 
длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о 
свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива,  
ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С 
спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S 
кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по 
његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од  
ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д 
о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек 
 своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} 
ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос 
ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх 
ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два  
еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп 
дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п 
га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то 
, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, 
, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра 
 Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на 
 зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко,  
еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p>  
а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за 
 И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас 
дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када 
е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед 
оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на 
ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав 
 више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута 
 и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил 
а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала,  
 соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје 
апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче  
 нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д 
е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но 
 Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама 
ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не 
но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с 
ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за 
ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је 
а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к 
> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, 
 била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ 
 још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> 
аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су,  
а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p 
 поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја 
ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или 
 као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се  
нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба 
бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи 
ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу 
одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била  
шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с 
као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им 
и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре 
вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ 
љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к 
мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил 
у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана 
тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти 
као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б 
ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис 
вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в 
о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у 
, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што 
 међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у 
, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва 
попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља 
 опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл 
.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп 
оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао  
, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и  
ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн 
не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када  
162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост 
ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, 
, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про 
е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за  
ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра 
 се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о 
ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел 
свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ 
а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је  
 душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј 
оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо 
="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре 
се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби 
сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући  
 за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то 
мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп 
е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по 
дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, 
век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин 
Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и  
 у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к 
а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви 
о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т 
ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у 
-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен 
и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p>  
тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину  
.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по 
</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со 
оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим  
 празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају 
 па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и  
ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што 
и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у  
то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео 
поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св 
с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда,  
неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н 
и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св 
д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S 
је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била  
 ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо  
з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним  
рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет 
обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М 
је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у  
и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева 
се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ 
е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба 
S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ 
крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије 
м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара 
што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т 
о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава 
е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим 
ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там 
 у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг 
е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим 
знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не 
толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи 
амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S}  
ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S}  
 и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста 
ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р 
ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} 
ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p 
ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ 
д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн 
ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја  
да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада 
аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег 
знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к 
ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула 
а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим 
 нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д 
оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист 
вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала 
ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва 
овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во 
е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме  
ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к 
а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку 
и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно 
коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о 
 сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је 
 као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј 
ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст 
 она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче  
!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан 
чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п 
 нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви 
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p>  
да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн 
<p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па 
рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј 
ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. 
 масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S 
под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис 
 било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин 
амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. 
 ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње 
то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то 
е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка 
ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од 
де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т 
ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д 
а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе 
о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур 
 буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога  
} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у 
војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему 
ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши 
S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И  
тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из 
онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис 
заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да  
ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д 
пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор 
сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла 
ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш 
радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и  
ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. 
ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре 
дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да 
е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо 
оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све 
њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с 
таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија,  
водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до 
а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва,  
 тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку 
е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него 
м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет 
 младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако 
, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о 
 Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је  
а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше 
са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица 
то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, 
обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p 
али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве 
ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са 
брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о  
друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам  
ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О 
и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ 
уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не 
лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен 
њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину 
ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок 
е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, 
а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < 
офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, 
за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме,  
 бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв 
е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с 
ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се  
није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр 
.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к 
горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н 
и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св 
 чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо 
аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, 
еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов 
лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л 
ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад 
уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима 
примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет 
 заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру 
у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе 
а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об 
 угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст,  
а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та 
спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка 
ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем  
о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, 
рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ 
у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г 
од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву  
 наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник 
вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д 
м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок 
а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши 
, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С 
ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а 
ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни 
одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви 
ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ 
ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог  
ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра 
ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п 
јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав  
ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а 
а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом 
 оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије 
 и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в 
 столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д 
ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл 
ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч 
лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p>  
 На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен 
он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп 
им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д 
А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то  
а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј 
} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П 
 пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј 
у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа  
толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со 
 увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме 
ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св 
 Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи  
не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об 
а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ 
ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} 
 — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј 
, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме  
вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни 
стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ 
ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те 
део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало 
еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> 
ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу 
мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да  
>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов 
} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн 
 у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још 
м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне  
отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј 
за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с 
 јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар 
родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр 
при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б 
 великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се  
Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља 
 и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не 
 лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p 
нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та 
х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и 
им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн 
подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур 
чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа 
 лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве 
рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о 
ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, 
 онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико 
 једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа,  
да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о 
ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с 
алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир 
 и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S 
ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца  
, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> 
 што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад 
ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе 
ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и  
увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од 
 удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек 
 једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S}  
 И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још 
апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма 
као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу 
иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита  
Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази 
за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из  
авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал 
 старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн 
ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то 
{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S}  
што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још 
шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање 
 њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о 
ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули 
ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада 
Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и  
 јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој  
.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с 
еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста 
пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д 
а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б 
оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб 
а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере  
о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с 
ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима 
b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, 
уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој 
, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к 
е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ 
пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ 
е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело 
у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p 
свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет 
 Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће  
едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г 
а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п 
ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју 
а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те  
и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а 
илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б 
ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ 
pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе 
} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да 
, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с 
е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с 
 узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем 
азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар 
г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не 
 све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише  
да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за 
 врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да 
раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није  
фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о 
еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак 
тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време 
уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете 
и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн 
траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко 
како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ  
испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд 
м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А 
њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За 
ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да 
а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен 
то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г 
 где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо 
затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл 
S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр 
испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и 
> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он 
Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој 
тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т 
кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је  
а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к 
меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак 
ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с 
ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га 
лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће,  
{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, 
е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је 
 — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј 
ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако  
у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А 
њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан 
пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри 
 и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота 
има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб 
Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било 
ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи  
ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х 
 /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако 
прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу 
ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је 
о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија 
Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше  
дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ 
/> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з 
е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к 
{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао  
старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, 
стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у 
га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи  
и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави 
 то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо 
је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> 
стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако 
нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и 
Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д 
а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако 
 чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање 
, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И  
 шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам 
> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= 
немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ 
е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже 
фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск 
 и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} 
више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева 
мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј 
но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о 
 раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п 
S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, 
101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха 
ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од  
само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч 
не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче 
ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв 
 испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због  
сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада 
и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. 
 због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се  
гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев 
емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш 
ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, 
а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр 
а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т 
, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви  
а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в 
рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак 
} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ 
да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к 
не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да  
а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе 
она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да  
да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п 
о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол 
 лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са 
 њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с 
а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када 
} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује  
 њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ 
о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за  
гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда  
већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо 
доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда,  
о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — 
д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч 
траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а 
њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за 
има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред 
по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што 
, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо 
ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п 
е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз  
 да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак 
н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о 
и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да 
 може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б 
 већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике 
ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив 
 он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана 
а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију 
а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, 
чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се,  
стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику  
се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки 
 <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да  
 једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув 
те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али  
тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б 
ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што 
 измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама 
ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв 
b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је 
 колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о 
тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се 
 њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и 
 што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n 
 А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из 
нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с 
едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо 
о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с 
ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње 
д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот 
} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод 
д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг 
 он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо  
, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < 
</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала 
ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач 
тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа 
 је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико  
то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а 
а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св 
гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах 
исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со 
е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу 
здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем 
можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута  
то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви 
} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел 
ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи 
може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви 
 и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш 
м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед 
еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м 
опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи 
овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р 
 седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије,  
дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т 
укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да  
као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на 
ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж 
.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује 
{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил 
ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или 
ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S}  
слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око  
 пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође 
 ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на 
 сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог 
и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да 
а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу 
илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и 
у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к 
но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ 
мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр 
оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о 
росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел 
у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н 
ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи  
мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала  
Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м 
њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. 
ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по  
уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када 
а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к 
авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње 
лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ 
 и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо 
га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин  
пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са 
више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви 
е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун 
т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ 
, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би 
{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к 
ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка 
имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј 
и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о 
ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које 
ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>—  
реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим  
ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О 
 младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то  
 Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав 
 стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу 
није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п 
 /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда,  
акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра 
ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф 
има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста 
вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод 
и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ  
омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их 
еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн 
а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата 
од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а 
и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме 
 јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се  
бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се 
{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о 
S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао  
{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна 
мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао,  
 оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно 
ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко 
а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ 
и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило 
S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра 
и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И 
ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о 
p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј 
 главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p>  
м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како  
ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, 
И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д 
ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та 
даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п 
релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та 
акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара 
а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S}  
оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах  
 Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол 
 и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј 
ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б 
 и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, 
пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < 
ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат 
 и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус 
 да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље 
ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то  
/p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан 
 да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан 
ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн 
зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до 
огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! —  
к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће 
, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части  
о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње 
, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па 
оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а  
на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни 
азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат 
новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се 
дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд 
олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, 
обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p 
раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење 
није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој 
руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле 
ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на 
што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с 
мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч 
е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста 
а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост 
на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ 
езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога  
 купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу 
колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није 
 оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога,  
ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, 
мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p>  
вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда,  
почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно 
све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п 
, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве 
метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје  
о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј 
ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући  
же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено 
или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, 
{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а 
p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње  
ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло  
S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни 
аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, 
и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао 
руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л 
ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно  
ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ 
гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S 
p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по 
и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих  
 јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о 
и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по  
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч 
ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со 
еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је  
шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о 
једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о 
пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S 
ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м 
пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну  
недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} 
ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и  
 преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више 
, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о 
> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв 
вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на 
 којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф 
Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј 
расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико 
S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да 
као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С 
плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> 
зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у  
ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур 
те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се 
био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ 
рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш 
 испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < 
диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И 
 хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт 
ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, 
век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас 
 по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к 
топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв 
пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо 
и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— 
 их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к 
, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато 
дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи 
>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по 
 том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави  
, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате  
ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише 
и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом  
свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер 
волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и  
и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач 
.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син 
куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п 
било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни 
азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м 
дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр 
="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн 
<p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи 
свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она 
 свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли 
с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав 
, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве 
, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и 
ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н 
е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> 
 свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз 
ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак 
дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз 
све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> 
ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља  
нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у 
ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> 
хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о 
д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф 
 могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} 
 свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап 
и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к 
 замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила 
у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње 
у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре 
ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да 
задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна 
</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ 
носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због  
ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се 
ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била 
како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с 
ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено 
уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен 
ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри  
ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да  
вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету 
 код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак 
ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш 
или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по 
же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј 
ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н 
уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како  
а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише  
жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и  
ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче 
ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп 
ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово 
воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол 
кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с 
ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас 
њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, 
јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол 
тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, 
 говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр 
 године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр 
аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину  
ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј 
у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка 
 поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи 
у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се 
х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н 
бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару 
ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу 
рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец 
оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо 
га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За  
ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно 
ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн 
после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ 
 одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з 
појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови  
 замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н 
, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго,  
нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе 
му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш 
лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с 
грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ 
бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових 
Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к 
ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте  
о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр 
 би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п 
терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама 
љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола 
 сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра 
ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так 
ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало 
ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато 
е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир 
рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви  
ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се 
игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ 
онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но 
ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ 
 поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто 
уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар 
<p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј 
.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп 
ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел 
није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза 
ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са  
2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, 
 са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао 
м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни 
нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с 
упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S 
 Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа 
а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само 
теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча 
ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п 
еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с 
 и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од  
кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих  
лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н 
 као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г 
ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је 
{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук 
аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл 
како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, 
ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим 
како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо 
д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— 
ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с 
бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф 
ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни 
 водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А  
део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи 
м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д 
ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј 
стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ 
на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p>  
еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и  
="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} 
тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од 
ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и  
лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к 
е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот 
 особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос 
ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош 
ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау 
весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре 
би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена,  
е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м 
га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200"  
е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да 
ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, 
о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с 
куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п 
ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p 
мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ 
устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди 
а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад 
 <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори 
цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb 
 се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- 
талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо 
 у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби  
офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве  
 бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од 
 а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш 
>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова 
, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто 
 комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он 
аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п 
 је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З 
и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог 
родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не 
ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж 
влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу 
да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о 
 чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од  
и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова 
о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш 
а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов 
зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама  
анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез 
е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију,  
"212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и  
зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и  
 се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у 
, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка,  
S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен 
рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ 
аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче  
 среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв 
јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус 
 ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл 
 да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег 
 то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там 
 светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см 
о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об 
о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт 
лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, 
ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> 
ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ 
 увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме 
уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна 
лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ 
а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д 
 слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} 
зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на  
, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а  
рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр 
ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо 
т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила 
 у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта 
ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада 
, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како 
ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то 
де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, 
а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д 
тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З 
 да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p 
епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p>  
ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да  
ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи 
га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, 
 им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д 
ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс 
ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п 
у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м 
, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка 
Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ 
ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб 
. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење 
витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло 
аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала  
о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка 
том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж 
 главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели 
ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више 
реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј 
, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако,  
ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он 
 њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} 
де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа  
е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала  
озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала  
ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м 
<pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше 
превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за  
 се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо,  
 поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до 
 ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча 
е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око 
, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ 
ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б 
?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди 
 јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да 
наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени 
иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с 
о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н 
де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере 
вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд 
 ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д 
ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка 
љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S}  
>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! 
ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от 
 вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст 
а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра 
> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст 
е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св 
и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га 
ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б 
ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. 
ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво 
потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени 
ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како  
од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен 
љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да  
зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр 
ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава 
да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо 
а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод 
о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как 
 издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д 
сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / 
а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу 
, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник 
ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не 
ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, 
 одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг 
 као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п 
И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће 
ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо 
и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д 
44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д 
ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим  
гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за 
итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати  
су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн 
 Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк 
ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из 
руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава 
отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне  
, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита 
 и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. 
треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о 
 дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, 
до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как 
гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит 
ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p 
исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч 
ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче 
очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он 
е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни 
ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге 
 И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за 
о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј 
; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро 
добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п 
и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ 
S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р 
е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако 
ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе  
ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р 
а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета 
же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у  
бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д 
о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо 
могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к 
о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада 
ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку 
а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог 
ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с 
рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок 
то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од 
и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо 
о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик 
а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от 
као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, 
едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно 
а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S}  
 Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то 
 једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с 
еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као  
 и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п 
чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес 
а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ 
Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј 
: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр 
 са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли  
<p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо 
и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице,  
Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр 
 пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н 
прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук 
и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п 
, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд 
ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок 
 умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго 
умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе,  
ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м 
 — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ 
, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их  
ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је  
својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све 
што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо 
усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж 
ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, 
.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр 
23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар 
е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н 
што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад 
има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И 
оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> 
по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н 
ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко 
и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св 
а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији 
ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту 
била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве 
 са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку 
ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се 
егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} 
е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S 
таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш 
за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се 
им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С 
нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада 
ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп 
кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б 
 почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно  
ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре 
олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе 
а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје 
д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму 
до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по 
лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и 
обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур 
 ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј 
ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг 
е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн 
ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч 
х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко  
 с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо 
оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С 
се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато  
 Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> 
шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“  
 љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас 
зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви 
 а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој  
ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин 
испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д 
 они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с 
а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи  
ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид 
 се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада  
све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед 
е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с 
ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di 
ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што  
ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око  
и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна 
м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист 
како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић 
им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца,  
склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од 
 одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 
лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада —  
 прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш 
 у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га,  
Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав 
е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног 
ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч 
го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со 
су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог 
 једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд 
Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази 
бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив 
 цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н 
ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>—  
 Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари 
 доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} 
И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се  
дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о 
 једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло 
рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала 
о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < 
чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т 
а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д 
, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био 
сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али 
а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p>  
доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к 
ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т 
ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш 
ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ 
верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с 
 главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да  
чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ 
ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а 
офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр 
скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 
>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл 
 као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, 
о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас 
> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би 
, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му  
ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав  
егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н 
лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви 
 уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н 
презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен 
, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф 
 сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену  
него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са 
кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— 
о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш 
 из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п 
а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е 
 би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са 
 долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p 
 колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај 
а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк 
елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од 
 побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у 
 хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ 
идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је  
 њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл 
Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа,  
еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< 
 саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ 
ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов 
 да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако 
си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене 
ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође 
 Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр 
га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче 
<p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в 
жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм 
због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се 
е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн 
, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин 
чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући 
 је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр 
ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот 
ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и  
мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него 
и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето 
угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот 
 чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис 
боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом 
је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н 
је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж 
а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају 
уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо 
ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је 
, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила 
ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк 
нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н 
дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она  
оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со 
када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од 
се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н 
> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј 
 ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица,  
а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат 
не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј 
 кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак 
ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање  
арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ 
ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик 
је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би  
гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта 
 Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. 
ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т 
неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел 
м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p>  
ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи 
и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес 
 кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире 
 неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем  
нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први 
!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н 
зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој 
 ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи 
S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да 
осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А 
собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од 
ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, 
И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са 
ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" 
е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету 
 истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се 
ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком 
што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по 
а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина 
лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м 
јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела 
клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина 
е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн 
г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако  
руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка 
 мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој  
сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п 
већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб 
 њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за 
тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено 
идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија 
идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ 
 Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију 
гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист 
 уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар 
он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па  
о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 
прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ 
бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка 
је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ 
 куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само  
ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ 
 Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава  
ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј 
љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо 
да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м 
отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва 
де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и 
ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д 
 га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на 
причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати 
је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од 
Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука 
томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< 
 стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. 
Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа 
очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м 
 на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми 
ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг 
 да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и  
на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због 
и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо 
у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко 
плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с 
 му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч 
ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди 
 тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S}  
сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч 
, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п 
рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се  
 њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ 
 па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове  
ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са 
одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote>  
оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи 
ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у  
 њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и  
ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос 
 причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те 
шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су 
пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима  
сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в 
ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр 
 сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени 
бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл 
де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у  
т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ 
ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о 
адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и 
сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли 
ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање  
о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више 
Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го 
ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим 
куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац,  
 одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д 
јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са 
онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама 
ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се  
х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим  
ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј 
и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази 
кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т 
ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик 
ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку 
поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши  
а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п 
ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је  
. тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл 
виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со 
амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр 
што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ 
 трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: 
 је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери 
а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се  
говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде 
е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к 
а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т 
или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта 
д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м 
ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од 
е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т 
 окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост 
јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави 
је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за 
квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к 
ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о 
и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о 
 нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код 
 обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много  
у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да  
му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени,  
анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се  
фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се 
ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т 
здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи  
p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода 
зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ 
од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с 
е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити 
овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с 
и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот 
а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д 
и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. 
амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни  
и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст 
кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу 
етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам 
бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу 
о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с 
 иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и 
су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће 
страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о 
а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње 
иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти 
.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј 
оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр 
, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче,  
плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а 
ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је 
еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п 
ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука 
зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра 
 Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе  
и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта  
ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, 
бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло 
S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим 
ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и 
 му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб 
 све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва 
е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење 
појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи 
е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк 
 задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма 
ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу 
звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи 
оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва 
ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. 
колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у 
 своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе  
авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј 
едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј 
евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал 
естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен 
: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча 
 унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од 
другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон 
о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис 
сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго 
еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка,  
 до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус 
 уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из 
е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин 
 одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д 
жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п 
 и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т 
о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака 
бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н 
што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили  
и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п 
S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт 
сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р 
имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б 
ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с 
гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук 
 почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р 
ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли 
ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те 
да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело 
 бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} 
ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог,  
 свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није  
у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с 
— њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом  
е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да 
одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини  
ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав 
е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне  
 дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је  
е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там 
о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати,  
странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку 
ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће  
поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д 
лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз 
ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе 
мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће 
би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт 
се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св 
 претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј 
ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д 
 му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, 
, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год 
 што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на 
е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити 
 стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га 
е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од 
а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал 
не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се 
, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О 
ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с 
ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр 
 било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, 
ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се 
орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та 
ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ 
апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там 
ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге 
ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м 
 брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ 
наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p 
{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ 
ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног 
е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем 
реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем 
 утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј 
 <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И  
 јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи 
зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т 
ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н 
како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег 
, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј 
а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да  
и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе 
да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј 
ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < 
је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што 
 да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр 
 А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов 
 сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова 
би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= 
 ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? 
а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и  
ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати 
</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен 
и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада  
како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д 
!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го 
, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас 
ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н 
 га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо,  
 собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све 
, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову  
за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс 
и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би  
ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч 
 међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак 
ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < 
едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме 
b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј 
жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре 
колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S 
росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву  
због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због  
 оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења 
и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ 
су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима  
 је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да 
гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више  
 јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна  
огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он  
а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p 
шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш 
ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми,  
а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и  
аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п 
ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о 
ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала 
о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој 
мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате 
дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как 
сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. 
е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с 
а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој 
не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од 
то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала 
а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла 
На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј 
јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости,  
 свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо 
о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н 
о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а  
и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди 
љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји 
око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, 
 одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се 
ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р 
ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за 
 И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> 
а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро 
нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и  
ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч 
ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, 
ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако  
:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким 
амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што  
остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д 
</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил 
издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка 
еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл 
да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да,  
/p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да  
о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т 
гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, 
 неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол 
 жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на 
 упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе 
 жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, 
све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним  
 она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о 
је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр 
кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је 
љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма 
иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла  
и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч 
а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет 
и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл 
, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима 
ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви 
т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св 
у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до 
затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не 
ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p 
те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б 
же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з 
ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме  
а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ 
о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са 
е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з 
бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн 
ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше  
 почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда  
</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар  
 је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист 
њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена 
 свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка 
, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м 
Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр 
тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет 
 и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара 
ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт 
мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се  
 оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка 
 пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр 
сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако  
 а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т 
и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од 
о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је  
јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н 
о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме  
м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених 
ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S}  
ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, 
жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ 
срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го 
 Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено,  
ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по 
нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине,  
 И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и 
ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи 
 можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко 
је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино 
ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када 
и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, 
 оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала  
т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код 
тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с 
ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да 
кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку 
е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за 
е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та 
ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не 
pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке  
и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма 
апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б 
ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З 
ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк 
 Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв 
ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" 
када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. 
{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да 
чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на 
е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже  
 био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр 
 како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд 
а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п 
рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к 
а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како,  
а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о 
 матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико  
би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к 
квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да  
се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо 
 онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как 
оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн 
" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се  
он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ 
нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ 
могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј 
 нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара 
а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, 
Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава  
ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме 
а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима  
ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе 
 да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с 
аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про 
, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола 
, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та 
/p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк 
онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В 
79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по 
у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно 
 у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и 
 ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А 
ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа  
/head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек 
лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче 
} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред 
, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < 
једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс 
је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач 
усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј 
то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам 
 велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И 
с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото 
кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по 
 му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о 
 би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед 
знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п 
зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али 
ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з 
тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни 
.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п 
="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и 
миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту,  
еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол 
мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како 
је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ 
лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада  
ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. 
ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр 
о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S}  
више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда  
с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот 
купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте 
ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала 
 добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре 
кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и 
засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца,  
елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда 
почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, 
} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б 
 чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не 
чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б 
 свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в 
них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> 
собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто  
ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи 
{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту 
 никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>—  
ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна 
 приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен 
, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, 
у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал 
неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј 
/p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш 
окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" 
ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, 
слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип 
има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, 
 тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с 
е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш 
узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У 
офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о 
вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— 
њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S}  
 да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње 
Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада 
х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, 
адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н 
акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и 
а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију 
ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да 
, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т 
губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни 
детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, 
ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није  
ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок 
е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј 
вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с 
Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу 
вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S}  
е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала  
је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо 
едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње 
стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с 
ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок 
175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили 
 ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в 
S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко 
 када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и 
 одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако  
ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, 
ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, 
ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред 
 на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи 
 ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд 
, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње 
 и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње 
ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј 
е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла 
и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма 
очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д 
како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла 
 чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S 
од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв 
и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све 
 и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p 
 Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови 
огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како  
и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо 
 верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у  
девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п 
ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu 
 родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со 
S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф 
д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С 
а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п 
пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе  
ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д 
и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к 
то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен,  
p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од 
тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ 
а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п 
је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож 
 пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше  
 ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури  
мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се 
ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п 
p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она  
тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом 
онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се  
p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр 
ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити  
тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о 
ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор 
да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и  
е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести 
 осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе 
а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл 
бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да  
 силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете 
лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са 
ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb 
жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз 
што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис 
 пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type 
 чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" 
азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр 
е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ 
S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед 
га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка 
атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би 
о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла,  
 најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да 
и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел 
 је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену,  
борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј 
и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још  
е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се 
ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој 
ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S 
сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када  
, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није  
је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ 
к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене 
оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве 
силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, 
ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < 
у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о 
ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о 
 фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, 
сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са 
о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} 
јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p 
гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и 
о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо 
} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до 
х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле 
 је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд 
ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес 
х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик 
а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник 
 чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана,  
е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао 
то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле 
 цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д 
реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, 
, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ 
S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} 
задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен 
, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по 
о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов 
та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес 
S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> 
ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб 
гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? 
ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! 
ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз 
 зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од 
, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н 
> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз 
е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет 
 Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе  
е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим 
буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог 
спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ 
а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ 
ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ 
да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај 
тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог 
е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил 
, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се 
 хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима 
ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < 
олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их 
ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо  
то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт 
имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 
</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> 
 је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они,  
ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб 
ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу,  
 О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч 
че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з 
арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута 
, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо 
 викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — 
ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ 
преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос 
кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора 
 да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П 
није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу 
 тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако 
ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо 
 седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а  
че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о 
ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду 
 би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} 
ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка 
 би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни 
ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д 
ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли 
 готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт 
очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше  
<p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса  
жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је 
се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је 
} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од 
ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо 
увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он 
 је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши 
, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању  
 бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан 
ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту 
а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} 
Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн 
ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а  
кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај 
то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла 
ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака 
мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с 
p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. 
 Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво 
 гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. 
једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н 
/p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д 
осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> 
одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених  
д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се 
тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још  
и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују  
наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> 
дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с 
о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са 
нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи 
о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ 
м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен,  
г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да  
кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј 
тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке 
тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. 
ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све  
гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н 
нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово 
 врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, 
 испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, 
а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике,  
ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и 
> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом  
ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања 
 просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т 
а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне 
 мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур 
 још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о 
е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима 
плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м 
најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен  
стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} 
 свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ 
ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све 
зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p>  
 се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з 
 долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек  
од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи 
p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н 
ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре 
{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол 
ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб 
, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на 
ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико  
d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо 
ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и 
 свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада 
 она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни  
 да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу;  
 њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне 
и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то 
} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити 
} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка 
а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи 
 тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в 
имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на 
првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са 
де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у 
едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све 
лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п 
сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S 
ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији 
 душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во 
ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к 
 њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К 
оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј 
и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн 
не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема 
н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да  
ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- 
 се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма  
а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу 
 том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма 
га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај  
ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м 
Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом,  
вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га 
себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед 
о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао 
} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< 
 а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то 
у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да 
, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је  
са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има 
да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би  
епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са 
то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете 
би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов 
да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако  
на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља 
у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст 
а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит 
А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег 
ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" 
се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам,  
ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим 
шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, 
амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < 
ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега 
е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м 
це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале 
суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где 
ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка 
ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу 
поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос 
ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п 
тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис 
трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела,  
 њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с 
ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе 
ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора 
 кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр 
кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис 
еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро 
 није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк 
м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће 
премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в 
баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње 
ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н 
Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела,  
лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук 
оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики 
 кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек 
у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у 
то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д 
са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и  
ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. 
несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша 
јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у 
ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј 
 на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то  
ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ 
виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут 
о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т 
ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< 
ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка,  
псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг  
видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т 
ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к 
псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр 
ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о 
но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма 
њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока 
ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини 
ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном  
љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с 
овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н 
ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за 
колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је  
 из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј 
е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу 
нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с 
њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила 
а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви 
крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак 
ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме 
Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста,  
с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив 
м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом 
емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да 
и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво 
у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, 
е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша 
а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела,  
а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори 
се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај 
{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са 
а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч 
о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак 
о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко  
ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ 
м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук 
е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов 
ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а 
 ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр 
здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн 
ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш 
ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у 
/p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата  
не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри 
ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо 
указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада 
 лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава 
и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С 
 она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време  
у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато 
и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б 
, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! 
мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста 
авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд 
би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим 
еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. 
, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p 
 тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта 
у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд,  
ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста 
тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај 
 шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно 
 ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ 
њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин 
ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з 
ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или 
о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби,  
азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на  
.{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин 
ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м 
 ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети 
.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то 
обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв 
га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о 
е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро 
 се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго 
се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и 
ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико 
врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту 
} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т 
та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл 
, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак  
м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе)  
зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, 
ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у 
 Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б 
плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше  
пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му 
 да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва  
ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата 
 густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка 
ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < 
ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего 
 да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице,  
таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела 
знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п 
и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п 
 је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и 
е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м 
м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз 
гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта 
уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" />  
ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да 
ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она 
фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt 
онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о 
 ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и 
и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, 
џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо 
S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас 
 због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил 
 неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да  
 молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. 
, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ 
пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол 
 рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, 
у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви 
чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат 
ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и 
кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде 
е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо 
лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и  
е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок 
ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с 
иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј 
{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн 
n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н 
 по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са 
а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок 
рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост 
ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск 
ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут 
е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в 
 бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс 
на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији 
амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру 
цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у  
 одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се  
>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p>  
 га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. 
9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> 
 ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар 
uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али  
у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S}  
ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да 
ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико 
.</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он 
да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} 
а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре 
ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко  
увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < 
дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр 
тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб 
н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < 
ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр 
 туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи,  
ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно 
здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш 
 се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз 
оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе  
но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још 
.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око 
е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у 
ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју  
а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па 
је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге  
S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с 
 да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв 
 <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме  
а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла 
рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу 
матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице 
а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М 
а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу 
страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв 
пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св 
 вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к 
 њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо 
ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то  
</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < 
а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од 
о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није 
и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо 
е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља  
, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S 
пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т 
оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек 
о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније 
 пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него  
 га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги 
к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста 
у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и 
ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг 
м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то 
е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она  
 Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна 
рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А 
е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се,  
и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери,  
већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те 
ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос 
 само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост  
едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када 
, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај 
ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама 
ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им  
а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, 
мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао 
а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п 
бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к 
иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе 
 њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл 
још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је  
ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. 
а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с 
светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше  
к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци 
ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре 
огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла  
почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да  
и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм 
, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> 
остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча 
мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима 
иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то  
ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По 
ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в 
а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако,  
то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма 
нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од  
вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам 
ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр 
е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше 
а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со 
долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед 
знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла 
е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да 
 колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен 
да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ 
акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и  
се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка  
хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око 
ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S 
питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики 
олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п 
и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него  
дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи 
 и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би 
али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе 
крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с 
а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем 
њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање 
више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. 
p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски  
 <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући 
могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св 
Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, 
 се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф 
ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так 
{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, 
 ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф 
одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со 
гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски 
ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из 
аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк 
вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са 
 чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис 
, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг 
сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, 
сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о 
ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај 
далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д 
ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< 
а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да  
мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з 
аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем  
ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ 
оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком 
сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п 
ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ 
а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к 
.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју 
 због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а  
ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за  
то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу 
 пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр 
вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав 
о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p 
ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј 
матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с 
о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба 
 наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“  
јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко 
 из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве 
г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је 
 и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег 
му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p 
ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал 
ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с  
морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог 
е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве 
S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све 
стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S 
очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт 
.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол 
два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн 
последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га  
ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако  
} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д 
и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил 
азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ 
већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к 
.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко 
очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О 
то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње 
т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише  
на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има  
на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет  
већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће  
долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м 
ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д 
сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с 
 смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и 
мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али,  
ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма 
ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а 
о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да  
ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој 
е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре 
врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед 
 сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти 
 зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј 
емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба,  
еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, 
есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" />  
удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж,  
иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн 
д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t 
, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су 
не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p 
је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И  
вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај 
 еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ 
е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, 
ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш 
т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни 
 гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн 
 на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије  
к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он 
а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат 
 како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на 
то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к 
ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ 
.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор 
дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S}  
блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к 
била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог 
он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада 
<p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу 
да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да 
за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе 
ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући  
} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш 
ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико 
 неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц 
ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво 
 слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви 
огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци 
<pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц 
ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик 
 поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После 
м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај 
посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и 
о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни 
оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S 
, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ 
ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер 
да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил 
ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин 
е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с 
уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал 
пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи  
ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело  
 ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот 
онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није 
ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни 
оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме 
 свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не 
<p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то 
стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> 
S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква  
јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни 
<p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит 
о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел 
да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив 
а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат,  
м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве 
то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ 
 били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ 
ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати 
иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него 
ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко 
остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — 
ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет 
елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке 
је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи 
 чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш 
ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов 
д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма 
ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн 
 Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p 
 све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза 
х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без  
 не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена 
лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па  
 Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би  
ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо 
ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла  
ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал 
 дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он  
исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, 
, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем 
себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи 
ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о 
а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо 
же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за 
не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да 
ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с 
е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр 
фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово  
хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн 
} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> 
 поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п 
 тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј 
 смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка 
, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто 
те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и 
ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б 
трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да  
у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн 
 праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни 
енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и  
ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св 
и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м 
еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је  
 И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог 
 ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п 
за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од 
а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град 
нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки 
 и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена 
нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те  
сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч 
и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч 
} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла 
{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. 
 овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату,  
гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо 
хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи 
 би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака 
тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа 
шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама 
о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г 
у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как 
 оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир 
ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује  
 полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter 
акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се  
</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144"  
толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p 
ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>—  
лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што  
 мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им 
и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот 
мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то  
ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел 
је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил 
ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас 
онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И 
е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до 
 Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ 
руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом 
, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се  
да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет 
ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј 
ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р 
ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и 
{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн 
ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п 
орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са 
уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде 
а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са  
јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н 
жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада 
не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о 
е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи 
 би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па  
 постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, 
 неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота 
 и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п 
ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је 
, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро 
це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори 
е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито  
еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик 
, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и  
ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к 
и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела 
 са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели 
, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада 
И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му 
треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н 
о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш 
-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о 
 пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до 
 <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк 
мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по 
погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да  
гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б 
и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око  
лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је  
ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б 
Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш 
ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана 
цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве 
одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п 
ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ 
 <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ 
да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт 
пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" />  
онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да  
о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава 
поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама 
о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата 
ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње 
 јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка  
ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < 
> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре 
 да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б 
као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега  
Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо 
ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот 
ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б 
е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. 
у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б 
 да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза 
к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак 
јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и 
окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < 
 уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао  
аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу  
изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив 
а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с 
међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра 
о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ 
а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из 
 поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче 
, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко,  
ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с 
аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто 
апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо,  
 Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст 
ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр 
 овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због 
ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр 
не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до 
, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо 
а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку 
.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је 
весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна,  
>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, 
а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош 
ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о 
рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф 
ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све 
к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н 
гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит 
а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p>  
.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те 
е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По 
 Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив 
би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и  
м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р 
лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала  
> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц 
еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо 
 он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг 
она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се 
а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра  
иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ 
хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес 
јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући  
, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности 
 овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле 
еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" 
није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук 
доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд 
очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} 
{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И 
мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И 
лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је 
жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з 
и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са  
>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по 
 (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ 
он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S}  
и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље 
 тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус 
Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост 
 по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д 
 му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек 
 степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах  
ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо!  
е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т 
ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п 
а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не  
олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још 
сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и  
неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да  
> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама 
растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп 
леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, 
S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са  
 испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа 
>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! 
ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр 
игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш 
 по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како  
ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на 
да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. 
ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м 
ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb  
 да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би 
 па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј 
рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о 
ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп 
а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл 
 Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен 
Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на 
 све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с 
је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н 
 и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т 
.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о 
азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и 
ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т 
сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб 
 и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S 
 њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу 
еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с 
риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде 
ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S 
ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц 
сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог 
 сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш 
единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј 
ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} 
судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ  
једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг 
вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д 
рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато  
пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} 
у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира 
м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све  
ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе 
га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ 
Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде 
Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком 
јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл 
остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д 
сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ 
намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе 
и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што 
бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не 
не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело 
 међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи 
 леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, 
 се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та 
ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би 
гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка 
м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно 
бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д 
ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла 
ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и 
а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ 
а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г 
аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут 
гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су  
оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква  
е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И 
е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо 
 <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва 
ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело,  
ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се 
 преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож 
аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој 
 зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 
о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но 
и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г 
</quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote 
арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ 
е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с 
се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве 
већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при 
 се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго 
рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А  
аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му  
их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово 
 нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с 
 распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де 
а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ 
кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> 
 им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас  
ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи  
то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> 
би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни 
ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са 
нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна  
косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с 
што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл 
а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога 
 — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства 
> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= 
ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т 
а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр 
о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб 
еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т 
Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио 
о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п 
бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по 
ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и 
а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш 
 да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би 
вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као 
есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима 
.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута  
а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па 
и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је  
ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал 
 је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да 
њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку 
оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу 
остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св 
пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши  
ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М 
а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ 
пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп 
ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p 
е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко  
 од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима 
, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене 
женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} 
то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је 
мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком 
ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси 
итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор 
 казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је  
комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да  
} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам 
 круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр 
 женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д 
, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т 
тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, 
и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она  
његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како  
оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са 
нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз 
не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек  
у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а 
{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове,  
 рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се 
 n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав 
аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S}  
трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, 
је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада 
о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине 
ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш 
одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал 
ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга 
 маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и  
опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в 
 рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је  
S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им  
ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као  
е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради  
, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима  
рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви 
е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло 
о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о 
и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде 
да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога 
јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше  
оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, 
о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако 
ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све 
Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј 
питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с 
ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара 
павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb 
 по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и 
 да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к 
зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с 
и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас 
ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал 
е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p 
на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује  
</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе 
ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск 
ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то 
м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б 
а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че 
ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом  
и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину,  
, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека 
буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о 
је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј 
он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек 
ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О 
навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо  
, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише 
скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор 
(јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто 
p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об 
 када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих 
 се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по 
војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса 
/p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без 
} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара 
би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста 
p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б 
а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в 
његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост 
отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи 
тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд 
, него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт 
мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле 
ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо 
а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов 
ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц 
заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес 
ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb 
 реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка 
намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене  
еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим  
 на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати  
већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н 
а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер 
</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како  
у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк 
вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то 
еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и 
и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не 
да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст 
жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б 
 даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п 
ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа 
 се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S 
је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч 
о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно 
уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка 
то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му  
амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п 
, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до 
 само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро 
на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова  
живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св 
ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би 
о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто  
ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p>  
p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с 
} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали 
p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг 
{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п 
ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник 
, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н 
а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у 
ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн 
 су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у 
ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј 
 може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са 
 љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да 
и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др 
да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го 
на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн 
а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес 
девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да 
хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да 
де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с 
а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија  
а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л 
S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра 
ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< 
/p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ 
никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т 
од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак 
нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи 
амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње 
 гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј 
а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т 
це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к 
сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и 
и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово  
ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио  
лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога 
иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч 
о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен 
а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку 
 да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ 
њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке  
ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о 
део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или 
а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, 
еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з 
е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне 
 али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел 
, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и  
, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест 
ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра 
свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S}  
знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, 
те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње 
их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S 
ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три 
била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес 
а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би 
 све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу 
бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не  
оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики 
ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос 
 <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак 
м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он 
кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос 
ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} 
атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел 
ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани 
ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т 
а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн 
турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. 
у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн 
 Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај 
е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала  
радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око  
а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. 
ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел 
о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало  
 оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили,  
две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о 
на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ 
05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не 
о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају 
скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек 
 простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ 
 склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући  
х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег 
и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове 
 за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И  
 Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила  
ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге  
и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах 
 га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није  
д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш 
премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна 
спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о 
то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н 
дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S}  
а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича 
 заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S}  
питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p 
 и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов 
јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста 
та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут 
шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних 
, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т 
да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре 
у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више 
ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с 
раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира 
пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн 
но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и 
еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не 
о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и 
 и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после 
 се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен 
у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико  
} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују,  
 тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га 
е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни 
ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} 
његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због 
е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша 
 поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају 
ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= 
 чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не  
 Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З 
Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов 
и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр 
 од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби  
 и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато 
ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих 
ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред  
е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не 
и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как 
и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он 
 паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико,  
енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући 
аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она 
а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? 
р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ 
ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци 
од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве 
, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло 
ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво 
ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н 
пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог 
 се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си 
мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј 
, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам 
е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у 
е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв 
 ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти 
ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, 
, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и 
же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о 
 чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла 
, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, 
 почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, 
јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д 
уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће  
о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру 
 да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ 
унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што 
она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл 
{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти 
ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, 
ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је 
 што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих 
етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и  
Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у 
> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d 
силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао 
ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим 
аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк 
шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< 
љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за  
ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом 
{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам 
а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући  
страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим 
ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод 
а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в 
S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ 
виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к  
19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. 
ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не 
звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к 
собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по  
сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра  
 Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка 
 распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град 
сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ 
велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, 
скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је 
<p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал 
Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш 
заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника 
 дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу 
 због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се  
зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли 
 се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд 
бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма 
па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи 
 она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. 
о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и  
ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т 
> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} 
не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки 
са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као 
 да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу 
S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 
оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м 
утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, 
асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега 
ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да 
.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам:  
лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш 
зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д 
ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот 
ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик 
оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до 
о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, 
кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним  
и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то 
да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући  
ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, 
да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в 
го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво 
ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на 
ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да  
ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. 
, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М 
и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р 
то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко 
атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим  
6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: 
!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви 
е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со 
све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ 
же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... 
 пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу 
ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које 
од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао  
 му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на 
и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и 
гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то 
иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести 
о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она 
мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, 
ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж  
 толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити,  
 Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер  
час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало  
 код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S 
 љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И 
највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази 
ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико 
тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св 
а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} 
и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат 
у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по 
, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би 
 више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист 
: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед 
због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и  
енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више 
то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по 
о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} 
тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов 
о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос 
да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> 
ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр 
з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то 
што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел 
, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, 
 јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила  
стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д 
и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ 
доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т 
уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл 
ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу 
е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож 
 се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и 
чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће 
ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио 
 катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр 
ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће 
оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n 
фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко 
 од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п 
 Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, 
Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена,  
о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се 
да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и  
о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више  
одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш 
лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку 
p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка,  
ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не 
офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те 
 Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије  
офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка 
ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с 
а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о 
ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје  
 од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ 
амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. 
ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг 
у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да  
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци  
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как 
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре 
 пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S}  
м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере 
редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла 
гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе  
 из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош 
раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности 
 до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p>  
 служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој 
Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи 
ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј 
И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши 
е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било 
 сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним 
н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са  
БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div  
ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије  
 Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај 
 <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила 
ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са 
ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> 
у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово 
е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим 
... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! 
 Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о 
 и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о 
мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле 
фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело 
да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се  
ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух 
а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ 
за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к 
суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам 
а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т 
мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав 
ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је  
оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. 
p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб 
оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же 
n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен 
аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду  
 штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ 
. де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < 
омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> 
гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди 
а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он 
ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. 
шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото 
церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај  
је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања 
ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна 
амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ 
 она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње 
атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико 
 је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то  
ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но 
 према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи 
онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч 
се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. 
p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те —  
поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко 
е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би  
пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со 
 позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр 
 још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо 
 срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање 
оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, 
делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то 
 граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, 
, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са 
тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с 
бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер 
це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр 
огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, 
да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма 
ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м 
ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм 
траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе  
ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао 
а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да  
 за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада  
а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да 
 на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д 
, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S 
ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с 
њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н 
 што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о 
шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о 
калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац 
е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све  
рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут 
, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св 
гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т 
све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш 
и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили,  
ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и 
изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора 
ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н 
 ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако 
 болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д 
, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ 
 није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос 
е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид 
су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше 
тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад 
 јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат 
пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с 
 неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. 
спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, 
 да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. 
е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и  
спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про 
тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери,  
 све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав 
теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к 
 Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ 
а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо 
брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к 
 они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом  
еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан 
а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: 
шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети 
 им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти 
ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с 
 знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код 
 <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д 
p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о 
, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас 
улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све 
ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон 
зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом 
Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је  
ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз 
матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот 
у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < 
_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир 
трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч 
е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а 
и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав 
би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он  
о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п 
 лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр 
ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и  
амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц 
а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а 
P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з 
а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач 
ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође 
ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм 
ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к 
ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п 
</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог  
би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За  
са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб 
задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд  
бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо,  
а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д 
че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као  
ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам 
свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, 
ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку 
луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над 
звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна  
на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S}  
сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, 
емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела,  
ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао,  
 пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок 
.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б 
и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ 
је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих  
/p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали  
оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ 
предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к 
 слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф 
оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених 
живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ 
би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи 
дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала 
журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч 
 одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ 
рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр 
сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт 
мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од  
ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете 
мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па  
орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче 
авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби 
 је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б 
јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г 
се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена,  
 већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три 
утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по 
 за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и 
а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава 
а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не 
 још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео 
 то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р 
де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са 
> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр 
ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када 
био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као 
 и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на  
 да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г 
могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац 
ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче 
ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за 
аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле 
поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј 
ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки  
остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра 
 преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо 
лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме 
томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су  
да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл 
{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што  
ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д 
бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет 
јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид 
 <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н 
 је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз 
капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап 
аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам 
 појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви 
 и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S 
p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S}  
њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак 
 прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног 
вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до  
" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ 
 ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј 
кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м 
а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао,  
е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав 
тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, 
{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к 
{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S 
(а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо 
аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико  
ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си  
и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби,  
а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али 
кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла  
д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к 
 у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат 
а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч 
ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу 
>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p 
ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде 
горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с 
лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је 
ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па 
и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу  
 маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p>  
пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим 
лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ 
: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв 
ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је 
ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато 
им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос 
свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто 
доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, 
 хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала  
о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с 
} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о 
ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада  
ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп 
а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, 
да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој 
, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј 
ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са 
еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н 
е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д 
широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва  
е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д 
ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато 
еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ 
није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па  
са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали 
p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И  
е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и 
ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн 
а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ  
} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји 
е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф 
и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те  
 данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу 
S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. 
едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др 
авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена 
ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о 
 свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо 
 сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв 
ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала 
широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн 
ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед 
дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн 
Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич 
ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл 
о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук 
гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж 
да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не 
а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види 
ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто  
едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и  
 готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би 
е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј 
, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме  
е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, 
на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б 
 и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш 
он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас 
ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с 
 злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори 
она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је 
ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п 
ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, 
мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ 
иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све  
ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта 
х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S 
 <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д 
да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј 
а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так 
 кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо 
ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав 
 удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив 
т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар 
а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе 
на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка,  
едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј 
се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била 
тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и 
има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би 
 да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ 
 крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме 
, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. 
атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са 
сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ 
љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш 
у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе 
оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж 
е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало 
, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да 
а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор 
лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ 
е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с 
ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи  
ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св 
 продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог  
 Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл 
рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ 
о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт 
!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. 
бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу  
амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се  
 по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак 
ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о 
аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск 
 собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз 
ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд 
њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал 
уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не 
фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо 
 горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи 
мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м 
ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос 
мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут 
ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн 
да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ 
S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су 
 у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци  
себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про 
дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг 
ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty 
а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд 
.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи 
 је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та 
е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе 
есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о 
 <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета,  
смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т 
еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел 
 су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со 
, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао 
ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб 
игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је  
ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем 
панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ 
е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се 
 живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл 
е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа 
ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с 
јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур 
 их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на  
ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, 
ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне 
не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се 
, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње 
и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др 
то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, 
— Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је 
сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, 
м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к 
ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе 
ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог  
ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу 
 одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, 
 чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} 
оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним 
 већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов 
ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз 
ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо 
јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста  
ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S 
своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа 
ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр 
 ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> 
> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под 
е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел 
е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о 
дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го 
абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у  
 се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати  
а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи  
е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, 
 зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете,  
е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за 
 се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн 
 хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес 
урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле,  
ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук 
дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у  
се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо 
е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч 
 у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи 
капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш 
иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају 
, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- 
ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал 
о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн 
ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог 
ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S 
<p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот 
е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т 
е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи 
кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама,  
чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости  
 </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не  
.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не  
quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча 
uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем  
срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, 
рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул 
куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид 
сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе 
у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као  
е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод 
мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и 
 било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се 
а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но 
ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк 
ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од 
је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи 
 са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед 
p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл 
сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет 
ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај 
рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај 
х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време 
ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге,  
да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им 
 није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S}  
 је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу 
ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о 
после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк 
ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — 
 сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто  
та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр 
икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т 
вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д 
 поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, 
 јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S}  
не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи 
“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел 
на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве 
<hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ 
муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра 
 прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S 
хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т 
гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто 
ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S 
 у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин,  
лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч 
ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће 
то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с 
сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му 
јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед 
ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули 
но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност 
где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н 
/p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке 
ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има 
крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у 
ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око  
S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, 
"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола 
страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој 
нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н 
ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p>  
ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф 
змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч 
 и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: 
 седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф 
што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад 
рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. 
е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ 
е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ 
 не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ 
гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так 
му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д 
ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је 
 наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи 
ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м 
а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко 
ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника 
менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре 
ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н 
лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со 
из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од 
часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п 
а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив 
ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S}  
том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он 
а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв 
а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 
уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так 
да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања 
о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово 
це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв  
а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се  
и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S}  
договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S}  
 мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала  
а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и  
ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив 
и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат 
лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен  
 му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт 
бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс 
ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко 
тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана  
дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< 
им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј 
е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости 
 држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине 
ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала  
афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше  
деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао  
ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же 
која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са 
већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл 
у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци,  
и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч 
 сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су  
S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор 
отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак 
.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп 
огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва 
новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она 
куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин 
сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч 
Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама,  
S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама 
у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко 
зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк 
 комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав 
а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос 
 се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч 
а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S 
роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из 
почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу 
прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п 
S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако 
оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку 
а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м 
Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову  
 морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с 
наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин 
и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го 
својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да  
е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе 
а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и 
.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн 
 га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз 
сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива 
кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања 
<pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а  
асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци 
здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к 
жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад 
и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот 
по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< 
се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт 
ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са 
ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и  
(онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи 
ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра 
чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>—  
аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш 
рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск 
тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да  
м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут 
 гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у 
м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати 
 али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд 
знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж 
ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би 
ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из 
, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу 
Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за 
о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се 
а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по 
 тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе 
да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас 
ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, 
 од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м 
n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а 
 и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим 
мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам 
 све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. 
ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р 
 око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! 
а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести 
 брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је 
 Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини 
да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да  
шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како 
ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат 
ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по 
 топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з 
то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би,  
 међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — 
а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На 
вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље 
 с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али 
ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач 
ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде  
изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж 
uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< 
е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе  
ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут 
велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као  
ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак  
, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>—  
p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула 
оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши 
у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет 
 Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч 
ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр 
 том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус 
погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп 
драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с 
 свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о 
вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у 
ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све  
бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / 
у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, 
рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад  
умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} 
рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об 
стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се 
/p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а 
и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, 
n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> 
риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ 
 тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва 
/p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј 
звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q 
ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < 
кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з 
е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне 
, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес 
, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к 
покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па 
им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан 
ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч 
н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо 
.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в 
го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас 
 скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места 
е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје 
ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори 
ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ 
ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред 
се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да  
љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о 
упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја 
о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати 
.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид 
 тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ 
дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи 
главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп 
 <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц 
ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед 
ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то 
 не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег 
ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је 
варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче 
дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, 
ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид 
 нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву 
ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< 
ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ 
то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу 
а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве 
ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту 
јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов 
 Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну 
ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил 
о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка 
ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком 
био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к 
камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд 
прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит 
 Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом 
 детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма 
 <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између 
вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао  
ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К 
то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша 
љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али  
ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив 
ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер  
 из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п 
мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с 
а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см 
ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт 
лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени 
а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук 
 ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро 
скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она 
 соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали 
једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва  
ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див 
 јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в 
ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S}  
алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме  
ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша 
 како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила 
све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го 
шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем 
да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух 
ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним  
ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, 
2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим 
 најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког 
запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што  
идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал 
никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста 
имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S 
ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се 
, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце  
атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, 
 махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, 
е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту 
 нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар  
 они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен 
?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да 
е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од 
ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико  
а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред  
ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил 
.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се  
а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до 
рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен 
/p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр 
рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ 
д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, 
тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака,  
рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д 
ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са 
ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с 
/p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и 
ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с 
— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде,  
ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама 
 не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије 
p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид 
 осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з 
ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу 
ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p 
во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, 
од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр 
ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј 
о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј 
 у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} 
ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј 
ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве 
служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући 
ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х 
Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, 
до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве 
 почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о 
вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и 
авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун 
се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш 
е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба 
н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п 
рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се 
ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о 
м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада  
 Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји 
А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову  
 оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с 
} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са 
у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива 
>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку 
 што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз 
греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо 
е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с 
заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош 
мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма 
ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове  
неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам 
ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они  
 и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим 
ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама 
ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци 
ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < 
ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни 
 је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с 
 друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д 
од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес 
о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав 
овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, 
а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј 
авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она 
.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену 
ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н 
афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом 
вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику  
спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с 
зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве 
у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на 
се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста 
о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ 
се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја 
 Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет 
праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која 
 опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре  
 својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па 
ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо 
, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј 
 кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори,  
коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш 
 заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А  
свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска 
 тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа 
еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним 
ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов 
<pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к 
 он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п 
капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж 
или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т 
могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па  
, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п 
убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн 
ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је 
и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач 
епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. 
епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а 
цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур 
е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи 
 гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку 
ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, 
ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо 
јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал 
 он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада 
доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба:  
да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара 
кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч 
те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви 
а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с 
луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета,  
 пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад 
ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме  
еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да 
х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве 
кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј 
а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас 
ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та  
слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које 
, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л 
чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из 
ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку 
мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они  
, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као  
, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима  
 била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста 
е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј 
кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и  
а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст 
{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј 
у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу 
а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> 
 а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју 
, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у 
 препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с 
 све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на 
е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета,  
остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени  
јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол 
че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к 
 не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито 
равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора 
тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу 
>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би 
ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, 
 <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п 
гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с 
 већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но 
век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс,  
другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав 
} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S 
о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до 
је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> 
ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из 
тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви 
че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка 
ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша 
ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к 
ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде  
у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при 
псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке 
итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, 
 а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по 
ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на 
купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> 
, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га 
е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало 
и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке 
кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач 
а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком 
 он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је  
ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више 
узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на 
жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине 
Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не 
 задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто  
{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у 
пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале  
и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли 
на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 
ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} 
ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац,  
код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла  
има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма 
о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т 
} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> 
p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и  
 би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е 
 да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће 
патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н 
— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им 
S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш 
, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б 
сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он 
 Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра 
ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о 
е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде 
гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк 
сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< 
мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун 
е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с 
ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} 
пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве  
егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ 
>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ 
вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и 
оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та 
кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п 
нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил 
8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен 
 једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да  
ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више 
е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви 
идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то  
а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то 
во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал 
ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра,  
примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, 
внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се 
држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи 
љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен 
и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв 
његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе 
 Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж 
вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, 
 она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока 
ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави 
давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда  
и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п 
p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но 
, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући  
в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл 
 осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит 
 знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње,  
едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива 
Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала  
њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, 
ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т 
њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на 
 што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но 
е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој 
угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем 
 оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку,  
е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр 
лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире 
ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још  
на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па  
ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам 
е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по 
овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач 
аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр 
блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад 
би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со 
вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин 
виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи  
о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери 
 чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб 
ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да  
</p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на 
 капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц 
 испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел 
ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више 
д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није  
> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк 
 да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже 
из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т 
руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о 
ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се 
 претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру 
е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде  
, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут 
ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при 
ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек 
 капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену  
 погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу 
ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор 
ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p>  
е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј 
адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д 
а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} 
<p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ  
може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво  
} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати 
чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када 
јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко 
И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к 
рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за  
и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до 
је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег 
он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган 
је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про 
а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано  
то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо 
сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је 
упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже 
ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић 
 ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S}  
, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл 
.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре 
дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит 
м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ 
Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри 
SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ 
 издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга  
ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она 
 седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р 
 газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к 
 поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри 
г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ 
 <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S 
на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов 
ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S}  
 покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} 
до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича 
ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по 
пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према 
<p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују  
тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п 
ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати 
тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг 
о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст 
ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на 
 се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк 
идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о 
 што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер 
к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си 
шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог 
о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну 
сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к 
вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о 
1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш 
понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик 
и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак 
ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с 
не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до 
ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за  
а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере 
о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са 
то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог 
би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар 
реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са  
 стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им 
потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к 
а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S}  
p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с 
ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим  
пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм 
о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, 
ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк 
мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме 
ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач 
исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са  
рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м 
 земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т 
 са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов 
ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег 
мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после 
задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист 
>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн 
} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, 
или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На 
о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су 
> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско 
о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако  
а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, 
лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ 
ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, 
ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г 
ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb  
нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п 
ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки 
има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј 
азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе  
си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде  
 почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к 
ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис 
ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на 
кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи 
ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу  
зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње 
 руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд 
 која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о 
о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, 
 стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак 
 мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују 
егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там 
ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне 
у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ 
 уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас 
е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо 
к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен 
ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, 
и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н 
е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со 
стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле 
гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав 
 трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја 
пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е,  
њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да  
 причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би  
 пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг 
о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S}  
рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал 
 одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо 
о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза 
п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе 
унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко 
ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако  
иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в 
 — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему  
оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не 
 један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег 
ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу  
јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је  
живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од  
ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар 
ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им 
о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок  
степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С 
јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши 
смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он 
е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ 
ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} 
 пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња  
 бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г 
а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због  
зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен 
ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П 
очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве 
пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. 
 полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене 
-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види 
а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви 
> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар 
 наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда,  
шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от 
да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр 
е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога  
а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче 
рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј 
ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч 
што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з 
ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа 
 само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв 
длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, 
ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb  
нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру 
их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј 
ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико 
а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј 
свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој 
очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / 
ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће  
би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S 
 и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све 
обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште 
рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до 
офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа 
вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с 
амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт 
, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск 
ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање,  
 да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с 
прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо 
а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући 
ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по 
 када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он 
слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст 
 због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу 
тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол 
еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S 
али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части 
крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит 
, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з 
ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А  
ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку 
оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S 
ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са 
него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој 
спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи 
ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр 
ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис 
један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так 
, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле 
 — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где  
е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће  
јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити,  
више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд 
у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен 
 што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч 
 би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг 
 А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p 
им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, 
 све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ 
ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув 
ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ 
ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи 
.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше 
очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p>  
не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не 
кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с 
зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари 
и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, 
се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S}  
или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} 
она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до 
ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 
 све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка 
већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не  
uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако 
водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра 
цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х 
ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во 
рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених 
{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак 
 и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б 
 тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо 
} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о 
Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа 
а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог  
 мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом,  
{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у 
ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј 
 <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј 
 где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама  
ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч 
ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл 
била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о 
оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к 
то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим 
су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат 
 се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел 
Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик 
 И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема 
осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. 
први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли 
 је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и  
> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у  
рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се  
бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их 
их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т 
ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да 
почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} 
када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет 
летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра 
да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< 
своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као 
то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О 
сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат 
јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} 
а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ  
у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S}  
 Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може  
лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца,  
у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај 
 са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра 
и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл 
ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко 
о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п 
љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на 
ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и 
ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S 
су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ 
b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, 
ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ 
ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце 
знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије 
, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, 
ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па 
 он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са 
знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а 
е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп 
и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци 
} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром 
и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали 
p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене  
 и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с 
о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе 
 — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он 
х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет 
слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, 
 кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор 
зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав 
 Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче  
S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ 
бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb  
и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и 
мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео 
а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су 
реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у 
p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда 
има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в 
у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ 
ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у 
на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст 
ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим 
ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све  
ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал 
Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама,  
изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј 
 сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од 
е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир 
тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј 
p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М 
, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на 
ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо 
ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила 
 тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н 
тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор 
и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св 
 бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела,  
или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само 
125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн 
, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр 
јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го 
ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у 
, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није 
 весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи 
Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т 
од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо  
о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала,  
мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др 
} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба 
и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду 
И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" />  
стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро  
> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С 
нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т 
ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж 
!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p>  
есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и 
 свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре 
су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по 
м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн 
плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док 
и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт 
то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И 
у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог  
ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча 
се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. 
 последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се 
зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S 
е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних  
, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на 
чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су  
</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим 
ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр 
ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон 
а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< 
ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама 
, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори 
окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл 
обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как 
и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво 
 .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у  
то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, 
емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо 
ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај 
тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут 
здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 
га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио  
</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г 
S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури 
асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш 
за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв 
 да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ 
о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио 
b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес 
а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к 
ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио 
е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п 
очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав 
служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> 
Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г 
вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било  
јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч 
и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће 
ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, 
>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. 
ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} 
{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн 
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј 
ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј 
и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој 
овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко 
p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп 
широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н 
Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им  
ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. 
 је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" />  
ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / 
 ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је 
гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад  
вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве 
ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе  
аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч 
ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; 
ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ 
к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че 
вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада  
p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја 
им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се 
свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен 
 <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је 
су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан  
{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк 
ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об 
 тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д 
куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. 
 зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и  
гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем 
 срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и  
{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та 
ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр 
а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С 
S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч 
 као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил 
 тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам 
спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и  
е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала,  
што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих 
 то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу 
на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча 
сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у  
ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба 
о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов 
круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде  
ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко 
рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < 
ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо  
S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој  
и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ 
емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ 
чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < 
 гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р 
у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек 
 и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа 
, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште 
а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп  
и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало 
 велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и  
лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла 
тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и 
еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња 
анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах 
и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма 
S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к 
ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да  
ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп 
и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних  
ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј 
дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д 
S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне 
идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч 
ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако  
 где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача 
 чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич 
али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За 
ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} 
ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д 
ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле 
себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се  
 тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о 
 фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з 
а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, 
о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же 
то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај 
е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до 
она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о 
у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе 
 ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када 
S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал 
 не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка 
:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. 
 врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка 
 <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д 
му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако 
зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове  
атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био 
е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк 
ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до 
не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег 
шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само 
 руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн 
за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови  
ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн 
b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд 
и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи 
ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по 
 и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ 
е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н 
Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма 
 да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в 
 не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и 
 сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са  
неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер 
, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа 
цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ 
ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф 
ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом 
 куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ 
 да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p 
а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону 
S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр 
 варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа 
оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас 
поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена 
на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц 
ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви 
ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> 
на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув 
 га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се  
цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад 
ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и  
 воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S}  
 био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ 
није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} 
неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо 
ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то  
 неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са 
нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ 
окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник 
 сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з 
 била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н 
она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила  
, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту 
својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S 
је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао 
лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в 
мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да  
акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше  
страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле 
а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј 
 суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад 
оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч 
сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила  
ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, 
ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д 
 n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа 
даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ 
оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес 
су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј 
уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде,  
стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. 
реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену 
ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе 
и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < 
а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз 
а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн 
је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. 
ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси 
дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице 
 чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего 
{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се 
и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине 
 не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т 
то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, 
о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе  
иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што  
ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело 
 Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S}  
х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, 
прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о 
то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по 
е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по 
 човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на 
м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г 
ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка 
ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је  
{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м 
 као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам 
еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк 
 осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи 
ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из  
н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег 
а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она  
е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође 
ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико 
енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид 
 то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових  
о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди 
да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ 
акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н 
 шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о 
/> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как 
о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се 
И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов 
хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни 
једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када 
ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је 
.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з 
о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини 
ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор 
ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, 
уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа:  
послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка 
а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру 
 штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да  
је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико  
е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са 
на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово 
оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из 
 ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг 
} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ 
најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по 
што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст 
 ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више 
VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ 
онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он 
ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д 
она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот 
 бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да 
, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише  
id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј 
, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол 
које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / 
ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази 
 је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од  
ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о 
 двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н 
е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо 
Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд 
, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка 
та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от 
 њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве 
4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А  
упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на 
<p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело 
да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п 
ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р 
 Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ 
Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с 
да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ 
 кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по 
 бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д 
ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у 
ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл 
свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св 
.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само  
но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се  
нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, 
. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с 
 улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а  
 је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S 
ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п 
се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до 
 и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе 
 као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима  
 је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т 
n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен 
ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к 
 улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к 
је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про 
 самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб 
о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака 
амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера 
и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са 
долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле 
ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни 
а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн 
д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко 
а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А 
но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко 
бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради  
а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она 
но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил 
 осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао,  
било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао 
ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто 
азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка  
уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил 
заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н 
т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б 
од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве 
 радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао 
н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао 
а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним  
{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа 
а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед 
шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д 
елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и 
ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом  
 песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к 
авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код  
, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < 
ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S}  
и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал 
вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре 
начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ 
м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо  
што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ 
да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p 
е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т 
 ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп 
 и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S 
 добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, 
о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли 
ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени 
е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо 
на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са 
о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, 
сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на 
а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< 
је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје —  
комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко 
сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ 
тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д 
 овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича 
ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој  
одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста 
клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, 
е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с 
што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, 
да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно 
а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју 
 А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед 
оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како 
го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји 
вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је  
пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, 
плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив 
/p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> 
ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале 
а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n 
себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, 
злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, —  
кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п 
ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било,  
е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 
ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} 
ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и  
затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 
вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г 
тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак 
, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо  
 амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика  
мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси 
вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори 
 је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа 
 на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас 
увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би 
ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, 
{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих  
на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к 
све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о 
 прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа,  
ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум 
роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к 
аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср 
увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек 
 ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан  
сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов 
привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове 
њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр 
игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила 
ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају 
рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и 
} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с 
ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му 
а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха,  
, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ 
тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и  
е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. 
то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово 
лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа 
 особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу 
м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша 
у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво 
ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе  
нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед 
ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в 
 Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке  
пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и  
а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д 
гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча 
а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут 
оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл 
 осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. 
и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз 
а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов 
гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир 
е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ 
ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос 
 сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ 
 пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да  
е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако 
шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш 
пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в 
ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је  
ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и 
жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се 
гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п 
>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него  
ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн 
ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум 
 пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т 
сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље  
епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини 
пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је  
праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос 
 и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа 
е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос 
у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д 
ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган 
 и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр 
 самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ 
вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша 
елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в 
вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист 
, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А 
иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у 
и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила  
 се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с 
рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи 
ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е 
цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити 
ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг 
 су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт 
а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у 
вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо 
 кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап 
 је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка 
ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не  
о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м 
и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир 
крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и 
{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају 
ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о 
ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < 
ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо 
 продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је  
са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се 
нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли 
 бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск 
слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к 
азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и 
и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м 
 због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно  
село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр 
то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са 
ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не 
их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт 
ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си 
Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д 
 тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата  
{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, 
ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п 
 <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед 
, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S}  
зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д 
матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш 
иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа 
носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи 
, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у 
пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са  
механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис 
ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П 
оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр 
лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су  
ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан 
ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ 
 њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће  
 у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд 
P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с 
И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве 
ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с 
 више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј 
али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом 
, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и 
 поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с 
ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд 
ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би 
топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо 
егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован 
би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ 
 више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том 
м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто 
уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ 
Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они,  
о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив,  
пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об 
 па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило 
 оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу 
о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи 
бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>—  
оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на  
до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко 
 је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе 
е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна 
пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код 
д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и 
сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр 
ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко 
та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т 
ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д 
исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ 
само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего 
е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто 
ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} 
оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун 
о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај 
ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб 
је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се 
 тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се  
 а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. 
 /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с 
и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да  
ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп 
у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети:  
у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би  
о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с 
!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p>  
е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни 
 зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт 
као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве 
ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо 
 сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал 
 он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на  
аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, 
отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк 
, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све 
ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез 
.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца 
, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих 
а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там 
 од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" 
 њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми 
то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега 
о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> 
ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости 
урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред  
е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак 
јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч 
 што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава 
о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег 
е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n 
ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад 
 <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер 
о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк 
ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени 
ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она 
ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с 
 <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как 
е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, 
изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в 
, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних  
зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ 
а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко  
икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са 
са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у 
 И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало,  
едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она  
ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма 
огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве 
 простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме  
ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би 
ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С 
м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб 
ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н 
морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та 
и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п 
о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г 
ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини 
војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч 
 n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p 
 мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре 
осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ 
цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је  
p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је  
 осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу 
и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се  
ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао,  
ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т 
еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако 
ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с 
оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи 
ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, 
 увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј 
 силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир 
 затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек 
а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с 
тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с 
еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла 
редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. 
 за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, 
, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет 
 и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н 
 n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене  
 њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С 
та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав 
ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава 
арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет 
о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра 
ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл 
 која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она  
е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З 
по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн 
х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он 
им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул 
 у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к 
е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још 
све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах  
дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви 
расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он  
његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго  
пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих  
њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се 
еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва 
ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети 
ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н 
тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там 
га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо 
S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све  
 у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н 
тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он 
{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад 
о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело 
ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре 
мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се  
н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S}  
 видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни 
ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла 
се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре 
чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А  
ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д 
S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви 
зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, 
 Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в 
ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p 
да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр 
и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано  
збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом  
 док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да  
 изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у  
 почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад 
се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч 
а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, 
здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим 
али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на  
у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост 
нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види,  
офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се 
 била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса 
ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И  
 те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом  
другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос 
јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака  
сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div  
о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово 
тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч 
.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ 
ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о 
сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат 
кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр 
м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне 
га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ 
ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с 
катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к 
{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом 
тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} 
ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би  
од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ 
, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул 
иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе 
еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе 
дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти  
увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и 
 од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и 
, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал 
у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого 
а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n 
ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, 
му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н 
су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са 
> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима,  
ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г 
а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе 
не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом,  
и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т 
о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п 
уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" 
 је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би 
о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S 
е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има 
 неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с 
како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука 
не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању 
ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске 
у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра 
 Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби 
опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр 
ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј 
крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше 
и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п 
ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн 
 тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка 
онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског 
е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв 
назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, 
трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се  
једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави 
ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао  
уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ 
њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав 
читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к 
црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, 
љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М 
ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви 
, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з 
 стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога 
чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви 
о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она  
д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не 
д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п 
мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју 
кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и 
, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља 
</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући 
спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи 
 узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 
ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго  
ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и  
е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору 
чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне 
води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не  
p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по 
су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н 
.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св 
лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p 
то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо 
 И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош 
та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа 
 држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања 
е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н 
ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако  
, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе 
ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу 
 и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк 
днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле,  
слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би 
осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл 
о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп 
епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео 
апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже,  
нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— 
 коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који 
{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма 
 велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се 
али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв 
ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег 
купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза 
обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али 
о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова  
ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд 
о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као  
рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с 
уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за 
у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п 
 ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша 
ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости 
 у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос 
и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т 
ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред 
{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и 
рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка 
ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик 
естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у 
S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се  
на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског  
и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла 
нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал 
 <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А 
 ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова 
о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас 
ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко 
игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе 
ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да  
знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света 
 њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе 
ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч 
 мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу,  
> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г 
 мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба 
 никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S}  
гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у  
ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам 
лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. 
реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о 
кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт 
 не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр 
— газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви 
куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма 
спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти 
, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S}  
еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто 
утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц 
аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил 
, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила  
шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар 
ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават 
 море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p 
кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ 
ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини!  
 <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. 
, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч 
 по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се 
шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и 
 за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва 
 Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а 
ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр 
{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр 
 у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, 
тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож 
ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> 
к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би 
роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима 
они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са 
 и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т 
шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка 
b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих,  
сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај 
торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров 
 какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да  
 чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус 
 се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста 
Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче 
реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос 
пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу 
унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па  
 ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш 
рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир 
у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д 
мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б 
Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и  
еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И  
 <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з 
к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к 
} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То 
ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући  
та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б 
у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е 
е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п 
епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так 
ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш  
ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ 
ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед 
 даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да 
итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви  
еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с 
ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било 
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д 
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до 
а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на 
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин 
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе 
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
 мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo 
p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p>  
тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} 
не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ 
да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од 
 устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт 
иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до  
да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з 
ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т 
е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ 
 би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се  
им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса 
 многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже,  
знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс 
ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен 
ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже 
мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из 
 њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, 
ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него 
о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра 
} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту 
арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну 
 од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене 
 једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т 
ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т 
ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к 
 доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј 
 и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да  
е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због 
сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада,  
ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га  
но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст 
забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, 
 — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на 
кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ 
, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п 
ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд 
азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ 
е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу 
звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по 
и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г 
но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч 
еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе 
алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку  
вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама  
{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се 
по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск 
ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл 
сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове 
одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим  
ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид 
есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва 
 ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј 
другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц 
дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < 
е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн 
неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи  
ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко 
 знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег 
 пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем,  
да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен 
ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња 
о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се 
 да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве 
> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} 
сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с 
ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то 
 је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на 
 подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га 
да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори,  
го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн 
е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој 
а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / 
фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј 
ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа,  
даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј 
бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе 
да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в 
бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в 
 Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч 
ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка 
је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи 
ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти 
ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да 
од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде  
она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О 
очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле 
господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и  
ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не  
а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож 
 препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н 
имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј 
астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам 
о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но 
 из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер  
га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој 
дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни 
ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г 
 и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си 
рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п 
ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не 
и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч 
родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис 
дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" 
ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи 
 куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с 
а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д 
 изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше,  
 њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још 
Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то 
 свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о 
устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј 
ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас 
баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ 
ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка 
d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о 
 што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с 
је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно 
ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, 
 Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр 
— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл 
{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ 
реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе 
ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако,  
и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат 
ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је  
 оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув 
ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле 
мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д 
а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он 
ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је 
и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више  
 ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси 
 проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? 
рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста 
о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј 
 и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} 
о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ 
вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па 
од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни 
ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да 
искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен 
 оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле 
: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био,  
два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" />  
илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли 
 стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер 
, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж 
и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега  
реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све 
 хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н 
идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима,  
певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све  
м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво 
ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала:  
сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и 
е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у  
у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен 
на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < 
лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот 
бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв 
" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај 
/p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> 
е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и  
" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита 
, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo 
 јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ 
Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати 
ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела,  
м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл 
буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о 
ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се 
ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке 
ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча,  
ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З 
а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више 
а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св 
 орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к 
{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з 
пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д 
он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би 
ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с 
ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа  
да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S 
ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м 
 Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p 
о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после  
ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв 
ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад 
 Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз 
ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к 
pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли  
ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и  
асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и 
сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа 
га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи 
ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна 
а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог  
њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле  
ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д 
аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск 
па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро 
а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см 
 — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" 
е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано 
искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј 
 више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу 
се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S 
 Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала 
чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да  
 чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме 
ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n 
не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући  
да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег 
, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г 
 долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр 
{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} 
 дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ 
 „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде  
а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код 
а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и 
навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу 
нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање  
и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са 
ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло 
уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај 
вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар 
ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф 
у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з 
 по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа  
или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући  
спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет 
, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада,  
зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и  
теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за 
могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в 
а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, 
о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је,  
пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису 
ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод 
али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза 
клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос 
о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ 
 највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ 
...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ  
м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н 
 застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко 
ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку 
апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т 
у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е 
} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ 
ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо 
гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до 
офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п 
а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с 
у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и  
оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И  
амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо  
 од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо 
, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се 
о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о 
ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн 
ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под 
о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с 
још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега  
син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p 
пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си 
 </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше 
илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик 
нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер  
, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред 
у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл 
вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p 
а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. 
 ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p 
.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п 
 Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи 
} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин 
 због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад 
љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл 
гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з 
 лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и 
о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с 
! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са 
ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се  
увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у 
 све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето  
а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д 
ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел 
осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра 
отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и  
<pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код  
јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише  
 подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н 
кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф 
 прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на 
 није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо 
је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З 
ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н 
није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј 
ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и 
, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај 
p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од 
 /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не 
у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још 
едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то 
по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з 
 на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече 
и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл 
огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је 
поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < 
кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н 
г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк 
е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни 
их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од 
и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време 
p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да 
ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з 
кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ 
н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н 
шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати  
стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н 
ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз 
но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов 
г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн 
а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао 
своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по 
 панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с 
та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж 
ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. 
ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би  
и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о 
о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима  
 који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, 
оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу 
у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, 
S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га 
ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе  
ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос 
 одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и 
принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући 
на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел 
рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав 
поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, 
ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к 
оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче 
ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у 
ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк 
руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д 
, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в 
итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м 
мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при  
елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој 
залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S}  
 па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м 
 кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма 
 помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под  
о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} 
 неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о 
 стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе,  
<p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако 
селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст 
нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр 
/p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ 
ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи 
да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“,  
да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра  
но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе  
дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су  
новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со 
 говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} 
 у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе  
миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г 
ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о 
n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле 
е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и 
Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с 
х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода 
дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид 
самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив 
им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, 
тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ 
шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} 
ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини 
е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н 
 пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор 
е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама  
м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по 
ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. 
а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S 
 јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим 
ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми 
, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д 
едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с 
ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе 
о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн 
ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос 
ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил 
 којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка 
аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S 
да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с 
тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње 
илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ 
} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа  
и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил 
тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ 
а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, 
вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га  
тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла 
 зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос 
</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т 
и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц 
лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је 
пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр 
есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу 
 матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S}  
и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д 
ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест 
страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д 
{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и  
!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл 
крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с 
игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве 
м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј 
е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила 
и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с 
штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не 
ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о 
ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих,  
 она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна 
век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за 
ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава  
.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и 
а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка 
овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба 
на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и 
S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < 
р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред  
није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи 
и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде  
и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра 
ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље 
 n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе 
ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: 
p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун 
свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т 
 <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој 
 хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље 
е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је 
 кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф 
 местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица,  
 воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он,  
 њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи,  
чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је 
 драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и  
огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и 
иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту 
асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око  
 не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу 
о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к 
шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс 
 а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим 
о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора 
ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била  
џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви 
чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та 
 њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за 
е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом 
светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед 
 гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До 
а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц 
ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се 
 отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. 
слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно 
иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог 
ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не 
 да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце  
њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с 
 кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али  
ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање 
, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, 
ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ 
е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М 
очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај  
ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар 
иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз 
</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св 
 као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи 
га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в 
ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах 
сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до 
бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о 
, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом 
амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ 
о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да 
ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад 
има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва 
 уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега 
јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је  
 да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам 
 прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како 
 гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола 
е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в 
 од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н 
му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он 
нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле 
 сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила  
рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре,  
е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе 
лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов 
и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па 
не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто 
шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где  
мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку 
руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она  
 саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И 
ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов 
 двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње  
била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ 
н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах 
дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б 
ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега  
рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б 
то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато  
p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш 
е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв 
 га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле 
 не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви 
уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек 
о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише 
 које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б 
суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај 
оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо 
ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину 
 двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба 
} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини 
стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав 
ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач 
где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је  
, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор 
S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо 
е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк 
 ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам 
Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> 
 сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био  
ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде 
ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа  
 опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по 
о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в 
тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи  
 а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 
 сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч 
 Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт 
се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, 
их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа  
, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег 
е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т 
> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и 
 уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је 
Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи  
да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т 
на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С 
на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је  
све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск 
док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул 
хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк 
отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз 
 од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о 
 Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала  
наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он  
оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил 
загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге 
рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г 
ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље,  
у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг 
ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са 
о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о 
 била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јад 
 ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
шао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена,  
стало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{ 
S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и сла 
черас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћин 
у кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за син 
е, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, с 
.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред  
 руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софк 
м ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на ш 
спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој 
осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди 
 сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејућ 
.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} А 
од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било 
то ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се досели 
треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће с 
а гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код кућ 
.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујн 
 буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој би 
 колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ни 
 се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једн 
пашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу се 
 кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лак 
 узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> < 
{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда  
 са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није ј 
већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што  
е.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Вид 
 сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, к 
није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; 
коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова у 
нетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привеза 
ан сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно од 
ме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трч 
оје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао  
 одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „д 
зо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он  
 то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да у 
а он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Ил 
е, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да н 
, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо 
одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, д 
вечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору па 
м тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.< 
е за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је 
вљају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се 
што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли 
прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подс 
ер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више 
еже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савије 
 и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по 
Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад 
 њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за  
има, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у соби 
у, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео  
И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај варош 
о, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме 
 сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра 
а увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје  
него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{ 
ње своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, 
S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплаш 
е није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту луд 
} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестат 
о тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину 
било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све оста 
 да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико стра 
, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се к 
асао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.< 
, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, 
га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или мож 
ислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и д 
вакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она  
 тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала. 
ганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, ш 
 никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило,  
ао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Ш 
оје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац млад 
девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на коле 
би.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме 
И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замор 
питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао ј 
 час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је н 
, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине 
су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио 
 због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега р 
ника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној на 
омаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, 
ку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала  
у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њ 
дашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се  
ржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од ј 
се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, 
а вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као 
ла би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, о 
ини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играј 
и, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одве 
} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осети 
{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало зн 
p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми ке 
ди, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или тра 
на беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, б 
ећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико н 
од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и други 
ам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак,  
дланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ћ 
ати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и би 
целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам 
> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом ш 
 удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђ 
е, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која к 
ла и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав  
жећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни б 
им имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она  
ући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог 
S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешт 
 се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сиг 
Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али о 
како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Д 
ире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После  
о материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито  
тово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако зн 
азе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њим 
 више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој горел 
ка, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јус 
њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и не 
 не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити 
е га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове  
ве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испо 
 прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Р 
о чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадов 
 какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, ју 
ага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо. 
е она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи к 
id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, ка 
на преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наред 
еце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по  
 сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог зл 
ка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, к 
а оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Соф 
е хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да 
м, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још д 
љиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у  
ог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају  
 — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће,  
бу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по 
га, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се ч 
ђеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној р 
ри.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанстве 
оје је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у по 
 вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред ра 
бог њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обича 
нили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне  
. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасв 
 n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они з 
, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или 
њивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, по 
м да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она  
илука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо запла 
више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био п 
 не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијањ 
знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око 
ише гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не 
 овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дру 
е дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет 
и је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и де 
је и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видет 
јане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њ 
а ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</ 
ете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се  
их, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаут 
тављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не п 
head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за ш 
чну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и  
у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама 
 скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али по 
 зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али 
а на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стиг 
фка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и  
 била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чи 
уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње,  
иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води,  
ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} 
, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим 
граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окрен 
{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила 
пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га 
мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да а 
да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе т 
 судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз  
, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда 
али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— К 
у од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати 
а му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за 
сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу. 
ти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а о 
дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да  
мерају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотон 
та и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опа 
таде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништ 
} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, г 
духу, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од прост 
ли не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер с 
ују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отв 
} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита с 
сте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у  
 тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, 
дише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се пра 
 му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесм 
{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, нег 
 крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао А 
ивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих ниј 
 <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што з 
 какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S}  
 па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечер 
дно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само 
и, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вече 
ре, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним 
 њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са вели 
икако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнако 
 из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, це 
а, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање,  
ми Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и з 
о.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу  
а шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који 
 остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред с 
ико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете. 
>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама  
 неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је 
Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим 
има.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, т 
p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, кој 
исали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са велико 
ам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и  
 иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и,  
ше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утрк 
ватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви 
о је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слу 
ли још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S}  
ек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле ј 
S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, ви 
ораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради  
није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати 
успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и гов 
} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здр 
би, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино ш 
 и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од  
} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{ 
} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио  
руштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом 
лико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже,  
јни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, 
 <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, 
аш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне в 
женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, п 
драсла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, нег 
ко брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина жен 
 се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чи 
 изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>—  
ама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још 
ну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико њего 
осла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да зау 
е дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марк 
 и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на ви 
везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и 
Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуг 
роз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад с 
пусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти 
ћ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном од 
испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час  
погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>О 
доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиж 
кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p>  
ице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одуп 
окмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из а 
ање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су 
почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се С 
је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S 
!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће др 
се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се н 
 узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у  
, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека 
зевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања 
 радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењ 
} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужин 
шко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу  
њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{ 
војим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е 
 чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из ком 
 без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од пра 
а нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седе 
једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их 
а!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају с 
и, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, к 
та.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам ч 
 и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само 
ер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његов 
сто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца,  
ла утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог 
је не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз про 
ило он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ха 
им чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући ј 
цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> < 
робуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклет 
...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињућ 
 среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио? 
ном, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb  
.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их,  
 Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да 
да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не дол 
{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па  
огу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда о 
оликим, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, на 
рви пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим  
 је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено 
 <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину 
</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свеч 
јева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била 
гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</ 
 му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање 
према, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу 
 што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. 
ом руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако ста 
поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не 
чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликоват 
тија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања кака 
добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пиј 
у тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само 
а: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, —  
/p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким г 
 пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у бе 
и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А т 
ебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опа 
обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак от 
его смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не пла 
него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада тр 
че бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марја 
што он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје и 
S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се б 
д, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и беса 
 тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и 
S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око њ 
д кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи 
 <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој наз 
Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова д 
оћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по т 
 дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p 
слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој  
к, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан  
овољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, 
и прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лиц 
њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изгово 
 да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, та 
 се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и заз 
ату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S}  
 свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и ка 
ешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлач 
оче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт 
 у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све  
ивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији он 
омчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда,  
адости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће 
ала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А најви 
м међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата  
ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он по 
код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као  
а се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај 
је се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, не 
пред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет д 
 сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“  
огу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса  
, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, пра 
ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, ј 
тећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му  
и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још ниј 
нтерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено сто 
 раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да и 
 не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одел 
ити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од ду 
расла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши ј 
 Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Њ 
иче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>С 
а осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој ј 
 пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка ч 
} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојк 
{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Ал 
 слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где с 
е би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> 
 добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да,  
говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине пре 
 приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p 
ко се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то 
ач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне ра 
љи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степениц 
ри се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{ 
ож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, д 
тала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пу 
, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
о јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из  
кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том 
олики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због т 
да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако д 
 крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час нав 
 пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бив 
кав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог 
их себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када  
ко треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због  
тина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>—  
овуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у по 
а би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се  
раје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радост 
ој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар  
е.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазил 
г амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да 
о венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све виш 
шканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од т 
ле, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И 
} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од 
, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да пр 
ударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</ 
ита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком:  
е, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Ал 
S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући бу 
 чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће 
ке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на гол 
 и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађе 
 све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потиск 
соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, ра 
ње салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} О 
, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће. 
дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.< 
оликом жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати  
пота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само  
, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склања 
 руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице 
.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из 
њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невест 
а свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибран 
рве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су  
вала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да 
 Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xm 
 страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојк 
 тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S}  
зду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка н 
ло одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна 
говим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — јо 
p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облећ 
ко устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служ 
ако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа 
ве лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога ниј 
а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити,  
 свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те с 
у и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепото 
, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела 
 оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша  
ипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика  
ато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио ч 
им осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, 
 само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједн 
 окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прс 
а и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по кој 
 те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n 
ла масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у  
де су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час 
она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} 
Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка ч 
ном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да с 
и опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку 
 и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>—  
ћала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се 
и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од 
е могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће 
то пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готов 
 долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврља 
тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>—  
нку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку ј 
о и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— А 
 да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да  
неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и о 
у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и од 
 сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Ал 
рне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софк 
у, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било ј 
ури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једна 
им, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу куј 
вати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из  
амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Соф 
овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа п 
а, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет о 
 част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни шт 
и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате 
оје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао,  
во пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина. 
о две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се 
 свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се  
шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на в 
ште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и 
напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S 
г тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада  
ха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до 
/> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не в 
ок они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се ова 
 што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и о 
е, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних  
е утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пу 
ди да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће  
ј, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Оч 
 кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе н 
 празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код  
 свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у 
ла:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се  
ће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе  
воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него  
м јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли 
да он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Ал 
о, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се наг 
се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </di 
празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да 
о капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија  
 се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга манти 
а запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мисл 
е из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа,  
чи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је о 
о за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој ј 
погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по к 
 му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Н 
ивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбин 
чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па  
о му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не леж 
са укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно 
 капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у п 
свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему. 
е, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да та 
 частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама,  
 чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва 
трча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један 
сти и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину  
нкаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а  
а, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго у 
му, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матер 
и о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и  
аже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи,  
ању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што п 
 Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући 
је живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди 
што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капи 
 њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили 
себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али 
но ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња врем 
 не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прод 
е била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софк 
 да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свак 
, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, р 
њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању  
 не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћили 
> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека 
<p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену  
ознато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и  
> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, ст 
, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и с 
да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и си 
него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међу 
 А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно 
 се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осет 
о одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад по 
к дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то прич 
 димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још ка 
ој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка нич 
би звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памт 
ијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од остал 
репти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{ 
о спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама  
арочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на дале 
, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, 
а их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах  
лу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за  
мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и пра 
плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела 
тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да ј 
р <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби 
ва и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима 
> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S}  
да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ши 
ио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она 
а и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало,  
 — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како п 
мом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци  
тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њег 
љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва н 
} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а 
иле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са пос 
сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мал 
ке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зу 
и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ 
 мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек  
љану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо 
?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрн 
ликим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од  
ије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрач 
сили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па 
 на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разни 
 гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И 
ед судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама 
, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и нас 
 пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, гр 
овцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју  
 под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све т 
а тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од неч 
ати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи исп 
главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Соф 
остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, са 
 али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустан 
и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се сел 
омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да  
ући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} 
отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима 
н јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке к 
ба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле  
амијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S 
м од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој 
под њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, ис 
 му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и ве 
а, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око вр 
еже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девој 
о није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из са 
чи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не п 
ну свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да д 
е кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанс 
а и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове 
 обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази ник 
, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му о 
ар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колик 
ена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који  
се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале 
дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и сво 
 прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој т 
мова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, 
идесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из  
ри врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу оче 
мих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се тр 
од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само 
вамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не  
 гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њ 
/p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широ 
м.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом б 
 виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све 
 зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, 
амо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривениј 
види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, н 
</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n 
иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том 
редузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — 
, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по том 
других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И  
ућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S}  
ио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је т 
де напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред С 
 нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило ј 
ћ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скут 
н се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Ис 
од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку,  
{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у свој 
а би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одс 
га ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S}  
зи.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жи 
 ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Ал 
ош мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да мес 
 да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им С 
 ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчин 
е, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имал 
 се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је  
м да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразо 
кву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, г 
 њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови к 
ли још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше 
уго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не  
 тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучи 
 гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида 
ата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, б 
трах од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, ра 
 тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом 
о издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до са 
ати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како  
 уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што ј 
есело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих пева 
тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да 
о трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко  
у води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње р 
етка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S 
ремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је  
де је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно од 
а ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одм 
нако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сув 
е рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа ми 
на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште 
 тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" / 
 би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, к 
 би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, бол 
 што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, п 
еиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад са 
{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова  
 разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и  
оји јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више  
е тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата  
.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима  
ха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и проб 
 почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још сла 
.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само јед 
бу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она 
о боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа 
ишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрш 
г зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} 
од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предак 
м попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши  
 се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед 
т виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако  
ћ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са  
ркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео  
 не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момц 
нограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и  
аке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе план 
о јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се  
{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку н 
Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quot 
Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни 
ћи у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> < 
је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И 
ом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из ус 
е њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, увер 
, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> 
да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газд 
, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p> 
, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој с 
је, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, ка 
уначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се до 
а гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка 
ођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осе 
опирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по о 
и дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и дру 
ише страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је  
 би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>С 
ебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се н 
} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о 
корачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро  
нула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула  
са да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милу 
асладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију заманд 
</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње в 
 и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје  
мо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Со 
заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газ 
само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само 
Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским 
 како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне н 
о иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата о 
амо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса 
вета и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у  
е и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!. 
рашно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачи 
ли, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да 
баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда 
ној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>М 
, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури  
" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на 
.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање о 
знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним оч 
лепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и  
пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и м 
{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао  
овима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око  
ама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдари 
икада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и п 
 Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се ис 
снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа 
м чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застан 
 а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургу 
е тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да  
енце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силниј 
рсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом ви 
— он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за 
 — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер 
хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у 
 чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати? 
 какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не,  
е, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва  
сам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више ниса 
ћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S}  
ује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знал 
га газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас у 
и, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... јо 
да га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n= 
} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Ку 
во!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S}  
Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и ко 
испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" / 
о, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после  
/p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте ш 
видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост сам 
"113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то 
 Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и 
ти буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко 
срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја 
 ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу  
— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала  
..{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И 
очну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без  
езумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не 
а не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада 
јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} З 
та и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И 
гињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му  
ар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро как 
 Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да доч 
 око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мис 
 ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка  
 броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, кад 
ала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он гот 
 то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> < 
тито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику 
м.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тог 
 Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада о 
/></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, ма 
p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и  
свим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и  
се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене,  
ко његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте,  
е, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га 
акав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не диж 
о трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је  
{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још до 
е меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао 
јас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није 
ри, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто  
лице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се с 
и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И 
 од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, 
афовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора,  
зила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун с 
ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже при 
ва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрн 
чни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радос 
 су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уно 
.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама  
де, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p 
веће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу,  
рвима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то 
овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и 
 у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S}  
 се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекањ 
ла би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насл 
вога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ни 
ао у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се т 
мо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где  
зеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више  
 бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним 
ли услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себ 
ој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице 
н чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасв 
и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком с 
срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, ка 
 наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не 
талом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако до 
Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином  
 потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва 
Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала 
спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукам 
у ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да ос 
ватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца је 
 Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа  
кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима рук 
давно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таван 
се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па 
, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуг 
{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, ко 
.. — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p> 
> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико  
рана.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, г 
ош мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Ал 
а? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са 
 старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, ка 
нама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здра 
ице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, ко 
њи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, п 
а брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде пр 
ва му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трб 
није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фе 
е пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мо 
о потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се при 
и су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би гот 
закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком 
 већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни,  
 к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше  
ј да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка ос 
у курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и  
> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећ 
авала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:< 
војим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш  
завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста,  
мо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што н 
} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мр 
 њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и 
о извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази сед 
рча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p 
то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једно 
ако јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче д 
 Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да  
ија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујт 
 је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би м 
уд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах 
 како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и  
стали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изнош 
их ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их 
а, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.< 
већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А 
 Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавал 
аквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретим 
их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке 
нако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били о 
ошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија 
осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа 
кључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше д 
{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у р 
 оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бего 
 онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да н 
е.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопч 
е прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, 
а се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ  
.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је најви 
</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере 
абећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није с 
.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ ос 
 мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до  
ек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ б 
 мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капи 
до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и 
аструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта  
а.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе  
.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана  
тављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњ 
ком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се з 
том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у сл 
, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева,  
ше постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему п 
са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од см 
 још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како 
 полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротниј 
1_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то  
 му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошт 
аква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна  
их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, 
о.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за  
ан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узи 
успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и  
а.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, о 
сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан  
о хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано г 
њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало стр 
.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. 
неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се 
кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим с 
механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкам 
од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што 
о да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући 
де.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз ба 
о отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста д 
војом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свира 
 виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно п 
ас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако 
, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто  
с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је  
и је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као д 
{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попи 
се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укоче 
о према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Гд 
а се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацив 
никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42 
љда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за 
новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} П 
ио, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају,  
вање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима  
са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раском 
 такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином,  
.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, на 
уда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак 
прекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорав 
ховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред че 
А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка ника 
и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, д 
ечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила 
приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о уз 
ће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнак 
 бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећал 
а и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, с 
рме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија 
 сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би виде 
леда, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке  
} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата у 
 памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не п 
лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те ни 
цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: к 
ћу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да с 
и.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигу 
одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће 
, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто  
 неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би  
мљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он т 
штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда,  
тала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то д 
ди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је  
још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тог 
е гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што 
S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као саж 
, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купа 
 под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— 
 њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и ов 
а више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време 
ила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила 
нај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њ 
 нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју соб 
еним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет о 
е, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И 
адост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа 
 прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим  
 се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мора 
реће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, 
виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ног 
х некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене  
ћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали у 
 оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад  
 Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ни 
 бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мора 
, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што 
сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</ 
ање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и и 
обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се  
а сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и 
реме да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немају 
 кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито  
 за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p 
о у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек ре 
ила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати за 
 било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад 
 злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом л 
ека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По  
свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихо 
 њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до 
 долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари аш 
кући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред  
 нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и друже 
ина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли  
} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, та 
 су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, из 
quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, сек 
здвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пр 
ћи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да  
фка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу  
у међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли с 
тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не мог 
 да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је о 
ђ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала:  
мамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене,  
 и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати г 
ко луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им ли 
 је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размест 
ml:id="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима  
 како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно,  
на душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасви 
еби, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије,  
о миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме 
то више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој ј 
ла при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле 
лук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зи 
 више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, посл 
 осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по с 
 не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње с 
и, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не 
од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горње 
 самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.< 
о на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно о 
оле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са  
а, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмер 
обито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, 
штећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и воса 
, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност 
к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом цига 
а, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јач 
нуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, ос 
чве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац  
х!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> < 
ити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не у 
е се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнан 
ке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улиц 
од ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198 
ове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све зајед 
Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што  
су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја 
застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Со 
олико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују 
ка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не,  
о њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда,  
 грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега  
и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа,  
 је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од 
реће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, 
рећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери! 
Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају 
иким земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче  
наш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да  
а све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Н 
ећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њ 
парушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да  
ше осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи  
 држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јел 
то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој од 
 са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само ј 
ла већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од 
 Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округли 
натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, п 
х, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуд 
ије на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегну 
, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из во 
о виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} 
 у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата  
ерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се ра 
офке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изн 
чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> < 
е лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разбол 
о њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се? 
 поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим,  
о љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, 
Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда лу 
ћи шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса суз 
.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њ 
/p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одјед 
шла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тоб 
чке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунил 
зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га ј 
не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га ти 
 је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се п 
жда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S 
гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заи 
.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, поб 
 би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде  
ије хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар 
стра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена 
је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла,  
то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се  
и тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осе 
 дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узе 
би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, 
зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке  
 и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, ка 
, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати ка 
 брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, ник 
несене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> 
ка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да  
осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ 
и уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше 
му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта 
 била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин  
био и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом,  
а, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су св 
болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве  
 све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није м 
 Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Со 
днако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са 
и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље  
је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да  
е му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да пропл 
же ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ 
а јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје ве 
обним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему вид 
са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се  
 на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала се 
ц, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан 
но избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу н 
изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире  
, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих к 
као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да 
о и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико з 
ло, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегов 
неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима,  
шта, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да 
— од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да ка 
оме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, о 
ед ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништ 
ни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, д 
И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све вре 
ећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у 
него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, 
 зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе ху 
ди, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази  
гла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угреја 
розори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не 
долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, 
ала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Соф 
тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све св 
оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, ш 
јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини г 
шкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе  
/p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробуди 
е чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због друго 
а, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав ло 
> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га  
а услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S 
!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} 
 већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марк 
помињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осе 
коме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање неср 
 тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, та 
ве, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и на 
, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била  
што због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени 
 могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и 
на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она 
били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, ш 
спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на ус 
Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему ниј 
лећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S}  
шла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није з 
, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је х 
таја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће г 
ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од стр 
, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње 
о би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери,  
 код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек т 
г посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће  
исли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрак 
је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју 
ка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, 
ало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне годин 
ко мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао 
ободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онд 
фка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, ув 
 изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему 
цама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину 
ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брж 
само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад;  
ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и 
 он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Н 
живати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима из 
очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} 
 он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је 
а и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако ми 
ио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба 
лико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не у 
дан члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и п 
ве руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу как 
 пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — 
рговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, 
кићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" 
јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто 
уге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којо 
и да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час 
одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би 
ајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лиц 
њу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче п 
разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки о 
и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато м 
ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре о 
м купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају к 
помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до уши 
же се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како 
 руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и 
олијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим у 
 оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажни 
а клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћ 
ра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку п 
же, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијен 
е истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била јо 
о коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, 
о опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други 
дсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху  
{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса ил 
 да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње  
сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по њег 
..{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче 
 од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: ко 
ке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, То 
 полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и 
дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше  
да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би с 
могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да 
да их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до 
заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћа 
рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се т 
као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачи 
„њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко 
батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде 
 из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и ха 
 ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</ 
е љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> 
агдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за  
до, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога 
м, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели гор 
дашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, шт 
 нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што 
ифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после  
, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали 
S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе 
зноси мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Со 
ше од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуш 
фка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију 
склицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако д 
пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод по 
етрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, и 
е а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, оп 
и тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их  
.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, 
ачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакал 
, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из варо 
уше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растуруј 
 загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо  
осле службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људ 
 ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој  
ва а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по ули 
слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Со 
ава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и та 
и главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш,  
кидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих пр 
глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш 
м сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, с 
Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер  
 и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да  
неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово с 
о удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, к 
само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из  
оја је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то 
ером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Поче 
ђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у д 
лободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, —  
е мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, а 
вим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој  
м, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због  
аљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим поти 
као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не 
еди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се  
 коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечиј 
 ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето 
/p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халака 
</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Зака 
а шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође,  
 мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око уш 
 Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгле 
била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да т 
и доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само  
ма би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
 се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из св 
 се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше  
и и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју соб 
 која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у др 
матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гл 
а, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима 
ница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједн 
како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи ист 
и празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, на 
ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, 
</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, 
е са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{ 
 од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове са 
дбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него ш 
е и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, с 
 учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову  
а одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба  
 допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: 
еститајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="c 
е судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запро 
 новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још  
ћи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили праз 
пап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја 
оси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и 
озајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та у 
је.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под 
је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих т 
— а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбам 
у свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Со 
озади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као у 
ане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог  
, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега  
ле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спро 
сећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање  
чијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се 
вали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихо 
, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити  
 сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софк 
неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, на 
 додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p 
ако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком 
венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широ 
им ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрн 
унавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад ник 
 цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окр 
она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније 
ћни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капиј 
дња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, кал 
арочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као де 
...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку 
ико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружен 
ких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако  
рча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака 
је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком,  
ер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb  
раг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у посте 
мо шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно,  
је бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S}  
 и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти п 
и: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, о 
да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викн 
е боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи  
а прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и  
 међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих  
 око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рука 
слаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом 
S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике соб 
 бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p>  
ој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би 
а јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, 
би, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, ч 
ога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, те 
се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они при 
ојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ б 
аностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патро 
ма из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да 
ти кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани,  
а, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{ 
бито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе 
више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онак 
лост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишт 
је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче,  
у, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка г 
јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога и 
це, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb  
доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и п 
ело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су д 
ћ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново п 
е оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину  
его да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb 
улом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шушт 
лачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S 
вим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до мил 
је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} 
рорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се ч 
г њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> < 
у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући ј 
одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, 
е боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гл 
тку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесен 
, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде  
и се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљ 
зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n 
 остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој ни 
х до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би б 
део код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан  
ње несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљениј 
S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатага 
 мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да у 
ир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот,  
 И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад с 
, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним 
оспод!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S 
 Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и 
еда Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додирив 
луживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало свој 
S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се по 
ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће 
ко се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, к 
и имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били с 
 нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго 
беси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене 
а; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мр 
а су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан 
стуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку 
ј тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у  
а великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утв 
вима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче проба 
на, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнак 
ону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћен 
чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те  
чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка 
око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела  
а је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка,  
безекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да  
о, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног ув 
јући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно 
 Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед с 
ми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“,  
шта и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна с 
е, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас:  
е, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том л 
гурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана и 
мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спре 
> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га  
 <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} 
син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један 
 просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, < 
већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младен 
ј и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више 
не и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потр 
, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{ 
ада он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе,  
p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са  
Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка см 
а и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им 
оказује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао б 
а бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, 
шћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И в 
лико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе 
је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене 
као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одво 
фе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не 
 ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p> 
ћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дет 
његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би д 
гласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, п 
ледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљ 
човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црн 
 овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се ов 
иже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући од 
га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то 
</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у р 
 у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео  
њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у кора 
е ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва в 
 је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду  
пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{ 
свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са 
ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само  
а сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада до 
пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упу 
ај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турс 
ако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поре 
 је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога,  
ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се 
о два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој  
љацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова 
 право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика 
ваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад 
ућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S 
 њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, 
никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневал 
Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, 
<p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све 
, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} С 
као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Ал 
е он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и гр 
када, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових  
лачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то  
да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило 
ама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магд 
ма налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S}  
p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Ал 
у.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико ле 
, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, о 
ко није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако  
р, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала,  
и сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту дове 
ном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Соф 
са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити 
упи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то  
е да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни с 
не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{ 
 кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрч 
 ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то 
ласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ва 
ом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можд 
о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред  
ање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се п 
ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са к 
знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој С 
гао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне ј 
прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Как 
уго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Ал 
ели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недељ 
онеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у т 
 Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му с 
од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да 
о.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула 
е поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још 
ечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када 
 бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку па 
ушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања с 
S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само 
е само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, запл 
 бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом  
а.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вар 
„Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла д 
S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећ 
ећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отво 
уге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у 
утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном ча 
гла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те д 
длазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комш 
 знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комш 
у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отвара 
е, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, 
 око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му с 
а капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, рад 
до из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурн 
гове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши  
нди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изне 
{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и ни 
ривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његов 
а дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула 
ве је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да о 
иш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, о 
никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нан 
 затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башт 
учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се  
високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад  
бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаг 
е.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу,  
адржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p 
 И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама п 
е сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог  
 него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{ 
омљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а  
да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Ни 
 устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла 
 ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа све 
и косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, 
исли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и о 
види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, 
и сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да нај 
квењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l>  
ој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта  
ше давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чи 
не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интим 
се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред 
ер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри поче 
ву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одби 
што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{ 
го што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова пон 
а, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ о 
заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од  
о <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала 
, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће ј 
одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз  
XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загреј 
у је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146"  
 знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све  
е зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве п 
>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, та 
ар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, 
ко још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S}  
јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ов 
 Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљи 
о ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе,  
 у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма 
 Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не  
купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још  
а ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз  
вари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост к 
фка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питај 
е било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још ни 
 у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је са 
ако Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо 
на баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће  
 шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не м 
же се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и оту 
оворили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришо 
 тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући г 
 у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свита 
/> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине ни 
 јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да ј 
и, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тица 
рса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећа 
ише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на ко 
ћи гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="1 
S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о 
аршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити ску 
ји донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла к 
S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознат 
ваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У  
ко влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева глас 
ако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> 
Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуш 
 поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда ј 
пкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах ов 
>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ниш 
 удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p>  
зника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако наме 
.</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на  
он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Пр 
S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне проше 
лим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за он 
 Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике к 
{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било дал 
је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена 
ло.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, и 
ије већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нароч 
а тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отић 
А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити  
себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота 
 радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће ша 
тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S}  
 кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улази 
 да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кри 
м устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити 
 је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гла 
Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопч 
а све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по п 
дала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као с 
 правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена  
p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе 
се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби  
е.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о с 
 о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад  
 <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он исп 
како не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излаз 
 после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда  
о, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и  
покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала. 
 је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јо 
насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећа 
 се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато 
м, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Ма 
 промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао  
како споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да 
у <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да  
 бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли 
 за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, пр 
отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно ч 
е требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто  
собито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ћ 
м мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко в 
 све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је  
век. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од 
шире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и сре 
је она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар 
 загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати к 
 <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом к 
г.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да  
 по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан < 
 што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, 
 њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него  
ао да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихови 
ају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са с 
 издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ п 
 на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, о 
.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати,  
од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога х 
ало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се  
озвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за ка 
о, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да  
у, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треб 
 одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост њего 
 колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слобод 
о по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши  
 одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и 
очито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да на 
пше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати и 
SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него  
д предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за ха 
 стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стис 
овом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом 
ахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да н 
 славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, ка 
} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем посл 
 није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом с 
ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све он 
од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун рас 
оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како с 
 се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, 
горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се са 
ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{ 
 <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с  
ов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихно 
ипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И  
се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде  
тишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта 
 се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, к 
 загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар  
ј, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке 
ејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} 
 морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обу 
, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећ 
ути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах  
ала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, 
зекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И т 
ра:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбиј 
 ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он т 
ћ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршен 
ала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна 
исто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве п 
ика:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући  
рила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и пода 
ри, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши 
им гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} З 
} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} О 
 убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, ка 
љујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах  
, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, ду 
ће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арс 
јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, и 
о томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује  
а.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити  
у јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p 
слободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више с 
егове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свира 
иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када  
 то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га с 
ога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S}  
се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, н 
 гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, к 
уршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад 
родати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, 
 не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p> 
 било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би С 
би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на 
, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не с 
е бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и,  
очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сад 
оји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не 
 туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у 
 ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је сино 
он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" / 
као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осе 
о за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она  
<p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S 
и, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све 
о чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да  
ено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по 
ле и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: 
ристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата,  
и! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} О 
га? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је 
— звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} 
че:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да  
/p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Со 
 друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S 
урах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па 
</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри 
екну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p> 
м као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</ 
брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, сух 
 Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само 
</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ј 
газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— А 
би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму з 
диш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p 
 Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и  
му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> < 
 у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и о 
. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у  
здарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка ос 
едне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између доја 
да какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Соф 
 поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика,  
 поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb  
извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, је 
а се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све 
е, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало. 
Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и про 
опа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздо 
гом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ун 
 као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосн 
 се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{ 
шика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На 
ати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало п 
се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то 
готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их 
{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто  
, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе  
че.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним  
 да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а ве 
спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се 
бу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они 
 са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је 
 грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз маг 
} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са с 
 покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек  
ије било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збун 
радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да с 
има негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу 
њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, д 
 због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађ 
d="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, с 
лова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио нат 
ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину 
престано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн  
ћао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у 
од белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудос 
ашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај кра 
S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуг 
ним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се  
оже се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача  
у, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, кој 
ија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљуј 
ве више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, син 
ко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим 
о, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> 
ма, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара  
ка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтан 
о једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закит 
ло тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знај 
долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p> 
рнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Од 
.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из ва 
крштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, к 
кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак 
, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на  
а да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушк 
сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ ј 
и необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он располо 
 А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако н 
рица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се ко 
ловине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и  
кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће 
сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, рак 
вет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, у 
им чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да  
вља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и зб 
n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, д 
 са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стоје 
S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S}  
остељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људ 
 можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се 
А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему н 
г и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S}  
ла, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, ул 
ве.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда 
о правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, 
тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Тр 
тало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винов 
е он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на ма 
/p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом 
 и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда  
а.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Т 
ст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мо 
 брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слуте 
отив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу  
ан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су в 
нуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред  
ећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да 
S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у  
ачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по  
знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толик 
 убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за о 
ве уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од ум 
масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је 
д свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака жен 
онова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи  
, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је би 
 него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> до 
е испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још  
ром и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи ј 
 Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне,  
ла се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у ср 
овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљи 
ашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долази 
 усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стид 
е, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до послед 
е она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча  
јући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо  
 ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да 
та, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим п 
аве, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, пр 
 што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра и 
 од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешља 
на већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе 
 И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p>  
 комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка 
а је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страша 
часте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када 
 њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.< 
 неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили  
лико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима. 
> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо  
ају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао  
 на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или ран 
кошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила стр 
већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продуж 
XVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патос 
 не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</ 
ебе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим,  
X</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек зво 
и већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога сел 
 и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје С 
и одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се  
и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, ост 
 тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се  
дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито н 
е! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир 
и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, о 
нима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много разви 
амљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље ост 
ат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да ви 
 не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала пос 
од њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост 
им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са мат 
кошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; п 
во свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{ 
зимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимал 
руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за  
а повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гос 
ујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, тре 
ос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија 
та, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не ди 
оћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице н 
лука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се см 
о дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" 
видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на т 
а, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћ 
први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, распра 
у и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано ос 
вала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, 
ега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто ова 
к плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у бора 
рана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чарш 
знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како 
 сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет сп 
 сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и да 
земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо к 
и оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато 
чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у в 
не цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи  
оче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по  
 да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде 
, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више д 
 само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она  
S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседлано 
 мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада  
танувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и око 
осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан  
примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочека 
фру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здрав 
о да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве  
 она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нану 
тлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капиј 
{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на  
рата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледал 
ој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац  
е.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А нај 
опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и н 
, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и  
дили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била об 
та да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курј 
p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у посте 
 слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са велик 
ве ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још кр 
, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зној 
 овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да са 
Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене,  
 онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са 
ј дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао 
о, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свек 
нгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да 
м говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не з 
и радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S}  
 је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њ 
, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увиј 
ошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из нек 
запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стр 
војом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за т 
талима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као ник 
као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредн 
и и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, 
фка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним пор 
нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је 
, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На от 
е рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гла 
е собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, узд 
јући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> < 
рва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, са 
а шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да  
са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div 
отова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као  
 знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ип 
аборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му у 
 и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом пог 
д ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и  
е.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у гу 
ре, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, наро 
, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Т 
вим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, 
и овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа 
p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба  
е то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају ст 
з далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, 
ена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да ј 
тно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију з 
з којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би м 
дећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изнена 
би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p> 
у вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му 
 се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи 
акође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{ 
— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је ка 
дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p 
 седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него исп 
 момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то о 
 одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} С 
за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била пошт 
да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не  
: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} П 
апијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је ко 
 заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо 
 n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са  
за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се доб 
идећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће  
очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једр 
ице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно с 
, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, и 
 Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, н 
 стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да насл 
мали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно о 
исавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{ 
остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, ник 
шћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему 
 да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да д 
оће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и  
фке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сеља 
 њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сад 
лено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изг 
ого.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, 
ј да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, 
у бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме ов 
утина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко вр 
 ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и 
>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до 
, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А он 
другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномања 
 да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На,  
 по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од б 
 овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све ви 
{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и  
у, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, 
ла и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен 
и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јо 
 како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево  
, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се 
 Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим ан 
ходу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да п 
за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басам 
чке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која 
еке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на ли 
век, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле  
ити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, глед 
 излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубит 
дело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p 
ка нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју с 
, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислуш 
ла, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, к 
х Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од  
а ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од  
жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, д 
како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. 
по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже 
е лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Ку 
 задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео 
тац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, мој 
ла разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особи 
, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и д 
лећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери 
је, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољав 
ак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње ни 
слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега ба 
е горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад ка 
махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож  
начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А 
амо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут,  
И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би  
е то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак 
прављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче  
 све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској 
својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да с 
и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заист 
 имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, 
слаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађе 
IX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку 
и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхов 
се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.< 
су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.< 
бу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени 
 трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и  
једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо з 
иран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због  
 наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом м 
њеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасви 
 се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе ду 
 највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да  
ој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на к 
 хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из пос 
из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мал 
чиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето прод 
а, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена. 
о чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Св 
 зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су  
о чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих 
 су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се ув 
ком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, 
но пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем 
ама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb  
нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са нек 
 се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> 
елог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка р 
 год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро. 
тки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} 
какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она 
објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод 
ба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у ам 
обе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада  
 Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, 
p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>—  
у је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати к 
са није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још 
пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А ова 
> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, за 
 га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, 
жати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, сед 
 опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камењ 
} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се в 
да подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега 
 томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на свак 
је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више слу 
ш.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од ње 
ато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, 
агао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и н 
 мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} 
м ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне  
де су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и д 
ојеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет 
 кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Со 
 да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са  
рави — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и с 
, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А 
ви“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је бол 
.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би по 
му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматост 
поштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију 
ељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прек 
узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— 
свим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фу 
ком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Ш 
 онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели тол 
поцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опши 
 излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, сабор 
о, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти 
pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова 
 осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појур 
 задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће 
 ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку у 
закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од  
гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: 
знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А м 
д ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</ 
S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена 
ца, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима к 
 да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је 
 своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, п 
ар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, ко 
би да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред 
е готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сас 
а сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити. 
 њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n=" 
оче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен 
и, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих,  
топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећ 
чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се св 
и гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова са 
вадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затвор 
ек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на рав 
т све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, 
ом почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши,  
реја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како исп 
акле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало з 
 што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу ку 
то пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и с 
>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим 
 се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера 
иде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем,  
н сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктав 
тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма д 
ред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала 
 Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то б 
{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n=" 
аном, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, 
 ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка п 
ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, наст 
има да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао  
 плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S 
 толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетк 
а собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на ду 
дашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, нег 
 подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала 
о, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S}  
кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви о 
тлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их ј 
ала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу н 
е, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље 
се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И  
амо да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.< 
е више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашин 
и.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када 
скрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послуж 
а, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те з 
бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да 
о матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже 
оје парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену 
 само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас до 
 не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно  
 да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужев 
 ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујн 
S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њим 
о.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати,  
{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није нај 
— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што 
ака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пр 
иш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шац 
 у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој 
е он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни  
 видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати 
е би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, р 
 ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме 
еговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, ве 
а и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи та 
еднако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газд 
исмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! 
продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је бил 
зду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете 
} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује 
 хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе,  
а!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отиша 
и о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што тре 
е.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се 
ову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{ 
 ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што в 
p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је  
крва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је д 
{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око ку 
тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму 
е досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе 
 све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним ш 
гу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом,  
 пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, у 
> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане кос 
 би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапа 
не коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима 
сто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена  
ући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим  
неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће  
орена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог  
еје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Ве 
 увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био и 
!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спреми 
равили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устук 
о што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на ово 
 мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледал 
га: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њ 
S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њ 
да већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекал 
уботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, ч 
 све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче С 
а сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару,  
3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и 
ризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу,  
Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, с 
 се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђе 
ти а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p> 
ади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жељ 
жи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пи 
и, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{ 
n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку,  
, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки 
 под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга ст 
је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде,  
уће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала 
о и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, 
е кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је  
акву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања. 
ева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и  
а алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— 
овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова 
еног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што  
ако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано 
 свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охраб 
оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак  
 па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту  
 јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини оп 
 свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорга 
урније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле  
им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и 
фку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И ш 
гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутави 
бе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође врат 
.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> 
 руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, 
.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече ал 
Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби  
мотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} 
стане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у  
обру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S}  
а њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац кућ 
тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грд 
пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и ист 
видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би 
злетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и 
 по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путо 
ођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири. 
амо што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу  
ши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је с 
ебе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} 
чама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S}  
/> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се п 
а, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не вер 
} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ к 
{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гла 
и бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду 
ладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним с 
 кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка вид 
 гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некад 
="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набра 
ућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, к 
догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који 
} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не  
свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча 
и се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред  
ој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим о 
 Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце 
не наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку 
амо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по д 
прсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку о 
ло.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к 
је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника,  
ху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју ку 
њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да  
?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај 
 њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што  
 <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим про 
је могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово н 
и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, п 
послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини х 
, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштова 
, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће о 
војити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није  
 из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око 
 све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат ко 
о јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{ 
е по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Пон 
 самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што 
 да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ 
жења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, заврш 
стоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или слав 
е ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, 
, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обел 
лав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима,  
ироким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузам 
 што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у но 
еће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из  
рела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, така 
цем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{ 
њиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекор 
p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софк 
/p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S}  
:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</ 
и; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{ 
си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софк 
 ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њен 
е женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не и 
није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p>  
лика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен ов 
 он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим  
те!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету ст 
Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава  
не и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесн 
, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној  
 радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се ку 
 леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево 
леко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да ј 
ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле  
{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, 
ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он м 
 то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: 
те их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, о 
 му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се т 
ореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима  
те прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над какви 
ко, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала 
ве ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, виш 
 с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо и 
и да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и д 
сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, г 
талог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по з 
и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се нећ 
ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља мол 
и за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“ 
јвећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза 
бе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску 
 <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети  
ашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родб 
, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада 
тајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан,  
ува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и ста 
а, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разг 
ли се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мо 
есреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој с 
и испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито 
уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога,  
, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, ни 
 једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, в 
ена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребр 
ер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту 
оче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост и 
мо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободни 
ању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи обл 
спред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она 
 — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што  
 неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папуча 
</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново о 
 да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро зак 
ћу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би 
 чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „дво 
мбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, нан 
.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ов 
шу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и 
ихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, 
не разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на посл 
оли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка о 
 би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе 
д њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало с 
 ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није 
днесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто к 
ког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила  
 Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S}  
ако хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" />  
а чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, п 
ка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала 
има, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да 
вима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А к 
доше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући за 
 он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје  
> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, у 
око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се та 
 Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, 
тком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, 
а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се  
ајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушј 
 не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да п 
о виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове н 
пруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно  
свим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били вес 
у белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу 
а у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефен 
им, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је 
ало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно  
две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила ост 
редао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, и 
ва њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати  
кама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а  
остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за  
 ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу  
ада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном и 
а, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Си 
них некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвен 
ну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њ 
<p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ он 
играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина д 
ва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцрт 
амо ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са зап 
иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри 
е да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућ 
акажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што б 
лато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак 
и му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком  
ко.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота из 
држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни 
е ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због теб 
дло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњ 
је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готов 
ла, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он си 
 као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, к 
 нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, 
о, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, 
ости, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалаш 
ник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаг 
ао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њихов 
а у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не 
ије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним санов 
ати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је 
 Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему,  
рин, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетк 
 њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала ј 
ега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролаз 
окри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, б 
сенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалост 
ештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће 
ткако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и ра 
ним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој с 
урно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће с 
ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали 
а јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољ 
а срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово л 
ти оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, ка 
 ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не  
а се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пи 
неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А ве 
 са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не  
оге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, 
 да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <p 
и јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затвар 
ране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што е 
 мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и 
} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према  
вим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико  
 може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако  
ру, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори 
аву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и 
лачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не 
 А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена  
 нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благо 
о постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S 
гују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негу 
, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће 
, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осе 
вама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела гр 
ило му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не л 
песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободни 
ако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама 
ако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с 
о млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софки 
њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости 
тимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, с 
га, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће о 
одом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, ма 
 била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све 
врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S}  
а Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може мак 
прт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како  
ице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама,  
, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: д 
и једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико 
ђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу 
че и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких  
ласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страш 
а дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје ж 
друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује,  
да ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месе 
шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишће 
виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме ка 
чке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод шт 
ко од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и 
 поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорг 
а и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p 
, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црве 
ао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио 
 као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу  
 а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкан 
и да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при в 
ју како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако  
тише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне по 
сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је р 
о је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на  
лена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак 
 „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала  
ије ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са остали 
а ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од с 
али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је 
n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако  
ца, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју  
ка ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је  
 животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније,  
е и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред св 
ку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а прив 
 између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, д 
, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све с 
иде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како оту 
могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, 
дити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер збо 
l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измеша 
лађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да 
аче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Посл 
ли капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у 
заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра на 
аше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је он 
ју, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако  
ак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није н 
во сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</ 
ек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мо 
 кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивал 
ује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелост 
отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, т 
а би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом 
 вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да с 
обио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се п 
 га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио 
како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Ју 
е новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорил 
и, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај  
би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачо 
он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће 
ри, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, 
онети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софк 
Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћа 
 и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и з 
вама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више  
е Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И по 
S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило изме 
о свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њем 
ли мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли ј 
ово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако  
осећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности п 
} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, уве 
о да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама 
ко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, ш 
пе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од њ 
бро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да се 
 што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ћ 
мора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, 
тоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака,  
и, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готов 
о брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и  
 они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће,  
.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва  
ива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више н 
се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом 
које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више угр 
чала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, та 
та ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, з 
еће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да  
мо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама 
рена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да 
еној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ к 
ан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећ 
ој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако спор 
ало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како  
раг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци к 
 /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били 
њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнут 
а, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа она 
 госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлиј 
о.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно 
—Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на ис 
му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S}  
 на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од  
убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би 
аршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебе 
, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чист 
 да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спус 
а нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно,  
 га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако  
је, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме  
ни ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила,  
о мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софк 
омукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, нег 
ет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мр 
и старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања 
а, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> 
ћи и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, к 
чешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како 
У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опру 
еснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и  
аз, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између  
ад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би  
родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долаз 
кали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче  
, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати,  
е између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда г 
 тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледа 
авија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда д 
ест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S 
да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може  
дним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и он 
зан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, ј 
бало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из 
а.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у г 
а их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ једа 
у како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиш 
ући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што  
вим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не 
, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати! 
тогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученос 
икот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, прас 
битак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S 
и и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би  
 било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно с 
емање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и 
не у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да 
готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке г 
о обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да с 
 издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог ком 
во лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</ 
 соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је ка 
а, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и 
а је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не 
ло цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" / 
азе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства ка 
у, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са с 
Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. 
ве доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли 
х каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случаје 
ила сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири 
ено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{ 
 сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да оп 
ворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и  
јни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свр 
како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допусти 
је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Ода 
долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао,  
ће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га о 
него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим кр 
син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оц 
 шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малакса 
 никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S 
ени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у о 
од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спре 
захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити 
отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њен 
ада их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако  
 по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и 
истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе јед 
а кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S 
 време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Нема 
и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n= 
ености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, доју 
 на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње,  
х, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око ку 
чели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ  
да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, ув 
 ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, зан 
да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко 
а, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особит 
 и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни ру 
тих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били  
ранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му забла 
еркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била  
, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику 
 и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у на 
а његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p>  
<p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, нег 
а њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена  
пуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада до 
ај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечи 
дости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годин 
ла јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, м 
н, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:< 
 овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећа 
то какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после 
еднако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно из 
</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{ 
и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и пр 
се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом св 
 свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак н 
заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачен 
 за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу как 
чиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове ру 
, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, 
тра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро  
 чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседл 
или везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналос 
вених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дуб 
о да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна збо 
> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само 
волети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада 
 стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на минде 
о се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој и 
и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, поч 
нашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке  
S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она  
ј Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S}  
е заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ к 
му, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показ 
е знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарн 
 настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио  
у, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећ 
ће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи,  
говарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне —  
.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S 
а је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разгра 
шта.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом,  
страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак с 
е!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама уп 
 Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему. 
 ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу,  
ила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне рад 
p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада  
агди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој 
мо би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупља 
им...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Ц 
се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби  
го неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све 
е ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излази 
сти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не по 
p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у к 
едва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у  
 не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужава 
редусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза вр 
рко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи То 
p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{ 
 тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног  
pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су за 
и се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ев 
је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети  
} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему 
сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И шт 
е, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрљ 
ка!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више жен 
рица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ 
— као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, м 
у, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погач 
у, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја с 
еди, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче  
 и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без  
S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ће 
ијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само п 
} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовк 
 не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и у 
Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је,  
а, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упит 
доре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. 
дижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему. 
сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар  
ли ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} 
 више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И он 
еваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега,  
И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све ја 
ну.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне,  
колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случа 
је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и ова 
ка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они,  
</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су 
асти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и р 
 кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његов 
вању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест годи 
и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би с 
и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када  
ебе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина преве 
још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер мо 
Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p 
/> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је 
је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И 
а, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, 
ове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="9 
у, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збиј 
 узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је 
а је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла 
не свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губ 
ујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хв 
ита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом го 
поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при 
 куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На пит 
да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши 
40" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S 
јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда  
се, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скршт 
да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада 
лед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он в 
у задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати  
 њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је п 
 пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најб 
ово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је  
{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасви 
ији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} 
ни, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са гр 
а и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао  
о своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га  
е вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p 
чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником 
е, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо нег 
остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени 
, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарел 
 очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као др 
 Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и 
ако први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уск 
а је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети 
к на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној 
, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Ст 
ајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме 
итом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, 
рово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне кра 
удици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због ова 
преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж ум 
у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> 
алваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Со 
ликим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дука 
а не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} О 
.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> < 
н све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као 
ме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, осло 
а, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамот 
за куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, ј 
ио затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и 
ињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он 
јући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по тргови 
з њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{ 
и, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирућ 
ше мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из  
 тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме 
Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио  
p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледат 
еља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не б 
вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и 
реко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да др 
утина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После с 
а полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претр 
И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што 
S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно  
ије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год 
а бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаки 
.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми не 
и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p>  
, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он м 
оде, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S}  
>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети к 
оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу прин 
у, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> из 
ви пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ни 
ћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицо 
им женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли 
а, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он  
рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p 
репет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она 
реса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније  
 прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека  
ставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо уд 
 јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ћ 
.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S 
, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта до 
асти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, 
о да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он мно 
са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пиј 
.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити пор 
ева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, ми 
брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с по 
 онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав п 
е хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — 
од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n= 
 и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим чла 
остире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S}  
рају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S}  
са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, зано 
четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт 
а слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тих 
{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара 
тео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да 
отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, је 
више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчањ 
.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, 
 од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је 
е било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама тако 
оји би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надглед 
 оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и је 
да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући м 
овања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи 
 се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком д 
е како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчиј 
ко у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није  
е само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њо 
рво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познај 
де кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, 
свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију  
ко себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, за 
мо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
м гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Ма 
е одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, 
вом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да о 
калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на  
ба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме пок 
се од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала 
 рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешт 
о он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од 
је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке,  
тору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изној 
љу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ 
дједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда го 
ли.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка  
 и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је М 
Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и св 
и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепрша 
фкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="12 
редаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком о 
ру који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више из 
"177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и 
е свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Ма 
х ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха кла 
о первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати  
ела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако све 
 увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S}  
били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n= 
ах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену 
подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у 
творена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, про 
, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава. 
 још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некад 
еднако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и с 
ама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање са 
ед себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} С 
 секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с т 
ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште 
те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је  
S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат куло 
главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и  
и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Ка 
брва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени 
 двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div  
е не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, од 
, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свеште 
њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења 
тицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, ал 
 од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мисл 
аде.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од с 
дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у повер 
о стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, осве 
 гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућ 
оте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту 
његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући  
ле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамја 
о и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде 
вирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна,  
 кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је. 
и: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понес 
.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мир 
днака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привук 
давно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и оду 
 чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли д 
и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што ви 
чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како  
овање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљ 
Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како 
 вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако за 
д жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела 
е поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудн 
 чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, н 
томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свр 
го угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где ј 
она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не леже 
дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бе 
е и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како пошта 
<p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S 
>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и ниј 
чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништ 
а покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивал 
 све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је та 
есе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо  
дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, пред 
о треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној  
ше излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, 
Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој т 
, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихо 
оди натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га  
ожда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би гото 
де, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ 
p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и 
ама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама к 
 се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али 
 би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спав 
хана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова 
 бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све прест 
сту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту 
не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољ 
амо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж 
 од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141 
на одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S 
 себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, ш 
о сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би 
/p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој у 
ој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој пог 
 џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софк 
м, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане ш 
сти и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S 
а и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких с 
намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ на 
мска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и  
, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вар 
 где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, с 
ао увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затвори 
аз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке кл 
асти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју  
лоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радост 
ветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, по 
а, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми 
т у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а на 
о кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изглед 
/p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике,  
, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али 
селио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка 
 није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорач 
та се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била с 
Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: 
се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале,  
p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз проз 
ај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки л 
овог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гла 
к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је 
е, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто зна 
м и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек с 
али.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S}  
ли из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском 
би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо 
ако иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата 
а, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је си 
имећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њи 
кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз 
издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало ве 
него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да п 
е затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре  
инама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртв 
 састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их уве 
 са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, 
 /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакв 
{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса 
а и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спа 
јну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запрж 
шеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним 
чела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле  
 тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка 
ада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собо 
 одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силно 
о, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њ 
 само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао 
куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њ 
села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, 
 њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мат 
тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних,  
, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, и 
 Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, 
 шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно  
везана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њи 
 да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза 
међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, 
њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла 
 све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога н 
рав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње  
 истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело в 
невала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда—  
драва, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, 
/p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојк 
е годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо зас 
 мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода 
патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, д 
дала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазил 
м говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда  
њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли б 
ћу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на ко 
 за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађено 
се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У  
а не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да  
 је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли м 
легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако тр 
 се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S 
него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи мо 
 очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се ве 
 кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка 
мен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је п 
ј се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ра 
лдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гво 
и се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знал 
силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из 
ћи Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ов 
 појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да  
 /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њи 
за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због стра 
 она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мир 
косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S 
р остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувен 
е себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него 
и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидал 
је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући 
она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе  
S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључ 
терала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала,  
спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и  
 ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и 
тидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошл 
овима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад 
} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат г 
Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над цркв 
 на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тод 
носећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дан 
8" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само  
ије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очим 
 Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод  
 матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало д 
папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, 
ук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у  
и да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, ка 
, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео  
стинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{ 
ти сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођен 
а слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши 
девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су пор 
аскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоз 
рише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурн 
ресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа вид 
ра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима с 
?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се о 
олаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда б 
а, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само 
ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по 
еденим до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је 
чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно 
, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад  
вању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толи 
 тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му 
 се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па  
њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинско 
 соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку п 
 увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс 
ше служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у т 
е.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло,  
глав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја С 
оту, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да с 
хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p>  
аспуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама к 
спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздр 
је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шало 
 је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, 
 капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно 
о сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане 
ек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када 
ује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујн 
пијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друг 
и, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, 
, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткиш 
 он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Нат 
и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама,  
остом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу 
шкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али 
Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је о 
n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер 
што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери 
ући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које оту 
вши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и  
 и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донес 
ало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и  
ећ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим 
{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одвед 
патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређани 
а ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио 
есто у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута за 
рено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text 
шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им б 
ано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог ог 
, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож 
по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету  
кне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> < 
-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога 
бини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успав 
ћа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко 
 шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и уви 
вом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И 
ме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак мор 
екорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она х 
приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" 
осу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним 
 се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S 
8" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и 
ошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њих 
вке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих т 
стајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са о 
 која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа 
к иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније 
ошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и вр 
гле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раме 
грнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од  
ком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин,  
око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигур 
 довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и р 
дно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном обли 
ним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сни 
ко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из иск 
а и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што 
 могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, прав 
ења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошко 
 са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, 
ом смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак 
 као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газд 
тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и  
упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаље 
иземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора 
ено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „св 
бе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, б 
вини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица  
ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркив 
, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање шк 
по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> прове 
ма и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито с 
код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки 
ши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима 
 Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручн 
уку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком рук 
" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утиш 
.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно с 
 после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год  
рејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага  
овој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, к 
{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да  
д кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у но 
им већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима 
е и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још н 
ви и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала н 
а.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па 
па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запрета 
офкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се  
да је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихо 
ак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Д 
уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести,  
м хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлот 
Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је 
е нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега? 
провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између 
сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, 
ивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: 
о учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шал 
ен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва  
} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим дла 
 да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни  
 која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласни 
ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сут 
грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза к 
ава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да с 
ао у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> < 
 ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, у 
е стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће. 
а јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгу 
ше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку 
Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељан 
таји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледат 
 село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, уш 
свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као  
ична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан см 
о са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу се 
 се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S 
доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одуда 
 на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је  
и би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино о 
ставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од св 
ошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово  
 почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса,  
ве лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; го 
и помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клец 
анке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођош 
павши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са и 
је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак 
 толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео  
{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврн 
ог празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа 
 Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим 
у на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој 
ош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S 
 била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је ни 
 које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. 
ношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит 
7" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и  
pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакл 
 ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега 
о би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ха 
и осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, кој 
ђ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да  
56" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несиг 
и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета ви 
о, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали 
— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али 
ла, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинам 
 одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело  
а: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом 
 пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред св 
, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка 
у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са 
ивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли 
 неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, глед 
 радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, 
 да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после  
и међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звони 
днако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело 
.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је  
, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} 
о почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан за 
ако је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујн 
е видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазу 
оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али  
S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најг 
свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним усти 
ређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раск 
 почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала 
Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио ме 
ук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући  
ећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, 
мање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелаж 
тављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и 
 учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се зна 
а више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се 
и бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила  
ана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак,  
јасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округло 
S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком с 
е да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и  
изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, ск 
т обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, св 
ене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она о 
и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и ј 
да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до  
а о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса. 
и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Со 
че пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Со 
S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли;  
 се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз п 
 воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, к 
 учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слуш 
офку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
 поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса п 
ло са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се в 
} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место  
када, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и 
а осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А ниј 
 већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се 
енк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Т 
ако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да с 
ка, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежиј 
о тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари 
/p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начи 
ученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поч 
фка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим вид 
не најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова  
је, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било з 
, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у но 
, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда  
их, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да ј 
да иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да 
јој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што 
атило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлил 
нам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S}  
ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе 
нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и б 
њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанул 
 и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изр 
ије ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Ма 
з капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодо 
 Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле раба 
> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пру 
чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да  
амо што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато 
и свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, ј 
апучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, 
 него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод  
ћ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него по 
шао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Коли 
од закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њих 
} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Ј 
ечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лиц 
, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S}  
о стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плака 
 горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у  
едао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста о 
ако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како  
не и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се т 
шњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат к 
/quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, ова 
 и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа 
е, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази  
у; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цел 
ко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде 
е требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће с 
полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подр 
 правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и 
ако би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да  
ска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и 
ворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли прима 
помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утег 
, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике све 
{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу 
ред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче 
 долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И он 
 нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од  
ош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друг 
е, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори ов 
 су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колеб 
ну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењ 
 између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њо 
Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела,  
па.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да  
ва је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прост 
 рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, злато 
а, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога куп 
на тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, 
но.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по  
трахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на  
ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њих 
о покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он н 
о га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магди 
то што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх 
/p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} 
леке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —ма 
е од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржа 
о би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним п 
.. —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се по 
леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча  
 се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва с 
ричају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а 
од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S}  
ат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, ос 
} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа 
јом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуљ 
 а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, прилик 
х а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{ 
Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела 
оче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што св 
 прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је 
p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку г 
офка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи  
ком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети как 
, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p>  
оше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том њег 
 се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Мар 
сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одго 
изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соб 
/p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро н 
и јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити 
реће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку н 
 почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S}  
а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околн 
ма.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а д 
о њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и 
 поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренера 
сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао д 
 ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари с 
чмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола 
 су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже 
је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водо 
нађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div 
 остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалиш 
ји ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да ј 
али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попр 
офку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Т 
ега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање 
и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показ 
е би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то т 
 Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како 
то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрада 
 зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова  
 Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{ 
.. —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — ка 
>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, и 
у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око ко 
ала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала 
у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S}  
 али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала 
јну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда 
ога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да  
мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових в 
 њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често узд 
право ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се к 
е она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све с 
 А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се на 
 Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето ка 
м гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног т 
ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стањ 
весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихов 
ба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручиц 
уће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојал 
ући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку сило 
рачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шт 
ом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знал 
да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, в 
та, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, ника 
о, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су 
да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при њег 
она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, збо 
еном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, 
офка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</ 
ених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело 
марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино 
 имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И на 
зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже 
уке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим 
а толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем! 
једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не  
, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње о 
 кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и 
е, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђ 
свим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то 
и, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: 
куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појав 
е.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред мате 
.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод ње 
 по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прв 
боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не мог 
 не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа  
ена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка  
фка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећ 
има.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На  
други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то м 
каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетк 
изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко  
аскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, к 
поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од 
— и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни  
досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он б 
.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне вел 
каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само 
трасна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад б 
ени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове  
е, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, ј 
 шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв 
и, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да б 
зама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S}  
вежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оде 
гле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је с 
иле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб к 
литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вин 
ставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како 
 зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко,  
n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, д 
 опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, не 
 слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породи 
 даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да нећ 
 што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је 
ки урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, по 
о кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не ч 
родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него 
ктом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p 
, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотеруј 
 својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао при 
у, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњи 
фка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста 
 Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред  
и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да ј 
а.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, 
да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио г 
а браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових  
више да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи 
 била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи в 
је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бр 
а.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесни 
рабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде,  
а, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapte 
 собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њи 
— (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори 
а у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим 
 да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено 
и раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те С 
и, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостим 
мао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, гро 
и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин  
ткопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом с 
е, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, 
S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам з 
кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила  
м отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Пока 
, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном  
 њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шушта 
 ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А 
доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као 
ласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је. 
зи.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани 
е све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска х 
у, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад 
обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње и 
и, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот 
шкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>Посл 
и, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов к 
е поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким 
еба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошко 
 куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Вид 
ке, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од ско 
{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријућ 
ке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу  
 стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих  
од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готови 
И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на  
њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јо 
има са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све  
еподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није  
о њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна 
 се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан вазд 
д год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се  
 када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше 
због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази 
ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још кад 
а падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико ниј 
узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, д 
 и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега са 
зо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, попра 
пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабост 
, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху  
асео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима мог 
 испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуг 
о се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“,  
е, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распаса 
га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашк 
 <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек  
и, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би пред 
згуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде 
 сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, њего 
удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је,  
Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на с 
што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гл 
 насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter 
 одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде 
орио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче,  
а му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју 
 од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продато 
иру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пр 
...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо 
>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S 
а дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још ка 
нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио,  
с овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући  
 дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за кол 
 коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад ве 
тонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као ув 
p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи  
вилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, од 
 изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> дос 
х за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечањ 
студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S}  
 далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стр 
бом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њо 
 је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са ос 
их и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у свој 
знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да  
и, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="13 
 у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се 
 не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је 
ер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не см 
 кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се,  
ост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним  
кширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо се 
b n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, са 
е заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти да 
рабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изн 
ашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као у 
е још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, ве 
по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А оп 
 али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцн 
о је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети с 
 све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан,  
 не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Ниј 
а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она с 
када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, ј 
ји, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} 
ци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли 
е, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пр 
вога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ра 
 тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поч 
да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по 
а му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукам 
чког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је,  
то је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зар 
 црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, 
била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износил 
вета Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као о 
е.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S 
 се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S}  
р тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да 
ло.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од ку 
ћ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се  
S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не ул 
, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не 
о Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се ј 
{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је би 
елим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобниц 
е није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратиш 
 јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у ку 
, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва с 
оче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе  
ви код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек 
вши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, д 
у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они г 
 и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Дево 
 је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на  
као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, 
 мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> < 
д када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из њ 
цем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, т 
е се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале  
а подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљас 
 без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овам 
кав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска до 
— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, шт 
а столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p>  
 то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особит 
а амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, к 
да, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је би 
дарало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом докса 
 куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као  
па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би  
м Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећн 
а, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, 
жило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одјед 
S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> 
и је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је ви 
и ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али јед 
Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи заст 
ежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S 
јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћал 
у, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А ме 
сељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак 
 и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој т 
тово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, уд 
буђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ  
још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, ме 
вом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њих 
е година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га  
лико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је 
м кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан  
м својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако... 
а, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</ 
 ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас 
ојим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{ 
ти, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца п 
регледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при р 
и лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вар 
кујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више 
.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада же 
 он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по к 
асније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њ 
но тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју  
ст и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније,  
е, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мисл 
ла, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се но 
зумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ 
а, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да  
ао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="3 
звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузн 
ни села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се 
кових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући с 
исти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кр 
ра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{ 
срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог,  
већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча 
лагодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S 
 чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за 
још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пе 
ила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо вис 
њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како д 
 новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{ 
узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S}  
их пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се он 
по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона  
кве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село 
 горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и  
драганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса. 
ћи се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при хо 
 Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трч 
 прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама 
ци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних 
 А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојал 
мијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле  
службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу ви 
d> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се је 
слободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све 
ижава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год 
слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена,  
о их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио св 
} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поре 
 витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како 
су, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изру 
прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Он 
ко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света 
е и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на  
о собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пош 
 чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} 
в срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка 
ок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ног 
оре, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима,  
 светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим је 
ет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још  
 је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склања 
ога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није б 
врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас в 
се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, 
уна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код к 
вим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој ру 
 јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је бил 
сити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, с 
аљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупо 
, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пр 
е ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега,  
 пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напа 
 метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него та 
 огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти  
 да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноста 
икад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што 
тежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запитк 
а преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких  
Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Нек 
 чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рук 
 целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако  
 трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грл 
 је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла 
о од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а 
стрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p>  
ј се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у го 
 не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{ 
ечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да  
 сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p 
{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, 
аже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по  
b n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да 
ином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу 
да овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет 
млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то  
ила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да  
} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго пос 
не су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S}  
су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће о 
 у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, ка 
 опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих неслани 
о то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да 
оге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој приш 
, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на стол 
 силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, кол 
пуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, 
 врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S 
и почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсви 
како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, 
се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трго 
оје су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој  
зорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симк 
 одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скорот 
навала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да ј 
 је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас  
утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256"  
то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и 
вечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужа 
 ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да 
е Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што  
а би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви с 
ту виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, с 
 Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да си 
} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима 
 донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим 
p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била ш 
зо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обе 
> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка. 
{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S}  
 би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидан 
адбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када п 
о увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворе 
лазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријућ 
м а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пош 
у избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трж 
 само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, неста 
и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда 
 старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се п 
 тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукоти 
 поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од  
има, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод т 
 а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, ук 
то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досе 
 послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се так 
ема његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" / 
по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње,  
Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка с 
аш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> 
ку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом за 
рашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Н 
ако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знај 
еко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињањ 
држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете  
готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако  
, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од  
од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију: 
атаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се о 
жену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да  
ри сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S}  
ароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење 
ила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од  
 трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје 
 хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њо 
чи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио  
кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је  
чи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој  
 и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе. 
доше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да  
 прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, 
ла увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се 
> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топл 
рлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Са 
већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она ј 
оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: св 
и своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} 
дина да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од 
да су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се 
несе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле  
ћем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дво 
накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада о 
иској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под х 
ма девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутраш 
ер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да  
 на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</ 
рбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из шта 
 тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дан 
ју, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на с 
ћи се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и 
="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не  
жен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим ж 
неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p> 
д прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дво 
ити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен д 
осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показују 
" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац 
 мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој  
ко има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну: 
љава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепе 
p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбија 
алуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више нег 
е и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се стра 
нити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће,  
 Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мор 
а срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и леп 
а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" 
 <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења  
у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није м 
и и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима нећ 
о и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рук 
морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу пр 
 што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што ник 
 да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда п 
о, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало к 
и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и н 
е настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисо 
 на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свир 
мо би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{ 
ко од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, о 
и да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Гос 
идови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S}  
но одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо ме 
лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордост 
ој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S}  
гао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши  
сату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, ве 
, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе  
{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја 
ојој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослоб 
> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и  
, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она  
ну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш?  
е хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сад 
ло се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уз 
ртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само 
а неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, зајед 
а што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак ј 
сле тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S}  
, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме  
 до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, 
ек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу сво 
и још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне б 
нојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза 
е са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући в 
ављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом и 
чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен  
у биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> < 
 Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи. 
 забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њ 
спод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, 
арице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да п 
о много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисал 
, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} 
 га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</ 
сила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана,  
а шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађа 
децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кро 
, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јо 
им и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зар 
требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника с 
 он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, 
па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, ника 
p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео не 
ај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се св 
ћу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по док 
реба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они  
 по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S}  
ост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, ки 
 те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да 
ију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, д 
ид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тат 
 која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разгова 
цем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким 
офке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај 
нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена сн 
оришта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама че 
е.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тес 
ола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућ 
ој на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А  
е, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе 
дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбу 
И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тат 
тицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовал 
 на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од к 
ема светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен млад 
са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и он 
 врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{ 
S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, 
асположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је наме 
не.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везо 
 би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред 
, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетк 
ек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од 
јао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео 
за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у 
, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у  
е му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај  
 гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови ј 
ацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћили 
, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући 
 газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, ње 
 драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му т 
срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ  
а води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и  
те капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста 
е.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула 
ком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пресед 
ај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале ж 
би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, ис 
Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како 
ма, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни д 
, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не  
порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши 
ојасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и 
ратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов 
ши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтан 
ња, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узви 
 да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће  
ом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди М 
се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би  
 што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Т 
еце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад  
 она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу  
то, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе 
ице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p 
нце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, 
а види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осироте 
доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да  
пет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песм 
у.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган 
амо да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S 
дзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах сла 
е воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе зна 
 њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка 
 пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била  
аршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа 
, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље  
тави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као ш 
ла чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, и 
етку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећу 
>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић би 
ко други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око  
није не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз п 
олазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њ 
скошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S}  
 и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас 
има је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се ок 
ер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</ 
једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и стр 
е могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао  
м гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су 
{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и 
 глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="6 
 ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине  
еговим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да  
 — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Соф 
лаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да  
 то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, 
исте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он 
е, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долаз 
 и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда  
, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се и 
 њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више  
ог одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на ла 
је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео 
ери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе б 
ојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката. 
а, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и он 
поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још н 
бож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него с 
ауздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још 
ти венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у 
никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке  
доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Ку 
 готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико в 
па, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb 
 мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не п 
и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре је 
ије.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој 
ови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p> 
руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећа 
ило осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста  
вамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и т 
 могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову  
че да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава  
ри, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних п 
хна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче 
те, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да м 
оче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башт 
да, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и  
а.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку уда 
 нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сад 
риште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башт 
 А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слобо 
она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p 
му остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом,  
међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сеља 
отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека,  
ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле о 
ве свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мири 
етов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо  
ед интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању  
о и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb  
 И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сироти 
их корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозо 
тенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње  
ина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома 
агда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} 
, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до к 
 ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, паз 
ледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија 
нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш т 
љем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али 
.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако ши 
тадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највиш 
да, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио,  
бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S}  
се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бив 
зећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и д 
ако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S 
 да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега 
ли алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе,  
ене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат ос 
аиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: 
а тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер  
ежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више изла 
је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као ос 
сто, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне  
е како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га  
ишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито о 
 од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте на 
гда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестиј 
ласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <di 
 насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију зама 
 мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице 
к, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чи 
ободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине 
да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена 
ико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде  
та, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му  
досним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне н 
едало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа ј 
а ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— 
згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово једа 
 на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџи 
ред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављ 
а, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе 
 натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда  
{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче  
и ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, с 
ђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим  
бегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчав 
ажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и  
а могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој 
о, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да б 
и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се  
га што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост. 
о крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изн 
агдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо 
и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним  
бог посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, нећ 
зо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то о 
 знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне,  
војим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити  
и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене,  
 </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и и 
 жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надн 
е прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломунов 
и и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном  
шице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком  
ви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређи 
утра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваки 
се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше ама 
 се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што 
ве друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој б 
ка, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усам 
<pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>—  
ваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају слу 
57" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:< 
<p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не 
а се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, М 
ари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек  
, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот п 
— а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више 
 кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Д 
аском некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно в 
е тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим 
то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уп 
раг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом г 
тави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је 
ери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, 
лио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужа 
и и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погач 
е замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, 
тлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да ј 
тала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприро 
аснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је  
јући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него об 
 и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила ти 
ти јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су че 
јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то 
те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце 
урно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, и 
седео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуф 
 И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто та 
 улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, 
не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У  
ве да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њи 
е ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним 
ик!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — ј 
86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненад 
ма.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Ар 
ије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S}  
 се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у г 
а се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар д 
ињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад 
з ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету прис 
 једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, 
, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добр 
 мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мр 
а чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису  
ености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови 
да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет 
<p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чив 
иви ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи 
 Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије г 
ама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагла 
 А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и ша 
 Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко  
ма пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по 
се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, о 
арош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на ку 
о оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле  
гађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родби 
еде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше  
, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сеља 
о ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друг 
, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је к 
 његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да ј 
је хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар 
ки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! —  
 <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало с 
еђутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почел 
 који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је  
е толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи. 
 о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу п 
, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, 
о да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и сила 
а влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али 
љи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као  
 и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне б 
 чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда 
ега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и т 
а очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} 
 плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а  
а поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела т 
е.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари от 
лепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јас 
 Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са с 
м потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ка 
ије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се п 
 а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли д 
, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима 
која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијо 
на звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурба 
ави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S 
могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да 
} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето 
и лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу с 
ра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе му 
ко тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софк 
ле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њени 
м, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} 
ак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се в 
аче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да  
има буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издво 
вом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала 
 крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи,  
 није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају 
лети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на д 
дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ пр 
ом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала  
све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испун 
ше не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се од 
 окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у 
Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око  
S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зат 
ћи од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би 
е, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p>  
вљу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и в 
ама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној 
а, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код  
забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гр 
им местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо б 
ароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је 
шак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао мно 
е са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Н 
ју је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} 
опли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намес 
ило је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда  
тиви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада се 
зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам,  
з грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би 
м мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред њ 
уревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком 
ха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он не 
ао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе по 
20" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис  
ни, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну о 
мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било д 
ова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улиц 
то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да 
ра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нароч 
 а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака,  
е светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, 
ада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим 
трепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него  
а ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра 
у широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} 
ештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах п 
и опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио 
ди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Там 
И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери 
рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са надн 
а никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и  
да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она с 
 за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости 
— ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање  
вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им н 
е дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али  
тово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође 
то кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато там 
јтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су  
било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} 
 се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не  
напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страх 
 у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} О 
као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осв 
целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећ 
ћ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би о 
ма, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи 
 то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек  
мет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највиш 
S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вред 
ма, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољу 
ећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, им 
да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можд 
 да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом  
, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мир 
 њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови дово 
ла колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb  
 помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који  
бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
јих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико н 
свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи 
оред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почел 
је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, поч 
јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" 
а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова 
 <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и п 
и како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом 
туци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво шт 
 слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они,  
и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овак 
овошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, 
и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када  
за зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад д 
 ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају 
 света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком  
офка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, ра 
и к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом ци 
поти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, с 
> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <qu 
њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог пол 
о укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p 
ипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње,  
есно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ош топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али 
</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у 
читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није  
код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издр 
ичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради ш 
 него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да с 
свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осм 
а се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим  
углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са  
удати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, 
b n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све ви 
 оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n=" 
 од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само сл 
не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши  
 није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена  
, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим 
к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од кој 
ош тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} З 
 предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S}  
а над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њег 
Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек 
 засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никак 
незверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да  
 Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог 
ли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по 
 капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софк 
те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, б 
рса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте г 
 на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, 
њка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само ки 
, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од та 
пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна 
а на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опе 
на пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим дл 
ванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, за 
несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, ост 
то је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, ка 
 поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двор 
поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, глед 
и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по тав 
лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, сам 
њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она б 
 остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао  
време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Со 
дмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има  
ала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и 
на отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини 
 не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу 
оше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{ 
обљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати до 
p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Ј 
зи и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу с 
нуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори к 
ве више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гор 
="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек шт 
уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови бр 
 који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Х 
ије тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да 
ле и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и свак 
ним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да д 
 у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она ка 
омири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p>  
е кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по п 
љајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је 
рајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и би 
е већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свећ 
 напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама прода 
.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јата 
 далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био ј 
удила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати  
 да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Д 
{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и ма 
јући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше д 
ржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у све 
ла сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражава 
ако ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ћ 
рила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми,  
сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде  
рт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини  
другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ћ 
не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким  
а ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењуј 
 Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, по 
е она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{ 
а; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="17 
ај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би с 
ога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња 
 Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остат 
о из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све ост 
/p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећа 
ебе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику  
ене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њим 
ице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало ј 
у, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судби 
е долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у 
низи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво  
у, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покр 
но, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зн 
 сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, д 
 собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S}  
т, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{ 
осле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симко 
е приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ни 
ла је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршен 
и бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чул 
 гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихов 
наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у  
 у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, од 
здржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p 
он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми  
ајвише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се пре 
 само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, к 
 уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и пет 
и из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав гла 
це, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из куј 
осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као к 
фенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта дол 
 <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје же 
 или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од с 
 својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ 
ојој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорск 
{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој н 
 девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша,  
је било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, к 
 очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста 
ром.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда п 
, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је извед 
како мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети 
носећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину 
се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подр 
p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако н 
, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из њ 
 као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега н 
е ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кри 
сти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији 
?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није 
н гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погре 
а главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово,  
де чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из к 
ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а т 
{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колим 
 новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и  
ћи преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи и 
је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо пос 
до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не 
иже био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као  
може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S 
ајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> 
 тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засић 
зури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица 
остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери 
астрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И 
во унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да 
знати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кро 
ко горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се  
жена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре,  
ало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако  
он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеш 
ј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњи 
вена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрин 
 целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим соба 
а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одма 
ead>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, 
ла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S}  
о ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је  
о јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Сре 
чно би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама  
стави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најгла 
стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од ј 
зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучен 
какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не 
кшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога 
ур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава 
е више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, 
е, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Со 
22" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише в 
 и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну в 
p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркв 
ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети ка 
оре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на  
 Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно довод 
жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где 
особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због  
ако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави,  
ре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се 
а био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу 
ти гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити 
.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да 
змешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајк 
у раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих  
 се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи- 
ед њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније  
жући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу 
јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке  
 њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на ма 
ату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, так 
и да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе 
најући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, з 
аци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да и 
е у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по 
 прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са исп 
е им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да  
јајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у 
ловина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извук 
аље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац  
 — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су  
 својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, ми 
ироко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да ни 
днео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом 
 и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче  
ало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се 
ојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Дале 
војој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; јед 
покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не ост 
на осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њен 
игару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скрш 
е, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их та 
никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али и 
</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то 
ар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не зна 
е газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи 
 упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на  
 није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се к 
тавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дођ 
ује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино 
а она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, к 
 руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од 
ећ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако 
 подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и млад 
S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало 
а велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовање 
тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исеч 
и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије о 
да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајн 
S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном за 
се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање 
ед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да 
печене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена  
сто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму  
отроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином  
и, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже,  
а је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако 
то може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div 
сипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p> 
поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: н 
ћи својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба,  
одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе  
о дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина по 
олена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, ко 
у пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача 
јом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је б 
мах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би 
исто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској 
 заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену П 
ним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене  
 Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у 
би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора 
ада се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатк 
чила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" 
 дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање св 
спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> 
нска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Ј 
 могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како  
и да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога д 
е јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њи 
одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обр 
бе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отп 
ан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће 
 И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи  
 се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се 
 из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда,  
аки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, м 
, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је з 
 смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али 
љење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби  
 као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него ика 
дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Об 
еницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађ 
веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефен 
а, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p> 
 беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врат 
 јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, зауст 
 кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно 
ле многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И  
ше и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, 
пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудно 
 састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени 
има да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и бу 
усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раско 
, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама ро 
о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} И 
 седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или  
" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка бил 
а њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и  
 љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра 
 каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, н 
чени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди. 
зби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тих 
х кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер т 
ирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скак 
заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи нова 
но да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да игр 
за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепасти 
ама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он 
била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, усле 
и је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезве 
ђења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречи 
ен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили ис 
то тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> ј 
ду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуре 
ише него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих 
лушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње  
му држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној ј 
 унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла 
p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо к 
 ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила,  
се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</ 
е он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико т 
 га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са дос 
ча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши  
о њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар 
} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, бл 
, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S 
, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ћ 
ријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S}  
о били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да  
нем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и,  
<p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софк 
здахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што  
, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само од 
 пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, 
чно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено 
 силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S}  
па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањај 
јом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и  
чашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто ј 
але да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би  
а би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо  
.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејан 
ади него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле 
ако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, б 
 се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више 
мао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спр 
, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а оп 
ћ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, г 
уцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређа 
 и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и до 
 је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати 
лом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S}  
ео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај  
има и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене 
нако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу  
једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузуре 
углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном 
у чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му игра 
азуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушк 
ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, сл 
им по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при 
агавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, ти 
очека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, 
 да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе ид 
 опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац,  
н јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њ 
, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до  
, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна с 
анким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је  
њери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чист 
са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуш 
ом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође 
ко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо 
ту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се  
да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик 
итио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовим 
<p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довик 
о са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S 
о дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек 
мехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима 
тио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и д 
нако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са  
а једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и ра 
 главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само н 
о како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте р 
ити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и ко 
И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не  
 се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у с 
би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Ку 
о се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија с 
ијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више драж 
ова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S}  
ћу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, т 
а катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су 
колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је не 
рати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и 
о тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено,  
аџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо осв 
вој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од с 
 је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадб 
 и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне уд 
ле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окр 
, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је ина 
 треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља о 
овлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи. 
, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радост 
ити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S}  
огледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто 
/p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита  
распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко,  
и и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка  
дајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то  
о што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркам 
ас отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где  
обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у сви 
 пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче и 
ла, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а  
а је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зат 
а уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А  
Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њ 
 сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И ч 
ндуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скид 
а врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Мар 
 неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега,  
жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у тасл 
та су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се  
ћи главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>—  
да, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази,  
, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред  
орелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ у 
за очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе. 
ај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не зн 
ла би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остав 
ећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему 
{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да с 
 буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти  
еће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и 
јом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђ 
тављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој 
н на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не 
и.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у 
 Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, 
скује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њ 
, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјај 
а, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дан 
ој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему д 
те, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да 
чав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заи 
прати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, ис 
 среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{ 
а лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p 
ајвише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви с 
едерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога д 
ући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она пол 
p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијс 
оји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирниј 
ачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидо 
другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} 
их радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облач 
ећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због  
засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, о 
ћи купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из 
днако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је ви 
белим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију,  
светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било  
е моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, ча 
ли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она би 
асвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до м 
није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не леп 
а је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} 
глед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онак 
врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морал 
ој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута 
ца, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мириса 
ко му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена,  
 антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана. 
 научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога  
хте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узб 
г није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{ 
, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике ле 
који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из 
 n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга 
ки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут,  
</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а дру 
егова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега 
траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више о 
ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али 
 <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакшир 
му ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он д 
гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран 
 неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде  
н и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Ми 
, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати д 
ца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам  
е нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ стари 
Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да с 
х, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врат 
огла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, 
 једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он т 
чела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — 
 прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свад 
еше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и д 
ад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грун 
а, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне 
 сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је ве 
 А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — о 
олепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада ње 
ђство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га 
ећ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког д 
о Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распрема 
о посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после  
четку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јес 
 црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико д 
се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а ј 
страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и 
ј матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио 
 остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо са 
.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пр 
ој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ни 
ихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од во 
а бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као 
у, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује  
иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би с 
е јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, с 
та до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жаго 
е увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку 
е повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена би 
, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место бл 
ије га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његов 
е са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао н 
 да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</ 
} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи д 
 да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се  
д главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из ку 
ру, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, 
јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао  
ив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код 
ато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то. 
ом, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини,  
 амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати 
се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, 
и по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n 
 када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити д 
боту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин с 
бе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није см 
лест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је о 
а, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји нап 
знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће,  
ркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је ис 
амо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њ 
, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље 
аставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако го 
да, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S 
ста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица о 
 врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S 
стивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света  
тукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не са 
 исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да дол 
прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ 
јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, а 
и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би  
јде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, с 
трахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина 
} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, 
ије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су так 
д од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које п 
ме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак  
да како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса 
глим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој  
Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало од 
 би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови 
 кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи с 
 Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од се 
еђ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика 
жном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било 
шла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на раф 
ко који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспав 
ричали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богат 
е то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ниш 
беле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дво 
 отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, к 
 са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све 
 шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда 
е климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по п 
о претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући 
а се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим ку 
он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и ка 
нко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него 
, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама н 
 сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и ко 
к.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и  
уна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме 
и то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да  
 и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно 
научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као 
што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заист 
ога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" 
ви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути,  
 само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне г 
аства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки н 
етили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би пос 
за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је  
стаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не в 
Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија 
н.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће. 
м прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њ 
олико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди- 
 и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из 
тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се 
али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S 
њу, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, мол 
да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А  
 пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се  
чко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{ 
 жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и 
слати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаут 
и и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком 
 што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе  
 и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p> 
 Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену 
је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били  
ца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обич 
га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му  
е сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо,  
 стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио. 
са, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стид 
узама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је са 
је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему 
међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како 
м сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у  
лакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{ 
и се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном,  
 пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к  
не биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме 
е чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна  
ликог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софк 
и је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу 
 не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста  
 силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз т 
ане, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу  
 поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува каф 
она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} А 
{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд  
 је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тач 
на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрц 
а да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да  
а капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би прив 
 може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се н 
а.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чи 
b n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као  
у испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пи 
купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Ту 
сени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за 
утне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и 
 себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А по 
ад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнеми 
е се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </d 
а и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго 
ом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у исп 
 не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и  
ва вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили  
 су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се  
, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другим 
аци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије 
у спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рук 
:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер б 
ојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она ни 
о, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље  
ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана. 
је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у с 
его чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарад 
, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме 
ка види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен с 
доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде 
S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и 
аме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— К 
је надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се з 
шкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада дав 
 Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њо 
лом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда збо 
</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и нај 
<p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убез 
>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе ш 
.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да жив 
ани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у 
 капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи ви 
рса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесам 
и.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, 
ично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необи 
ли какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање,  
е шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимат 
аса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну  
али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све б 
Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не  
 је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајал 
 граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед п 
еђа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће  
з ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све  
01_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима 
ом снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} А 
кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по н 
, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Ци 
 те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани как 
ли славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само з 
а, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећ 
нако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда св 
н прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се к 
 око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим  
офке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матеро 
ва све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то п 
ући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки ст 
да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори том 
мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе 
 осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све 
 прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек с 
од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из 
 великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на 
загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и све 
ашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени цел 
рата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158"  
ри Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, ка 
 који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је с 
ш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим 
је из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гро 
пивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S}  
ен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме 
ука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећа 
али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео 
могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ћ 
ш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ј 
и долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, г 
ене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p 
трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не мо 
} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој дв 
о, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвени 
еликим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јас 
рс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезан 
рачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, кој 
себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p 
ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друг 
д куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана 
 богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе,  
 каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, н 
 Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас св 
животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије 
о шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све  
а прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује 
наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли 
 <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па.. 
.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама 
"216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито п 
види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском 
и што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи как 
а њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотр 
у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, 
рочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> 
то једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и 
с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наред 
како друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом 
>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе 
а га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике 
 — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и уби 
евају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако л 
ме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, н 
то је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> 
ану обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заог 
123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакши 
 и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S 
е поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда он 
небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак,  
ти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ 
омшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S}  
 уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се 
, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Воли 
испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигур 
весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сват 
кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је 
/p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, с 
ј чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчи 
х, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући  
виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер 
ије тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као ув 
, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би  
е његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би б 
, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто 
ве то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака:  
>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакш 
 је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, г 
е.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи. 
 месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али дев 
 када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и лар 
на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћу 
асте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, нег 
 ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави 
ога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — 
јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{ 
смехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду  
 радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> ма 
најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а ка 
и!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њ 
о ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на у 
ржали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвај 
би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код 
ој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снаш 
и, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да 
овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у нов 
лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не  
убити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није м 
 види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, са 
о једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и  
ену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефен 
м је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загре 
 или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не каж 
 то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} 
гао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и гото 
 свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по куј 
ао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, с 
 мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све в 
 другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{ 
вчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће. 
м бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јас 
ијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно  
, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с так 
 колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И хан 
води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, г 
то се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду б 
не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџи 
мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу о 
ћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, 
омшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и  
по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењ 
јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упи 
ња хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширива 
не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали 
 кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све  
асне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} 
окренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, и 
агду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као  
одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину к 
ли су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гр 
јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко 
и пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се 
 упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>—  
накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне к 
о, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немо 
 правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са ис 
ће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је М 
ло добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да 
у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка доб 
да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си,  
" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — к 
на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба 
 вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој  
ста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у до 
“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и 
 смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће ј 
кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, ка 
ад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети 
 се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хај 
, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била забора 
озирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика  
 особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} С 
.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и 
јатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, 
 ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ с 
е то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се 
тављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец  
трина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топл 
 кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, 
њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући с 
Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада би 
 дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магд 
 „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире 
му неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да 
у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ип 
а врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погл 
 би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож т 
ћи оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда 
е ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али нику 
иле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле 
им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не тре 
од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та  
 је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима.  
 капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају 
уго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јел 
илан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, кол 
 кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредил 
му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много  
од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни 
ећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, п 
ју за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак  
 очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и 
 бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док  
заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из куј 
} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену 
 новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се 
ави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p 
нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом,  
 свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свил 
 донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, н 
, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и пре 
 грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и с 
лаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што 
уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запи 
ј губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> 
ућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и 
ајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и 
 слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта  
Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика 
више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему 
тким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала  
бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усн 
и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом  
 пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к 
одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за с 
н тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кура 
д њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се о 
ед бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметни 
 не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа ош 
ле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њи 
услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра ру 
на знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче  
/p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој 
прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скину 
 му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не 
 скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозниц 
 и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило 
 и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је 
а јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову к 
, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати б 
 највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је  
се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе 
гледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо 
ој матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, н 
о испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчани 
им, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечер 
 антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S 
е изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај  
толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи с 
чеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање 
 себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, сам 
на зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода 
 им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и по 
узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени н 
 немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба 
м подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, к 
ко њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да 
днако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Слав 
птрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! 
ри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да,  
} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Све 
, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Со 
баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и 
 је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она ре 
га гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе 
, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56"  
но пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у к 
а је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би  
д степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капи 
 међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана и 
!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад,  
отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из  
е у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио кра 
ала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црн 
ило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре  
 сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна ка 
а лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набрано 
обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загл 
етли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у 
е му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико  
 отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено 
 Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало 
им ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада  
љно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{ 
да чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу,  
, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и ка 
м сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве гла 
, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасв 
само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан ма 
к и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил 
 не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао 
з баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И он 
 у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погл 
т, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, за 
ио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ћ 
није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га с 
је био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека с 
и, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где 
 би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весељ 
вим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се 
 прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише с 
 рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело,  
али живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко  
 весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" / 
?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И о 
ебе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, в 
ост и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила 
амо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но  
џика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе  
, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, 
знојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> 
јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи 
ели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, 
лук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче да 
у ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је  
 Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизм 
се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пеп 
офка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он бр 
n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и  
дости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, др 
ова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{ 
ц.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно д 
, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа. 
народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи,  
ека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кр 
расно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S}  
 све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и т 
ици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> < 
к, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type= 
о бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му ј 
 због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" 
 као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да  
 са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се од 
љу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од  
ећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пора 
 по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жил 
а Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и  
 уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право ч 
 женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би уве 
, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на  
о ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази  
и тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а 
исто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је  
 истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се  
а осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње 
шију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву  
им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купи 
ији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде са 
<p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки до 
раству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуд 
ше, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати ј 
ћ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се ј 
p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="1 
прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осме 
и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима по 
о.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су 
дмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздиг 
обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат  
 арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље т 
лави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба,  
е и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишл 
ремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који ј 
 оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући в 
аци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали,  
грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није 
оста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још 
 стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оц 
p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је в 
ост, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато! 
, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино к 
p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се  
амо да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у р 
и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж 
олиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица до 
 одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих 
ла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, 
ним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће м 
ети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако н 
робови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који ј 
фка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле је 
гле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви има 
ивот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није из 
ања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада 
то треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Оде 
 га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љу 
твари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Как 
уга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну  
и тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену,  
 метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију 
еће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, зна 
 метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звал 
новни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чу 
 као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну,  
кад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div 
 што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снаја 
} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам,  
 је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S}  
 самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, с 
аде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно пошт 
 затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док 
ође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе ко 
сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се ш 
испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет 
ала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софк 
 је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у  
 голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да за 
оз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у куј 
оре са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитава 
кшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њ 
 њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још би 
у, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, б 
 при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут 
 и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађено 
ибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са  
да радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела,  
 могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, п 
 стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумра 
о код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах 
било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био поче 
у више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене иско 
да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S}  
чију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако 
ља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као ј 
вији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свако 
а околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, н 
куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овам 
е примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и  
е се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па ро 
и, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови  
т, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама  
 њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по слав 
 се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи 
ењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила вла 
ију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће по 
ив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада,  
 тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али  
, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнут 
заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта 
гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{ 
а се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S}  
а до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене  
тово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњача 
би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало 
ати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују 
а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, пр 
аном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега са 
, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена за 
гледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имал 
 горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена 
наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сут 
ре, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети 
а толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдит 
тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем 
већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, нај 
 нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац м 
аз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и беж 
ица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно 
 Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Од 
шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако 
на мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан  
авом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови  
, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње оти 
м затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се 
у само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде 
виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са они 
ве злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом 
удо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чел 
 ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по в 
углих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они 
; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинск 
ма, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад  
 тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са 
 испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је о 
гачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њ 
о окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шара 
ај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а н 
зним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито п 
ама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их  
ла, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико  
ихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што 
 он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Ч 
лечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са рет 
шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпева 
двојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчен 
тима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, 
Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.< 
?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — как 
грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, 
{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и п 
и.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њих 
е доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је 
, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни дол 
чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није 
 <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама  
</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p>  
е такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи д 
шиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, з 
Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала др 
е да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрога 
чује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S}  
} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби 
"107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И  
>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале рад 
 што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и ви 
чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p 
аква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, ил 
та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, усл 
атим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречен 
итицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само  
офка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њ 
е и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом и 
о овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово 
 живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може св 
их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање  
о, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ет 
, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу кућ 
, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али г 
затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало 
ри, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их о 
она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго 
 сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, ко 
да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла,  
дима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} 
d="SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђо 
="SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак по 
d="SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да п 
:id="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто 
l:id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит,  
ml:id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одл 
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та пе 
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она  
ом Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом 
> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако 
>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, ст 
</l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас зв 
е крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, 
виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подска 
ониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и 
 нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} П 
а кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку  
ила Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела с 
а вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обич 
p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тог 
тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Т 
ка свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући о 
одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гла 
Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола 
/p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели,  
ли би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне гл 
.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној 
, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измаху 
по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од С 
>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа ње 
</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњ 
 хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато,  
Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и  
 се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онд 
м јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само 
а Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирују 
ику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Ми 
и јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих ше 
} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испо 
 сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши,  
p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као  
<pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, ка 
јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се 
b n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и ј 
рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и сп 
то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само 
о, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај 
S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И 
а, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више ј 
е.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредн 
p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за рук 
д свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њи 
 се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у ку 
мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запре 
кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да 
оја су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са с 
лободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући к 
асму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда мат 
нај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радос 
јни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гу 
ко...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеш 
ело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да  
ити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале  
да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лон 
>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим 
 жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узе 
 у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати  
ост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њ 
/p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач  
е ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће би 
е нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" />  
бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала 
 ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, н 
? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, шт 
ти мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, к 
уха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима  
окаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи 
, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед  
ину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер посл 
и се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и о 
спуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то  
овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и изм 
уше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у че 
 и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта пре 
ептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се  
је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност,  
њем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина  
— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост,  
ржању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што 
о с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, гото 
ти долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари  
исказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долаз 
 јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би о 
кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пр 
ма ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овак 
ављајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и зајед 
, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и ка 
ла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар ве 
де својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима —  
ече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софк 
 Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико нава 
у а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>К 
к плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} 
н син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, т 
је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега св 
е само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и 
 читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер це 
ји поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу  
Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од 
лако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{ 
је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкају 
еда да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да  
 неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се 
није живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефен 
се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи с 
м и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на  
 лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу 
 окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пре 
 она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него ч 
 је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба д 
гу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу  
о да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а 
фке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих виде 
послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на кап 
е сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред св 
о к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изгов 
ста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледа 
пштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тр 
крва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашч 
ћаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако 
лом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса  
ори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта с 
 собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико  
ерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како 
не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му с 
и што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Со 
 њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко ос 
е што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка ка 
ако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га зауст 
ве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, о 
ђе, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека т 
опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S}  
 и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најм 
ређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да ника 
 цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко  
 што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, ал 
ка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима б 
ње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долази 
о, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како 
лас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испун 
<p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва  
 је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да ј 
охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седо 
рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Ма 
Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуб 
 онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином 
, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим за 
не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да м 
.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и  
о.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагиња 
 у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још с 
} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све т 
а бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму св 
 бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="19 
 сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да преба 
 мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на 
а.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и  
ито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах 
иђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, о 
је Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражи 
а играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој,  
И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе 
е остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клеч 
руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајућ 
ази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва  
о испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако 
едном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћили 
ама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би  
ицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Све 
 Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући 
о и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом 
 чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се  
а њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после то 
елије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како зано 
акој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са саб 
, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" />  
спред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све 
женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене  
жена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покре 
ија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би та 
ном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче  
ченим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газд 
и <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се нат 
знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симк 
 верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, 
{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе 
, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада осл 
се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позива 
ва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, шт 
} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом ду 
како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S 
ледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном 
p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на посл 
ста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним кораци 
мајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, С 
 и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и г 
питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је о 
сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна...  
њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи од 
и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белег 
.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она св 
иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А  
ако се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и  
уст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој,  
фкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње,  
њини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, разд 
Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! —  
 шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све жу 
не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готов 
поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно д 
 навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На 
рабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за ду 
 тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, 
 муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још  
зи другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Из 
ви оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> < 
 ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скуп 
је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у 
е поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гуж 
ла, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже 
о <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капиј 
 угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је  
ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— П 
 звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбани 
оче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући п 
 од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S}  
нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређ 
згледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, 
е, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, п 
 која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не мог 
 ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и к 
д оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом  
син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S}  
трала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац,  
 оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама 
, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није  
 Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> 
Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено 
реће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту н 
</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је 
вет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекуј 
 нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Маг 
а кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласц 
како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убр 
едан другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су ве 
Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава! 
Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама са 
: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те бр 
и силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је С 
 пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судб 
е браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, 
а више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S}  
!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Са 
и, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p 
 како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да  
ам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се 
 и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и 
</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на ма 
 судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче  
ећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док 
и, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} 
уло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види д 
главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у  
 И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широ 
и, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост с 
 без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом. 
а носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око 
 који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак  
А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" / 
ледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не  
 дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је 
ичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носи 
м колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то 
ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p 
а хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у 
лица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи п 
ка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уб 
.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које ма 
 одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви 
 и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима  
жује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све ост 
акшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би 
р ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још  
 тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговар 
, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к се 
када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што  
стаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин стра 
ана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му  
 овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главо 
ћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да киј 
чију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које на 
, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете н 
а где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, те 
а што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више глед 
за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и успла 
ш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије уми 
е био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши  
дигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледат 
ледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и ка 
лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах и 
 у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајн 
ена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, озној 
х тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала 
ади што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи по 
 истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или др 
 не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу вид 
 утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не з 
ила тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да  
иста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како и 
уре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше 
среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{ 
 од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Ос 
 лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло 
да вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чарш 
 цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и С 
а, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се с 
облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође  
она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од је 
 лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек  
<p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум  
анац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато  
и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по 
огу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— 
су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вече 
слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им ј 
кла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, 
ори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и  
ћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као  
, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки стр 
<p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јо 
ка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и са 
узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и 
баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис. 
е се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ог 
случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед  
бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ства 
како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а он 
 коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, 
у кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна,  
ла.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опра 
к осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу п 
их чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како 
роз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S}  
онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели  
су могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, 
о куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам 
баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова,  
оздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb 
зета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рач 
у повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило ј 
{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: т 
ј и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засић 
м брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он  
а са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни  
оче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли 
јећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обу 
ши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улица 
фре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите 
и зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улеп 
ра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што ј 
рање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове по 
шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" / 
но, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, 
е са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљи 
обе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, 
на другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да  
 осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, зап 
и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S 
дах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У 
дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.< 
смо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Ота 
њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини:  
 купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног  
и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка 
здравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни 
висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му 
распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње бо 
ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано 
 кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{ 
 час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива 
S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве  
 бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такођ 
уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећ 
 јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се ра 
оз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто ка 
 купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега ш 
дало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од м 
 биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки 
ти сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, и 
и плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне  
вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим мира 
љачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p 
одицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је би 
овим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори 
ле већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом  
кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на  
о су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, так 
м од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, 
у.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, по 
 прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у ч 
к ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са ото 
ји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све св 
јим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне 
чају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спрем 
{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, ост 
1" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Же 
 онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих  
 теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезвере 
 кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, прилико 
ове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам  
ена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у и 
ко њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, 
, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и  
а из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, ду 
ости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се  
ише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију 
 Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке,  
ебо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јо 
ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна 
зила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ 
мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, 
то се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушил 
, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не  
33" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манаст 
ону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндер 
 и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја 
ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе  
жењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са св 
 и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n=" 
рана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништ 
час понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рука 
у воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себ 
реживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане гл 
ије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмов 
механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса  
д оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто  
е жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као  
цељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио м 
, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Х 
 би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за р 
, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то  
нару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке,  
мивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима сла 
не, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта св 
гољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина з 
еднога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за кој 
 од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе 
и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, вид 
толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, сва 
и сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнес 
ead>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле 
 Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ пр 
аво на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њо 
, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испо 
> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баште 
не петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали с 
није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату 
хтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у  
а.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега,  
} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи 
х неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више  
да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и 
одили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из 
ругу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру. 
почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са 
 и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, 
е од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади друг 
ненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Ар 
 сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро  
 корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорс 
ћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је  
 него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>О 
е, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се 
мах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у 
 не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у ис 
м кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</ 
 је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И  
 намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послет 
>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да  
се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сиг 
але.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n= 
агда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој ква 
а.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напукл 
, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке к 
приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са  
 унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом  
ен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћ 
и млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да 
 Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њи 
чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно п 
се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш  
ике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, 
p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смра 
аде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим 
кове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу с 
 Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе б 
, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у поча 
 пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столи 
ови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује  
не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршено 
тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али нем 
ше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насл 
го, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго жур 
је, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто рук 
 прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на  
 пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њи 
 на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што 
је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро...  
 гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, 
ије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p>  
и осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се  
ћи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спај 
, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, ка 
</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојани 
арош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У  
ло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цви 
 жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. 
 игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и 
х је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе 
ести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали с 
, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва 
општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и ра 
 се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онд 
 тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и  
 никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Ча 
ица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа 
.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и  
ћавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама,  
би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би д 
сноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он,  
.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Соф 
све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продај 
ко стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почн 
 све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита доша 
стало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, дол 
пији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу г 
е.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако  
ту, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, н 
 и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно  
 време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљи 
ка кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућ 
т.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може  
д доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазит 
офка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да 
 двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скуп 
етлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отв 
у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, 
ма поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не м 
 је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и нек 
већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и 
е главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote 
 трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како  
хом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа ду 
је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се о 
ћ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејањ 
и су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто 
 том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви с 
 зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p 
} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рук 
чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и вла 
зилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе бо 
њене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и 
ки, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb  
бучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минт 
<pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она к 
ан пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекај 
 да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="24 
 и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како је 
 са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк  
обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са  
риним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Гд 
рицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас мла 
шије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздух 
трану одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{ 
 кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, за 
његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво п 
ање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора пос 
су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у к 
еже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда з 
близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} И 
 плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није 
разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран г 
 у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, н 
дала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно прод 
крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с 
да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а п 
екрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату 
ог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха,  
досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрин 
мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим. 
а је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и 
олусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидови 
 плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред  
стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворен 
м и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а 
својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни  
ле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хр 
у своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто па 
{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила С 
(а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори с 
шуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила ка 
е ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазар 
д ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављај 
е, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С  
а ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слоб 
"64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој 
брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сас 
а, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих  
ула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, к 
па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се,  
 јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме,  
ена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врап 
и, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комши 
е дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га  
тиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сан 
ле од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да 
зити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ с 
ј очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена поче 
уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасви 
 ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почел 
почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да д 
ини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене даров 
свим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они  
мјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, 
>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и  
је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да о 
 ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је  
послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неко 
од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само  
аквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са 
готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сеста 
те што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он,  
уда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случ 
о да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p 
 гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" 
ена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међ 
о, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осе 
и ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем,  
а.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато зад 
ла се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут 
е, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, 
 како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизме 
, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем своји 
 поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њо 
када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме 
опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући 
 је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао  
вала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занима 
ао да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окр 
ро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи 
 може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како о 
/> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код ње 
а је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, па 
о јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко 
...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „ 
ако се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са 
 као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Зн 
чи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од 
ање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром,  
је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сн 
еће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је о 
ко да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да греб 
кови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом мар 
 и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу о 
родаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове 
ојаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије  
ти, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати 
мио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрн 
већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} 
стуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ сед 
се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога муж 
во место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој  
.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама о 
, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотал 
S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени прамен 
ах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су д 
ило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида  
S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изв 
 курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S}  
.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и покази 
 би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино. 
дна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је  
помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И 
у на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> < 
олећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина,  
ене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се с 
 дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као 
 доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнак 
ка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему пор 
 свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мири 
 грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући  
 <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, зајед 
акопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноћ 
 зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија 
но али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од  
 дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости  
х криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу н 
се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености куко 
} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Цр 
рати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилу 
еднако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не  
мах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је о 
 <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, 
ући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме с 
ћ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури 
ућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Со 
не, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p> 
ао заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нис 
лазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обуч 
и да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то ни 
купљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне 
 их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда  
ма његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли не 
ле удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци,  
е смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је и 
а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо  
 хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако  
јвећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дед 
од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као 
а коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и наки 
 Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знај 
дна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси 
е и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поре 
 некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола  
влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све ве 
аш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да б 
е, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, де 
н, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити 
и.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и  
асније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са ти 
{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а 
не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му ј 
 да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи 
ко намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> 
 појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино та 
 своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права 
а коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућ 
чићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртви 
сило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта  
ко јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мрам 
 била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој 
а и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузд 
 гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што с 
 види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била уг 
рти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца 
ачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратит 
но у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање 
 нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p 
едва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки 
о, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капиј 
че од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка н 
праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао 
чине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> < 
о због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више глед 
ред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење 
ује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би 
лико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, 
и га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му  
ка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он так 
ељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се са 
е.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њо 
и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, ка 
огао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласиц 
виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном  
 могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће по 
е је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </di 
ла.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни 
 како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предав 
д те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка ниј 
е обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и  
сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.< 
и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга т 
>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око с 
 што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледа 
ла на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци о 
ећ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и дв 
S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> < 
у и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши б 
една уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и 
и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страша 
жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али о 
о ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене 
ацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p>  
 —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се пост 
n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</ 
крила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне  
а није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у  
.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врат 
, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мор 
S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја 
 с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити 
ном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{ 
те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се 
 свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S}  
е, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осе 
 да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз  
ке обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни у 
и.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{ 
тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она,  
е би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а 
има и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се о 
S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесени 
рају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S 
умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одах 
сно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он 
све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као о 
и она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Ма 
обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са он 
двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њ 
оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да дру 
{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима  
два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуб 
 прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе и 
е ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог ча 
ихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њи 
тари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве па 
Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркива 
ке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобо 
 Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по то 
икада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи 
 мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не  
Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, в 
фка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју од 
 девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет п 
ћу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све  
 када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, 
 са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролаз 
е да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, ова 
:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и шт 
њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка дец 
ома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њ 
се какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га  
, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>С 
p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан 
још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p>  
 ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује 
S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, 
 га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapt 
ве то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И  
 прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајућ 
ико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по  
а брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и 
увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде  
хом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, 
 немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана  
јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и све 
дом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те 
 обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени 
 га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није  
нцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је о 
рла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И к 
Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни  
p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, < 
ним чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се б 
оници.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне  
м прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се д 
е малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахуј 
ао да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, 
у.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако на 
и крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, изв 
е могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим 
="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда 
 свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, г 
е о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости за 
олазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега 
седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује,  
ико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би ч 
на кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право г 
мах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скам 
 се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо б 
ава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и 
та ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало 
ише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином 
 они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што ј 
а матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручк 
.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав  
 што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.< 
ране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише 
 ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, прашт 
 буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и пра 
 особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико  
 И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету: 
 руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још 
еда и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу доди 
ет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слаби 
о врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже се 
сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку о 
слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, мла 
не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледал 
адноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, в 
ито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по род 
ум, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турск 
час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном 
о два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не 
ије звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све 
ехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику де 
 не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуб 
угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. 
јана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ,  
ца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, мо 
 једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скуп 
ављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла 
цима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због 
иганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у м 
редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће  
оловила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да од 
тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала зај 
угим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће  
знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој не 
годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, к 
, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види 
ти.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене  
то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушен 
лико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бр 
и јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка заста 
 ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после т 
, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса с 
ећ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота? 
 удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и 
е кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из 
у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да и 
то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газда 
је око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од си 
ој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашт 
ело.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла 
те, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амам 
чући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко 
није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку 
а бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и та 
им устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајућ 
о не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} М 
у дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не и 
дела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела 
е исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним 
 положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, про 
Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n 
ала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих  
вајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети как 
а, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и запов 
.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује 
 А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање и 
ише служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би  
азмичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући  
— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и  
 на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ни 
, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је  
ти, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по ово 
ога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{ 
да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, 
 и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како  
тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са св 
/p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело  
о Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају 
уби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније с 
 себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како 
ћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра 
ао кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у св 
од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њ 
о грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, 
тању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и же 
јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, 
ила сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане 
.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пи 
 не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек 
афу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај ве 
 јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S 
јао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао о 
бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене 
о ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред се 
това са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећк 
о јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да  
 њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћ 
вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу 
ети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} 
ији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се 
алоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава кло 
 и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико тур 
у, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти,  
м у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше д 
мири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах н 
ало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови п 
ивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, ко 
цу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута 
 бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака  
н једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем 
ако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовн 
 је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако нећ 
.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њ 
е он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по р 
ати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо ко 
ме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невр 
ито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене тол 
апахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, ал 
о при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, С 
оку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти  
чено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ет 
јено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта 
међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и не 
а њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба 
х танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати  
акву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање св 
арко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде п 
их година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи о 
и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ 
и од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешај 
ра, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивал 
и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ ру 
леђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, 
 — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> 
илано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа 
обито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да с 
ји је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у пом 
ста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног пред 
е; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице бил 
рбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље так 
мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче д 
ту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и 
е га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори 
ји ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост јед 
 сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомил 
ћ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворен 
ом мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити 
њег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугам 
а <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти  
:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су ле 
пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</ 
 појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће х 
брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S}  
се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купи 
мо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им с 
 је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда 
улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је д 
м, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак 
ховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раско 
а се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утут 
 се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он  
м је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обич 
ељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S 
 Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гл 
извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <p 
 су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и с 
 кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала ка 
, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по 
а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{ 
помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би  
 друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој бил 
заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је  
 саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод пока 
 све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Со 
гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и  
 Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе у 
ео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно  
о куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до о 
а, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребр 
е памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Тр 
кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним к 
 соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњен 
, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред 
омиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа  
м мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се пр 
таклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми 
еде и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге 
е.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он  
а скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер зна 
 јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у 
 шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" />  
а и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и та 
звали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом  
босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа 
 Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлен 
е и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе 
 исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, 
 личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити 
 испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луд 
е ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чис 
обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, о 
 широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га 
штеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико преп 
 једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чира 
ада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве,  
онесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тести 
ао врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато не 
 и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не 
с, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећ 
ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама 
ења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мири 
 собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда 
ом: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију  
ки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Тур 
ао свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу  
акала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето св 
 онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више да 
ање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, 
зи на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада 
о на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њи 
авих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га јед 
огод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Ју 
ео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује 
азити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље,  
, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла 
а ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати  
на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино 
са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тет 
ц био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, какв 
и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим д 
 тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међути 
а, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред,  
а поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{ 
, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да  
} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S 
још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка у 
а га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог вре 
!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, јо 
ц, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, 
осао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; 
штати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће  
.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не 
војака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једин 
рађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било ког 
луд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега  
астир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвник 
ако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела 
 узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто 
ке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би  
била.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгл 
о.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио 
оћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш  
нице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се позн 
е то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело во 
ила прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи 
а наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер н 
 рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, ч 
га тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно мо 
де су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме,  
 обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је н 
ладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених но 
суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређе 
ро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и 
 и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и н 
, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, шт 
, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се о 
е, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, 
 јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек 
а по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p 
асељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била ск 
ру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, ис 
у истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га ч 
д је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не вра 
да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је гр 
S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина 
ма код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и т 
е знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S 
b n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка 
 наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка 
, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све 
"49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини ј 
би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави,  
р или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашт 
ања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И 
огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче м 
ати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши  
дети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засја 
азила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што  
ам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја н 
разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом. 
е да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је 
е шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би 
и готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да пр 
труднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спрем 
 ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не ула 
н већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и теб 
 коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из св 
и ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пења 
о ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је та 
нела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покој 
враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија з 
 са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p 
тко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмак 
тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке... 
 се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да ник 
то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни М 
ни, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> м 
о од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина  
 чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада њего 
— Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша 
 само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у на 
два се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црн 
 су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још в 
оће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био на 
није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би наша 
 доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да с 
 би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{ 
а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлу 
 животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се у 
 бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу пр 
досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote 
а пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није мог 
беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепша 
х Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне мо 
ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од 
 допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу на 
свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку  
ији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку с 
ог тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не  
ли као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p>  
че да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег д 
је везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" 
 које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се  
ска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} 
очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и са 
не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају,  
 то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго шт 
е је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било ра 
а их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било  
ачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и 
 <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим с 
бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у 
</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд! 
 тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће и 
ет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико А 
хом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, п 
ако купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и п 
им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и  
у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче 
, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и р 
беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећ 
сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она ова 
ла, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће он 
 Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у с 
тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, ш 
ама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{ 
њене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које с 
а стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у  
ји се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их пр 
 и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву с 
пче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости,  
толичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после,  
 Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} 
о кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А о 
и, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} 
 и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће 
а из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, С 
p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма 
ш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима  
, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не м 
х имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи  
енчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и по 
ца.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о то 
ао да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p 
гло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, 
а, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију з 
кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, 
="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тет 
начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега к 
х Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врел 
о од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, вити 
ко да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p> 
и до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и п 
е само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу 
о четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то  
сељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих с 
држљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога 
никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пи 
 других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и  
е добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постал 
ахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста бр 
као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у  
Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да т 
ар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи гл 
е, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може  
он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешко 
били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, до 
 и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нис 
е, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепас 
ивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова 
о да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препла 
ругом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њи 
се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више 
 што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће 
, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни 
љуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж  
о овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа 
кав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, 
ије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и м 
оре на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S}  
 друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротињ 
ерујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то 
чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакр 
да је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њихово 
коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах из 
војих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, преба 
како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка  
е још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају 
а то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, стра 
иче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> 
лико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још  
, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети д 
а прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соб 
ноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.< 
удбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада 
 се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово  
/p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, п 
, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и 
ог свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце,  
а, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S 
бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надз 
ћи вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тог 
 Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са л 
амо дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уре 
д куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану так 
отово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила 
 набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и мно 
том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у ам 
е са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, сре 
 корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И  
ти.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и  
ком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што 
 оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Г 
била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осет 
1" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он,  
ро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за ње 
 тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она,  
д ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p>  
> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја 
о зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што в 
д продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене 
 што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истро 
они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих 
предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослобод 
лу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи  
 тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Н 
куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови 
е издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто с 
 и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико о 
 не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње  
 с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За 
радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да  
 у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</ 
 тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Бог 
 било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p 
 упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора,  
рапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати ста 
пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Нег 
 треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то. 
да Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.< 
ваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до к 
зила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи р 
е видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Со 
ово дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза  
, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи  
 дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од ко 
и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајно 
отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{ 
ела су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробир 
са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у  
очека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{ 
ала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба. 
 није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне,  
очне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да  
којник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остав 
 али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за доб 
, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била 
енска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда п 
о су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији 
ожио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна 
 коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, 
Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди 
в пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све бле 
 и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, т 
ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту па 
"134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су  
плашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тет 
а њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за замени 
слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све  
изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, 
остала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи  
ле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у двори 
 би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, та 
хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство 
том белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} 
а њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p 
а ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по 
 механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза  
о, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле б 
сити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице,  
дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{ 
зми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај,  
а то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужа 
да синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</ 
 поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до та 
а не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.< 
бивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и 
одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S 
 предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила 
а ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезе 
рса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако п 
 посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога,  
 и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како с 
 је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на њего 
, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га  
бом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно  
ирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен  
.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се 
 почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није мо 
женио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну сва 
о нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи  
окаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и п 
 је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остав 
м његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећив 
, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је полови 
ином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, ниј 
је могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна з 
 то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, о 
 забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да игр 
 шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изув 
се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у р 
цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, ув 
 њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене п 
због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере ц 
главица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љу 
 пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{ 
ки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је  
 најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је  
 не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окрећ 
а његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне 
оред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не 
испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испре 
 свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на мин 
 сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде  
ором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по ње 
 ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чи 
тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпо 
ња још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату  
упље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни ко 
еба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је  
а да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је  
з Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живот 
цене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању 
не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац 
еднако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можд 
де из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај 
И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер 
 да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне  
епио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле н 
ва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p> 
 да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везан 
 и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравај 
а, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <p 
з куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају 
вега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна к 
 била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, 
човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и 
а да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу глед 
ку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, ч 
ашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти глас 
сетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли,  
онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ 
је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао 
енди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово једи 
му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде  
к и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмаши 
 иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље о 
 ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла ј 
онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како  
аплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <p 
оја ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топ 
оред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да диш 
рса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко бел 
је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суро 
ноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда  
 када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све  
! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо с 
благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не мо 
ала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како  
у наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво ш 
да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од стра 
/p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби 
ц по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за 
 и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га 
ришту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из  
јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши  
 све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом 
ма љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S}  
бине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина 
а ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да глед 
у, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба г 
арац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигн 
истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, до 
уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њ 
раних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је  
м свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам  
хова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— 
..</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурују 
и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би 
 ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око њ 
да-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако прист 
унђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев 
о, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло 
ола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не г 
ом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега т 
ушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни род 
> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да 
 осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађ 
ла га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта 
ак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Доп 
а плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је 
било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, с 
 још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико ж 
, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим  
има знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у  
кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па ча 
 свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су ј 
испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужа 
спијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда м 
ши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пр 
пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“,  
е: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то 
ругом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади 
трпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемеро 
.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би пр 
цу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Треб 
</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише с 
ијама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сли 
це изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова,  
на да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њ 
че држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна  
а, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} За 
аз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би  
или су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике  
 огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава к 
на истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче 
он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи ј 
цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код С 
ти.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од бес 
з родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут ш 
нчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим 
а, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасил 
поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу 
у гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мис 
 ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само л 
е синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пресп 
ни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у се 
 Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као  
слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја са 
о сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Со 
 смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имал 
њишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико исти 
та би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и к 
 они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку к 
 Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радос 
ори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде ка 
куповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од  
е парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, глав 
ђење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржани 
погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена ст 
ју испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и бац 
ју јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада 
ији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњим 
ако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад 
би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, 
о једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и  
има, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једн 
о у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне  
 време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и  
еве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, 
гурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са св 
камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{ 
игурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног о 
е би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли 
је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да ј 
арме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у  
јгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега  
 тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не ра 
 и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са 
мо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо н 
е зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим преса 
рали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше  
етвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да < 
најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног у 
 њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча,  
А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и ж 
у, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могл 
 предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p>  
дном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу,  
> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} 
дном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, у 
ла јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду зе 
варе са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца 
браном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отвор 
дозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седл 
дитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изне 
м свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} 
 испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али к 
а, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама о 
пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, 
запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао 
у, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом 
, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска се 
њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко 
ју и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље 
м курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као нали 
о осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, по 
свим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и под 
оје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке  
 му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним ос 
а.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као жив 
а разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракиј 
асна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би  
 се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто н 
мљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то 
 из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гл 
 гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме ш 
 <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једно 
и и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе за 
трчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако 
рате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и  
рнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко ор 
 и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек  
ала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стај 
амо је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагле 
д, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењ 
е на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак  
ји, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледал 
 овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се,  
ед кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишч 
ема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијен 
рса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуљ 
и својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке до 
ву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У 
ије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни  
 високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем г 
агдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добива 
зласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и друг 
рно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и мек 
ала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и  
лико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p> 
ла само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" 
, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, 
неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово 
жи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар т 
 праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} 
} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, 
тане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из шта 
 тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у а 
 марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затв 
ветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између 
.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се 
овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одоз 
је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно 
 бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај ул 
ајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би д 
сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, 
омшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче 
 највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе,  
ацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали  
ати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, ка 
отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино ј 
е и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако  
 сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, н 
ад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и 
сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћен 
ме, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је т 
о су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је  
спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се  
 снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p 
вирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Соф 
вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, 
ћ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа,  
S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим корит 
> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поч 
а познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види ка 
вија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим  
 <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за  
у, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на сво 
вници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на  
} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде  
 макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и  
крва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто  
очека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више при 
ма, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен 
 у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чека 
а као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} 
тар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазит 
ином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како 
са дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да 
ме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрест 
туку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће  
з тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи  
андука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже 
м ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенги 
ли и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у н 
ату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се сп 
му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га 
, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се 
а њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресућ 
жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и  
 јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш 
илазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно вел 
очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласк 
у сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока 
 на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је  
га се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране б 
же бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза  
, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га  
и је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услуг 
на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута н 
подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим  
им димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцрт 
 Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, у 
Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S 
 се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на кој 
 седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члано 
о на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, н 
м.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо 
појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачу 
Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, 
ада су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак  
клију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби 
ише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата,  
евет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога м 
роћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири  
е на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кров 
 да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, 
гнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла,  
твори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми 
готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршиј 
но његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази 
и, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишт 
 тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или 
 чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степе 
ама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и  
..{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се н 
е с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бел 
код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, 
> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољава 
ликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконоста 
е, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, 
оства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакр 
 </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Ба 
и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах  
и бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га 
> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако 
ама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вин 
е и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљен 
ећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трешта 
их сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда к 
аже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за 
рци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да 
p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву 
ира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Милениј 
би била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз  
разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, 
ликим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред 
l:id="SRP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не 
да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Соф 
сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може  
игурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам? 
ђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњ 
 први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он,  
ијаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Со 
е поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, 
<head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле је 
>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењ 
вна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела ње 
 тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, д 
 Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њ 
оврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не 
грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурај 
ни.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{ 
 заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се к 
у!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она б 
ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одав 
 о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Сло 
гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и т 
, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети 
p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време 
 по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцни 
арени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од ж 
у кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова 
а долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он 
аја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко,  
ло је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, ни 
/> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква  
о“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да 
рекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи п 
влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али о 
ама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца с 
ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. 
ћи се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у  
, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сад 
а и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шт 
рис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и 
 пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p> 
жност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо в 
p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подиг 
а црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себ 
би неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од т 
 поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још ве 
вим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око кра 
иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније с 
, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних с 
ло пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију кр 
ад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што в 
иска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакши 
сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из  
драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о пе 
е још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој де 
Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и т 
 од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим проз 
 ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше: 
едала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и 
осе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он с 
 те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики пл 
рску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, так 
 у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским че 
г села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео ста 
у, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудва 
ајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви бил 
остеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разно 
 од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање  
 прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, 
 одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> 
и? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на  
> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, с 
и је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се 
 Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком с 
од њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећа 
и, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим 
{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчил 
бађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак нек 
 већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остра 
траг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била и 
Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поња 
посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасн 
ови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно  
 Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облач 
ш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за те 
влуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се ниј 
 успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S 
ој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, 
 сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очигл 
ат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по  
не белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, о 
а јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не  
умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка п 
преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да  
је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили 
е могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и ра 
и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих 
оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трај 
ањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо  
то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и 
истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више 
м и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и  
ма лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго р 
по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко п 
ђа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Жи 
<p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И  
је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све н 
 здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико м 
 велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раск 
, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мр 
Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} 
 остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не  
колико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пр 
 <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гроб 
 се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он,  
ина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и он 
ике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хва 
 брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпоч 
 и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене бр 
{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врст 
се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света р 
 сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити,  
о то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138 
бу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, ви 
т и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и 
, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак 
:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што 
пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном поче 
и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утон 
еног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратно 
 се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме то 
прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла узд 
ог тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим ал 
ач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S}  
је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином сво 
већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који  
 Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, 
она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сам 
} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би  
 Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оно 
ово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пу 
а, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И  
/p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јо 
за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођ 
се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели д 
 испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вил 
е то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала,  
{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — наста 
ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико 
 широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајт 
евала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још детето 
 јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали 
 заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући то 
а изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</ 
 некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало. 
="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога у 
о, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје в 
а, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто  
мара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекро 
ше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њ 
ије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није  
те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овла 
морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женски 
овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Ар 
тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} 
дела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље с 
шно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђи 
ује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова  
и је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије 
вајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек гот 
 и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, ве 
} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лак 
и га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци  
врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим 
отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не б 
тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали с 
ију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца ш 
дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <p 
морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је ј 
жила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи  
ре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S}  
е сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да  
и израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брков 
мештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскињ 
и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови 
д мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо,  
ери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сусти 
свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти  
.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их  
p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село 
 не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Ми 
ника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није 
им леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнут 
 много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући  
, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} 
јана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} 
доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зар 
е зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рук 
ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапај 
S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у р 
} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, ч 
гаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко  
заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан  
ега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека  
арања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док он 
ви Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања  
 капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље  
е, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да  
драгале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су с 
упнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{ 
 Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукл 
на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њи 
, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певал 
 од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море,  
 су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, шт 
жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних ст 
сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса 
се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p> 
г тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана 
е ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових,  
њице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла  
ири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p 
ју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима 
а са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имал 
ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући 
злази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно 
е могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чи 
ешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хл 
а изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се т 
егове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к 
ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку са 
{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окрећ 
бећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмеј 
 још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала 
ећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види. 
знела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{ 
а се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвој 
ичањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терањ 
трља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и о 
и иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављива 
поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз 
рављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то з 
а је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Со 
са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заус 
 би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвесл 
ове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за 
 другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p 
 њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ет 
лова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, 
к допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он су 
{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како 
могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов ве 
је, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, о 
 поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањ 
и мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>А 
 зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама ра 
на, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке 
просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушк 
 највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији 
 па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не 
p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окре 
ена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће  
м антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p>  
его ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да  
тарински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онак 
 леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су прек 
 разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто пре 
 не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обучени 
 под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке сво 
 /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не мо 
би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и в 
 да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као с 
 хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку најви 
ваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи и 
том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{ 
иле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Он 
о по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и д 
рчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од  
аних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S}  
м умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворил 
ћи око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу 
Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} П 
највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима,  
ла шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једн 
— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <p 
 више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати  
ој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако  
а зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на д 
 такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у  
ило мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој  
ши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и ра 
но набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
у живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главно 
ћи да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није и 
 а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишч 
јима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре  
ећ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су 
једно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Ма 
а Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно у 
и је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта  
све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; д 
е морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као дево 
е ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долази 
ају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n= 
де, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} 
 трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и 
 наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер  
 зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њи 
ци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пр 
јајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња 
зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могл 
да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристав 
свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затво 
се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све 
 затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p 
 Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у 
уке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели  
 главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лакто 
ама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире сила 
ењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње  
о их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи 
са им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div typ 
му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грне 
 од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренут 
 јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ  
јући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка 
а извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе и 
 „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а и 
иком затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све 
дали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и по 
 дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да 
 у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по обли 
капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, т 
када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа к 
ју, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако  
, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на паме 
грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог кор 
се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко уд 
зуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чи 
 умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p> 
пе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испр 
 терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и 
пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} 
дном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали  
 нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду н 
е једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишт 
не руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за 
да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и дра 
дом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њи 
 он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да дола 
ти ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пр 
дали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p 
емајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њихов 
на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се ч 
{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би 
, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, к 
, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: 
како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И т 
у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочит 
 годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путо 
н сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и ка 
"191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S}  
ајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о  
ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав н 
ој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до сит 
ена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао се 
ој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особ 
кадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој та 
 полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чак 
 колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници 
очи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из к 
а се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на мест 
вилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да с 
 Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно ис 
ледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојк 
} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се проб 
ицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје  
ово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену з 
ло мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено г 
одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на  
ену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је 
једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, к 
згрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг 
ана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођен 
оче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде ка 
 у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, ш 
ала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала г 
махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, п 
е би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада  
га само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би  
а то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног  
 она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном д 
те.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења 
 а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачи 
што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозор 
{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су ј 
ја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом м 
 вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре ост 
е обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима,  
е, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет 
/p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако б 
 У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака 
 родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој ро 
 њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви им 
е, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим  
е по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало  
 сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није  
се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цел 
 чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет  
 матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ д 
ао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници 
>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала лу 
ење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могућ 
 обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет 
ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је  
да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу г 
 ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весел 
ица.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се по 
Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је б 
он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и  
да после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну м 
рећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам ра 
и, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати еф 
лико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софки 
 Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој  
оче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, 
, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу  
ише нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, з 
 знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било о 
а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота  
јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно 
астави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, 
Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту  
а глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треб 
ори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ос 
есили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Соф 
гу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас ј 
му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се се 
а одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти  
<p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} 
та ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим 
е дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немо 
ости, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгуби 
д се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поч 
...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од 
ега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кр 
 на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Ма 
 у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само вид 
/p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малакс 
но као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећ 
е себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце 
, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послет 
а!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. 
ди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо,  
ли да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, забор 
ице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси 
оче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И 
, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, 
о свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо доче 
оворим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја 
— то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела п 
а очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу,  
:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p> 
испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она  
д њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала ш 
у песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} 
 продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све 
чиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>М 
 име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „з 
а га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{ 
дговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>—  
већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n=" 
омуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} С 
!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p> 
а:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти,  
 њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад го 
шеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n 
што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би ок 
 упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ак 
} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{ 
 — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</ 
то затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И 
оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да  
 — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно 
р она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се  
, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти 
м колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност С 
овори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла 
 ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи с 
ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико 
екиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то 
" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што 
 си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не  
ота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја 
оље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима  
ење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја 
нем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" / 
 она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, 
ла:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се  
Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи. 
ишта није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати 
ек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу 
>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује,  
а није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко  
е ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — 
ад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши 
извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина те 
ним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по  
 било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их  
 му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скоч 
истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледају 
м чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{ 
p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div  
к, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро,  
 волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја с 
} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне  
се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мо 
, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав,  
 када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и  
ћу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда прв 
ћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све  
Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) 
ахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што тр 
, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S 
сече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки  
це.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком по 
олико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смр 
сле, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се сп 
; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насил 
главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у  
, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и 
коре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама мо 
и живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће д 
и; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима 
срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луд 
аогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на  
 како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала 
рош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и  
р, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где ј 
свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу 
, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано 
округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стој 
рупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.< 
 крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима 
амне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да 
у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети  
 како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова неср 
звуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је 
акле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати 
ки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p 
фком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није с 
И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блаж 
ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, је 
ко врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> 
поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{ 
 је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекал 
 Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И б 
="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито ду 
је се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче 
S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тет 
 оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чо 
:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин 
а низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сук 
 видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој  
>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке,  
} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, 
 и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашин 
то продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред ду 
аве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одв 
ића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се гу 
ижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала 
ше колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом 
, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог 
у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осве 
И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак  
 и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале  
азна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и  
скоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div>  
 испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући с 
а капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућ 
уке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тад 
рис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој М 
{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је м 
ивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао 
 је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети 
им колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха  
кових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало ње 
јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мат 
 оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} У 
оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и ка 
ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа н 
авом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, ни 
 и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ј 
 кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он  
S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb 
м од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање 
Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер 
д алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу как 
меном се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљешт 
сти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били 
уђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена 
до, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би 
, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} К 
срете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видел 
 једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и к 
ити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није мог 
ису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка 
афу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S 
то не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет 
и зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће га 
 тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетк 
ако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је виси 
 гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га  
инама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, сра 
S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је хра 
чи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се раста 
е да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се раст 
дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти с 
м звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се  
, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се 
ако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело у 
 — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити  
мира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је  
 са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да 
 би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада  
ено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му  
лијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене 
служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у ж 
 <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати 
ан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђи 
pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим 
а страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу 
и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра 
И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверав 
 старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја 
и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши гла 
а руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали  
чета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима мес 
којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јетк 
м и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како  
дговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се 
чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице,  
, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густ 
 Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и 
ло.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву 
ко срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш по 
, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче плас 
што алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ проб 
је, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају 
што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу и 
ви о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о т 
ед куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не бо 
. ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у  
а свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живо 
 замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита 
тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после о 
у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче б 
ачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела виде 
језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи 
ату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А та 
/> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио. 
мо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} 
е изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} И 
ила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто ка 
падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обрасли 
 грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да 
 гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, ко 
еко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове к 
равила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи 
у собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у  
ајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да 
фру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко 
одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања 
тиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорел 
а, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки  
а, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке с 
арко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и т 
гужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви 
а.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове 
ти младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, сви 
а подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега,  
ре, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни прим 
{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{ 
леко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матер 
ица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, мор 
 обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за по 
д ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђ 
руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих п 
 у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубље 
слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца 
 није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани,  
во уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и 
љом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње 
S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прек 
и био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених 
подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним к 
 видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, јо 
све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек 
тим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себ 
а <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им буб 
нут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од та 
вим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и из 
се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглуш 
 али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, б 
Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је о 
са стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније кора 
да у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S 
ћом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допира 
чење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, в 
аменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, з 
 и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни  
 снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и  
говетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигу 
око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како 
м прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у вел 
мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поз 
и је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, 
 увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчка 
ина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста ч 
 сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно  
 Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S 
 и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упу 
 и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сув 
ве свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више 
ати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и с 
лањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачк 
идашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, поч 
рало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче к 
сти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све р 
ој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида ан 
.{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро и 
>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, п 
леко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су м 
А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни  
але чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш к 
дожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, как 
ро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за тур 
тпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, 
 хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних г 
, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као осве 
 јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би  
вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се ка 
илно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, 
 је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скри 
 држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— А 
у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због 
S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показ 
стрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин овол 
драгана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у ча 
ом шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка 
 би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на пос 
ало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећ 
же тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире  
о јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из он 
да би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још муш 
вом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко  
јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се туж 
 споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркв 
им узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива,  
и син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</ 
дно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од мно 
шарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим  
ено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да  
— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређ 
 више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од с 
аборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, к 
е седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуч 
есу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала ку 
а долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је  
 свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика,  
ремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе 
им цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, 
ичао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шаре 
добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти 
гано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они јо 
вима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим  
е.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де,  
 леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а св 
ма, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а 
И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело 
, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош поч 
 нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, д 
 остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са пои 
љена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осе 
и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета  
ега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побрат 
 у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са нај 
наутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах,  
њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим  
уке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела из 
ши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећућ 
 био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и  
 А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак  
ужењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S 
/p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, и 
е и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у 
.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води  
жавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, рук 
гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав отк 
 га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p> 
<p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одм 
га као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, ч 
да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сват 
њу би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како  
ве то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада,  
био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало 
њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова  
 поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је  
ас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} 
обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> < 
пије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како с 
е и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p 
а.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим усл 
 оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао  
ада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди 
} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, 
сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилу 
и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олу 
2" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и пла 
 тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо м 
о уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S}  
се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њихо 
ручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро 
} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао 
нао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никад 
и око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрен 
 уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, св 
ва необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Ал 
него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} С 
дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе  
 а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види  
и почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све  
 тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада јед 
јури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" 
у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију 
— муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка 
днако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже 
месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба. 
ује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе 
лико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји,  
а од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина и 
 да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом 
вреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брз 
, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске проз 
не жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи к 
ав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој п 
чао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати ка 
 миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S 
{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због то 
да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубомор 
јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који  
вно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. 
 после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трп 
није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у в 
уће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да 
 је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пош 
да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта 
орила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело  
ети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако 
 набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мрт 
 је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби,  
јући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало о 
р он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И  
ој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није дог 
ада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да ша 
{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав из 
редосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне кућ 
к, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а 
ђу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар  
ћи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта 
у, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, д 
р откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и п 
даја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> < 
 неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о то 
ап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој не 
тајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материн 
и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих м 
але девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да р 
> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила б 
на) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше  
а и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одма 
{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех  
е, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласн 
 прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да 
а и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на п 
 а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S}  
 све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по чи 
 ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та др 
 отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће  
у јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би ј 
 Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турск 
у гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у 
 <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта? 
ћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213 
х снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су с 
ађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{ 
, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер 
е Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, ос 
ла, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато ника 
и тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испр 
ајвише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на 
ила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није  
иња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ип 
, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чин 
S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала мла 
" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили ка 
 већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ  
Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколик 
сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ши 
ши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока прек 
Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка  
е да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не прен 
а издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до т 
и у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „пов 
ећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: 
иде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласн 
 његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка ви 
а чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој јо 
 по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле 
сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{ 
 <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да ј 
е, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се ни 
м, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и с 
ао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе 
е скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љуба 
еном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, заг 
трети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{ 
.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке су 
 када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} 
поручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, се 
окрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима на 
 и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p> 
..</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њ 
 Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола д 
оведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада најви 
родирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе 
снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Мар 
арко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се  
сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање  
наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онд 
 иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља пр 
и пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S 
више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од нава 
виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад 
ело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то с 
им недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази. 
ке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, дос 
нако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак  
вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена 
спољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога 
, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки крива 
пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђ 
и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигу 
 и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} 
ви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> < 
чена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано 
ристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и т 
ло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, че 
е, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, с 
...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ов 
у корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар ок 
e> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Соф 
га, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чис 
аган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти 
{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још ма 
еко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није ис 
 огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго н 
плашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, 
се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче  
ајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи? 
} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код с 
{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да  
 уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну 
ијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој ка 
та, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом. 
ма она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти ок 
ла, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, ста 
а то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type 
 бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око 
ко је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на не 
ешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима  
 n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену 
их празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено 
 не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле 
, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али о 
ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, 
с или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме ви 
Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је  
и, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио д 
ерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред сврш 
и познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, 
 срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мир 
алост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у 
е до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умирени 
га морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се нек 
и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила,  
а, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И за 
 Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута 
Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, поми 
 посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па как 
{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила  
 поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико п 
сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака 
>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p>  
е дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама по 
 то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, м 
оносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време нема 
{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да  
е да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њен 
Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понав 
ик.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по 
 она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца,  
ђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, ши 
, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо  
у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било  
ване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као д 
ова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска 
>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака  
рану на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" / 
 као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунц 
 брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна 
ашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мат 
не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> ма 
у очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и 
и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је 
p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="12 
 гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада 
S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати 
а су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри. 
.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако 
не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што  
 поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био о 
 него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала с 
 сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се 
аде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје 
женим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на  
ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> < 
зивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је уср 
 широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму  
ој соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празник 
подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осе 
, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Виш 
благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не 
 није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Со 
ле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.< 
н познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>—  
 изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе  
не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као чести 
ч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад д 
ерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене бил 
и, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толик 
опло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непоп 
ера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се 
ежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сам 
о зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар 
 чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче 
м ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По  
ивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно с 
 и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овог 
прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће с 
 зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се 
вега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта  
мало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало  
ујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n 
 чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више тр 
на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас 
у и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија 
ај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и пр 
њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато јо 
трахом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно ј 
а устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је с 
 кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и он 
 јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S}  
и газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер о 
а оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, 
е, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себ 
ници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не са 
ужења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не 
ог тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све 
, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала 
да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикин 
могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки ст 
о јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, је 
само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по об 
офка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило 
ржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади 
посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, С 
 да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и жив 
 одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била у 
више су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S 
ла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала 
се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао ко 
побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарел 
 доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није бил 
олим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз  
 стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено 
да уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је с 
о зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто  
ко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго,  
са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао д 
обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све по 
 плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не н 
 је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и пи 
 Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Ш 
е!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, оног 
м пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, ње 
се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој  
е био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже 
мо му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупн 
време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и с 
!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, х 
кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ т 
ш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, 
з боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дођ 
 за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да  
моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по  
руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се д 
н сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да 
руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и оп 
рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када  
 оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, вели 
е воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-М 
н и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чарши 
S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да  
 свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле сав 
више љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.< 
, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео о 
ка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софки 
д <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се 
ирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и зад 
дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, 
ом долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепот 
и је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мрак 
 прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и < 
Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни 
оса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због т 
позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строг 
а да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у к 
 им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто по 
Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој доб 
S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам к 
руштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сув 
ене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју за 
чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада 
до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парни 
о поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преки 
у.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још виш 
И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољски 
 она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш с 
 покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S}  
 девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре 
скочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем 
образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро оп 
ије се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде 
ла нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој ф 
{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n= 
сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливал 
..</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости 
ћи кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидови 
прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда 
ката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жути 
<p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће,  
д на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, ди 
, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није  
и јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад ј 
и одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном ле 
дини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S}  
ка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> на 
нка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе ле 
е Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком  
ра, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и  
дахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} 
</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији 
што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто т 
ле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама 
о чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити  
 И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује с 
ачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их 
ела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе,  
 не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да с 
 који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошл 
раћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са каф 
јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава  
 чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо  
м послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући д 
ата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држал 
е.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње доз 
е сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p 
д око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева г 
тем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и н 
о тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.< 
но, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала 
 какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска 
S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> до 
ање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куд 
 Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да  
 као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S}  
 прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер  
, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она  
ице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила,  
ем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе 
г света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала  
ово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавал 
исто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— 
, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах 
 <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није  
ена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стап 
ајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на г 
тра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</ 
ве и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворноват 
"SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И  
о зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стреп 
раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољ 
Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чи 
празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако н 
тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, С 
 тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито о 
е, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> < 
ла, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде ув 
ређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дођ 
<p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, 
ледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се пов 
.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једв 
ати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви ост 
S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто вре 
 узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Со 
а са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</ 
екоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на ј 
<p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом,  
а, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала 
крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, 
се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, сн 
.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је как 
или, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и  
множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додирива 
 за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Осо 
 жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења  
жи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако у 
 воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених  
n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да ни 
еше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада 
почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколи 
head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, з 
тезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јач 
 унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из пот 
, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове 
 се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и с 
д њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако н 
 не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није о 
ш и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њих 
 је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њ 
 на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и  
дини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је 
.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може б 
.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, 
у, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе 
S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{ 
 страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није бил 
вима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово 
фка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њ 
а-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова 
онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кро 
м, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, 
љива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре 
да, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак  
 Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и в 
и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленил 
а и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном за 
 тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је 
цније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свек 
им јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, не 
 горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у 
} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву 
а изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Ал 
да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек  
рвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита. 
осао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајућ 
е сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како м 
 опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи т 
 и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту  
прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је са 
на са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједна 
 руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њено 
хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђ 
ном, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима дл 
е смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и 
а се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n 
не.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га  
p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} 
а упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, че 
оја би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S}  
могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S}  
 гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S}  
 ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла от 
 ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак 
Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је т 
ма оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда 
на и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и  
је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора б 
ећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах. 
а.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особ 
 би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набран 
о и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те с 
Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И кад 
пла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се н 
 се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, 
а.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље 
 јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те ј 
 учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно 
бодно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа 
а косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и о 
а једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко л 
а прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој је 
 се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрл 
обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као  
је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на но 
Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била 
млађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} 
ла.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљ 
стина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак,  
седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је б 
ца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на 
 служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али на 
вена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком 
Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И  
 пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод в 
као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да бољ 
>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што ј 
не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка т 
сила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну мл 
рум, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повеша 
ев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на посл 
ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} 
одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом до 
ана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плоч 
ам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље 
Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види к 
се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати  
ичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима 
огао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгле 
ила већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, ј 
Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" 
 и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слобо 
чно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао 
невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да с 
} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад 
равала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане с 
д увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли ви 
удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је леп 
од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} 
19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после 
заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како С 
унца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим и 
чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за 
ма за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са 
нда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан 
е била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, 
Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и у 
 куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде 
 код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> < 
>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо сед 
 варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је  
е — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да  
 простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађен 
ви, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била  
ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} Посл 
г и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећ 
њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање п 
м, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек  
и оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка 
поте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх 
о је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар 
сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, ис 
ници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, 
отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, 
азницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, еф 
вери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега  
то том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада 
ад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и 
једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S 
онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда о 
на, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж остави 
 сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва ср 
све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, ес 
е помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње 
 догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, ка 
влачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила 
 она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгрис 
м...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да  
у, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} 
 к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао та 
p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело,  
ише је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад 
њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око  
ћи какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код ку 
.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, он 
b n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од 
поћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и по 
е?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p 
дом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би ј 
ане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радос 
здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И посл 
ће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила,  
еко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш 
 јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она  
 и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка 
 и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала,  
ена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам 
 <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећ 
вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што о 
фку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар 
ослужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="ch 
 ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечер 
.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно ис 
 на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су б 
 али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S}  
и <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно 
/p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче 
 иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рука 
чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{ 
за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, с 
 жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да  
је могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у глас 
 је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Тол 
о, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и 
тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да о 
 што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чи 
де и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилу 
е, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и с 
, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се  
е за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <p 
види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отиш 
фки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и  
е, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и  
b n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хоте 
ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судб 
 Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од  
с свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло 
{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к 
 да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде гор 
черас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се  
дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све од 
офка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу б 
 <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грл 
е.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...< 
да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њи 
 нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, у 
 је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у с 
} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гла 
вао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато  
p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у  
м да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — 
опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопч 
њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што 
метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, 
Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка ш 
сту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да 
им радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са нек 
мо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу 
евши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је 
а у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смер 
она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то 
ој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том 
 очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду за 
ије дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је ј 
/p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стиго 
 и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је ост 
ко да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</ 
 она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или 
са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још 
чег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не о 
 одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу,  
S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S}  
</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавш 
умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога 
леко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је  
офке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда пред 
уцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника  
> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видел 
а.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне пр 
ак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због 
што од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би 
.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао  
одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узб 
 около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена ламп 
ног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, 
тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први 
ори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на 
 праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на д 
чи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењин 
улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило  
ори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њ 
, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још п 
ко хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно 
алегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом с 
ање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад 
 са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је  
ло.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> 
, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, по 
 их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као 
г цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац,  
орио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Ис 
прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{ 
осицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као н 
 појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p 
, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светло 
арко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваз 
ило тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршиј 
 свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана 
ше барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, А 
а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и  
 и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, кој 
а јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида 
по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка ј 
 Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама 
ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Ср 
о у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим  
ако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ре 
ао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако  
алдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отег 
е комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комот 
ти.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од 
{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила  
рнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу 
з варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је б 
дведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку  
цом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није зад 
бњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну,  
 <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када 
ма, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до 
 чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћ 
пречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Соф 
илно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујн 
дмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни 
 три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то 
, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изра 
племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из бр 
уљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, 
молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну 
ка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена 
и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згод 
стајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта ј 
совима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у с 
матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкови 
о његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са св 
ловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, п 
о да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S}  
 истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све на 
дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим  
р ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али  
 са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће 
на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка ј 
фка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заист 
ју?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи 
вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро 
, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим  
 да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Ни 
што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у  
ајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да 
журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се те 
ке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у ње 
Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зид 
позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута 
се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање,  
 као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на св 
би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са  
 пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето  
иве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали  
света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од бес 
н, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треб 
е, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после о 
ена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, час 
чена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и  
то, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори са 
ред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена ј 
већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом вели 
у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од д 
иког дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, ка 
.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда. 
је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом раки 
 од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти 
ек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, 
амо у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потан 
о тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пр 
ним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му 
у, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и  
у одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и  
ју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да до 
од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држе 
ћи Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи з 
к набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само 
оја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до кућ 
 умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по  
соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да  
 нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће  
брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада про 
стајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се н 
азе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нис 
равља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће им 
и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где с 
ости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type 
шко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због  
 да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде  
е да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру н 
ој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S}  
а би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p>  
ковало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је пос 
.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред  
кову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> < 
њишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима  
у лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже 
 ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком са 
 и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p>  
ј у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, о 
ајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била од 
 велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз к 
ћ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као н 
ао бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> 
огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује х 
гла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: 
како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволет 
во само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опе 
ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш о 
чеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чем 
е на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци 
едају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши  
 не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све 
а тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми,  
није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од ср 
мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, ша 
и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити  
а виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потр 
верена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, 
, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би о 
 пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у  
ли он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она п 
о једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли 
 него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је  
вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта д 
а његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то ње 
} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="2 
и, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да јед 
лажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њо 
ође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње 
е!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скор 
за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па ј 
а како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не зна 
цу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је з 
чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракиј 
на шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је  
и, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> 
ао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана вра 
<p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада 
е меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и  
 и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће мо 
 Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од 
острана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж,  
ако јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој  
сто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</ 
ији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мај 
 ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећал 
д мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је т 
зи Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно 
 заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стај 
лико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тад 
ј не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p 
а није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуб 
ао свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна как 
ада испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне 
 и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу 
о, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у р 
 наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно  
је око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком к 
ваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, зв 
би.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде  
ве служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањај 
ла сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, ш 
 Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је 
тну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу 
г дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ов 
дило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно 
е преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, с 
ош мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз 
ањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се ка 
 длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико св 
 део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом 
 и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, ви 
звршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се 
ла се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред ку 
о кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељ 
и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној в 
ајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:< 
ромешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње  
сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна к 
.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко 
је, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежин 
повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама  
/> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за  
би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео,  
кајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвор 
ма, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово 
{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је стра 
твар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга 
аљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су 
и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, прибл 
олу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније,  
јена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али н 
стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало ње 
а и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се  
а да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
вако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада ст 
ако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга ма 
ница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се м 
 из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада х 
днако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пу 
 све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога муж 
ћи се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n=" 
 и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога 
ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га вид 
већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да  
да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} С 
рбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, 
лима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво н 
у би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до он 
, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До с 
<p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себ 
руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би вид 
стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцни 
</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S 
, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротн 
S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај ва 
и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљд 
а.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако  
ђе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо,  
а се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала,  
собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чу 
 <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада 
ка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увр 
е као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била први 
 измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара;  
и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и рас 
о су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо 
> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, 
 мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софки 
уга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се 
загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело,  
агибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осе 
иђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској,  
 Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друг 
нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те 
идео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло р 
н је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је и 
ац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова дол 
узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И за 
м штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети ма 
у, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капи 
м бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то  
} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка  
ешила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвал 
руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он ка 
 се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сес 
кој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није 
вцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати 
а полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим  
 <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!< 
цем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к 
ико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, п 
е ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S 
есен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћер 
 — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— С 
а се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му ус 
, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као 
.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јо 
ести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Н 
испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме?  
 силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више. 
же испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S 
век, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како  
гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбога 
и, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо 
 све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томч 
азујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, наста 
 једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{ 
а јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подава 
луга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављи 
цала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би  
то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што це 
ко лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, р 
прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину  
рију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А 
 весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато и 
} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову соб 
имка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софк 
S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она  
 на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо 
ика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јо 
 кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето  
ову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресај 
 Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, 
ште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва 
е кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S 
да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да 
лику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може  
 узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му в 
е порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим ради 
и.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао ј 
, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И у 
.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је к 
ањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то ј 
} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су и 
ст напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Сваког 
арочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашт 
 китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу  
но „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и  
гдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто 
ада, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни та 
агда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, пор 
а је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, е 
кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијо 
рчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој с 
S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, ј 
епоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса 
ако Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> < 
здигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближава 
у степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по 
око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој 
 жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арна 
 више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављ 
 уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад б 
Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада  
 поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а о 
 се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, 
аву великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и па 
ла је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако и 
са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у 
 мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамље 
 кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то у 
 јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била за 
та би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по 
очетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, 
се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једна 
енди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да ј 
ом лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи кол 
ила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S 
олази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те п 
је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, 
 свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова ч 
се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недељ 
клонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдини 
 била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је,  
мештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој анте 
 тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код 
свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не запла 
ена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} А 
 она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и 
мијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{ 
али златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју 
ве утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе н 
чица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши 
већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово г 
 Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, ос 
и је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни  
да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је з 
нда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S 
а да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, к 
н је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свир 
а у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би  
 доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер посл 
 оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Ма 
а велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није 
еле зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, 
> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад дру 
ко дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што 
ћи вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни 
е по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда по 
и доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући д 
 потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{ 
одору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у 
а, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш  
а, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других б 
доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велик 
д њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и ст 
ла са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога 
неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори 
 као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он је 
 и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у в 
ита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само њег 
дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле 
дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођош 
/l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ насту 
ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар  
ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му разд 
ојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети  
ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Ба 
ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И  
ри, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> 
не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о 
вотом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увел 
е, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавај 
офки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу  
као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p> 
везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> 
је су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обр 
кивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасви 
буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чис 
 била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што с 
, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, позд 
јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Је 
ула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега криј 
о неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позв 
етири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — о 
у.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе 
ако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. 
обивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њ 
не и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљ 
... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа 
од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко  
блином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софк 
, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из 
 од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због т 
своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљи 
крва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док с 
 дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уст 
еше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мра 
оцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радос 
101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, н 
 преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу д 
сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, 
е да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву,  
же како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и ка 
у и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви с 
ебе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће  
е допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине 
и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, к 
ери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као з 
е се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} 
црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због  
 да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зно 
азио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обичн 
доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке об 
{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гл 
p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, 
и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао. 
светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајућ 
ари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу 
сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост на 
 на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена уг 
.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сет 
после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га,  
 чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под за 
, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около,  
ање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Свак 
н јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до  
 деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај  
о, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и у 
када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отиш 
се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са  
ко се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотака 
е.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S}  
 је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њим 
ме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа  
више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада  
>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, п 
у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, ве 
ревазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које 
риђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај  
Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, мож 
ију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и тан 
Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим колен 
њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је м 
Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме 
 дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске трав 
 ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" 
а отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не 
Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчиј 
тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа 
ти са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" / 
м би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} И 
ом полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигу 
да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће  
ва несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали;  
а доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем 
јио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако  
 Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком вр 
 бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући 
тојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ 
 колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер 
и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а  
елом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минт 
 Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и зад 
ене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због тол 
ове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дах 
нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, 
е тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун 
би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испиј 
стане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да др 
Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, п 
ма, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окрета 
не.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужа 
 сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако 
 изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као 
 праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао 
лена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо 
што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико да 
је Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи н 
а има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бра 
 /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао  
 својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодор 
о хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, 
, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита 
аван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види,  
 подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би  
авна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само ја 
Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина 
азда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а 
кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ов 
ји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоћ 
казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S}  
а кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто п 
ност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма к 
е.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, про 
а, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена п 
ив своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више прибл 
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном. 
е заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка  
лашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако п 
ко богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељан 
лико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S}  
у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ст 
х ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-М 
адање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из во 
-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новц 
и:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био мл 
он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим 
.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких пор 
Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости 
 неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далек 
а испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капи 
 испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се хо 
заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није би 
 са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови г 
ко тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окр 
едино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповим 
вали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треб 
ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и 
то се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене ост 
од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S 
морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за це 
ство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, п 
} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била пр 
де по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више мога 
н дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се  
аде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које 
ито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} 
егов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да м 
иближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући с 
собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не 
њи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, ка 
азвијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувиш 
ог разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба 
 и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право  
бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не  
шта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали сви 
ви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам  
шчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, в 
 још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или  
дајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак  
амих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мо 
бито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да  
" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегну 
ј да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га 
 дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао 
та више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да 
 Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и прити 
 мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док ј 
} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и 
 удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, 
потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која ниј 
амљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брз 
војим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{ 
село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јо 
а срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како б 
би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадив 
ај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, к 
ако је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела к 
аслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истинс 
чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љу 
ој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек  
ђи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не о 
 смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату,  
е га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка 
да до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из та 
 срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио,  
а?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошав 
а, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је 
 и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Со 
ирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како ј 
} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми 
 сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђав 
а.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Св 
ћ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, ба 
итаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилу 
иже кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особ 
о свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осм 
једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од дру 
е да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>му 
ти тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади кос 
е да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јел 
е је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Ок 
 тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стран 
ању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим све 
а паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песам 
ала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од м 
 га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S 
м џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништ 
 згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не на 
и, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, 
S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина.. 
 а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтел 
{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" />  
ње, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, к 
к до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, уко 
 са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, 
упио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толик 
ецо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и ун 
рс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" />  
а иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер т 
pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А 
е лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога М 
што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.< 
} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и  
и требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти ње 
, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да г 
о зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том  
, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, се 
вио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима ба 
 после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чуд 
рема тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од  
р тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и  
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{ 
тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала 
, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, 
 никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како 
годица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а ок 
гући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћ 
ко слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога 
е.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да ј 
еко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе 
b n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, п 
о није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и св 
зумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дет 
} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све ј 
ћи га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку преша 
е била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте 
о и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су глед 
авно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда ис 
ти, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И ка 
љан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада 
 сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је ј 
е и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата п 
 ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:< 
бљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када н 
о масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре о 
аспремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла 
пије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угу 
 белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за 
ете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, с 
ко још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при поми 
не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и за 
 изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов сл 
 да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим 
хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И  
сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећ 
— И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе н 
рговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, То 
своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му ча 
ва.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, 
вде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа 
ичало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе 
/p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бив 
или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опе 
е, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не 
што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у послед 
а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да  
арања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија,  
и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се 
<p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је пошт 
ено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима  
 умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге 
н неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не 
илимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она 
} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефен 
Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село,  
вима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење  
 мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му 
 овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као о 
4" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очи 
сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да  
о, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а 
кошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка  
слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак 
ећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпус 
ред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да п 
>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота ниј 
о га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености поч 
шењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојник 
ајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S 
 се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решено 
>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — паза 
реми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва д 
 још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, коли 
ј.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уп 
от, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим 
да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судов 
и очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада 
пичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада 
 да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не 
радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово 
d="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики пр 
 И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама,  
 по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је 
 било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар с 
бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука  
те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p>  
 трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И  
нала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својо 
д ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту  
а је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће и 
 са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за 
в разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом 
зити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као д 
лим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одм 
ину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бр 
теха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се 
е не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, к 
b n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа јед 
 није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада  
јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се ди 
је га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, т 
не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него  
 чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцниј 
 знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да  
не, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, н 
леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да ј 
 могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осве 
и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ниш 
лу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“ 
 и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци 
 а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао 
би горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма  
и се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, м 
жност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору см 
отив њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина род 
њу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грн 
младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, 
 унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од 
г злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} П 
јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, б 
који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Том 
 њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити 
шкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хр 
{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велик 
рској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изнен 
 што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, ја 
Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њ 
 </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено  
 њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него 
х.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјах 
а.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, пр 
S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи 
говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале ње 
 све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је 
и што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила  
p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета 
е што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало,  
тавио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два в 
лове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје 
ет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављен 
 чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта д 
 оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непат 
 до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до  
рти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем дру 
ише, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је 
а, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се м 
икако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не м 
 Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер ј 
 каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем 
ног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и све 
е и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, д 
 је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда 
о лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарно 
 сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, поч 
о, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, 
он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један док 
х позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њо 
идећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{ 
ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мал 
алим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и мл 
или овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледањ 
одила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се 
чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њим 
а нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља 
га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> 
? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, 
а ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, у 
 друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" />  
едном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те с 
а би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то  
свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Тур 
 тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме,  
ко не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако мор 
зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала как 
светљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, 
 вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер 
рно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео как 
S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и т 
адањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као к 
ије баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испада 
ом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу  
 ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год  
> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зу 
де и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, о 
ше упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сам 
ше допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је има 
очеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Ма 
прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рука 
лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидов 
 да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би  
, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас он 
 зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, 
p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у  
ну лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, 
 сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гост 
овреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалва 
ој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он,  
 из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудн 
 наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином,  
 се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих 
носила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа ш 
ата то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чин 
и казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S}  
.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ш 
рагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је з 
и што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то 
ампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свира 
.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да ј 
боте ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много пос 
Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знал 
ми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се  
 разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p> 
јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то,  
 као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Бр 
силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико  
.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нес 
ре.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било  
ада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} В 
ању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, 
ијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема н 
би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављ 
м људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не 
ишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, шт 
е знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати,  
јући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> < 
уж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га н 
акав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све  
ма и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као 
ховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега мора 
е мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести  
слило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде 
 пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није 
себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији,  
давна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, п 
, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела ј 
 као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати 
д „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учи 
штене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, ње 
оласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер  
а ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од 
ама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Соф 
S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што 
ш мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако г 
 пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је  
дна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на ка 
 да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно 
се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њ 
оти и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак 
а, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада 
оји слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачен 
 није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје 
годан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив све 
а младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао т 
.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него 
ћи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удат 
да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, си 
кар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, 
Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години  
а ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, св 
то је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осус 
 пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци 
да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су он 
, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада и 
мо јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртваче 
 не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што М 
као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и 
шко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо  
а, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она п 
било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у год 
оривши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, н 
S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене  
бу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, ок 
и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише д 
а, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њен 
 бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће он 
давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n 
 цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запр 
ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од 
 да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здрав 
-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био  
о — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, 
 викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех,  
турате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред  
бе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су лукс 
 чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошн 
о није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а на 
 да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језо 
ње било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све о 
о је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше 
p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини а 
не, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењ 
и за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала с 
а само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спро 
исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљен 
 се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено 
могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова 
 мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је се 
 пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не  
S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} За 
, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и о 
 од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{ 
ан, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије 
 могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је 
окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у как 
и пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су и 
 жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софк 
зора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог к 
чића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим  
тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове  
, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, 
х, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она 
 вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш тол 
дожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом 
м, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због  
 претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његов 
че Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радо 
/> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да  
већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} С 
тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уоб 
опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он 
ла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њ 
 и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујн 
едини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило 
е надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку 
о старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био ожени 
лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заист 
орасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште 
ленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајућ 
ађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку,  
да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, 
<pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он 
новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{ 
 у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехо 
S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, би 
то је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен му 
 на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер ус 
воје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола варо 
м би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће 
ама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу 
ушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети 
...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито  
, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити такво 
мо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или  
д оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p 
} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зат 
 ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, 
д ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би с 
који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пу 
 што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака  
је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња леп 
ела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће 
ја у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку  
 У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} 
 и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{ 
ући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву  
да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике 
сти кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, ул 
 којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене,  
ела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као  
 се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштољ 
еним устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумач 
арошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толи 
и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по нај 
ено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено ј 
Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, це 
да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао д 
} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч 
ко се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која 
тваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самог 
{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по ха 
емајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим до 
 Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла  
око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са висок 
ерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кош 
ге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Оста 
ела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, 
да је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити то 
 да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви  
м да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запр 
 радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и  
ла ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе че 
а овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, 
а да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и 
ико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n=" 
е на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарад 
к до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела 
рум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се с 
а.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане 
ваца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога го 
а чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, 
весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, 
онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{ 
ом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећ 
на... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и с 
дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шан 
а је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и п 
е она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако  
ћи устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећат 
 слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка! 
у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као 
окренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих р 
 исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гуши 
буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са  
топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој с 
S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају сво 
е, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела пред 
кан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочит 
сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка 
ши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче  
е, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Х 
тим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико  
да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и 
тавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно сво 
удари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је 
Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њ 
потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бит 
снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним ж 
S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? < 
да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускор 
преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка о 
 како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш 
, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све  
м по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{ 
пенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју же 
оју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело 
ти, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора. 
ме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" / 
 игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била саран 
да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну 
 се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S}  
его читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама,  
могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p> 
је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак 
чним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испуп 
се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, 
ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак 
 особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, т 
 али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на 
 и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код 
 лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово ја 
трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с то 
а дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, мож 
та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у са 
 друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца по 
И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манаст 
на је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би  
ено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не  
нпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слеп 
тране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} 
 и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се 
но.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то пон 
 горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове бас 
ма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су  
 је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато с 
о кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око 
де рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута с 
пиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весе 
е здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке 
га, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето с 
, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћ 
ог дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их д 
х златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али 
мију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила с 
 што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво 
више и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак 
да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изос 
увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су од 
слоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту  
хватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то 
цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњи 
 у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако вра 
сто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет,  
рет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и пр 
ила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Св 
жењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на к 
еднако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта,  
на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги. 
и, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> < 
о и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлук 
не његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете  
печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, н 
 да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докл 
и.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, 
 што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окр 
утим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може 
због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнет 
о, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узима 
самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући с 
 не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они од 
су, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом глав 
тима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада  
>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и 
: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро дво 
, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турск 
н корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, 
е можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} 
, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана 
а пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, 
имили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било ве 
е ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истр 
стог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер  
е долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја с 
 она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој 
ање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљењ 
је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њег 
и?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак  
>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n= 
бећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“,  
обе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане 
 да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок  
ојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S 
није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође 
 и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасв 
 јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек т 
остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.< 
} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци м 
им осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане са 
над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог  
 да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи св 
 терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због 
S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, нев 
ан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није с 
 остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту 
р?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У 
 n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајућ 
о сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласн 
>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвин 
где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и по 
је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини  
иде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји 
узме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> 
, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у ру 
о врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по тре 
у промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду,  
оликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних ха 
е све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да  
 из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продуж 
не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више п 
 смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што 
очека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако освр 
и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, о 
е такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога 
 ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Вел 
.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се ј 
а глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их и 
о.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој ш 
 паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како 
 је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да  
ориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека  
p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и 
главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стега 
а ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише 
ла, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, н 
стима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их  
етвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима в 
У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, кој 
 могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S}  
лике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је  
А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се 
има, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, поза 
мала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заист 
г, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака. 
ас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче  
е нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше јо 
 Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче сила 
са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка 
0" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ 
о слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће с 
 некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велик 
сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, по 
а главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од са 
ј руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што в 
елог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се  
им здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вече 
ним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до 
казујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је тво 
ли доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и к 
 у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом 
данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са 
 се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да ј 
с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој 
 n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мал 
 сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се ша 
id="SRP19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито д 
 сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измучен 
.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње 
ола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, сна 
век остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму посте 
 би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>Посл 
 и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и ув 
род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нера 
 после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} За 
о, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="ch 
сле?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И са 
чика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— П 
е од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S}  
, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело,  
им и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују,  
зми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем 
нај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина 
а до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, д 
, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, 
ицима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенд 
 згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за в 
тово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана  
 се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, до 
 свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој  
 на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око 
инограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот,  
ма, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, 
онова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је в 
ећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити 
 као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, та 
фка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа по 
е да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, 
 Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је  
покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију 
она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи бл 
 ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, 
 n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када б 
 је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али 
ачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала 
 греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није виш 
 и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, к 
о услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, 
е хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, неп 
инског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти гр 
да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њен 
јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којо 
а, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне 
тке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ћ 
се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост 
к, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села,  
рађених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оно 
а око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p> 
и.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је  
више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчик 
нца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики окру 
на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из ма 
ћи ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то 
 да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, 
гађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад п 
ове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и  
на, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема ника 
еколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама 
 и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких мо 
уни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је 
а да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да об 
 то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме 
ије било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се  
великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом  
у снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се  
илу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје ла 
шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто с 
— скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута 
ато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе 
о шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удал 
мах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — же 
да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на кр 
да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била 
 још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као к 
огубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка 
а су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, п 
још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, м 
а Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, 
о се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кр 
у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци 
 отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</ 
ој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако та 
нај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из ви 
чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих т 
авале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедр 
звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса  
е кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним 
 искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p 
више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, ка 
ра између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! о 
> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда 
се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећају 
} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колен 
рва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо,  
м заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом чел 
н целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре 
 уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледај 
 везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!..  
ала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њен 
воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као н 
афа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри  
н, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, з 
њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила 
з таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="1 
лећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кр 
јен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату. 
х подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљ 
трасних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила,  
, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, 
сплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда 
за себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S 
p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Со 
{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје  
 Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито б 
су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чив 
му, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га  
на по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила. 
оме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од њ 
аљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо в 
у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он ј 
ађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са нек 
 као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејућ 
.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она  
штала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније 
о овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире о 
 газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда он 
то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше 
ко потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софк 
не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једн 
ере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом  
авити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања ко 
 је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хте 
иљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном  
већама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намеш 
љени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, 
ато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у 
њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамиј 
атка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред ку 
а јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да ос 
зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он 
ајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што  
и се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овла 
о око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала ка 
ше трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и 
</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, 
дрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она 
, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке о 
ва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, ко 
ти, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима ма 
ко не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој  
оје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p> 
су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозава 
војој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, 
била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а н 
старела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</ 
очетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, теш 
е захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њен 
а га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јо 
доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештај 
крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једин 
 и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да 
ироку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се 
укују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета ост 
е дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опаж 
ада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} 
опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, шт 
о узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада 
р и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвеће 
 и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део  
, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чин 
лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да 
сипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини  
њу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} М 
 шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S 
ала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама 
драгано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна. 
ужења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најго 
барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсо 
е водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и н 
.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи но 
 шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почи 
е, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми  
аме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи от 
 тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у 
еки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја 
 Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец  
, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редови 
вчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S}  
ла је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бо 
 нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Ш 
 јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрља 
 то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до к 
 своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој м 
ог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме м 
 и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ 
 Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам зве 
ада Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше п 
им штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} 
 метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> 
чију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста т 
на, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему,  
о, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... 
собито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Соф 
и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла  
оће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, ду 
 ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце 
ун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими  
ла, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово по 
ндило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само  
<p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пу 
на колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче  
о.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>С 
амо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли ј 
 тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удов 
и како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји  
пе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда и 
S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочит 
ив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагле 
никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S}  
 те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајк 
 </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учи 
е могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима  
би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час с 
ко јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље каф 
ва и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од к 
ти и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може б 
 ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, ш 
лила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљен 
ме се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по плани 
тави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Н 
о, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио с 
 прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чара 
 пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледа 
 је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређ 
 сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих 
еклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{ 
ато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то  
к; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Т 
вала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом 
рави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти 
поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била оби 
пања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, кој 
а, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језов 
оћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а  
 тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била  
да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, 
е излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера ни 
 и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: 
стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто свој 
е и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би  
 то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, к 
од <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:< 
гло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале  
 истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде как 
као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње. 
ња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; 
; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек воле 
/p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осет 
даје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаут 
дини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нах 
долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију,  
кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврш 
 Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна 
 и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гле 
ојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франг 
еле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих свато 
 усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, 
све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све  
 Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, ја 
осле, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши,  
мила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пуш 
е, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> < 
код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију о 
а у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу жен 
 Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим ж 
ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац 
а.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога кр 
аном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики злата 
то, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, је 
} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену 
и, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распаса 
бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и 
клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густо 
е сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са 
из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати  
ј, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове  
пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, ос 
 услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такв 
ко мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> < 
} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен 
е мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S 
саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S}  
 варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бог 
е — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не 
несе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над кори 
ћ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће и 
м продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар там 
 очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S 
гао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што  
метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут о 
да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка  
и, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њ 
и да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сто 
кама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и се 
м у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прв 
њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела,  
 се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она про 
е се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
овољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да жи 
еба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато он 
>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако 
екање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све поле 
је.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим  
а, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но и 
дви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје р 
ом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заи 
но да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</ 
што наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb  
ветлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, д 
мова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она,  
кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се га 
, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на изм 
е, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и 
х тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгл 
{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не г 
а јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала 
> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће 
 своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да с 
а, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ пос 
д узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на 
а комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себ 
 шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он  
већем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспева 
једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, 
Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само ј 
тевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле,  
 и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је,  
 неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени врато 
ослужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{ 
.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле с 
 их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до ис 
ке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше  
ка, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жил 
p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испо 
орњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и да 
ећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке 
илену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела,  
и, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пи 
о коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и раз 
оњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p 
.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што  
и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на ус 
вори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по л 
ило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти  
чки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толи 
, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, ал 
ј њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете 
а одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није 
p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова 
улом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Јед 
но после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање 
ље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка о 
ређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије к 
/p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо  
жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо 
 <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l 
l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, х 
лима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доц 
ш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у со 
Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово 
себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, и 
, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела род 
="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле  
ристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мир 
ако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна гот 
омча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} 
сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код нек 
 у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело  
езагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим н 
их почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак до 
штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би ко 
ојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је  
упања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и дон 
 Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она ј 
испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкин 
шла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне т 
амо тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са 
> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од 
још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним 
лави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" 
е само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој,  
p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да з 
мала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског ј 
у, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, бе 
ј пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге 
љени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног  
рекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ 
замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S 
а са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана,  
носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу. 
виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико  
јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући  
ла је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су  
не нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колуто 
е досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива ка 
 да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри врато 
ти по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио д 
имала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на п 
а налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод ј 
х шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отв 
ају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне 
у по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне 
 извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би 
 на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео,  
 се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и 
едини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то  
.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју  
девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно,  
pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не з 
 унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде к 
 и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само 
од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих 
избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој в 
го, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљ 
вира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Циган 
одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пиј 
еђује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље  
 би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само  
ште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти  
 исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је  
ића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не с 
 се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празн 
и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће бу 
 једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћ 
и могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Ал 
сели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радо 
проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане преса 
каном чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у за 
казујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> 
готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе,  
нег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима до 
рила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, 
 матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала и 
све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што  
 притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и 
 и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинск 
 највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он  
е звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ так 
 на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се го 
ао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала  
аопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да ј 
љенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, б 
ом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како прв 
 ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада запл 
тишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она вид 
ова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој 
ајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки 
у највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене глав 
знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћај 
аму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња 
м смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, раз 
после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је:  
њу, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није см 
рган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да з 
ак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет 
таре, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора на 
е толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Бо 
љенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и св 
оју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} С 
, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати  
; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као  
 снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав пр 
а да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клеч 
е у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она зна 
.{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да  
.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости 
 и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши мног 
, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој во 
ко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n= 
ским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда  
 и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не г 
рећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, 
утра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним свој 
иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећ 
Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненад 
вих мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ноше 
фка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вече 
лога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општ 
ато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с прол 
а се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле 
собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и  
е човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друг 
, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем 
орају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S}  
 недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чар 
вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p>  
 откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито о 
 потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале 
} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола  
прат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њен 
р да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући с 
варе изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се  
екајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао,  
вираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом  
дио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и ве 
, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само 
е.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве 
е било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслага 
 ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерал 
ајвише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико пош 
 како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно 
анула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="16 
и, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо на 
ве још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="cha 
дједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене р 
 на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на  
ва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да 
стељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе  
 дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито  
намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити 
а Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, ш 
 да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично 
шилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</ 
 али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсме 
битном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</ 
 волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто  
а, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Кр 
сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим имено 
и заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, ње 
бог глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево ча 
нчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова изм 
јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није  
ло дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо  
могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пи 
роз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада,  
адожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка  
ли подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и  
} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога приме 
S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њ 
 руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста т 
рча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и 
о, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње  
Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихо 
да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није к 
нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувш 
аг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{ 
 да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам,  
страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери  
 их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>От 
 моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш,  
ни као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија изм 
нео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом  
</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он доша 
 <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће д 
раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њен 
ли ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Мар 
да Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p> 
 је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку ку 
ле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије  
руженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али н 
а.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, 
три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по 
узи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ би 
ибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гос 
авима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како 
 са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са со 
, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почел 
т тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена 
руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше 
ане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џам 
 разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми. 
рак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исп 
ала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овак 
робљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко 
ебила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.< 
очела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је  
је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и ча 
 не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како б 
то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па ње 
S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избра 
ше неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи  
, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шуб 
ко намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — 
је, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он д 
ћином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога 
У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по п 
 њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би 
ах, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са св 
ене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И кој 
, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, ц 
е на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипа 
диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ни 
ла је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као 
не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако  
е да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на 
 у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том све 
другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од њ 
пустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде  
, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази 
ке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске л 
 се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мат 
ав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа в 
а стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као дру 
ношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још м 
о онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, 
тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полаз 
и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад  
у, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, не 
чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све ви 
еговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како оп 
<p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и 
чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој  
 и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од че 
аједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови,  
 више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино 
ије могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том с 
ном давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, д 
ће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од  
аиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда 
 дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу 
вчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа 
0" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се 
собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла  
аше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она при 
ве о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва 
 спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи ид 
о, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га по 
у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговар 
мља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово з 
згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и  
у и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја  
да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би ка 
p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше о 
 је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој 
еко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је ус 
м од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} 
 у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због  
он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљ 
ла.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, з 
са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> < 
>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе проду 
 тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом  
ује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, ка 
м брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га С 
и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са о 
о боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чи 
би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, уве 
 сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче М 
а:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А То 
 лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдари 
 запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S 
сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са 
дела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето 
 јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело 
оби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пре 
ога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се см 
а пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p 
ле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако 
мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту 
осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихов 
 оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да 
 је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав ње 
ада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети ка 
црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела  
 да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знај 
ушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Св 
ла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио  
иле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих 
 која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Соф 
ери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме до 
 а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала  
днако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стег 
не ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, гла 
} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва  
 би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пресед 
Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрч 
а.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Ид 
шији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шт 
шуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнут 
и дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је велико 
, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком те 
ту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што 
ц кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда 
 намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело 
 се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила  
аспреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакл 
у све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, 
p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој  
и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с 
се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу ко 
утове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устр 
оју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе кол 
гом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново 
рзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скуп 
ма оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускр 
 онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње он 
, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда ч 
 као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају,  
тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S 
 у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испо 
неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и 
ој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јо 
 скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, осл 
 певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има  
>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме там 
е ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирк 
еше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да сва 
емо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехо 
>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, н 
ћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, 
е јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам о 
 и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> 
е би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код  
, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње,  
ој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда  
</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p>  
</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да го 
пак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе 
ако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледај 
ле да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и он 
S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у груп 
 до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком ко 
 руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ 
да понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто 
о свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сиг 
фка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би  
 шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов  
, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да ј 
на запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао ко 
ла, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како 
 у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и од 
“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће за 
е тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p 
, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свира 
 голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала,  
о да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко  
мори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" 
 кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тет 
опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Је 
аји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе  
ћу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S}  
" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у 
хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше п 
што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је  
им.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошил 
о слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела  
иже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На  
ости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај  
е ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као шт 
ко ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, 
, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући 
ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то  
тида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> < 
, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p>  
де како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</ 
та уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и прибли 
, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако  
 а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала —  
а дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнул 
 колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе к 
о већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију,  
ћена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и ку 
реким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, прет 
невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а д 
 ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући 
 у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извиј 
вина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала 
рме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које 
а закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поре 
љешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређенос 
ој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу 
 онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекал 
та закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићен 
дају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме 
 све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и г 
ада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало б 
го маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној проб 
S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је 
не воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само ка 
ала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељиц 
а са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљен 
 са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала 
кренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како  
, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да  
19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била ј 
Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним канди 
совку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чул 
се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га  
 сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој  
у, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је о 
че да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да  
не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетениц 
а, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме. 
е ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек ос 
е да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, к 
, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не то 
а мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после  
 осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се 
је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покр 
 <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и с 
е окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где 
еда мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала,  
о амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино шт 
{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, д 
/p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, к 
увим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и  
ао да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она  
рну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга вр 
, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она 
трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и го 
ла највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овак 
во а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује 
Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, 
 да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, ве 
 она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и з 
оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као как 
ма, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла са 
 почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а осо 
 стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто п 
ла.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издва 
 простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопљ 
г тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је 
учајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и  
све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Соф 
као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочња 
рамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браств 
 те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ  
 је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо 
и да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S}  
 корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{ 
 на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна  
тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж  
на танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушл 
ненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у зла 
а главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је  
кве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме  
го сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{ 
д капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајеви 
ну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо 
чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да 
ога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жр 
чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, ка 
еку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њего 
било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n= 
а је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље кућ 
м удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће 
, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почи 
 а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће о 
четом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вил 
 чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и  
јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој,  
н и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешен 
 глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јо 
 преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу ка 
но, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не ка 
о од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од ста 
ови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није об 
а голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се диз 
 од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што  
кала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволи 
е и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од 
а.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> 
хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не з 
стала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртво 
p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а пос 
 расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, пре 
ћи је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да 
те већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, вар 
ли због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S}  
 као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељени 
ила као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, так 
 тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу 
 са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним пл 
овог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30 
огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошу 
 <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по ч 
 при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, 
им обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силаз 
хна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало  
ерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљал 
 она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имањ 
се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако 
а много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, кад 
 и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој 
тва или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{ 
а, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, 
урмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и с 
чета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме д 
а и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, как 
> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али с 
е, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и,  
овори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, нег 
, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Та 
ли исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој 
е се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине ј 
вија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кр 
ка, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Та 
о!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону к 
сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити,  
саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, ис 
знано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она не 
његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из  
 Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сит 
 њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служ 
одрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га,  
 Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када ч 
та одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш!  
других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и  
 Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју ис 
е, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како ве 
 — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије д 
би у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније 
ом: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер н 
ина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, име 
и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, 
 било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> 
 ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се о 
 Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ ве 
је, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопча 
вађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко оч 
опал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшил 
новатошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>—  
фка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испош 
фка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се ј 
коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, д 
 отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацују 
д су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да н 
 би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њи 
јка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— С 
етати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу уме 
} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p> 
о толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву ве 
а.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође 
те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога 
> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је пон 
ану и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње би 
енада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или су 
отом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика  
ећ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и по 
ли Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је па 
да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом св 
 Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој м 
 поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, к 
не да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисм 
 наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p 
сох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, п 
ши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна  
{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} 
брази и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђ 
 друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, ма 
чини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигу 
а и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душ 
тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то  
 /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од беск 
 још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива ус 
 као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и  
ети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била,  
ла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачк 
 би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја,  
кне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како  
блије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога  
ао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p 
о се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не 
ј једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S 
тадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> 
 ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Т 
 око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га бил 
на шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши 
 га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прсти 
ивати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој с 
у.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице  
ом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, п 
 обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јо 
сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанув 
 удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цв 
и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излаза 
 у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Мар 
јући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му с 
 гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла коле 
тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновит 
 да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада ј 
еже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница рук 
ј се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненад 
, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек,  
га одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, 
n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је  
е, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</ 
уци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, сна 
латко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку 
 у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива 
ку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједно 
бло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље  
ко силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{ 
 као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због  
ретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи,  
 бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма 
 је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар о 
а се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гл 
вету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им  
да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између  
 њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи 
аустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто м 
ажи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око  
е дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, д 
 како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрв 
у би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном п 
ру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се  
 што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара. 
уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежиј 
лог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она в 
, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не  
језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно ј 
ас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се 
ред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако т 
дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња 
еосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене в 
не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају  
 низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни с 
 друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала из 
а и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч 
и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој с 
дино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n 
.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од ши 
ин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и ка 
 — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве 
 се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би ј 
јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била ц 
арање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јо 
 је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{ 
ају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух 
р од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Но 
 је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одм 
бити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак 
 косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то би 
а чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они о 
 би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико н 
м поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Маг 
 чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ос 
 јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће! 
сну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну,  
 кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из стр 
урно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дођ 
ави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочеки 
а је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке,  
на хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајућ 
 траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још те 
ито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, д 
" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, пос 
одигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар 
е и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остал 
 детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </di 
а је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како  
очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што он 
р намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој  
ку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо вез 
вучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да 
рала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим  
а да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошев 
о више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна 
 њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она 
игурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња  
учена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, 
о и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n 
поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила ј 
p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла д 
 Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се ота 
1" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту њ 
а коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује 
нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста 
ха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празни 
петицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале пра 
ењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не з 
у да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова с 
омоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{ 
ком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да 
дудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштрил 
то се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућ 
ила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" / 
 услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знал 
p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што и 
зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не 
и биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" />  
им очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околн 
као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи 
е насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јо 
и, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених  
ласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падн 
 улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и ис 
ена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>А 
 n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зач 
де!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неко 
.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и  
а једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су 
оја јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После  
 јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она 
а; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, в 
како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, исп 
на.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нар 
а копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додирив 
а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки ч 
 истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p>  
оловине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте  
 том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што 
а она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n= 
ари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би пр 
х је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур  
, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није бил 
око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој  
ком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Ма 
је бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишиц 
 нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207 
тишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко 
 и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је к 
сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јо 
не опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком налив 
} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жрт 
ед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начи 
резриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило 
, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља,  
 црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче 
че.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине неп 
ну децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почн 
које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали 
ине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоце 
 једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити д 
, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли,  
у било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би з 
 да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и г 
е од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, п 
дице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и  
чном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може 
ући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је 
кри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој  
оје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож по 
омогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, 
е, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе там 
ала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за  
тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и в 
то никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а к 
на, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пец 
рине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже ос 
S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то  
, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења 
и као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заоби 
ове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опе 
евојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати 
таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снај 
омча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више ни 
удило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и  
еднако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим 
} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, 
 превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као  
се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека им 
ма никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикн 
 раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо,  
, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, 
 покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завес 
, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да ни 
а ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало. 
а муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ  
е да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затрудн 
ако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред 
 који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, на 
коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је  
 да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, ник 
 Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме г 
 она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ та 
 насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети 
Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда  
н, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао ј 
 и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из  
 црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је С 
итиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборав 
ог тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бива 
су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множин 
, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, 
„Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је  
</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је о 
аткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би ова 
о ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И у 
 пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од 
, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на 
 гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, би 
 колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа н 
 Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због  
зи ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику,  
кву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и у 
с којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образ 
ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још  
као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимају 
, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, к 
, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу  
етко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео што 
 њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да 
ти и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом 
 собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је 
 да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастук 
на је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све в 
куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћ 
 дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у рук 
, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише нава 
е како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој 
XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и ра 
знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развит 
је био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једи 
ко?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвуј 
уља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој  
осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојал 
 Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од ст 
ву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бо 
{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави.  
а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше в 
ног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а д 
е и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су на 
 са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџини 
 падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој д 
ала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред њ 
ару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне го 
 кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, однос 
себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особ 
ћ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње д 
дења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} 
е, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговим 
порно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципе 
ло његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка каф 
ама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били с 
не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.< 
чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на к 
су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „при 
вана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његов 
оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обуч 
фка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара 
, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу мог 
ла, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До са 
 колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n= 
на, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако  
ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву 
ујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сва 
ли, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога 
 Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p>  
атном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љу 
ка, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, 
А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два п 
амо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, крат 
дбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошиш 
зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} 
чеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака с 
а да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „ 
хана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим 
S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окр 
тих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча  
ута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је 
ка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} 
ака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодуш 
са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, ко 
ути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако  
на другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Ника 
Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S 
ли...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, 
 на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно удар 
 радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста 
 је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и п 
 <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграја 
</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и  
на, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и 
.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђиз 
 а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том С 
д среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она  
век је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видел 
цама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се  
</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од ча 
ор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по пра 
уби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она  
шивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се по 
 А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно 
не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако  
а је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса 
е.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике с 
у.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не зб 
а доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде  
јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев,  
офке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог к 
му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то 
хе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, 
о миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вири 
нама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, 
иста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не м 
м рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете,  
ед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко 
о соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за по 
 целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су  
и то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са св 
оре не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати 
вежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око 
а и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободив 
и по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} 
е, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако 
е бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, п 
 око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те  
је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још в 
 сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали  
води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је  
из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и р 
ице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близи 
е ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица 
и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и 
ен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћи 
и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, с 
 испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p 
 њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза 
 како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пу 
е како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда 
дбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазил 
 у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, ка 
а, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи 
на, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, о 
кама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднес 
гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погреши 
шајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њи 
, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало 
претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући п 
етлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и 
а натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом 
дно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у 
 Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно  
шао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p 
 као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњик 
ина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској 
и је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би он 
ада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве  
пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рж 
е уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није 
езом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака  
Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигну 
p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} 
нда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног 
ер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимч 
ко је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она т 
сату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљен 
вирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме по 
са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим о 
Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и  
гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њ 
.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{ 
још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} И 
и се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у С 
оред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, ј 
 n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се п 
но сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци  
</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо 
шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста с 
ролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде 
ц; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледа 
ена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Цели 
 Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, 
з деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву  
 мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући 
 свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога н 
и, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и  
а, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софки 
е ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то вре 
чи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји д 
егне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они т 
одину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само ш 
p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве,  
о мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара 
, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само 
 исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово ње 
исмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} 
ајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за  
>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је 
шћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчи 
да само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а није 
 миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања,  
им прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма  
по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тргов 
 пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова 
нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спуст 
ећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S}  
дој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> 
одао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се пом 
е да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, мож 
а Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом  
о никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су  
е, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњ 
ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се о 
натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој доп 
 ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на куп 
а, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јел 
p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како пр 
 како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би и 
набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охла 
 другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особит 
чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на 
а прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, озн 
блеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софк 
да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} 
реко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се б 
он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и  
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату  
а је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једна 
ајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осе 
ст, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Сим 
се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ  
преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснути 
оћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто г 
у, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и  
је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јо 
е.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају  
љење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела п 
рушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, наро 
 и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Со 
шавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој по 
 мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Исп 
{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, з 
сећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толи 
иђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука,  
још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари шт 
 свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, ди 
онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је  
и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде,  
 појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине 
 преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду 
о је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, 
да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Са 
раста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила 
учене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки,  
утовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Со 
о осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су 
ише се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, т 
ушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страс 
егових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се зн 
је био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Марко 
жен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браств 
већих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и чи 
о себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да  
ашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је  
ис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу од 
 сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућ 
 са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани,  
 У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њи 
остаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна с 
ог тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што в 
 што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позив 
 њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим. 
а-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59 
онесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то правље 
 не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — иш 
азивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у м 
p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу  
 одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на че 
јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зр 
по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са за 
а, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни 
није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана  
Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у 
— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио  
офки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајев 
ј се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p 
их, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој 
вима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао о 
и толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се у 
брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело с 
у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силази 
од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одо 
неражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кри 
м другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно сед 
пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, 
у како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га н 
еју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као д 
емала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи  
чи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, и 
 досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се  
ваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био 
ника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној со 
амо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује 
се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степени 
 поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах  
о, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизма 
зи, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ус 
е би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од 
 је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи ма 
нди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви,  
и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, з 
ети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала 
За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, 
 такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако ј 
осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о с 
.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он рук 
раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и коле 
ј јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да 
аширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као не 
 захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Ка 
аји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није б 
к, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагиб 
а би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад 
срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољст 
ш, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, г 
 Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући 
кице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред куј 
ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, 
 њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Ама 
.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и 
, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газ 
у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, по 
 пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове  
шено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легн 
етку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошл 
е та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S}  
ено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би на 
ове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> 
 гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва! 
 и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, к 
еџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на савет 
та ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му 
ао разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{ 
но бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и нав 
га као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана там 
олазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком ка 
руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је му 
 и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S 
 кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</ 
 кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S}  
 шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши рук 
ајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо  
клањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у  
} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита  
у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним ње 
боравила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек так 
икога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} 
а изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, сп 
е да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки 
а је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макну 
еднако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да  
о изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем  
на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разг 
орњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то ист 
 онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девој 
вијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било н 
е врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је 
 паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, 
ускао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух 
пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукур 
>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри те 
а радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају  
ћ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:< 
реко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној р 
тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p 
</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужасну 
рже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашн 
 </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Св 
 потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле ча 
ао кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела  
већа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приб 
х зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши как 
пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који 
.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одоз 
ора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен св 
брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</ 
фка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p 
ком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, 
њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, свак 
м жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код 
томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих 
ле онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би  
ењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се  
ни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сас 
, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила. 
толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и  
собито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да  
а све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда 
ли се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би к 
м и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта т 
, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више  
е тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само п 
ма по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком  
у истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то  
а мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морал 
о, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са 
пила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто п 
азио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла по 
рно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готов 
о пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али он 
нолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама 
а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прам 
их руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онд 
би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла ов 
д хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} 
 луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, он 
а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то с 
трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она  
сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож о 
ad> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му  
 видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, ка 
b n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред,  
а, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{ 
и трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, 
 ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете 
ди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И 
како није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје 
а да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свак 
 лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји  
и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као н 
да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, и 
о кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји 
сталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути,  
ла, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће с 
 жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено од 
></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, как 
би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при 
ти о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магд 
ћи од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за 
свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се пре 
ачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почел 
.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на ов 
соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости  
ргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де! 
 да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и д 
 Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</ 
 завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гро 
 да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером 
 <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А  
 је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао 
а сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво мора 
се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би  
 Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, н 
махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: 
лао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ пост 
>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p 
а је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврн 
 и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! 
олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избу 
ни, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на 
варе, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би свак 
 једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овам 
мала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада  
мештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито 
ну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва с 
ању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је 
ла и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и с 
њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читав 
да она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему  
урно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећ 
 пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја 
, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито леж 
 оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујн 
о је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље 
..{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја  
у девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о с 
мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, п 
ом лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те 
 не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова 
о вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урн 
зуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, ј 
а Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да  
у част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из  
ало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнад 
 удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, н 
дно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а 
т мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра 
А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити,  
 покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не м 
руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јав 
, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој гра 
, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом  
а видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</ 
 те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обр 
им маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а  
га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да веч 
 пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, в 
 и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв 
 Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уп 
 ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то  
а, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи,  
 кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, 
од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запа 
би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно м 
била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапи 
чи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S 
му.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо. 
се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њем 
 по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш  
p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободн 
арко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, 
.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре 
се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никог 
акопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што  
d>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и по 
 канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и о 
иту умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала;  
а поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада 
 не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине глав 
сти тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, ча 
би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, 
, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети 
ада онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стој 
ара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да 
не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb  
ишта.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што до 
т да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p 
вај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако св 
алим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Том 
а преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе,  
ла по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они  
p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и 
 да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Бо 
на ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај о 
b n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг  
м и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, 
нувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околн 
халска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож зб 
ве стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат кора 
, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску,  
есе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто кри 
о, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом 
ао млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад 
И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек  
о нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седн 
ио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би и 
је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не к 
и везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости 
 главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S 
раха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и т 
И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за 
е, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда  
с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово 
ки, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало неш 
минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и раст 
ато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" />  
седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом  
исто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њ 
ре све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Соф 
а оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га  
те на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу о 
нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док н 
неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софк 
хо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазн 
ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера,  
и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме 
ученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, 
.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, ка 
ост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плет 
.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се в 
чима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка м 
преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче 
ко на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из 
 <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и р 
 сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није  
ло се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео  
како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар 
 док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем 
волико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати 
еће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>—  
даја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спрем 
ост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером 
ајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути,  
адици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис  
рети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она б 
мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада  
ада би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености  
Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверен 
.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, бла 
 и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би  
паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и 
елога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази 
песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи  
орака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењ 
 дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а н 
и Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се са 
апама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихов 
="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. 
 да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то  
унара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку др 
инограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није дол 
крс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поре 
А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и нау 
м хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што  
в да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а н 
еће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности  
 учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, госпо 
 дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште  
е топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се  
а рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јо 
Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељац 
избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој до 
ндуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. 
} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других  
 је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишче 
о.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој ок 
 увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њег 
јући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наиш 
ила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад ос 
 не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они,  
ћ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње 
, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, 
дела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јо 
егови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ ниј 
чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он 
 масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} 
 како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико рад 
бито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања,  
у помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је  
 и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, рас 
а и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод 
среће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да  
ји запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате дру 
 свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одв 
а, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда 
а је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће мор 
сници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу к 
а — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико пр 
ће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те  
ће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се из 
нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га 
отала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око кућ 
в ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје з 
 ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софк 
, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због то 
ко није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у ве 
теље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада:  
ли те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није  
, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и сво 
као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ  
ка, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека н 
!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се 
асладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и 
ју, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање 
да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види  
>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одо 
у, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— И 
 и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S}  
брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се  
ди, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n= 
 рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блеја 
чила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, х 
.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, д 
аваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно з 
а и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} 
е попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче 
.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају  
 сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму. 
е, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловск 
 Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни на 
ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле с 
дио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још м 
 обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће н 
 како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, 
ножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био 
њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она 
јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да 
ора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова 
 криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим о 
офка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и уса 
 тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покре 
ити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику,  
е.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко? 
ала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, 
ти да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпу 
ј тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек 
е се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пош 
м и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала 
кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у посте 
е унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био п 
 да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и та 
 виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште раш 
19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада ве 
а.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из р 
 свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би ј 
тила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као ко 
{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облач 
е јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју  
уне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и ба 
 сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше  
дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p 
јица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како о 
и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа има 
својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не он 
 Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка 
срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале  
 дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се  
поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} 
астало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да 
а гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је оп 
кијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намеш 
 гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене р 
о остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та 
ћи од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, ка 
шао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те 
има.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајућ 
 и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут 
ци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, поста 
име морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p 
ати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, настав 
едње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућ 
прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софк 
био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и  
а је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа  
дравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим при 
S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши  
адах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео,  
сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктават 
оше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S 
з улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око ц 
еп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево т 
} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, п 
о, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: л 
, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија 
 разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послет 
о врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо 
у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди 
јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварај 
шава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле 
а прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти 
оба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како 
а њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву 
тар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерл 
, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа  
е јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао 
ње доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у  
...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше  
 рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ  
 поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу са 
м свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса св 
, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она 
9" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку  
долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, 
ели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> с 
е унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а 
 није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз 
нодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и  
капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе,  
, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И п 
том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има 
ијатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то 
по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је  
, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, вр 
м чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова доп 
кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А  
а њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиск 
 дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, д 
еше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Сва 
ло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она  
е ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка  
и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте  
игне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да 
појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако 
, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза кућ 
о њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи 
а, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су 
id="SRP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, 
о:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном р 
е било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све ок 
ене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијани 
 се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клиса 
 привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове 
ој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату  
оте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку по 
д тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу,  
есе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди- 
</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и тр 
ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго  
је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и 
н послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом по 
 /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице 
вио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусре 
ле он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И  
шећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински 
 — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S}  
трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана,  
о на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чује 
} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, ис 
 А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас пр 
ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би м 
ли ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу. 
 јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће 
лазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго 
хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра доби 
. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења 
 много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хте 
ва гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала с 
да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а т 
и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико ми 
бљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapter" x 
асније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њен 
и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сад 
шењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митр 
упкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> 
свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде  
ловљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео 
е због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаљ 
ења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда,  
 којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; 
{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила 
ао сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца,  
а, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да  
олазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке с 
 ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи  
 жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Ми 
Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} С 
у.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка ов 
в, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, бил 
{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек 
а је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се виш 
 веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка вр 
 да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софк 
иштен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једин 
ило за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, ј 
игне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после о 
ва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, 
толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци и 
што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али је 
а и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ зн 
, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много ни 
де таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, з 
 стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капиј 
ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онд 
 муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек дон 
а и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више  
 сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу ис 
ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра с 
т пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и 
је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би з 
ном.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка  
 она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> 
 значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом 
а зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, гото 
 да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака при 
да, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њен 
 оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти М 
 кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њи 
} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Гла 
а је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пре 
кривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим пог 
ица причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочит 
о њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после 
 — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац 
атру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда чи 
раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и  
апред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје 
И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди 
 сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким сви 
очеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је 
ћи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. 
 рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p> 
охвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало с 
 знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање,  
} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и 
више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А оп 
 <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, по 
, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не мо 
астави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чед 
и, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и  
 је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где  
јући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, к 
к, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихов 
 показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он  
 долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу  
н никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или н 
 слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта,  
p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек он 
ала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И ба 
к и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало з 
ећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком  
то, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и 
га би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасви 
 њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особи 
па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три г 
ли, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за т 
а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале так 
ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapt 
се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би 
 то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би 
 положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се 
b n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се 
Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из  
е сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто ка 
, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога,  
но да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо 
аље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је 
 би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; 
ој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је д 
стајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, 
тку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кири 
други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу 
и у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер пос 
 је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једи 
да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који,  
 бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с д 
S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и ч 
ом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p 
ја комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како и 
ен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} По 
је синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле  
гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице 
оћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, 
да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, бла 
пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Т 
рала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И 
е куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју  
 сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није  
да срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих  
и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрање 
чијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни 
етку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим  
 би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна,  
ше ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, у 
 њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла 
 она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову озној 
чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мрта 
ека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и се 
 у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од  
д њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећ 
 Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туж 
и.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и  
код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} В 
 жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем,  
ати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опк 
а се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и т 
не су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепер 
ћа.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га д 
да мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура,  
идела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта  
ама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и т 
ини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита 
 шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете,  
ој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и 
 — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ п 
а у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори  
о шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него как 
руби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, ск 
офке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали 
љи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, р 
 би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је по 
ли, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песниц 
нија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута  
стима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Дола 
на је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на  
кре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно по 
ко јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког из 
трасти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div 
арко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, при 
у појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И как 
е, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, кој 
ре усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S 
ње је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуб 
му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прс 
 по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој кос 
улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здрави 
би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком мате 
но у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао,  
ин, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним же 
 уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена,  
 чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код 
седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метн 
ме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као ув 
ачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно к 
ави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће  
ледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, как 
крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на 
че она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, муже 
ре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ 
ба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега  
га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и п 
астајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме сто 
 усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа 
 себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки 
p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети к 
готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер та 
37" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и трош 
 то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, да 
примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати 
дожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу де 
летку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршива 
, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они уд 
ђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распа 
вао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са с 
зрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у ок 
а и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном к 
 забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S}  
е зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега то 
 што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, до 
је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, 
да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је мо 
на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцк 
ела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, ц 
 ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане и 
} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са же 
да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна  
ан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим,  
 по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на ч 
отну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По  
ш мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама 
S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим зада 
ћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштери 
и своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, н 
одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је 
ро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S 
едати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољн 
д себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуц 
доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и г 
врће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује 
> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако ј 
 и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим 
ко!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, на 
убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасав 
 с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља 
ључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> 
нија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је он 
 њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио чо 
 једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад  
ровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, 
тило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две С 
а њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначава 
омча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на ал 
/p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чи 
, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су  
кија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио,  
 немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, тре 
 више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као 
> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису  
 то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све ут 
 никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока,  
елог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од ув 
јвећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свр 
е, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, д 
ед <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје 
, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко  
ега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар си 
 /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и поч 
 да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабо 
ад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихов 
инче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере он 
, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, 
а додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и к 
здавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињ 
тац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, 
 /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада не 
шујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад н 
ћи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И С 
<p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом  
а ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш н 
оброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, к 
од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац  
ео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш  
есте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна. 
а једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — п 
 шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p 
че да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако 
ма?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица там 
 и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је  
 сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у с 
ји чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући  
 чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати цип 
та.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} М 
/p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора,  
киног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Тр 
ен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био 
ке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутр 
чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио 
 ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, ж 
е за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210"  
јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана 
} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је 
упељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело 
а се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде? 
<p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови,  
>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p 
 паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и б 
нула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако за 
товима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{ 
>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца 
ка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукам 
ар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и 
арени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да л 
еше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз ко 
ани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, п 
 разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена. 
двојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, ч 
је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, 
 <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; как 
 и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S}  
 овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела  
 досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и изди 
стих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до камено 
ближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсм 
жнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно 
, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким ру 
 Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи о 
амом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печење 
даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као 
о целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом 
било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да 
гди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново  
: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како с 
о је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапа 
ста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је зн 
ослала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пит 
 на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почел 
ази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си 
горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испр 
аква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се у 
грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се  
е сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи?  
 каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво ра 
јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тре 
и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке др 
} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело 
иближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој 
почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак < 
љувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, од 
едавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глад 
ако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и над 
је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто п 
лико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није  
вамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас св 
е може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа ниј 
"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде  
оче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да с 
а које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{ 
жао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се о 
.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они  
м грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити она 
поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбан 
ћи је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој,  
 куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да  
а куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод те 
ко јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена 
роз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи  
 у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали 
И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он саглед 
го растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном 
ов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, он 
ве за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са 
ђоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која 
очи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тре 
Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећ 
 на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и д 
ама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у уг 
си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толи 
 да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало  
не поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к 
ртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раш 
 томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то 
р, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек  
 хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Х 
.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало с 
> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по 
ораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих дво 
 за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у ча 
ђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојиш 
 и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе  
.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоч 
 што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењ 
поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n= 
лао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{ 
 у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред цели 
ош има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ра 
гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе пр 
ј влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз т 
ан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати 
кољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих  
баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту при 
ке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној р 
, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке 
мела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и из 
{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и о 
паљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекај 
дом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> 
 тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, с 
 оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане чо 
ћи га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквар 
</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, 
пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношен 
них улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролаз 
о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и  
о и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она с 
да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навл 
 њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак он 
а.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотр 
 су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен 
уљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређ 
све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о о 
ед настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине 
Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по 
потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио ру 
ву руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе,  
 <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у  
ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и  
то су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније поче 
ло дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад  
на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико  
, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га к 
 дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће 
 ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима в 
ак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се 
а од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, 
ама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу  
и да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући 
е и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>По 
амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи 
/p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигу 
 њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И  
ђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада 
а страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, 
он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, 
рзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све  
, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p>  
ише.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на 
као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ј 
 чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не 
ора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да  
ој капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по од 
ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је с 
, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавај 
 су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да  
штовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и 
 n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.< 
о је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што виш 
: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим 
 се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и п 
бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду к 
слу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљ 
на, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак д 
 сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> 
че осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при т 
алваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увија 
, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, 
Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са а 
кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чин 
 не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче упла 
а виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и  
 сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати 
ређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чи 
 почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако 
ла како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" / 
о Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него ш 
шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све ка 
а како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе:  
осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње с 
такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да  
дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песм 
само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и с 
> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цр 
ћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, умор 
} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у о 
стали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су бил 
, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увиј 
 оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка 
учка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149 
омци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви  
овори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би сам 
У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и д 
а подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев 
једном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде так 
човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајућ 
 уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала ј 
ститање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапор 
ац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати,  
за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једна 
а, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у  
не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и  
<p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они 
олико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, д 
обито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога да 
рила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и  
ћим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама 
рама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више је 
{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки зау 
мо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог 
зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у т 
n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај све 
ма комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањ 
већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По ч 
о, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље  
шена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И 
у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је с 
вим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као  
д би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада  
ли палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе  
тка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године 
м Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73 
о нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше,  
 о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу поча 
а под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> < 
трепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладос 
сто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њих 
о! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излаз 
е тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече  
е од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и не 
/> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан,  
ила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, пс 
и!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих ов 
<p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и о 
p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би он 
јте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен уз 
 труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаље 
цу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека 
дети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје 
ала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, з 
ије <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло. 
о је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и  
ада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њ 
о.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — п 
а, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и о 
сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, пе 
ниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у ку 
о помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће б 
, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, по 
S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све  
, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакрива 
о у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, р 
иди како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, 
она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, п 
кивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се та 
кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњиш 
не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега  
 своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И сам 
влаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насл 
то.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} У 
таде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како  
ово закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и  
ожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледа 
— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомо 
 ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зат 
 и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навир 
што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито  
 седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, 
ишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским 
ј, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у оч 
оји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај њег 
 највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном 
Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега 
 себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на т 
пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Ар 
да, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у 
 виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадб 
 средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{ 
 оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њи 
се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући  
S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p>  
е била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њо 
опчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни  
 оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му 
нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки 
уге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се о 
лавом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац  
, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својим 
 реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим 
а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах  
ћи да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Ми 
 Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, 
би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом  
му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито 
питама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен ка 
песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су ист 
лико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка с 
 извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степени 
на.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што во 
 на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Б 
ца, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухва 
 њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила 
крвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком 
ткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи 
— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то  
S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију пром 
га, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не  
нка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их з 
ост према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепит 
ска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговар 
ћи калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p>  
уби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она пол 
а, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонов 
ло, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, 
 већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако ук 
н се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобр 
спред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} 
не и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, так 
 кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Со 
 чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и  
ато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику: 
 чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сиг 
 од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчо 
ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буд 
 ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од м 
 готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубок 
 појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и за 
та јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>О 
>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, 
ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дв 
ћ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега 
а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто 
 одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако изви 
ара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена 
чишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода 
ра, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капи 
 се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у 
дима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама 
је људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чув 
ј Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв 
н њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственик 
уге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Д 
стина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазре 
ена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као из 
за манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућ 
S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини терш 
S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села 
рава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишт 
 видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Го 
прали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него 
ни не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ љ 
оја је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у  
ене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред он 
 куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јаб 
као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не пр 
-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са свако 
ије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поч 
м да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и јо 
ара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} 
е у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле  
е би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући глед 
да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, с 
да она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, ка 
да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче 
за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико  
тајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у с 
 и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што 
 не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јо 
није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод  
ш за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада  
како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све 
24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} 
ше да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи,  
 пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали,  
о потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала 
јој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Си 
ао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне  
 а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму 
ака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да го 
еликог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по ку 
 газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она роди 
едо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од с 
осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно с 
и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, ч 
иђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није мо 
ељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то 
 оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, 
 руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тети 
то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха 
ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље,  
ати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће ба 
во у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допи 
, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било 
/p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из ве 
ћи ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој 
 од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и ама 
све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, к 
а од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагиб 
ко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одуп 
јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, м 
ло да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренд 
дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по баш 
, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</ 
и тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на к 
> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, срећ 
д Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети ка 
ad> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила до 
е теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ћ 
ао убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њ 
 Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, 
поте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, как 
 два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелуја 
.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала 
јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута,  
, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свеж 
p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге  
ност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не и 
а одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да г 
 би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p 
увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста н 
S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S 
 јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу  
м ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље < 
 Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би ј 
је угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући 
тарим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и ј 
ршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највиш 
аквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један  
 самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе 
да би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па с 
Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све 
езане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S}  
вог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујн 
лачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се т 
е, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, ч 
то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омр 
 посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав 
амџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка 
ање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој би 
шчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер е 
а.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то 
} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело 
и се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама 
 цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвач 
зо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како 
раслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — 
и, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газд 
азала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоње 
би је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И  
 видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазит 
ала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младош 
ва Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва ар 
су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је 
ири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика  
ао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влаж 
шина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требал 
стиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S}  
 других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој 
о оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, дале 
ли које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао ка 
и мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино 
о не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, 
одиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{ 
оварао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ  
то се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још н 
то држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до са 
осле толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој  
се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео с 
зима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана 
које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највиш 
к се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?< 
у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магд 
ела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена  
 зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од 
 се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који  
љина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слобода 
 да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а  
> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено,  
дмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по 
иде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти  
 деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се ниј 
 на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" 
</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} 
а су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не  
лужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S}  
не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да 
а њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и  
орао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да  
о би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног,  
ара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко  
уму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду 
ови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, 
о, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница 
 није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве 
ећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном 
ла и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше  
 му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу  
икада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Н 
 се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже 
ке свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тр 
им разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су 
 сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наиш 
лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се је 
е биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлал 
ала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући 
, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не г 
оре, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, т 
х, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд 
и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n= 
кле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак,  
монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако 
ше да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака 
паљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно,  
вукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако ј 
млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после 
свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице,  
илука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p>  
, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, упра 
 или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита  
/l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <q 
ијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је  
и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када 
етлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једна 
али: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, 
, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их мол 
 то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред  
га гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала 
а се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147"  
крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао  
све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно 
о били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов 
 шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасја 
 n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили ж 
 где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустај 
ет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да с 
којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и ви 
{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради,  
 су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око ц 
зе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи 
дећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је од 
и више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре ка 
воје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који 
пезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне,  
 упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> < 
 ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећн 
ко лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само 
 свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и п 
у болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То  
ећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито,  
 гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не 
 деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји 
би а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>К 
 све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толик 
тнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком њ 
А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и 
 укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда  
S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећ 
ија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S 
матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала г 
— И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећ 
е, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S 
аш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Нико 
 виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак 
ила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најуж 
а ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, им 
Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој  
 свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> 
това.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у  
а би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда г 
о <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је  
ље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Ма 
ин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се 
у са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболе 
вши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и прод 
 јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и з 
— и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57 
Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се руше 
утим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div 
ега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од та 
све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све зан 
е тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скида 
еком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте 
, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе н 
унчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре ода 
, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру 
 Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по  
укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од То 
 би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би м 
о прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој ве 
име није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко 
има су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји са 
али косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, поди 
 деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат 
 би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном  
 је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да  
ена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, шт 
n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p> 
гословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао 
о страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се 
своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до ве 
 гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p>  
дити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пре 
амо што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким р 
ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за  
еру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна прису 
ах, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да бу 
:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <p 
се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, 
а како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може д 
дала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио 
а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном 
ли се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је млад 
ити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлеп 
говоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: 
но упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и  
 пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа 
оденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног л 
 и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је 
е врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} 
овима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестај 
рнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, н 
, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је о 
е газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скор 
лакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у  
ко цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да ј 
и косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Вас 
е свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавил 
ушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамили 
 разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позв 
а обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, из 
 румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У веч 
спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изг 
 n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа 
} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде  
Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајућ 
едајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, с 
ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора 
устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је ве 
понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини.. 
овским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али у 
Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и 
д — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим п 
о никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру,  
ним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед мног 
{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу пр 
о изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах о 
љускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али с 
их сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто  
е био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам ј 
 од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко сам 
 великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер 
 минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S}  
од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој 
>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то  
а овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати  
ш брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмо 
ага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ соб 
, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— О 
то кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кро 
ут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу сво 
астови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке врат 
, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом,  
да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њ 
што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те 
 њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је ота 
и, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагод 
на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ов 
сама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на  
оштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, 
а слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући н 
ако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, го 
идовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испр 
ет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто так 
а, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим муже 
арка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је п 
пак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано. 
А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима 
ре, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно 
а, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је наме 
а ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почн 
ити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, 
аскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљен 
 широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се пок 
ши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и ве 
потом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнут 
жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развил 
о испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наиша 
та начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p 
упац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова  
 <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све!  
тао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по њ 
могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стре 
 збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се и 
} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је њ 
друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота 
" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јасн 
рци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су до 
еће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не м 
рсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га т 
гу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од  
и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курн 
ство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) да 
, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спо 
 гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много воле 
ме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, 
ношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање,  
S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика к 
то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што з 
ну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешк 
 дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb  
а се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је 
 време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили 
е како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењ 
је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх,  
ехане, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају 
 тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је  
ија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, ко 
>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава 
она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, ал 
,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чи 
дна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да с 
 чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, 
 код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла 
 јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p>  
лих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан  
 је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једна 
</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једн 
.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дуб 
, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногави 
сти и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да  
у, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, 
онесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна 
дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна 
н, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак 
" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сам 
ко са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не см 
а, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, кој 
Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запуш 
ну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али как 
 клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати,  
. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зим 
се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да  
а:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупир 
 <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И  
и и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је 
да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико  
о плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p 
ну, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из С 
итно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и 
 кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама  
оди.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и м 
, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда и 
мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, 
не, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јас 
ти.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S}  
оче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким п 
Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, нек 
јави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>—  
на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, мол 
ући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори,  
S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе —  
а врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости о 
 Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Ви 
То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су св 
е знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у к 
 као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по  
рекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и св 
{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског о 
утим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распа 
S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне,  
ни, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито о 
се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ниш 
мшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дан 
и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно н 
ш када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb  
и уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Соф 
ша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачи 
е, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и 
ом руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чак 
лиже њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, з 
 места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса  
пчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насла 
ћи се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад  
је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или се 
учена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око  
е спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што 
а, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p 
учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујућ 
тојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у поч 
на га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да 
одарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и  
 и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам 
нога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљ 
од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ п 
 би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надал 
них руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешк 
ету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све ви 
и ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам 
на тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S}  
 му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа  
ико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да  
и његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и 
лости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, к 
ад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њо 
ад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“... 
и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати,  
ди, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало 
че да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задр 
 да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину д 
вим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} 
ебе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати 
а се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке о 
иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не  
} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никак 
дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, н 
</quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заи 
кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила. 
уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од  
ва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет спољ 
о увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном 
бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овам 
ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од ср 
љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста  
чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих,  
ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> 
, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кра 
ру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А  
78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набрани 
у отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то  
>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она  
ако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разу 
постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S}  
ао читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и  
а не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио С 
ла и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако 
ој, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као 
> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у 
колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруже 
између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда гов 
поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и 
 пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свир 
ом другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу принос 
ет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију ос 
ука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто  
и.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он 
чекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је з 
 хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде 
офкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Со 
 одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чи 
ко лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је у 
анчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> 
едино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора  
биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p> 
ошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Ал 
ћи да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обич 
ђа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбинс 
њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које  
 поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није с 
 се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако л 
реће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} 
да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, 
 грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући за 
да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као 
окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама 
"SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да про 
кама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спре 
ко пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} 
, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће 
ла, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, ко 
сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње 
арош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му 
пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха,  
 наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да ком 
вираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу глед 
 него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почи 
е неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу с 
м његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као  
м истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда н 
и и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који  
су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да 
тва, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да 
елу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела к 
а двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто 
чала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви  
да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрош 
остинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана  
сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и  
ајмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излази 
и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напрот 
ла, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба,  
ижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно в 
ј колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто 
 и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допи 
ни тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе  
анка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, н 
тошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софк 
ине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и но 
 у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и ум 
ћи, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, збо 
ривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да зн 
о вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана д 
 купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и посл 
ремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са зак 
а, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења  
ронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и 
ечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, п 
 на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом муж 
бито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњи 
о праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео  
 окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је  
то је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, 
тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на 
 то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отр 
д би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијањ 
де у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивај 
аства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви зва 
 <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, 
ом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је тр 
S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што  
свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио. 
:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb  
о тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту по 
слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стан 
 по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по двори 
и не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, она 
ва кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њих 
иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би 
 руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло 
о она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље прод 
ку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови 
агор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, де 
а кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пуст 
у тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу про 
.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сеља 
роз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и 
лазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али кој 
о није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па  
а се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада с 
икако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се не 
м, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си 
 би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њим 
чини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућ 
тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, 
ма тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о ос 
јне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у  
кама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пу 
тим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по к 
 истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном 
 Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са  
свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" />  
и, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је с 
мо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{ 
ено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви поч 
S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни  
нако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо  
е јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за дво 
јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њих 
сто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да про 
 би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> 
кав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим 
ања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посмат 
у се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепо 
гра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда М 
репашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гр 
асти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише д 
а махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, кој 
није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући 
а: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а д 
 даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме и 
биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривеност 
заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и с 
ресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n 
 да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож  
} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њ 
 Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S 
них и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад 
ада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на м 
а“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и иша 
а крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај 
 се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на  
 „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његов 
опло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби 
мање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим,  
него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивл 
у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за врем 
вртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што  
не снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у г 
.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очи 
 и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и ст 
 се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S}  
ко одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, 
ју:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер 
 не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његов 
 се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не 
>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у п 
и, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било  
и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од њ 
ијању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, с 
 буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, ст 
мче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва  
а је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, 
ли сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два 
 његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мат 
 тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софк 
ра.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себ 
м авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто прода 
S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} 
о код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе 
ликих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као 
ћи новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина М 
 се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, к 
 ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би  
упа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она 
 Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно,  
и приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S}  
ла момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од к 
ако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као 
ак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја С 
 се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим обр 
 ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир 
ош мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна с 
трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у по 
 било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе 
 да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, м 
тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њи 
аложенија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим  
 мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао 
а рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али  
> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Јо 
 улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али са 
.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву  
а обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које 
е, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, у 
он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128 
да, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} А 
{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена 
не сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао  
 сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, ид 
јбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и  
ју тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} С 
 уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S}  
 кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом 
ети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затв 
ка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, он 
ати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она ви 
по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, 
испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволи 
, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, пита 
нице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до 
еле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више са 
нако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио. 
к је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепси 
адостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају раз 
 што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>—  
јурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се 
} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго  
о посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p>  
нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну,  
е или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и 
 истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари  
реко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из  
о тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да с 
дно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата 
да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим 
тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се,  
 се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим 
ити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње ни 
> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, по 
када се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по  
а вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" 
испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој ста 
обеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S 
тавивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журн 
екујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Соф 
бље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак гор 
<p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, по 
љено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то бил 
ама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силаз 
 ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа 
е тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се са 
коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне 
 са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања  
 враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, 
кама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једн 
поведа:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p 
Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси м 
рашен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи 
адом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, ни 
као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p>  
им простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, д 
 газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе 
спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би  
 са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог ко 
ли се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, зван 
ка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свира 
S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, глед 
по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни 
здрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="1 
други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не  
икако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди 
 плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса 
би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће под 
тала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугач 
Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно с 
ег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно шт 
Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да там 
ошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и 
Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осве 
е.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз пр 
то испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p> 
<p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p> 
им раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни н 
и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му глав 
оћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши 
то боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав  
, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предиш 
м путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече  
а миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S}  
мтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} К 
је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда 
де брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећал 
 другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не б 
са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све 
и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито к 
горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али 
зили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} 
ама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела  
 мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар. 
ћи руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотер 
ице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измеш 
p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се ч 
иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, о 
су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко оп 
 И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком в 
змеђу дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особ 
дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и  
н изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната  
ако је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, 
и.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако  
ицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац от 
ац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{ 
 па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма д 
им уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено 
ич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И  
о обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном поло 
е се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде,  
ен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је бил 
илазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф о 
а, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање сале 
 спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на к 
ћи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се к 
да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се 
е га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} З 
 слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у к 
шћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је  
, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те  
т седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгри 
} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одск 
 је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко из 
аши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, 
 још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они 
ако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, д 
S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоо 
шту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући  
е Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула исп 
 Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек м 
очеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из 
пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олов 
 од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихо 
и чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар 
кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила 
огу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се о 
 где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а пога 
ге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поре 
или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} С 
би, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, ка 
до, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</ 
подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Св 
. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Н 
ју, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако стра 
материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они 
ључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p>  
са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S 
 викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да беж 
али!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као поб 
 као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, 
е лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била ј 
е руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кес 
су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— С 
а и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, ста 
 би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште  
ашту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на с 
сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грч 
ка ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гл 
му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа 
е главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је об 
 куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је,  
ћни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та т 
 и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет п 
вученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и  
ав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заи 
фенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега  
али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. 
е, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употре 
у и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње под 
грту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве 
Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и ос 
ске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што 
љем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак н 
к и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да за 
{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан 
ћи се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше дев 
и: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледањ 
нији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима јед 
ћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену прод 
 треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело 
 би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са 
е главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, 
 гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог вр 
ости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарад 
оћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као  
симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, 
е како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му ц 
м, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако 
им, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн 
а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој  
пита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Се 
са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кр 
рата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— 
ја му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, поло 
ри; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Кад 
остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозо 
е она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пр 
, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, 
; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле 
ог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сам 
p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога 
лађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута п 
шкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту 
Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући 
еме и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка збо 
 се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са у 
стрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да 
јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још 
од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она 
 рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно ви 
.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Цел 
али Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипа 
сно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како 
{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. 
свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер 
p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона ве 
 Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежд 
, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и ч 
она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала 
Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла 
ли су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије 
ао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S 
 се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седет 
о се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са ши 
на осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим  
ећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запену 
, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чу 
ати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да  
 ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, ка 
 више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио 
у им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са м 
нити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда 
ом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у  
сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла јо 
се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сне 
 и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слути 
p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био  
еже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S 
е, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p 
о је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и 
 некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихов 
завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да  
ли да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чин 
и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је М 
</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од љу 
стима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{ 
.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} 
а његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, д 
а тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S 
руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико 
 приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајућ 
/p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар  
ку собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И 
 коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, 
ати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте 
о развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, су 
икако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, она 
твар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звал 
њу, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башт 
ну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би о 
 тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и п 
она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла  
в стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду прем 
била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће 
ети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди  
ше дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слат 
ме начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свег 
бацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво  
днако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута ко 
јала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није 
олапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поре 
хове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, х 
а, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспа 
е.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и 
S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, как 
ихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што тр 
, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту д 
 њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и  
ма са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела греш 
закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је  
а, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он 
е не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујн 
ва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчик 
и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овам 
ије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Д 
је им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не 
о у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим ис 
и и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити 
— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Соф 
 да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде пра 
и, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе  
оришта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали  
лико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о 
 одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се  
м гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, 
али, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код сво 
} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада с 
њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из бо 
лико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се б 
е због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p 
, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{ 
водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, м 
напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, 
овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у  
ше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се пор 
певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек с 
мо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, с 
едњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно  
 дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов  
д ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало н 
ли, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из д 
едајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, св 
 тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n=" 
није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло  
ћу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча. 
 сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочит 
ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схв 
 онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој з 
, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало нова 
љака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, 
, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак дос 
 кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И  
ика, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да 
иде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чији 
ад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазух 
оцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да 
о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада С 
на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмет 
ло, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S}  
била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?< 
амо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одма 
до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, к 
ко богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он 
, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су с 
 на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од уј 
цао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!. 
 бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више  
на оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под који 
, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивш 
 јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње до 
у, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, снева 
 кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, ради 
очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред  
 и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, 
нају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда и 
 узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се 
 који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остал 
 највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао. 
а овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на ка 
 тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе  
фком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у 
и јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу,  
 матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљен 
ића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страс 
 неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још 
била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ва 
и се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са  
тери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од њ 
Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, сла 
рвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, траж 
е имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где 
се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као ос 
, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор 
, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко,  
та сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једн 
SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Соф 
г.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А  
 путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се  
у ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, 
де, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда 
 од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> < 
гледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата  
 Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и 
е су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута  
д неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су 
олуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих 
што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <p 
 јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су спле 
ајвише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био  
теља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је о 
 неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се 
е онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, м 
чало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како 
 сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим к 
вета разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако з 
долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је  
 као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, најви 
м светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чу 
увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се  
вали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не  
 Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p 
а се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери  
еке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у то 
амо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи. 
ка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је запов 
оведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пиј 
ући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120"  
удиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет 
уж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка пр 
 да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, д 
м устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак  
унили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испр 
и се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут д 
>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда поче 
 дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако 
 бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лекови 
кој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо  
та се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али 
ом.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не 
чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскиј 
 могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је  
женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набра 
за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</ 
урску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код  
готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је ис 
е да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се наш 
 свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} 
у и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док 
вши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И  
</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствар 
и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо т 
че као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, 
 седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S}  
 Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма 
 не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаут 
ј њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чар 
 зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div typ 
рака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скоп 
 га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се 
очети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу ви 
 к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јец 
 ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за  
има.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S 
 да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> < 
p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио  
ако он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући: 
е тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога прија 
р, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да С 
емо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што 
 њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању  
ма, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ  
а није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зн 
ена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Со 
 види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре  
м и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њ 
и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се ти 
 са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање пр 
у, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча о 
 у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде  
ом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге 
болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи с 
 не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној в 
о увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена  
 од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башт 
 и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру. 
мућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, ви 
о крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћа 
</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су  
иче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште  
а не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана. 
гњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплаш 
час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то  
 Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неис 
га од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, м 
ом или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, 
 почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача  
жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> т 
али се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање,  
офком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="1 
 дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону 
, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово с 
.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога ј 
онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушки 
е.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа има 
мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Пали 
е, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личн 
 разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и 
да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p 
S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки стареши 
ребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о  
разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичиц 
о сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? 
ead>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да ни 
 друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљ 
аци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спом 
 брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се 
 од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шал 
амо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био 
руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало д 
упне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> < 
тињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да 
Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јат 
ом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, ок 
, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један ј 
 и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажн 
, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више  
ошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима  
а постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позв 
полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би  
вирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то јо 
д црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и 
.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих п 
има.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако леп 
ко да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад,  
тином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну 
бична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, т 
трасним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би т 
че одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутр 
ој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су  
два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два с 
ога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити ј 
оје као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлот 
и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минт 
Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград,  
 и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежиј 
у и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна  
то је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А дру 
муком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, х 
ма једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S}  
као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих пој 
има и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да с 
о је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Б 
дмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном 
, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заносн 
и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и ско 
се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она  
женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једн 
} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, ка 
сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако с 
, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити  
ет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она  
а се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се < 
иленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, весе 
 час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, по 
е она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је з 
ачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — 
} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учи 
 са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и не 
не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио:  
Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му ц 
 да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара и 
сто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном зас 
да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p 
азумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јоргано 
е тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, на 
ом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала в 
а, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла  
ма постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, 
або!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од ра 
реваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још из 
појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом  
едајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним з 
Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више  
и, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и поср 
ала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, о 
ет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом 
осио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, 
</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код к 
ући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једр 
поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећ 
 он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу 
ри капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала 
купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије и 
, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, је 
улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се  
трасније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћ 
ричати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање;  
би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њен 
а бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, 
ске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} 
, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпур 
да и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S 
пљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада  
на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ 
као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке тр 
светљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице 
у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер 
шња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него  
а до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазил 
д Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141"  
>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки доне 
је хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар,  
акале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се а 
 нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је 
} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су т 
цујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све 
 обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, ви 
 било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе н 
етини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа 
м печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада  
злете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само ста 
е.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пруж 
, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се п 
х Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили чит 
 била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софк 
уда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, н 
је ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек  
ле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p> 
 начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину св 
, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мрак 
пчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису 
 шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и б 
 јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Же 
ка, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта о 
овац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће к 
ољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када ј 
ез њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како 
е да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и с 
итка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса б 
 ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош цр 
здах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сад 
, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чив 
 за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ 
боди и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се 
астера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а 
 хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећ 
чима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за кој 
рагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њ 
о.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су х 
ине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се 
обито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младоже 
ако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{ 
 им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да  
ту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира о 
доцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније  
та за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад тол 
 више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијс 
пред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд с 
а она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p 
 он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му уг 
оси, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко ка 
, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врат 
вале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних 
и ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као 
к и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких н 
 матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} 
м гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо 
латко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може  
 не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места 
рагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар 
аш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали п 
ешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпе 
ване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чиј 
 после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, 
тих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прел 
 и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пр 
апучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дош 
гу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у 
 овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Т 
па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама 
а први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и  
пирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробал 
о за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миле 
 лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго  
краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не води 
утрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано до 
 она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је з 
инити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S 
им шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у кра 
 не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, ко 
ћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела 
оликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз  
а и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S}  
лаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже 
го, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после  
која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препече 
арче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личн 
е брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све  
{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће  
ка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то  
у.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које 
, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке 
иш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начи 
 истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице н 
и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и  
свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив 
вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији 
Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од  
девши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла 
це, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рође 
у је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред с 
сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ и 
оже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И в 
и по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међ 
ачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима,  
то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и о 
 докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одгово 
У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што  
иштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка 
е само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ 
што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онд 
ирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи  
 су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед завист 
мом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо гриц 
товог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, 
а, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, је 
не круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p>  
ше једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Си 
а уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и прат 
остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред куј 
и да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да јо 
ћан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу но 
ихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго у 
еднако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> < 
 срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну 
{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и с 
ац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће 
 је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушил 
b n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узн 
астану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не б 
обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу  
тију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, св 
 не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити  
асно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од стр 
, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силн 
почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели д 
ављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбеднос 
 који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, 
г тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сад 
век тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долаз 
је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, п 
а, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима 
прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састав 
 више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толи 
ске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поз 
горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њи 
 још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одма 
 минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="1 
е само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлет 
бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и нау 
 двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гла 
 Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше  
 да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико 
} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, на 
најући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не оби 
колико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између 
то знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S}  
а и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се к 
баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошк 
ада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан 
 то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S}  
е, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испр 
 врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џ 
аједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, с 
 су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула 
изао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у о 
 проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије 
омио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, ка 
ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се гово 
ова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био  
 то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и д 
рљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{ 
ретци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не б 
гови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да  
ењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме  
 капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије с 
 отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и топ 
S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шт 
ући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како пла 
ртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види пониж 
ст и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећа 
159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивено 
>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не ви 
а, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију  
ласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, г 
доми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је 
на шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де 
знаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом 
ишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се к 
тишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је 
ека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, 
приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више  
е са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће 
а, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, 
, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сеља 
 то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и к 
на Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је 
била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала с 
ља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати 
а запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало  
после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо ур 
ом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, т 
лио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка,  
били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да би 
мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на по 
да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у  
 са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох 
и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали прева 
тили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама 
ри капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане г 
 осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на ње 
кривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, 
 мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због  
а, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да  
дну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> 
ко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране,  
уће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који сл 
ео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби 
 улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за ку 
ву школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасн 
 одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S}  
у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада 
стим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блешта 
ћи и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове 
поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ 
 венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито  
ла је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе 
чајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, 
а зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да 
S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, 
 се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела 
о новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донес 
ерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дан 
ли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали г 
ина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S 
и тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа 
та, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод  
 расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва вар 
“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</ 
у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча и 
 су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, 
— чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загу 
 стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили. 
би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула 
ти, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у 
а посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно 
Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, ка 
 долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</ 
о одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових  
уке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, и 
њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог д 
не главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати г 
велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно н 
.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато ста 
дби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умор 
осле славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, с 
ком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сан 
ако би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је зн 
 трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Ма 
ш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те ње 
ђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од с 
ри...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губи 
ј мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и оп 
јаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, 
 тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опхо 
би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, 
 него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овам 
реме да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дува 
ао знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S}  
Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и п 
тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l 
 да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах  
њу, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба ш 
 горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су 
ла су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих  
, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у он 
че одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држа 
била у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, св 
та, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на друг 
И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га же 
фки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и д 
ратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час 
на била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине о 
о више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је 
офка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образим 
.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за как 
, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где мож 
им али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може  
а, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p>  
шној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страс 
 како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би преми 
сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са д 
е не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра 
егови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170 
одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда 
дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S}  
ва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се поп 
 вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у сред 
ара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше  
и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а ко 
ли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно поз 
и, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га п 
мо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — 
ом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима,  
ј се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз,  
ера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, р 
на у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се 
јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити < 
а гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој ма 
 кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је г 
е чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наре 
реми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О пр 
г њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се ос 
чела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не д 
које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим па 
} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти  
огрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут укв 
о свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:< 
и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он с 
до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</ 
 њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења  
ире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јач 
 ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као 
, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослобо 
ли не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уж 
ошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, 
се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сас 
чком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опа 
екрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у  
Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне ст 
/> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим по 
 јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред кућ 
опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ ј 
оро, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и 
чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пеп 
а сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; 
ећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, 
ктова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала к 
гнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће 
 седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао к 
} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од с 
дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, 
д.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцниј 
и, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у 
ако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поч 
ега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи ј 
а, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на  
 јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, 
, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из ха 
у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, п 
вим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па са 
{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ ве 
в дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како  
 је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ј 
 они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене м 
 ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшир 
, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћ 
тарци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{ 
се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају 
пашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се 
де како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише 
астуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S}  
 слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{ 
ладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула 
та и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшени 
ко њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, т 
!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су с 
ао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодо 
 огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој ј 
адости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбр 
е само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима сви 
цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој 
узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада 
, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао и 
о не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да  
 Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обриј 
 толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, 
ко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мор 
де су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први п 
ead>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и осл 
 су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих ог 
 зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је 
е још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Ма 
а и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док н 
трине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећ 
ајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — 
а су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, 
е је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, 
ако су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да о 
ада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они  
да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, п 
ткривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком ст 
 И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој  
а лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не мо 
лину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са  
воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било го 
м лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њ 
го ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије рак 
 изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред  
ећ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} 
де, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је в 
иди Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да  
то?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се ун 
ер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>—  
е „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, не 
што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у  
.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљ 
а таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још  
 оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S 
огла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, с 
 /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је 
м и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни 
 —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као  
имиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p> 
и не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраган 
из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила  
пет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њихов 
облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као ун 
папа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао о 
хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и 
 ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p 
минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} 
акво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком н 
е виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али пола 
сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, виш 
една сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је 
 разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико ј 
ао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не  
лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, пл 
незверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи дол 
 настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико  
који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погле 
 сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ сам 
абаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен сол 
 <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола  
рквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклиј 
јући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов дола 
ко више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, из 
 заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и д 
чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Би 
акованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око пол 
 као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварит 
 марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако пров 
, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас,  
рвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јо 
е крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке  
жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних,  
о су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та м 
ад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири  
ено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене 
 стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" />  
 главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Уз 
“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико 
, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе 
рије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали м 
еш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све ј 
{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је но 
 би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Ма 
умач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га  
м равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољ 
сле венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сањ 
, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи д 
е велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комши 
, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улаз 
ко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицал 
р, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А 
неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љуб 
.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа вол 
глав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која ј 
ајскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она 
пчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучи 
 <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им св 
"203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Со 
је.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ 
аза јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она ос 
ка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће,  
а је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено 
е, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на  
аслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге 
го слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слоб 
рада била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једн 
исто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле ма 
/p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих ј 
ико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре  
 деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему д 
а дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загр 
ad>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на 
ела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за ко 
е потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да  
 одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице и 
и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису ве 
а све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, уве 
агда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели 
 која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворил 
 ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово  
у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бри 
а изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако  
ошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запитки 
од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сам 
ими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало. 
капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а  
ћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се пок 
рка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свак 
з њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико н 
да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде  
, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да 
е, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, кло 
 Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: трес 
лећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или 
озоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чарш 
амо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би д 
оласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити,  
е потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његов 
 девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи 
о не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта  
 запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мо 
иџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким пу 
и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све т 
ер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је б 
се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре 
и право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би  
ди да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим 
о ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газди 
ао умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, пров 
ретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда би 
ови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узруја 
 и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама,  
чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчија 
е на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш 
вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око  
ши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким,  
о њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, 
оворио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе 
дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав 
привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјах 
 а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе че 
 уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одле 
 коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — о 
ле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p> 
ндуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозо 
, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, в 
 од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као 
га Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда  
ко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око њ 
зиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</ 
 пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи,  
 Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој рук 
, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се св 
 то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу м 
у капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а оп 
офка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код њ 
а, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огр 
ина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као 
азе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога  
а капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне  
</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запалив 
оњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хо 
да!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, бе 
лањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испре 
дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али та 
ог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би сва 
особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно с 
мири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одв 
канице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповал 
то одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћ 
 капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у 
“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут сел 
а да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустил 
мо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, 
а.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како  
 из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је бил 
ељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S}  
ако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом не 
 чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пра 
{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се,  
трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су но 
траха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли с 
аци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну он 
им сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, 
рске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним 
само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и г 
ва, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, 
; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве т 
 утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок 
 И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се мога 
{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</ 
 у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Уск 
олико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S}  
ја и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животв 
вамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама од 
се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, о 
ог додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од 
p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к  
ер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када  
о, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, на 
да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</ 
ез гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, к 
 а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да ми 
{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да 
о.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на гр 
дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И 
 жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори 
ива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање 
. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је г 
његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} За 
ме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако шт 
ћи све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p 
 као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толик 
говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда до 
оји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и  
падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљен 
је као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, пок 
а испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зра 
то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И 
се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} И 
 изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да преко 
<p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из ко 
зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се прел 
сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, 
 ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, треп 
чуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, за 
а достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се  
у, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда за 
горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла д 
стим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе. 
а сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и 
обље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко ко 
ила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека,  
огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите 
де.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="6 
ла млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има м 
ој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећ 
е јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча  
 одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној 
а, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се исп 
боко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова 
обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела 
а зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обви 
 је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље ч 
е њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, 
аменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој  
еним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи 
епљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, 
итима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадак 
 се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурму 
вате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јел 
е!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару,  
зверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао к 
у, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка 
о њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек уп 
м челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Су 
чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} 
г женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају ок 
вели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на 
 прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући  
 његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чиз 
} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и ус 
ј.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си  
 шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти и 
ном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим свет 
ћан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке  
ка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо 
 врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио 
 мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносил 
ко исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом ша 
{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Соф 
 је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше у 
оју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушкан 
лити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видел 
знад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и с 
то је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</ 
ље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела д 
них ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софк 
без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило 
о сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било 
не очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут  
простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој  
сане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је  
уке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим  
 отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, млад 
 недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, р 
 дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући  
252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што  
 паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S 
ама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до к 
лаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{ 
ују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочи 
апију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи 
 знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или 
више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стој 
жући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</ 
ћи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и дру 
о, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкин 
а и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стра 
и је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у у 
 и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак,  
, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела 
есну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуч 
о уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је мора 
и прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова р 
ару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допир 
уће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам су 
о весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као д 
 све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јели 
 И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог  
ање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлиј 
шка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да на 
те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, 
ка да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се ви 
копчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред то 
ацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Н 
још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, л 
>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе 
су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишиц 
вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и  
га своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а  
.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од он 
аве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених 
обњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p>  
стог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и  
и <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и ви 
.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у сви 
у је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо нег 
тртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој б 
ошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, н 
забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу ј 
олу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да н 
елека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би гор 
чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том к 
уката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као 
је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче ок 
о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мир 
колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним,  
м, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче  
 тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и  
и, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста 
 /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразит 
 — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како 
ашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена  
ује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се о 
граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb 
 ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи 
ово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се  
ако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S 
е и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, в 
ствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама 
оши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води  
страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад 
е гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из сре 
p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица и 
чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у 
ме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекр 
ну, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се 
ени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани сви 
матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у варош 
ту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно  
и га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасн 
вима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим  
его и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јаст 
 доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би ј 
к она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{ 
ма, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно ј 
е њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада 
о се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса 
дном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћ 
уће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би рем 
а, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, 
ис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочит 
цама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена  
ен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне 
з појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаченос 
е журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се < 
другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да вид 
орају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и на 
не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је 
ека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек б 
е, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и забора 
чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрај 
мала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на св 
рије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив,  
го.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулиј 
она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још м 
аму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну з 
 тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би  
а нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак  
а гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да и 
вши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак би 
ла.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се  
а јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тер 
е жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане ч 
 хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шал 
јући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути п 
ма по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не по 
 широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бро 
ас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепас 
ада му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и има 
 сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био 
 чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на 
 дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јо 
атишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним  
, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и  
 код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Маг 
војом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим ск 
лико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека 
аја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као 
кићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијам 
сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису пр 
} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су с 
им чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака ви 
 и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с  
ко да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешт 
ме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, темен 
 обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана наш 
> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p 
у.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре,  
аве, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду 
могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да 
вамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком др 
елог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког,  
ла више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То 
ве оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него 
његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавим 
е било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била 
е неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши об 
м.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим  
ас на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Је 
се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова 
када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане ост 
бично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини:  
 за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> к 
едног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је ста 
e"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИ 
м, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрв 
ојасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да до 
а је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао о 
а у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепо 
вала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала 
фка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље  
братимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није бил 
та, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости до 
м алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разри 
начи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се ок 
и у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама  
 га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</ 
и, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грд 
рно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, 
е свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заок 
горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к 
да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да  
 разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S 
че осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима ср 
жасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена заморено 
фкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки,  
 миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, сл 
ћи да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада 
и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње,  
реко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све  
уго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад  
от им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне д 
ан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</ 
оре, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у прича 
сто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и о 
а са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по меха 
акањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силав 
збацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети 
кије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и  
ајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, к 
о нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресам 
бодно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и  
као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да 
 заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на санд 
 /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба 
емајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раско 
ња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све с 
 затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену р 
 ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и усл 
асти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и  
{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући 
а је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне  
ући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаљ 
2"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама  
дати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде т 
е она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, сти 
д стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек 
осле, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Со 
епа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и 
рко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио 
рочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, 
<p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе 
к до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна к 
т, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидо 
или, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, и 
 је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, је 
м због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да 
“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му к 
} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, 
а се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта 
ати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им  
родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а 
 конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бе 
се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, на 
анствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући  
ана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да ба 
ако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде,  
љеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би 
S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мањ 
едну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом  
рани, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да 
 а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи  
, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни дво 
прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изг 
на.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, 
увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb 
е за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипа 
за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда тет 
ово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде  
 да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је бил 
 приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурла 
е, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигу 
ника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела 
n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче ко 
, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је  
а вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу 
их а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се бац 
ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапи 
у и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би 
ним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивш 
 <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Соф 
по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, г 
аве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно  
ривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да  
росилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пож 
{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улаз 
а почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути 
не, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда ок 
не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кро 
 слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би закл 
ком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти 
} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче 
у Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Марков 
тали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка 
х је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака 
а њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пил 
 је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају  
му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показ 
себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него м 
е руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он  
бњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајн 
ше, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменим 
да!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смр 
ишта ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са соб 
у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" />  
мешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза 
а: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома М 
а обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S 
отово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за С 
тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад не 
 њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе 
усуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи д 
ући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И  
обито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и  
а је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S 
в мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих и 
 прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А јо 
 ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како  
ветог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у с 
 почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И 
приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Ко 
изала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим дим 
ћа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно  
а стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, пат 
<pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца д 
 кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била  
ео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на буна 
оре осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степ 
та.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих даса 
 да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну кап 
} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башт 
ла више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуд 
 била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис 
ви пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако 
ош губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађ 
 на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у  
ље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ 
аш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како с 
осана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако дола 
, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би т 
{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилу 
 и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашће 
ило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, је 
ведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита 
а ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна  
решао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.< 
пчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и  
, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пи 
, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичаст 
 јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта п 
 требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и за 
е то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тиш 
е нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче н 
дино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, м 
сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и зав 
 <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилук 
та и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод вид 
ор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у м 
јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p>  
и поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осе 
ешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње ова 
браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, дл 
а пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе,  
дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа ку 
 никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно  
ош дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче  
 сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било у 
д дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници. 
о коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог  
али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, М 
.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и д 
ље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, ал 
она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој  
не трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А 
овуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућ 
творена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме  
о да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Мар 
о и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео 
ћи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степениц 
о ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетан 
> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвећ 
у је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се при 
прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и 
радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму,  
 да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивал 
агда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и от 
паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала ср 
ако ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну 
, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полега 
ља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на б 
нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењи 
е.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилу 
гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да  
а тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb 
лио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина к 
о савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни з 
, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и  
{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старо 
 <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији. 
е, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шап 
лико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало  
 шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им  
ета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, наро 
о остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне ла 
ку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса  
, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисат 
га сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, 
ове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри  
е не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих  
махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори к 
воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећа 
да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем,  
у плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушал 
иле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико 
и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13"  
сећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрн 
га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је  
, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испр 
>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седл 
страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ нази 
и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, та 
а али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и сти 
иљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно из 
 га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, а 
ена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са 
а нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих 
ске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза наж 
 и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до 
ене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођен 
ђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је посл 
кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим  
а; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно  
жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет св 
ћ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређа 
{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Жу 
ум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него 
 пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишм 
 и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у пој 
ј је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по ко 
 се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{ 
дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак 
цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашт 
 и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што ј 
и кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може б 
би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било с 
 муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И  
у, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама 
м једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S}  
тискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су. 
о и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неиз 
<p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнс 
— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су сил 
тишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле к 
="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са  
ином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама 
а она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, д 
>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{ 
— „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} С 
то се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела нос 
 брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не 
евенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девој 
ифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и  
 А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ с 
његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то та 
 њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И  
{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи мат 
, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје  
му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејав 
ца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући с 
е.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјај 
е сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хла 
амузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака 
а још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опе 
 највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, н 
се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гл 
 одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у п 
а је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика  
уцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји  
Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажњ 
едаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, не 
ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води 
Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње 
 <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, 
 са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и б 
а, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{ 
 пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе 
храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" 
 се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити,  
отова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико вел 
<p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по крев 
на пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Так 
ње?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се пре 
есно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chapter"  
 ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, ма 
 Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и т 
, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} К 
диних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо в 
} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, с 
и Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од  
екајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није мог 
че, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, 
а је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себ 
асположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са ост 
 опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</ 
ко укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, 
тко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако п 
вала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, 
оред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које 
ачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни  
чајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед зат 
ена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n= 
 заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, п 
о, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мише 
ле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки ча 
м чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, о 
и служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и в 
но, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, по 
.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76 
 држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неоп 
 n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како 
је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обуч 
ед Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно  
 којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од мног 
фку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</ 
 ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, расп 
о софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци 
quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свира 
о би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са 
 колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно  
 покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свек 
марљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у ко 
 Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао. 
 Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала,  
 се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћају 
 једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соб 
рави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се 
јене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају 
пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овам 
имунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена  
 и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чан 
им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више ј 
ујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна  
ко ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако стр 
тијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу  
њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре 
, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само шт 
ле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке,  
 <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супр 
чикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Ц 
ти га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто 
ео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући  
о онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:< 
пенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, д 
а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишће 
 се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући,  
спред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се н 
чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, пр 
 кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек  
 да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да с 
иже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се,  
/p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој ј 
се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци д 
 сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, г 
 ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јо 
н је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од  
што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више  
акрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, б 
ако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето  
ве лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} 
 не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш 
м котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку 
} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту 
ек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а јо 
са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у 
 <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујн 
="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коњ 
е, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо 
p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Сим 
вна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак,  
>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајућ 
хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Ц 
први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице 
 вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у  
ој од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којим 
не, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не зна 
веним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гост 
 почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у шта 
ни кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у ш 
љив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Ма 
 подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, в 
е муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши 
 стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће углед 
иже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још м 
ахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму соб 
аче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скид 
вање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким ст 
са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и по 
след доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се о 
 оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоно 
се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p 
ој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је н 
м нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде  
м затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца раш 
ривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди 
ти...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, м 
капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ј 
ен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и 
25" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по поли 
бе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још јед 
> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његов 
д спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по то 
више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку 
, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекал 
до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и ок 
случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају 
е.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од сво 
оловини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особит 
су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха с 
 је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато < 
део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, св 
и с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба 
 да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуц 
ак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима  
 и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала 
по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> < 
урајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, 
а сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би  
 како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угиб 
!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</ 
ов и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бат 
о, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!< 
ви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно с 
Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропадне 
 него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка ку 
 средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је поло 
рена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не с 
вници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} 
ајвећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће. 
ама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, 
у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и ред 
ганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира  
 ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њи 
 /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето  
она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући 
ујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. 
ршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било т 
="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са 
ња.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је о 
Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Свето 
им местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S}  
етлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних пло 
етлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога  
ека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још т 
, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је и 
, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S}  
 једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије:  
а исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирал 
 што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међу 
p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, к 
епоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пе 
чећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла пр 
{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се а 
 узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на друг 
 јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— 
а осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глав 
ао девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, ј 
суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће  
ћ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату 
, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово  
ка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потур 
соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} 
емну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и 
 је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени  
"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши ко 
} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо,  
ћи са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овак 
ати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од 
ку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S 
све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ  
шти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, 
г овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, ве 
во сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и к 
га спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њи 
 да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S 
ши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче  
јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије,  
а, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не  
слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да б 
ку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} 
арешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаст 
ту да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож  
о у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак  
, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе р 
над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу пов 
ш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би,  
сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликн 
аклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављу 
Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обич 
ћене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да 
ичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{ 
оте долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим 
за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — по 
е ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и ве 
окућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто нов 
арове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге  
.</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— 
ујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{ 
 подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама,  
 бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре. 
цртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим  
плоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се је 
у, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела 
них и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отв 
ла, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Со 
а, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа н 
чини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разле 
 <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црве 
</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држе 
наутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе,  
она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била 
 и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, к 
шла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Ал 
поведити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа 
а би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би г 
лдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћ 
оје се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, 
 да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласн 
зила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.< 
ћи више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегл 
0" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме к 
пава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавије 
прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка 
 дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема 
диривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала 
вим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна 
ховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, нег 
а Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на 
да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала с 
 ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сј 
 и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећ 
ја са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капи 
у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, 
чини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама,  
јицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова ро 
и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пош 
 куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала  
рош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произиш 
да да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у те 
 јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, к 
о је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко 
ови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S}  
и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови 
"238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако 
де мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полиц 
он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, поди 
крилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника 
мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад  
ко дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заудара 
p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{ 
којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на не 
, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере  
д.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крај 
 n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоум 
мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја 
амо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толик 
 захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза 
хова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те  
а чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела 
 могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто  
тву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува,  
S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито 
нала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад 
 његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и 
а подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји о 
{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог  
се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— 
гло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, по 
 водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n= 
, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S 
 да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S 
ама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саб 
ати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада до 
гледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће 
 одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.< 
, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је 
шије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, пол 
ао пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме  
у могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена 
аштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим сво 
ко у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међут 
раче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да др 
="SRP19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, б 
ирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се  
од, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично  
е, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су з 
да, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> ха 
тински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку,  
је било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је  
апију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким  
ad> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче  
 он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и  
м, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи 
кој, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S}  
у одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И 
ну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запреп 
вог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво приве 
коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали 
а горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну 
дови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није бил 
ивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: 
еликим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на ко 
 онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала  
весна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{ 
спрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, 
 њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан 
тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{ 
 само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све б 
зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим од 
би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да 
ли да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу  
орати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али ј 
и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући < 
д тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред ка 
оксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} О 
рели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била ст 
а трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и  
{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих  
мо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој гов 
чи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га доч 
има, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а д 
ајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она за 
већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан 
ушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У 
.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као 
удовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мр 
сто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела там 
ри таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је  
S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спр 
ој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди це 
сле свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије оног 
кир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, 
 пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би дола 
 те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипа 
учећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, и 
, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана  
рати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале 
није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n= 
 да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он це 
зили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то м 
 једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише с 
етом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и 
 волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубо 
 одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част 
ао врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али 
и код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И са 
то да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да  
н деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији 
, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља,  
вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И  
та да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља 
шљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се су 
би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној велик 
ек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да с 
свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и  
ланинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S}  
ива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући 
ге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачиц 
н Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и о 
а је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће с 
би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у  
, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у с 
као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, 
о је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат 
месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, и 
ром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико 
 <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, 
то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, 
ила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу о 
 и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и ж 
 на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој с 
S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочек 
 масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само 
о њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога б 
 и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и пле 
ношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се раз 
 и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њо 
 <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онак 
Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и до 
едан уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога 
пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваље 
, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, 
и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p 
, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне 
нијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и 
а, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, п 
 да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите пр 
е.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због с 
p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.< 
бе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега  
т чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост  
 све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знал 
а јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо ок 
ве то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се 
и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна дру 
е, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе  
 зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако 
се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} 
ом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> 
једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар зај 
ће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S}  
лујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; т 
га, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је р 
Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и т 
 треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто  
је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да ј 
стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну г 
пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући 
надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један 
љена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи 
к, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са 
је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да 
ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако преса 
о поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару 
ници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махал 
офкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једв 
.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се 
ироко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бива 
 пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ с 
а у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, д 
бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви. 
би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепши 
лав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било 
поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} 
мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, п 
али огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом 
 собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свек 
а и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњиц 
д куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се  
 кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поник 
Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд 
ако у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито  
на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе  
 мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У за 
{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поре 
поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом 
оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек  
сније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у 
вим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаш 
ћи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, пом 
опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш 
њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као 
од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама зап 
, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта! 
лакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали гре 
.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и 
"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је 
векар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целог 
је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{ 
ао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариг 
после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S 
/p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, ал 
, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао,  
кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнак 
растао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек гото 
у посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети 
е само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу бил 
новац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао  
пет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А о 
тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пу 
а се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, 
здржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, 
 као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удава 
и другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже  
во сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћ 
есто да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и р 
, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, 
а преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље,  
рно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Дола 
ише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим  
ји су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спреми 
ало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе диз 
на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвен 
Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у годи 
ита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> < 
то топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђај 
ње да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не  
то као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду  
{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, о 
е ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби го 
зговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родил 
 да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јау 
с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и  
ао што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p> 
 женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залуди 
ипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она ј 
оливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S}  
 носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене 
} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шта 
е“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећ 
аки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S 
већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос,  
, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} 
он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку 
ма ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, из 
је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде  
ивети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче  
з пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам д 
 он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се 
и ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали  
а куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од све 
егде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, мат 
коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли 
на, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магд 
уне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и си 
ва, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито 
урлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пиће 
 ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све ј 
ком доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако 
 не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, з 
ед себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем 
ца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, насла 
главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не 
ћи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узе 
!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, д 
ави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео ф 
војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, к 
дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сам 
, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не 
 Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издв 
би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би  
е, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је 
к је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан,  
им.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} О 
 слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не д 
да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} 
ћи момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо  
вицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки  
ве паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p> 
е од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана 
а није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горе 
ирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглан 
цем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка  
о је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са  
" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на 
собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређ 
ад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са  
и госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S 
и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемер 
гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, весе 
у стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, 
очеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано! 
е може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу,  
прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се как 
е испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући 
 никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко 
авана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
"226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И п 
 је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима  
а се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не м 
и ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што 
} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да 
об.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо  
p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, ви 
коре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице 
љена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како  
="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушил 
и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар 
че, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} С 
, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или к 
 Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена вр 
орача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S 
, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, по 
а да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега. 
ш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p>  
 жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина 
о по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p 
дна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се м 
е шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зи 
 већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чирак 
ако они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да о 
у, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, ј 
о, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година не 
и брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p> 
као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по 
а заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући ј 
и није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нем 
head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету д 
ва сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако  
м, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати д 
олико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и з 
S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах  
а и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стај 
е, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега нав 
и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раско 
аганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући ша 
е рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинил 
собито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да  
Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће,  
p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако б 
говорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, ј 
овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу про 
у капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине ку 
е, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није при 
а сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удо 
 до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и а 
о да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет,  
 кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, 
ио већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато 
 куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" 
но и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срц 
ећ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек умора 
привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе. 
и чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p> 
дбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа,  
— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па 
ете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгле 
мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њин 
још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распр 
далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује гос 
 и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро  
друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је 
куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, и 
оја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} 
ато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она 
} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</ 
трепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до 
S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што 
а.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му  
S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пу 
боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч 
оче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе  
м зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и стари 
ој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише у 
дајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, 
езану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спече 
апије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно и 
у обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћ 
са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то  
 куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђе 
убоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, ч 
своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} И 
бучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које 
растоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером  
очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потп 
дњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто  
 по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке 
љда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваниц 
 га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отрг 
висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи 
ло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ ск 
д главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала. 
о је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S}  
 њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење к 
 обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искус 
ује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њег 
а, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се у 
ко њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче  
су трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега 
 таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је  
ити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово лу 
себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако,  
шире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуља 
није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише  
амо да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанк 
ила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> 
Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p> 
 како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постај 
, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојен 
 узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, 
ојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> 
идржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло,  
 украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="11 
браних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по пот 
плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало св 
и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и пад 
ује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда г 
и и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S}  
мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она т 
, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врат 
кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет 
отиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и л 
 су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну  
ет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пр 
о се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак  
е.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, 
 би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка 
ада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p>  
/p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру друг 
 кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењер 
ла, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку ко 
са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, 
 опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и 
.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у  
 затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада 
она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла с 
Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што ле 
мем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу 
 раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— У 
ржи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томч 
</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се.  
>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се 
ако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гла 
ећ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије п 
 новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; п 
се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши че 
урена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не 
јне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као п 
е се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекају 
ида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испруже 
.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је ле 
 Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хте 
лом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутр 
е да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, оп 
а јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише  
абаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} 
си чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљено 
 побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умо 
азговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а  
м лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све 
паваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душе 
горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брд 
 главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш,  
 је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, нег 
ше се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко посла 
ариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој 
, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу  
то би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у  
и су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" 
хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и ш 
е већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курна 
под њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S 
хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугам 
 те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим у 
сила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> 
ала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да  
ше јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке 
опчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно д 
у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошу 
олицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да загл 
е и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек,  
ако његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би  
на тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњ 
 ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225"  
вата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се,  
г ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Соф 
ати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз  
пијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно о 
коти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова,  
са подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук  
послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова 
та, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, н 
ах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом 
ило да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је о 
је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер 
сти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то  
одинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама,  
ра по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада,  
уку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пре 
де, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Ал 
плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува  
де споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато криј 
и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били о 
адњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешки 
два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је 
главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујн 
 јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у 
као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно шт 
а и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој не 
 Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p> 
пијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и  
 белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!< 
жаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што г 
Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зат 
ожда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, ов 
 „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А 
тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапш 
ато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на  
, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећ 
а како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, 
ако им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и зал 
ету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећ 
вот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јел 
орних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p> 
чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S}  
S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p> 
аг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га 
, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо  
ло тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада од 
ло се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јо 
и све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена  
 кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шам 
свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово  
 се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту. 
умња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову 
е унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то  
 ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати с 
франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, св 
код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у б 
 Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога  
b n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И 
ани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати 
ада Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном,  
јевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила 
 /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом 
лико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Соф 
 заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамили 
војој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ с 
ши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једи 
} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од го 
далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} К 
к и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности  
, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Пол 
ма и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови  
о болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак 
кву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а 
ела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег неми 
а од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" />  
кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје 
ривући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> < 
се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — усед 
 собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.< 
 изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узви 
и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држање 
S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је 
и се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке  
ш дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан св 
ореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њ 
, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наста 
а им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, шт 
нди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку разд 
 би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и  
е и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала д 
оцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, кад 
, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије  
овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабр 
реће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кће 
 мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намешт 
капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то ниј 
оја се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету  
.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> 
 окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би  
 се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде ка 
ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, н 
еднако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене 
один.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи 
" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су 
празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност 
 пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она  
чи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која  
 само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> 
.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да г 
 што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јо 
тио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и ар 
и се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепот 
ској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако пом 
пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан  
аво ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се кој 
она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са  
ини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са  
 да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале з 
 на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, ши 
 коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и 
подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте 
комет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S}  
} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити 
/p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се насл 
ко вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случ 
 би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла 
једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи 
 више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S}  
 би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово сруши 
офка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и ври 
 спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се д 
{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечењ 
ако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је 
горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније  
е овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада 
ја је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њих 
е, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на пат 
лале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половин 
а и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је  
покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена п 
коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, 
еднако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга 
ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како с 
 да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сад 
засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу г 
иних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг  
о да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, ил 
беже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у пл 
му себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S}  
p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој  
 гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му в 
утра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјур 
 кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, 
рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да 
е јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућа 
, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од ње 
, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то д 
о, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и 
ије знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија г 
а руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, 
 осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост прест 
ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини 
ћајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако  
 нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} 
офка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мал 
> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен му 
мах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то 
а се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S 
офка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што  
 једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би 
ки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео  
, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога  
</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Со 
 извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се 
ећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb  
амо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због св 
 ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одак 
ти.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пиј 
на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испр 
 њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим 
ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га  
 гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка ка 
ткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није! 
едају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би 
здрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој 
ога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>—  
 како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да вич 
жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здр 
ела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир  
p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега н 
ори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом  
 још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> 
ла, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, 
ије.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ра 
а, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толик 
и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S}  
и, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <di 
а, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде  
ни, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се  
а ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да  
се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тра 
апију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Поче 
ноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би та 
она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и п 
 то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим 
а чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Со 
 дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> 
га је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да ув 
јући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју  
же, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели 
смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених 
горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето т 
би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то н 
> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А до 
ем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде та 
ла да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S 
 њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би с 
 питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада ње 
p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? 
/> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па м 
прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из  
абу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле  
, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењ 
 се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb  
Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <p 
 пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толи 
и је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омек 
вакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио  
нако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што 
е дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајта 
 погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, бр 
потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста,  
ћ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била је 
и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови 
рогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега 
е.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе  
 браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао  
граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није н 
ивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало  
им хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке неде 
зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, ко 
нога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним  
лог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква 
шчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, с 
.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једн 
офка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела,  
, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p>  
тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину уд 
 још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{ 
 шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једна 
променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог 
 клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка  
косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било  
ста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим ј 
 око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила 
го никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не  
 великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајал 
о да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто 
 Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшир 
анство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у  
бару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, 
на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса. 
нцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико на 
 високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није 
новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да с 
ти.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лак 
ђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се наднос 
 једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се ку 
око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тог 
ољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, насл 
е била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је 
из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било п 
олију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радо 
н, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковим 
и, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој 
а пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки ч 
х очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис,  
трпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проли 
 дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови м 
днако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Је 
е каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при  
е у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуг 
лом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заист 
зи овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и 
испаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од ње 
, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, к 
јане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, 
ао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој коле 
ријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно рас 
 од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, 
 се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је 
е њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чист 
ку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек нек 
челе <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, ка 
ега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, глед 
вирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да  
нда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толик 
како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће зн 
ије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нес 
 шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, от 
е изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, 
а онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан 
воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и ма 
ва телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, с 
 тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у 
, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Јед 
S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, ја 
забра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до  
тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче  
врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, 
афе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и п 
а она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се 
т са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао ње 
у могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из М 
оре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се 
осребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А и 
лази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање је 
> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно,  
 пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако  
еме пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво  
е, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је ода 
 носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете 
а.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики  
 од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је 
али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде  
 друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од то 
 страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, ка 
гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суб 
</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у к 
толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падал 
а даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека 
и и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пија 
ајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе ви 
куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цве 
а, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251"  
в глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не  
свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, 
с.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И 
себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да ј 
, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И  
сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге,  
и шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка  
а њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, 
тише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, разд 
ш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љуб 
у је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта  
S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили,  
ћајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зор 
трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за  
: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога 
> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S 
е грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је би 
сила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не б 
азбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада  
 је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад  
 бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу 
ежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи д 
а враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити 
 не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути 
в да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из 
сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је  
ула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених  
ку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа вр 
пију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе  
и час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук  
 силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јак 
p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А ме 
када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од  
шао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигу 
ју.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у к 
ог тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него збо 
А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место ње 
 насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на 
јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
ју.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке,  
ледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге а 
/>А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, пр 
о оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку,  
ла наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после в 
 раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно 
, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, ј 
дарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за 
и горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хв 
ачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њен 
 су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим долас 
м су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и ни 
{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и 
ед тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим б 
су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, 
о ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје нек 
су помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када ј 
И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{ 
дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „т 
 <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> 
нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет 
аиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{ 
га, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој  
да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и с 
ојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> < 
ћ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и о 
ве ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости 
 трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поноси 
рити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намуч 
м опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо си 
да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој 
ићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да ни 
<p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки  
Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још 
их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе,  
е, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> < 
 да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима 
веда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долази 
} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недр 
 Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они м 
ато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, ди 
е надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Виш 
ивота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, 
гала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако трај 
к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговар 
о поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на 
сти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању д 
ј косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали  
кујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} 
 праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том ув 
 ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио н 
у руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— 
 свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</ 
а, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, ка 
 више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, ка 
ту и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ  
унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред це 
што ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагива 
 n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране м 
у како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последњ 
етле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се кре 
кање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда нијед 
да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би та 
ве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} 
 заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, б 
 оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на п 
отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде  
ну“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне,  
 бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> 
о, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа у 
оји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, 
градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због сво 
 са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са п 
ивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тоб 
ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Т 
 и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њ 
S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигу 
ашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча ис 
 чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, њего 
амо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} 
е.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газда 
 уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, ш 
 Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи 
ичеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када до 
нуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ 
 а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p 
оје се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајч 
ме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест 
, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију по 
еченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се п 
аја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зауставља 
 на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пр 
ве у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је сте 
њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> < 
р.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p> 
 цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb  
 <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверају 
 послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, 
повима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа би 
бог тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак св 
м се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио не 
, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе. 
подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ет 
а Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и он 
 завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> < 
са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{ 
рков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду п 
ха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред 
 виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто ј 
из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, н 
ј их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плаши 
е надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зат 
а дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, посл 
о сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метло 
офка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шам 
 свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се 
е ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, 
ело, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бива 
ога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак п 
 и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак 
на детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасе 
мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа ни 
ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не  
о се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило д 
иховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њо 
>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у к 
привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{ 
да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури. 
е се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледа 
ћна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен о 
 је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала 
ек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да 
 над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не 
ца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање  
то је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке  
у шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик 
 постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио д 
старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања,  
 смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Маг 
n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јур 
прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи зва 
ише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је наста 
о остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепото 
ио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} 
ада ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када с 
њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по н 
 мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од  
ом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико 
 они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није то 
пник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао 
 земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главн 
и код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су ј 
е:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и нек 
е казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети њ 
е, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... 
 снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи,  
е земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама ј 
ма од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не 
а.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и з 
тово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења 
, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је 
Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није т 
еће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину  
рзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад и 
едати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:< 
каза се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду мл 
, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово,  
и почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једно 
би је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} 
 на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву 
отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завеж 
 се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неко 
 тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не бу 
пу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да б 
јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спав 
олази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угу 
најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногам 
ере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових,  
је не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоћ 
ало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послал 
читог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта г 
 долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле д 
не, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се о 
о учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљат 
 гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће. 
 ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може д 
иви?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, ње 
авши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} 
S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирис 
, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било 
 и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се  
ицама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађен 
али, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајал 
д знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола в 
а из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и  
Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{ 
 узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи,  
>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишл 
ичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, кад 
рати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом ко 
ојима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, по 
 га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он ниј 
акључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у куј 
у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и по 
ре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их о 
сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, 
ло.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb  
озго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луд 
 собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала 
ни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања 
ако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, наг 
уга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} 
ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познал 
 пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим к 
 чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру  
 памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више гла 
ака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и н 
ћи било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S}  
ко још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су би 
 небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства ил 
боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој освет 
89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће друг 
 освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и  
Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећн 
луге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и  
“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима,  
ки ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуц 
цујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о прод 
овор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама  
ивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И 
} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, о 
(Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће д 
есече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слуз 
и и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да с 
и око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које п 
оче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једн 
д би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, ос 
мку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је уд 
 године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за 
аде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у ком 
њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је пита 
 преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у  
 тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их о 
иних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са он 
нако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о 
о, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је за 
S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је вид 
Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди  
стивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и д 
а спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ браш 
ред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p 
престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену кап 
огла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу би 
дох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, д 
ким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n= 
p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не 
усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муца 
 тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, п 
редивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамиј 
јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магд 
> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега 
ла, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први  
ма, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке!  
ивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знају 
имети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p 
ином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу од 
само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а 
 би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дањ 
После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредн 
оди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одав 
је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је 
ожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд тр 
е била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав  
p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на  
ати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе 
е познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако 
ао да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S 
еког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која во 
ноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што тол 
ерена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> 
ју разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Соф 
еопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази. 
је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, С 
 овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана 
отрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> 
к се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта доп 
 јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже 
„трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као 
офки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласк 
ри <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:< 
у:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је п 
е пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капи 
о отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и 
даћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова пре 
 тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синк 
е, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} За 
, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онд 
ијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то з 
еченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду па 
ана, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак  
 и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно с 
Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али 
пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, д 
е прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комш 
 тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к 
: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да  
икада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S}  
 <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...< 
 тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треб 
стаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се прибли 
, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко з 
о, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а на 
ао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, —  
Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог  
ркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи 
љда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку у 
ута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори  
а јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, изд 
 чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по о 
ош мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, 
ироке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чин 
вале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бит 
ати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан кр 
рише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављ 
да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским 
интан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се б 
еткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи д 
ој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који  
е стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развиј 
то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним вел 
ске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој о 
.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај  
им свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога пр 
а први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и под 
 да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматр 
 њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он 
 због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и ус 
е, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овам 
аг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи 
вамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало  
 заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Со 
чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим та 
лазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно 
а овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и 
е свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прст 
ете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и  
ој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази друг 
енгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у куј 
.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили  
ш као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, ве 
 прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава,  
е даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, з 
им задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као с 
„оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новц 
и, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледа 
 и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне ле 
вагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном 
стара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од ки 
оза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек 
г се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или то 
ком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају 
се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И та 
он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се з 
мо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и там 
ати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, < 
ене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на мате 
чито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> < 
 Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и  
заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се 
од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота ј 
ош више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се к 
ло друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет  
аг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по по 
, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, 
ер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то 
оро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола зем 
јим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду  
ни однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му 
ни бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чисто 
мо пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши ма 
истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, 
Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим че 
преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовањ 
само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствар 
ка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче 
зи да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне з 
, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, б 
фка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ в 
и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Са 
д, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са дево 
вно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета. 
тећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш п 
тварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А  
ш ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од с 
Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица,  
комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда,  
ихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и  
 на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прст 
ко ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе с 
 <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, по 
 амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамск 
Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младож 
кад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже,  
игде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, открив 
х би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат с 
ве руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати 
ува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељач 
, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се с 
 су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, зде 
јући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А пе 
 што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, сл 
настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софк 
 сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, 
ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугач 
њу збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико 
зама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено 
шком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може  
 какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још гор 
а, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито пре 
има — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе 
 остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише 
нио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се 
ово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кров 
дно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу  
и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да з 
хмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из рас 
уће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнак 
 куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан с 
се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало д 
већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају 
, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ поче 
 амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба 
 када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, 
 код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци 
аше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисо 
дила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бо 
летку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и гр 
ије у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, 
 од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она 
ти како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само јед 
горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше  
а кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к  
икада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо  
ак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све  
чица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p 
а лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S 
, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није д 
а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има та 
икакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од 
и ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да  
 млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, 
раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње  
 ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жедн 
 од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада,  
амо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а  
е.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, 
аптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да 
ога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало л 
една се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене 
атра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрач 
н је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете 
, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући. 
II</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати 
ио, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино ш 
и како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S 
 и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида  
за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог не 
ко није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, 
 оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојал 
е, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и н 
 разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се 
рата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око  
авши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до ка 
а се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђив 
} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука 
њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чар 
 настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих 
е од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развал 
 се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да 
т са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он у 
о наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могућ 
а чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако  
 тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме завр 
ок на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар о 
и милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... 
 Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицањ 
 рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скр 
ише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а он 
S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашен 
је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што  
е ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих,  
 може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> 
ад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, 
ге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друск 
p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је  
ата.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и о 
де руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће,  
су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком до 
он наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софки 
ише потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем 
мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од  
ада су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали,  
а јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} А 
 заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише 
не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, 
и овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и 
раственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмет 
епери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Соф 
 како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, 
и алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себ 
 шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Ал 
: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митин 
 Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђи 
оноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где 
5" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да ј 
еменита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде  
и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по о 
ојску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег 
скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папу 
 га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса шт 
 већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим пок 
даде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искид 
том ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и ч 
уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, у 
, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ак 
ead>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{ 
и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе,  
показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митин 
 начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да б 
сети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{ 
о, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може  
дговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још виш 
куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он 
вца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно...  
мали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао,  
 као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и вољ 
е!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим  
а је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најл 
.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толики 
</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито кра 
стале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није сме 
еке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, 
ајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, п 
, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од  
 га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, измеђ 
ушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи так 
а.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S 
дела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — по 
ла разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би 
е, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу приви 
га „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући  
још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматр 
о уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са 
ице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена,  
че је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</ 
д дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да ид 
<p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче проб 
 старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и бр 
p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењ 
ко га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варош 
, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, 
ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче  
е чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад пр 
аспростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима  
на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би 
ча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које  
ко би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно њего 
ао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа 
ише.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор уда 
рча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се 
атке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, висок 
и ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>—  
Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, ко 
 не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, де 
 њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него њ 
та није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод зе 
д њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом 
усуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље 
ио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се зад 
је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{ 
о је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај 
 ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није пом 
ведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајућ 
S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се  
 на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих 
а: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвас 
хметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто н 
 могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушен 
е толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, о 
најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, 
 знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и г 
кујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>—  
ашно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме д 
 дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Ал 
 црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зу 
ећ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и см 
нди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се 
што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гр 
елика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако слад 
е и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p> 
ачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери о 
век доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколи 
 Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; не 
а, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече 
ело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су ње 
ећ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стом 
 као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само н 
нутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуко 
кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао раз 
 као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div t 
штовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама 
нећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви вод 
а са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, ос 
амдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв д 
авила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како ј 
ударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта с 
ној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до њег 
те, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би  
ли чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из ци 
о да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али 
то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја иде 
 он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чу 
вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако пе 
Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама 
 очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стреп 
 то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан 
бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранул 
S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му 
 чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њ 
p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, сме 
 то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненади 
о ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је 
мали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И насл 
ком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно веч 
н брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе 
 све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и н 
им Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком по 
>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати 
 дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зар 
драв.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим 
ању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с де 
штва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико с 
говара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо о 
 целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онд 
 је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад с 
е била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутил 
а је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скуп 
апију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали 
а опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радо 
 сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела т 
и? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, 
ема њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као  
не жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсиј 
ко би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са 
S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не сед 
вољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила ј 
 сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји 
 дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је с 
о кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, остав 
м заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са с 
="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилази 
 <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, 
 поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа  
е земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери 
ичати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је о 
амдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа б 
 неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, н 
— једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану  
сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Ал 
тврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакши 
Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку  
/p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и  
тробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окр 
а њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, к 
 баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало  
.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела ш 
 масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њи 
ека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац мор 
фка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по к 
шта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса  
 не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S 
е саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује зна 
 је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима,  
крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не дола 
ш, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се о 
јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална б 
" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач. 
отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> 
пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> < 
>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са 
оши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи 
ца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена 
е тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у п 
ворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са велики 
тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слобода 
 јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила 
и да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо,  
мчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А  
залудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што 
а није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што ј 
и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен,  
 који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати 
о заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су г 
д, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стра 
рски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито 
, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из  
 једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с 
офком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, к 
 Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је 
им, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да  
ћ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи  
пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p 
би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо це 
и него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле,  
олазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му 
поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S}  
 родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе 
 Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни сп 
 највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновн 
агао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива 
ело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била насло 
 Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све,  
онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. 
а је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанст 
се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све 
а.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у н 
 не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на 
ју.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао 
, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог  
аког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, < 
тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и рас 
ање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, пре 
ла у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са 
 им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По  
 и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи пр 
кав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена к 
 Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.< 
за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од  
Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и ј 
и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p>  
је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да  
а дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на проз 
pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, ник 
{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што б 
ија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врат 
>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овла 
} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али  
ка.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. 
зи матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонет 
д узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и  
{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у св 
а.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окр 
ли Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће 
Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане 
ита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли т 
о, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде  
 до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом,  
, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну соли 
ли то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била 
лача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у с 
це бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве  
“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова 
S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма 
је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом за 
, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде  
сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволик 
А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, д 
p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била 
е, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била виш 
, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се 
саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар бил 
Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да ост 
Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, тан 
илазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад шт 
ста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софк 
тепеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по ле 
она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља ј 
тала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антериј 
аједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка руч 
 чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Па 
ако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к с 
 у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, ј 
 њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући 
и перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију,  
и би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледај 
е собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у  
треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној ка 
 излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, п 
и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову 
да читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова 
р још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ  
ње родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажењ 
о осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Шт 
пују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турс 
} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и пат 
{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна 
доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је с 
стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долаз 
к за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није м 
има и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била с 
слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што  
ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала 
 густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући  
е више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, би 
приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је насла 
да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, 
 Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка  
се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоцен 
друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти  
бог нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то 
p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу 
их понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затв 
ара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да  
 мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато 
 на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде  
.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Со 
су, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе 
p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— 
е јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из к 
розор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и заб 
ва код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} 
ао уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да  
 залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, 
p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она  
ла кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте 
несе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој  
 добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тон 
џи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> < 
ма.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а св 
 послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једна 
 ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ћ 
о купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихов 
е је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} 
ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући  
обље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као пре 
, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Маг 
ћености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, 
де она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код 
S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, 
оши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућ 
ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије д 
 је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ 
кама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко 
ао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан 
иба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљен 
е у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, как 
ирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно  
лачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара 
а је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешт 
шије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика  
ара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, 
есамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза  
самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топл 
ом вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, шт 
 била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно,  
је су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, 
је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, 
та у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чисто 
и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину г 
> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p 
лим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} 
г и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко,  
 како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</ 
 Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од 
="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо видел 
 Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="ch 
рамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако ус 
само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене реч 
аље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapter" xml: 
 ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и и 
n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, га 
авда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се о 
и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ  
чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувш 
и.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} 
} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њ 
/p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... — 
е!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово г 
кала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме,  
p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесн 
потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јо 
p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуб 
га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и дол 
ина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин гр 
е:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама  
>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази 
е, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не 
 остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да 
етала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела как 
по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А најв 
а.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове  
им у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пат 
ила начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли,  
 прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је  
 је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем св 
, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, н 
рима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је он 
и била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих 
 у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче го 
је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши  
би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, 
злуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, так 
амо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко 
ом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, в 
к, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много 
и, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полет 
ј покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} 
ича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше н 
м послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке 
е, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим ж 
 као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S 
о на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А 
на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше 
Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом 
она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S 
неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласн 
деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на ис 
ење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава 
 би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад  
ко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песк 
зору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни з 
аџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе пр 
 морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњ 
<pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не пр 
ова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, 
, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао  
ду на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога 
а су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и с 
е, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицањ 
сипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жаго 
 није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекр 
 пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, к 
сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, в 
 животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Св 
, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највиш 
шилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она  
ба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, вре 
удиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали 
, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се са 
о лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} На 
а због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој 
да, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто 
јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш гов 
 допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка  
 ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све  
ј јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, 
њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује,  
онесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико с 
у, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S}  
колико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена т 
ко служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине кол 
первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати си 
пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софк 
сле доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових д 
ка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда  
 да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када виде 
о бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад  
ле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела ј 
амо једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао ј 
по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комши 
амештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очув 
а се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на 
рна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, и 
розора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, р 
а јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима  
нојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало нек 
ди.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском у 
 за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> < 
4" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додаци 
амо је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико п 
 купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из т 
ду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случај 
, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је  
ле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и од 
вори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други из 
 био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Сол 
старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са 
 пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И баца 
огу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{ 
 и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да ост 
мали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што  
ца и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ о 
то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти н 
ећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, виде 
да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ј 
 један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе 
заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, б 
ве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке 
није, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после 
д јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибр 
већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и з 
ко ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, 
јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је  
т.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ив 
инило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку 
лије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по 
запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ же 
 сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена  
> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је н 
шке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у 
кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и ви 
и и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, прона 
век, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су 
 поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећа 
едно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у 
раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Соф 
удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, ри 
гла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, 
 му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{ 
ад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због то 
 трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пушта 
илно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У 
а пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко  
друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А на 
е, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на л 
илног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата  
алинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би 
кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светл 
 од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим бели 
{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у 
зио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и  
 Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, изб 
 да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак пром 
 <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто  
стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва ј 
тавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих ло 
утлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив д 
довице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замен 
/p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ ка 
 унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по  
ио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана,  
троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту 
 планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око г 
м до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом,  
а, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и бе 
е биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се  
 ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гн 
ашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су бил 
ада се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ради 
ахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на је 
у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући 
 капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гр 
итав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, о 
игли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би 
ило све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испо 
ча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком ал 
а њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто пл 
агда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био  
ти на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен  
, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је пола 
са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на  
ју, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако 
ве бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не  
тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да из 
доше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише  
 обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудни 
е она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену ут 
рави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клеч 
а њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ру 
>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, 
 њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост н 
и, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло 
каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци 
ји тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре 
есмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="22 
 у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а  
ећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузеле 
амо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружил 
чала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{ 
она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са де 
нало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање. 
 свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд  
црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно  
рифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога п 
рала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није  
 се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и  
и, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да 
 и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења и 
ато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у 
.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{ 
вати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басм 
се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то б 
ери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој,  
одају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако с 
но материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују,  
— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није би 
Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! —  
ше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да  
жавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми позд 
} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кр 
о и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — д 
тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је н 
се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене 
/p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни! 
ас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа 
о.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не ж 
!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покриве 
..{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу  
н поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као 
о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадова 
{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И мно 
 друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што 
 ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је с 
 дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хв 
 у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, 
ју, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у 
и ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да 
ви — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам 
 преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — 
да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош 
мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, 
пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </qu 
не моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чу 
te> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l>  
 поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опије 
А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, ускл 
аздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје 
ворио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка ист 
ивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било муч 
 к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој та 
тварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека све 
а:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb 
о:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, праг 
/p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом 
рећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе 
о промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све. 
вајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је дове 
еди, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом  
Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, д 
осмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњски 
те, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао!  
е није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S}  
себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била п 
ца?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико 
{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> мо 
ати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријате 
могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме С 
ш познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као 
пкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави  
е жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они 
рата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{ 
ли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара вр 
оње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим  
лико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по двор 
 не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, шт 
Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и  
 је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће 
ло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећн 
а, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш. 
драгано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{ 
ене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо! 
да слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама бил 
но млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћ 
увише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не п 
света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико 
у и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и вес 
рпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако пола 
 био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога  
што, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек с 
р мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам 
 Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прек 
а, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" / 
кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој 
/p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он 
ећ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки 
ављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матер 
рака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето  
} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом 
а бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су  
вена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S 
ићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и 
ша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капи 
} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће  
ри руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ 
ј и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то б 
она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, кад 
 љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и  
е и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, т 
га јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топ 
 јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ва 
у је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас д 
 је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка о 
о обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа сво 
игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвиј 
вореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, сит 
с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у мес 
о крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меки 
а!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже 
ну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улаз 
горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} С 
орена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда 
ио прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У  
ивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <p 
да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је б 
смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе  
ле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при к 
му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћењ 
е материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златни 
о један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, 
е него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих,  
јали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се  
 грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али 
егова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ип 
 јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа 
радова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и 
могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, је 
ока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се 
 се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу 
едај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде  
 од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава,  
 извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S}  
играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом ок 
сети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брз 
ношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проши 
ћа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су п 
оди и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би  
.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Со 
иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њи 
јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструл 
нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та њ 
а и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S}  
ине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој с 
беле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{ 
 рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова  
имширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда д 
 мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и 
старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста  
ога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима ма 
шћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га  
ушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних 
иђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Не 
и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајат 
о собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чох 
ту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од  
тавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око р 
 рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дот 
топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако ни 
доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, ми 
а маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и с 
, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже 
те, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док  
им темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, пр 
а лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по прагови 
ињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој  
нај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве ку 
по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из  
ењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она  
, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цр 
ћи и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, уп 
кољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваљ 
ким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући  
<pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га о 
о се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо 
 ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, п 
нити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка најви 
очела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу ви 
 и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и 
буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају  
м, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала п 
стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала  
ја се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и о 
 чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата  
окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климну 
ећ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чист 
 од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољ 
даљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој 
а, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, ши 
такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p 
 <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворе 
о га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима 
е тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужва 
е путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Вели 
и порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у к 
е остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен к 
ештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота 
 Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни 
и да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше  
са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж п 
те и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше  
Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки:  
екој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што 
 трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноз 
и, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, кад 
ко себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе на 
ше никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> 
воју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S 
 ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што 
ао опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је  
тављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успоме 
суства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, г 
а се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трља 
.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јо 
 <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад 
е видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе. 
е нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за  
 себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на у 
да није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, 
е хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму с 
ц, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу про 
S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да ј 
 камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала 
ед Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, 
хићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико 
што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је ка 
 Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је 
ава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ  
, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни 
а.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој р 
ије постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи  
боље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке  
?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној ме 
био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој варош 
гла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће  
Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно  
о лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да н 
да ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, 
 целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морат 
 сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку 
да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није ви 
д, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада  
трасно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са 
.. — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да 
ао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико  
и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ ј 
 поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да 
офке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф м 
шта?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јут 
ако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред  
"126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, зб 
гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и жен 
побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге неко 
Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на 
бе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и по 
д је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, с 
им пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме  
ју, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа 
ење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако 
 како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, поч 
 ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ра 
офкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и позд 
оме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио 
ила и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Маг 
еном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (п 
 читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, та 
бине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није 
ти да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до с 
ла на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога 
то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“  
змеђу себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До 
/head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај,  
 постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си прија 
о, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав ц 
м светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после  
само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође 
оче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, до 
 уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то 
не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто к 
едном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито  
тишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, з 
тва, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у  
о ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толи 
ваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом о 
дсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан  
, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и с 
{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао н 
не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> 
n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи 
а.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутов 
ањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говор 
њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отм 
ја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса  
е су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде. 
се.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— 
/p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и ка 
Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћ 
 само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</ 
е лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена д 
ука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће дру 
 детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никад 
еће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још 
час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не д 
 ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише  
укни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и поче 
е!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </ 
l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све  
море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, 
а добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда 
готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „ва 
х, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет... 
ји је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба 
челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте да 
ђен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскал 
Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> < 
е увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне  
с.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <qu 
ћи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће  
иних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, у 
наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, са 
удни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом п 
адним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим т 
од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рука 
рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од мин 
едра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуни 
штала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да ј 
се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годи 
како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да  
ла како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре 
и јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет,  
м по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељ 
 све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S}  
а доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време ти 
а то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чив 
> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особит 
ече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, 
 могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртв 
алила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још ка 
тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она 
ећ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталон 
а мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто  
т допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим 
ћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p>  
 је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто  
го да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, 
у, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се  
пију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и  
рви пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Он 
т у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само 
 у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао зна 
за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова ж 
ветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао ј 
 све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила 
разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</ 
ући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би  
 ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно 
распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особит 
RP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би нео 
њу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је к 
/l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издр 
pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и пес 
 душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> 
ог страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо 
ати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најг 
објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео не 
ле, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{ 
ође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га по 
једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софк 
 је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно 
 обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробу 
о уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се  
, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је је 
1_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ва 
оче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази 
м то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дот 
 нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу па 
ике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што виш 
ојој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се  
p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већ 
инства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се п 
тарији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио п 
 друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у ж 
деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прил 
hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и о 
им брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним оч 
 Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, ж 
да из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{ 
 био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дан 
толичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су 
S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> 
ришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" 
истог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њ 
неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа  
 и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>К 
о врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око  
у влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева  
јим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе на 
пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре  
ко су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али б 
те кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више нег 
 када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом. 
али су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па 
м кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и 
ецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на  
Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како ј 
</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> < 
, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам  
} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том о 
них у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тес 
ујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим крета 
о себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет  
 <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радост 
 особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва с 
је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати кад 
и, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од  
посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после мо 
ерим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> < 
ати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донес 
 био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице у 
 друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када 
 челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да 
 веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њ 
 је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала 
фке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тих 
ганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости 
тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од есп 
реобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од 
ом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она  
оклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је б 
 доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, 
ини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо о 
е он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и  
 изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса,  
а на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S 
е дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране  
јом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и 
 пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софк 
би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег ов 
она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Јед 
ђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И 
а и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богас 
влаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвор 
тању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само пр 
а!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме  
ући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њо 
 троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љ 
 Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гла 
је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано,  
.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада 
к не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи,  
ијана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је река 
ном, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио,  
а младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спав 
 црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова 
реба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као  
ама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и 
, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати  
 ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће си 
а је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није  
 газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и 
, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не  
 време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све 
овога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све  
еда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао с 
ући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе 
њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница,  
себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само 
ој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ру 
, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Т 
изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло р 
 Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у ус 
ук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одма 
и силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како м 
S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зара 
љен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остав 
ама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и ј 
се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испре 
 стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка 
и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за  
вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да 
едино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење о 
и обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, 
вето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и нева 
е, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, 
е.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче о 
мо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, 
 њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он 
ко би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном 
д тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и 
е верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру  
 чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот с 
сећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекив 
да, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку 
ица, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекл 
 кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега т 
ена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће 
а њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слоб 
то је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стој 
и се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтел 
руга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уноси 
 бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их 
, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из ју 
 као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И ка 
прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да п 
оварати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта 
 би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући 
ла, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отв 
} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне д 
 живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да 
 од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоћ 
} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је с 
, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно пит 
 се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала  
точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала  
што, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону п 
n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим ј 
 није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, д 
ка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држ 
због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново 
S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији де 
 После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, д 
ајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било  
 И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то он 
 велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као свак 
 то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Ве 
постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији 
такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нови 
ко пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова  
а би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <p 
о?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних по 
опире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред 
ма.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово 
 се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од ње 
на тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим пр 
не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила 
лој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, п 
 свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све  
ла — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не  
себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој 
свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега  
ј пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од ње 
завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељаци 
Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасви 
 а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. —  
икнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, к 
а косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела  
ила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јо 
е она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало 
прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јас 
b n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покат 
 те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку преба 
, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је гот 
 стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, с 
 да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе 
вамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека 
, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, д 
к почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог  
јњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму:  
ца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, ве 
подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришо 
би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена си 
а, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледа 
љали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више наје 
њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, 
вему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак ник 
ојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: 
али му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19 
м врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у  
морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по та 
ма, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао ов 
е боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем упр 
вих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили  
 сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те  
ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили 
 свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује 
анијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крп 
м, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од тол 
год да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, д 
ата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз з 
ана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за друг 
ачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од 
но остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита 
х татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе пре 
д свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у пр 
ђ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљ 
о од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове 
амо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb 
 је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слу 
лог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антери 
 крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров  
к се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике дв 
ила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n 
он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам 
 су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су по 
одужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све мо 
ајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од  
ругих бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бун 
Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са та 
рак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да пад 
ариле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="1 
ело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>С 
дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p>  
то без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, —  
и, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се как 
што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву 
> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке 
ч пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како 
и, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од 
p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен 
</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка в 
 доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема  
 се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, ј 
} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипариц 
у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те пи 
е да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачуј 
 не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све 
ори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди 
точиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину  
љавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, он 
но, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете  
и да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен пок 
 умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем 
брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, с 
е; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на  
могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, ср 
шило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пит 
ини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се и 
уји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по  
 Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред ње 
би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако и 
 свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и  
 њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онолико 
олако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пеш 
 чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се 
S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе,  
аснике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о оно 
, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако  
то у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, 
ва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је 
Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући 
шам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији,  
а, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши,  
сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба 
и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би бе 
ци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна,  
има парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико 
им једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи:  
ти то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чист 
е она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима на 
 свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и так 
то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у не 
 њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; 
ле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поста 
ко се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала ве 
 су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да 
авица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити 
као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба. 
езује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим сло 
м види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>—  
/p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опе 
 једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито  
једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим ув 
е не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су 
чеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, мо 
ас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова 
овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао  
поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му обј 
ако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поч 
д сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освеш 
 овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситит 
и се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— И 
, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сања 
купе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} М 
скра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачил 
учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је д 
је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо  
че осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истин 
је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио ос 
 али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или 
ајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га са 
 саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими 
ш мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или бол 
его ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и ч 
 он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, п 
о зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, к 
оже никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први  
ас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ 
како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} 
када.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може  
ну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од ка 
 све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми 
тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она ник 
днако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На 
и, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није 
е чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом ку 
 „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до 
ли на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочек 
пак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — 
еди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими,  
„неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећај 
, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, 
да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе к 
говац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки посла 
да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А 
она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби 
љењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-М 
 она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Соф 
наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p 
, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприл 
ена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повеза 
: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S}  
и, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога шт 
астуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са ра 
и.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући 
азвијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уј 
у.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с ј 
 зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напушт 
 дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У  
и душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као др 
ко смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, 
атили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... 
 ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сме 
 радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без А 
аг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат 
сетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с к 
угу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног т 
раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој от 
А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чар 
ве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, 
а — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеле 
ло, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога до 
па, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго  
ешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У ку 
 њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобре 
о почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за сна 
ступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, с 
на, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да 
, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима  
да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Соф 
врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер 
туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера ил 
; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А кад 
Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рук 
 руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ 
 да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и у 
ше и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува,  
није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осве 
ко би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи 
p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, то 
од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, 
шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, изви 
ој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије. 
ази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, за 
ку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају  
њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што 
лазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да б 
то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с т 
свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! 
 <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; 
а умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да јед 
ој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџи 
 одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поре 
 још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од 
га Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ћ 
ијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима  
 понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је: 
уће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не прева 
станем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пе 
ено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Ка 
ни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поч 
а.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три д 
на наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Бож 
љењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако 
ј њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је г 
са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се 
зиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све 
ди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, ал 
у.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово ј 
/> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грне 
ш из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се н 
во је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери р 
, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше  
<pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S}  
 чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до ње 
о би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу т 
 је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Со 
ућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пруж 
— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има п 
p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега о 
ша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање. 
Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до сам 
 да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мал 
 Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне смат 
 И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, 
зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич ј 
, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, ил 
сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p 
х навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека  
х, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не 
дим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, 
 зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је б 
 да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тат 
рса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново  
бина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освеш 
оде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зу 
ала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала д 
се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исе 
изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај са 
илостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђ 
г мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити. 
кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег 
а са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, би 
/> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p 
, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда:  
 и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истин 
ажи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.< 
д закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје  
, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и 
авом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и ок 
ке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај м 
други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или 
е и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она ова 
етак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко 
ам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре н 
икако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S}  
/> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним у 
.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> 
ас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог н 
рзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „ 
ри, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћ 
</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино п 
да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Госпо 
 све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са се 
 од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградим 
 на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту 
 спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да  
како нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушки 
 застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљус 
среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега  
звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонем 
 улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у о 
чере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују,  
 дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим  
ра што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбул 
="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи у 
тила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од 
е, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону 
а побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, 
ју се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако прити 
је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано 
уци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини ка 
ма — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чек 
ни прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом 
и благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на св 
зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго 
се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што т 
о је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала 
о, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а 
на овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, при 
ју.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, ко 
насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештен 
азмисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Ш 
олико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуб 
зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њег 
реним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада откри 
ило и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} 
— зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако  
 се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S 
се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још се 
 као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају за 
од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на 
— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се 
 њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Т 
 Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполи 
>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И о 
 сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врат 
се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певај 
, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чоч 
ити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце п 
 ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје 
она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке  
седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по  
знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно б 
а се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши так 
а, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи поч 
се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскуди 
мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би зн 
 што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао 
, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна 
S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као  
им до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дуванск 
ела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растура 
, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први 
S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле,  
е се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{ 
.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и ш 
 и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да дв 
жила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела  
и прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред 
жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била н 
њем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, ве 
 комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div 
поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе  
ј се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се  
би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да 
то спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укип 
S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући д 
с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изг 
и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили соб 
тављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се с 
су смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али из 
вајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у 
 онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapt 
ашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их у 
уда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика ве 
и су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био  
и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап д 
а сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и пре 
емној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, 
ота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и руча 
Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви 
реме Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек 
pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се де 
у судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна 
ље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би 
ају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и о 
ао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем 
руги не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, сра 
} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на н 
 кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p 
ију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати 
н, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да 
а, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} П 
 испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби минд 
о дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држа 
он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у  
 да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара 
би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, рас 
да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зи 
ца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, 
абаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, 
, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пал 
а да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се сл 
оћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што  
је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да 
 дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причање 
ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што с 
и!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе он 
 коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да м 
а то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали 
било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се 
 него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и 
.</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да ч 
не руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад 
тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А с 
за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто ни 
ао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради се 
Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, 
S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени  
ну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви ве 
тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да  
била и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На шт 
м помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он са 
ови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци пр 
ра, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што тр 
м и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јо 
ву песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!< 
, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> 
Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} 
ати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што 
 И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l 
>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихв 
ечица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онд 
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Соф 
ка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори 
...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због гл 
 Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу сн 
во јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} А 
е! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и доне 
а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чуј 
иленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А т 
</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су 
к вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>З 
— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдо 
 весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља,  
 нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} На 
урује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва  
а овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми 
к су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишл 
ао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкоље 
="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима 
остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао,  
кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да  
{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен  
 Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његов 
ма; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај в 
њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да м 
 свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све  
а, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа к 
их, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе б 
?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опи 
рена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећн 
: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> 
<p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону сво 
амо из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом  
о је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако ј 
е жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта кр 
пшту пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46 
биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконо 
 промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ с 
обу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он б 
ше да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочека 
ао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она  
> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са аш 
ј досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве;  
 покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да с 
са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> М 
дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p>  
, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, ис 
S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима би 
аву, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнем 
ћи се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, 
чупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и 
 да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весељ 
довима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено ос 
о, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је 
.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кљ 
То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне  
мају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава. 
ве и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у р 
ка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S 
да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући  
 куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да с 
ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачи 
ако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу 
 и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати  
 да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободн 
а је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више догра 
ђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети с 
 тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни  
овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да 
о, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S 
оју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне  
у.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њи 
ала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне про 
руги, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто испл 
 гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилим 
мљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, 
е.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S}  
пова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једв 
исто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телим 
 у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, 
убила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оно 
ана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до  
 и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај ла 
увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајно 
 у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко о 
 се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, 
натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; 
осна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око ја 
 не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по 
осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је збо 
то у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А ника 
сећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> 
ена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју 
мице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је 
еденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p>  
рак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода п 
p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу,  
, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, 
 није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као не 
а, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови  
аме и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда  
 /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и пл 
ега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете 
не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада о 
ио почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој  
о јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од нек 
мириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно 
вог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и  
ло, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и уса 
p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу оп 
је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње по 
, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— 
> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, о 
и, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је в 
е, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад св 
, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Т 
ћи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{ 
јурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту  
ла.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софк 
ед себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и  
поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S 
 су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </ 
ови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се с 
Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гур 
ном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прек 
 n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да 
дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} 
а он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, 
о је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада он 
о фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу 
ћи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А 
чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају 
га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање мла 
станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226 
, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око 
вај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрч 
екрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом о 
 силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цви 
у.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је по 
стина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, 
ске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, 
азуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служ 
кајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на  
е је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену 
е...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу. 
 дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос н 
је онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк је 
ење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим  
вком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг вод 
ико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он  
дбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скр 
све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заис 
што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже 
га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поч 
агда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магд 
ко колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помо 
реба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него сво 
мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било  
 и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њи 
мо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је з 
а ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој 
бучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p> 
ласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на  
тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И,  
.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, с 
м, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и  
, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свек 
н, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{ 
.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је 
ђи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знај 
га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него вели 
после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p 
није са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим  
и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке 
нтија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је 
 је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и с 
{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој  
идржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{ 
 запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју 
S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (же 
тину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се  
 ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа  
да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка мат 
и, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, кад 
за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. 
спречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, та 
ено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који 
ње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се 
се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се  
 се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето  
ва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав ј 
ена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепас 
 Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обуч 
вши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а 
 своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово ч 
његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе 
 опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко  
ћи да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од  
рили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, 
е не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у 
а чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код 
о, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећал 
о си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирн 
бављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака  
то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене ин 
, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чек 
ратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да п 
слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је 
орала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ пр 
 Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука 
моћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као у 
бамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када  
, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас 
 му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашен 
м шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Со 
и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди  
ао мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила т 
т не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери ј 
о, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела у 
, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је до 
а се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва 
тости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бо 
гледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је сил 
еким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И  
огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока,  
показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана по 
 обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом,  
було.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ов 
 зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као све 
у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</ 
 приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} 
 чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљају 
 Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутин 
то он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нес 
 осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долази 
ена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан збо 
јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато н 
и газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</ 
мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на 
S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, 
још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопран 
нако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли о 
силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истин 
у, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би ова 
 како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се 
итоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135 
 који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега 
ово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И  
е.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га глас 
е изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више пос 
 по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке,  
 мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, јо 
а:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом 
 се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била са 
понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и м 
 осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако ма 
ише своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен  
аче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, сво 
екао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим о 
, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их  
теши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{ 
елики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно 
ио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рука 
b n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такођ 
једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газ 
у: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за сре 
латни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, осл 
ан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испр 
 чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуц 
а, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је  
 — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{ 
том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у  
вши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</ 
рете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одм 
е главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минт 
еним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револв 
сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне  
о се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у 
рац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{ 
неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине  
 од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, тр 
оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бац 
а ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично 
д Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</ 
у и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени 
 она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште 
е су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена 
 улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се поја 
 ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њ 
 он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у двори 
п него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћам 
же! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа 
вога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај 
је могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p>  
{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови про 
ко је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је се 
на воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} 
о, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа 
и, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он 
авим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> 
срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове пе 
он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркињ 
 ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад ис 
и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само 
н пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, ње 
 су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново т 
ћи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на пр 
е, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, сн 
 к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе он 
га ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему и 
естру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слат 
ћан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љуба 
их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах 
стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни позна 
састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећ 
а свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рек 
} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143 
ном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, 
ним и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не ка 
, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења 
бе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак 
грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, ок 
сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тес 
иде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима  
 изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да 
, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту  
м лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S}  
} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, н 
ју и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овал 
копчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очиј 
{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знај 
његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и к 
колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом к 
S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и  
 то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> < 
 се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини 
ђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пр 
чела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би  
где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас  
50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у 
 лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату! 
а и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих кри 
ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, пот 
 што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај 
у, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се 
маш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па с 
има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А  
љно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаути 
ла богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, ист 
S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>А 
е где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се 
 њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из  
где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, о 
д као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао  
агодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ли само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p>  
го од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обич 
ђу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао,  
а и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше м 
ове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од  
кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети 
ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, нег 
а срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрски 
и муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се 
ио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да б 
е и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девој 
још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И т 
распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, т 
 на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа ј 
постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овак 
ју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње 
стане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опрошта 
, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне чове 
ни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, к 
га највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до 
када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати  
еби, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела  
а: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали с 
и би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онол 
н, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат 
S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније,  
у њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама 
сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато  
ве ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса  
расније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тад 
боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кра 
суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка ј 
ти своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по са 
ли, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то  
ити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је 
А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе уна 
 за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Со 
својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p>  
авицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не  
ило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, 
тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не 
а, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— 
бом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и доб 
 или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нест 
н и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к 
водио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да ј 
сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када с 
рса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су  
, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и 
Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S 
завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била  
на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефе 
мао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче  
 распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са  
о?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке 
о!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта м 
p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко па 
рнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциган 
фка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p> 
загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А 
аха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву:  
и се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само 
е да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p> 
 унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p 
овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, га 
си рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док с 
дован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и кол 
а било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуд 
, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде јед 
 сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И  
ликих својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи ј 
ћи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то д 
а.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. 
ила сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела 
траха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се 
 зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољни 
јена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у  
 у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку. 
 јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, с 
>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на  
шко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подила 
> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} 
 када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек  
иди и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевш 
 и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз све 
а.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје п 
лази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама  
резала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слобо 
 срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сам 
чном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прожди 
ве остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити 
то је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више п 
а још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без с 
 боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће 
ћи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, т 
 на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није мог 
ба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде и 
да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође  
проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада 
ком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њи 
тајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би 
и да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито  
 би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и  
ост, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато 
рифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужи 
о увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као пр 
 међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући с 
вине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала ј 
д свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога с 
 на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав  
 у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшил 
 овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, 
ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, шти 
ног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке усн 
свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S}  
а да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао об 
ко водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да на 
в је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га  
но.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} 
ка по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља,  
ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада 
друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им 
да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не  
зоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са  
 хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у  
ни својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и 
 све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је 
ћи почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, ма 
оже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</ 
же да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим 
сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на 
, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће 
есе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одју 
чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и ви 
са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим нов 
начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака 
ка очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стиж 
 дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза и 
цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— О 
же горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S 
ова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима,  
аје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допа 
ише види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремље 
убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p> 
јну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им  
напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред 
ом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Оп 
и и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да бац 
офка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу 
х, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима н 
ала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удиш 
на се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши 
уга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чини 
стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део ва 
ких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А 
ка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држе 
 нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зн 
а ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали 
љала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трул 
 сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује С 
} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децо 
ацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још некол 
аредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седе 
 халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали  
стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и в 
Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој  
шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од со 
6" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер ј 
 и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрн 
, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га так 
53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Т 
ије могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се зд 
о одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледај 
лат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чарш 
де међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и 
мога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што тр 
ојих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибра 
 дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се ос 
 је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хва 
за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охраб 
{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељ 
алакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и ба 
 није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и д 
 скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их 
Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S}  
у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање 
нским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у  
S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим 
онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот,  
у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењени 
 она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног пла 
широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод сам 
лим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да сед 
е ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо в 
а, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и п 
м јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главо 
} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — 
ши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то сп 
је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Н 
вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену  
е она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она  
Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравају 
рво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су сву 
ји сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и м 
ају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за  
и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од ср 
ао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, и 
о је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне ко 
, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него од 
са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме зан 
и.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.< 
слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је 
> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га  
аде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, 
{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола сву 
 —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од у 
 јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</ 
ут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што  
виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркв 
рочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђ 
ако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за 
си „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са н 
дајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се  
/> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, ка 
, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не сми 
 је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да 
но свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним,  
ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="1 
 у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла 
аве, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} 
 једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хо 
 куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело б 
но је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Соф 
ирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образим 
фка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена г 
 рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одго 
знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{ 
сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, уве 
камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и ок 
утима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од М 
обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата зако 
и и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним но 
негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} 
 и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо о 
о, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, с 
з дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући 
а она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, с 
гда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се ста 
ице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако 
н и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ 
и кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика ч 
 скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то  
то <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новц 
 као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и 
о преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци  
 уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ов 
говим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом 
ти, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ћ 
еко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се 
ер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега 
од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И  
лије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од с 
р тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се 
ла је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада  
оши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он х 
, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговор 
чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а јед 
пије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале,  
 буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и 
аче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} 
и спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, кој 
ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и по 
S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како 
њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голи 
рса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви 
/> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ 
н свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Ци 
га, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног ње 
е и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да он 
е не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <d 
 скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испр 
 да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је  
ако газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва у 
вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — о 
 суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу е 
 хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга,  
ме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио 
бави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то 
и и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу  
ом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у вел 
Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза ку 
ко ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девој 
дадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што и 
а пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији узд 
ено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што со 
лан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима,  
/> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосн 
ечи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час  
 што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, д 
г толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлос 
едном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарад 
ери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе  
азболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости 
белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су 
ободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спр 
а око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе 
} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у  
на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину ја 
атко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из посте 
 пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, и 
шта то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, д 
не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га поглед 
, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када  
а.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, ал 
е, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда 
 него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко,  
о мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуг 
 срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен  
оћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим це 
.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби 
ко се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није б 
је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад 
— пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљи 
 више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цел 
аниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела пр 
 увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете ј 
д њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не мо 
обру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, 
А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући  
, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена 
пасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим тел 
едих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мири 
к сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{ 
не по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разбл 
дмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су 
да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно пома 
је, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако  
ицу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више б 
е мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други 
би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, п 
да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда 
 коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p> 
 рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доц 
паво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећа 
ћ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од  
 и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ с 
p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... га 
је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора 
љда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Т 
с у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда и 
м била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S}  
, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не см 
чито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, 
 загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо с 
и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови се 
х очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају 
ао свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И  
али, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала 
 да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира 
дуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше у 
предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, 
> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да с 
ујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одм 
бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и  
шке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се пе 
као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и д 
м а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је исп 
и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући 
ти од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и 
о, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на 
 труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је 
 — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико упла 
ако се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слобо 
 Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетк 
следњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци по 
е почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20 
да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато с 
дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељ 
кући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави ка 
лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутаво 
че дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и 
b n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији зв 
{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да  
 прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ ни 
ре спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како  
p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз кап 
 где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвасти 
шије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S 
о што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова 
ла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим по 
ма и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је 
ј беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и л 
а тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, о 
никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео 
Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, 
хну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса  
а-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући,  
од њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, к 
в и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог 
е Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{ 
ила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад та 
 Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126"  
о и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да  
брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој сам 
јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А 
ми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софки 
 он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, п 
о старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је 
рви пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софк 
дра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S}  
се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да об 
а би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред  
а је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} 
огу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита 
о више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с  
де!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толи 
, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса брект 
} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, шире 
у и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што с 
е смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир  
{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизн 
о рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, ш 
никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом 
 то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој к 
ако јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући  
 и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силн 
као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред  
S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка 
 ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни си 
о да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној г 
сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па 
оњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ  
ницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с 
е ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по об 
гледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је 
} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онд 
хна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака,  
увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то вре 
 код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на  
ли новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне  
 земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} 
} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, з 
уша волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одвај 
ор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p 
уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакл 
голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су с 
ећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сва 
би буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао,  
 газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не  
к већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, 
 би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га о 
 поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које  
офром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима пород 
е; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа п 
оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом свој 
нутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа 
ани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p>  
не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хла 
у Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту ва 
он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби 
Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p 
а мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са ку 
 и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га мно 
е могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?. 
чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чи 
инио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не с 
 јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S 
јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заб 
 не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, 
ћи да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по сво 
 то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав 
жевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих  
</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само 
наутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гла 
иштише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Ка 
ва и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бит 
он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек  
сти да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на д 
ја.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га 
, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, 
него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говор 
 срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас бил 
 глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио 
рхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљд 
 Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује как 
бе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње о 
 ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али,  
јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтел 
штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на  
{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из п 
вирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Св 
били једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у ва 
вање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жа 
елила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца,  
о јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, н 
</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасв 
ед, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних 
а, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире. 
 Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме  
а пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то н 
, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке,  
оре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонето 
лепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
етом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као  
, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је  
ликих година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећ 
 отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи,  
мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> 
, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње доб 
 подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише че 
 у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вук 
{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А најви 
{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када с 
што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволи 
ака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са  
а сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и  
у, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што 
 на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је сре 
 крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу 
своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око 
е, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она  
 су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек 
ише.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда 
а, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом гово 
је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети с 
хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — т 
од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржава 
рљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је т 
а, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те  
чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису из 
укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— 
к и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек,  
ња, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречист 
раја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед пол 
доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто ј 
ду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као св 
{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрх 
ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази му 
атворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док ј 
d="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто д 
тећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се ме 
одора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљи 
што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софк 
>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни 
остеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела 
е радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако  
 на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима,  
</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза к 
/p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ра 
ући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за  
> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јо 
ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређив 
 више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </d 
 и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! < 
, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на  
тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године 
ко Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, 
нало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на  
 када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, з 
јни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, 
а.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, г 
а поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одм 
да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занес 
ћи <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана как 
до!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! 
поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може 
исује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева  
а, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, л 
RP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико н 
од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата и 
, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе,  
им заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге  
прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и 
у већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе  
чни, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и 
ов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хт 
 сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа,  
зели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се с 
га.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без п 
ка, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође ста 
а и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста то 
 — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да  
је по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па 
 за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу,  
утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака 
к њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто о 
 штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње 
у.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су п 
" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, 
што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, з 
бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да 
спи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрљ 
давши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи 
ли товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати з 
дећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај 
м, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на 
 Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова неде 
ршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће  
еља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што  
нидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на ти 
ла.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши с 
 весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, по 
.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом у 
пу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на г 
 новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, узд 
дговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова п 
осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте р 
обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавал 
атеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријућ 
 поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n 
>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава,  
ада је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више м 
и у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по  
, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет 
 и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је ст 
, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто с 
и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане  
ко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скриве 
може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Е 
у преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, с 
а, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и 
њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду ње 
 да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе кл 
 за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и 
и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо с 
н готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има  
 заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихо 
атала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>М 
адају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку 
 одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, н 
а, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избиј 
чу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то ј 
 да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не усту 
 и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дугот 
и у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда 
} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком 
ње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду 
д себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале ч 
уду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као  
да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> < 
љства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чини 
} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је  
ди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ће 
еди.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је 
 морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек,  
ко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није зна 
и јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готов 
е после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини 
ту.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређ 
де.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбу 
од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </ 
косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој  
 одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрљ 
је, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приме 
а јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љу 
се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у  
 седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштено 
ц би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испије 
 код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад 
ју иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себ 
 је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на гла 
 бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и  
че се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је ди 
баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи,  
 <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету,  
о би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који 
— дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнак 
смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе  
И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла,  
 да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао. 
 глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у к 
е ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} 
а, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— 
е мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешк 
246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и ч 
је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, 
е прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајућ 
би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и  
квашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Со 
лету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио 
шња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања  
/> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стрич 
 и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И  
 те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се 
 и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима 
 А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и з 
задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{ 
 љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак 
ности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S}  
ћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је 
јанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавиц 
и Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећ 
којни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на док 
 се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда,  
ашан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчик 
ко он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и на 
 увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По  
ан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је граб 
оз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељац 
ка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где 
издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући окру 
мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S 
тегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па не 
не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим  
 биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највиш 
 се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена д 
 у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су 
 тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зат 
у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избега 
ће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се 
 ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степ 
 ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Ал 
а да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n=" 
ов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у 
до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило 
ко се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А 
А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згра 
м.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што 
итком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу,  
о нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се т 
Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и т 
у оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накупо 
абраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики зл 
ово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она ник 
.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави 
, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за с 
 сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под 
ка бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови н 
е, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој  
стрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва с 
х.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински в 
у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И ба 
 се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу 
продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије 
— јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.< 
, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте 
оси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол  
е биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао вид 
и том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, 
ако испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њи 
 као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим 
то је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљи 
, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када 
<pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећа 
носило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран;  
ада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</ 
S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од 
крштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да ок 
ком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да  
отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочек 
емимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду бр 
ш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за 
, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на пр 
ткинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не мог 
цнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку 
о трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на гла 
ој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А о 
{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку 
а од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју  
вих мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не 
шицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет ш 
у своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила 
и се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз п 
 преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његов 
и, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови 
е, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, 
е, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да  
 би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убиј 
оје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у го 
 поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилиј 
 од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој  
, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће,  
мно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут с 
авио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда б 
е капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, граб 
о „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, о 
латну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво  
ће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, усед 
о стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису тр 
никла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрк 
је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљи 
пање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и теж 
 оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, ж 
чи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ 
о се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, 
 остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му о 
и не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: < 
и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо  
ове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавиц 
су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то г 
и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, с 
по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— 
су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p 
 они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње ост 
ише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оц 
 је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb  
 ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали  
са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „ка 
рнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жи 
јапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа 
страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на  
ебе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачи 
ако никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе  
 и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је ода 
 га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле,  
вом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа,  
, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И та 
 китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како  
у, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од ст 
о подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је сва 
"SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зач 
оравиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро ур 
 поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, ко 
мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како  
 А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошапта 
:id="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, 
 Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! —  
S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у  
ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S}  
весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодор 
гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак  
давна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ  
 увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се ц 
<p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и отко 
пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, и 
, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци  
затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и  
 Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, он 
сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане,  
ве јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да 
 у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети д 
а лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, 
мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући... 
више показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, вл 
нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посл 
творено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено д 
ти се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то 
S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци 
 са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су 
 у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине 
, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако бил 
евојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, ја 
апији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више 
 збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеш 
 се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећај 
нако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се т 
ђење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и 
 А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по то 
и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве 
те, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што им 
ву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, ск 
ко била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се 
но, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text>  
 по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетк 
 овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака  
приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништ 
ела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова г 
дио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, нали 
ривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да зас 
.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она ми 
 загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заво 
 оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав  
ело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено 
а за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете  
.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Соф 
уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплаше 
 положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао примети 
ротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и 
знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму  
бе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова п 
је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и ви 
м очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене оч 
јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима 
 песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злат 
им она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог чов 
асно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису  
ла светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо 
де њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнак 
е:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му  
и дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и 
ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефен 
када је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за св 
ина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово а 
 колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се к 
 обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} 
 шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред  
 а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и гр 
тово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, 
: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих т 
, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себ 
вши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми ниј 
е чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо  
и матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у к 
 зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забаш 
с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="13 
 /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо 
о пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свил 
екћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми  
 и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи 
Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сваког 
го не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} 
о, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи с 
} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши к 
овом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, д 
једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, д 
тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице  
и радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза поти 
 Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешк 
са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показуј 
 гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе н 
 њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слу 
на поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и наби 
огаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, ра 
о себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуца 
 њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и бр 
ма, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однегова 
и пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Со 
лико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништи 
На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одј 
 увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њ 
а.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по јед 
веде седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног 
 и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А  
S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је 
јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, осо 
и неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да 
S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке 
ћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина  
о код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнего 
а и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту д 
тишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстар 
н, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— За 
, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом да 
већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви в 
једно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, м 
е! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју стран 
ве престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што  
 дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ си 
давала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад ве 
ао увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се там 
а ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није тол 
 грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те ти 
 истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га  
она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама от 
ечи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И 
ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутр 
27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и  
, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час  
надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сам 
ала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће с 
себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, т 
амо она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мит 
 то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хте 
се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, па 
ћ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — о 
 и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не превар 
авице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Зд 
летивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, д 
о ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морал 
а би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране 
а, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у 
елу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама 
и, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће мо 
и се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје сл 
љда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада  
х оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле 
призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније доп 
о цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице 
обом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Би 
ву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се  
ица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око 
а.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска,  
њу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p> 
{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открил 
Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка 
боченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, 
им помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотво 
мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да с 
е око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена пову 
 да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је но 
 И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га сможд 
поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и 
падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није  
амо кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узим 
оче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</ 
 <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из  
n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гро 
а, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре зат 
алили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они 
 случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубл 
, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао  
ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен  
 остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чи 
је смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га сам 
м овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, ка 
ца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} 
ио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не мож 
м полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75 
, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као мл 
нда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка 
кање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> 
и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, 
да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту 
} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на  
} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? 
 корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепље 
е, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном  
но.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена 
сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког двориш 
Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у 
а у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се дај 
ори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам,  
м, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступа 
 га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправно 
ба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш 
их не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчет 
ке иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S 
ихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним  
е отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож с 
 једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке. 
он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на мате 
 дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усре 
, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две 
 али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И  
 ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила 
ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио,  
де.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-М 
аца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод 
азити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бег 
једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разн 
ање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекар 
уњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} 
ислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; 
о да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и  
каним дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед 
вови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је 
ј родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и н 
аску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви с 
 неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали д 
е види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ друг 
офкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима 
је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и 
ање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тон 
S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је 
о се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега 
 по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а нај 
цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну  
чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поу 
сле, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао 
а њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремље 
нало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да 
чекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, поче 
е Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са уж 
, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала раз 
, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао свој 
 окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепо 
 развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства,  
арац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каж 
{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно  
ма баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из о 
 кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S 
?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се изв 
, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питом 
 тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога веч 
мађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се  
>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду 
ом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који 
м газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то 
а онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста 
оме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбоч 
, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је ј 
 путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, ј 
ко куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике со 
бе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} А 
еговог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада 
 људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме 
 више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, ш 
 њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и  
после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници 
онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње,  
 или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли с 
ој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи јед 
ће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки ње 
тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је 
ла најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као 
 спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима 
о њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, пред 
, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на 
ко не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могу 
е да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са 
сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, та 
ише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више 
 тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их  
о нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је  
би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом 
 из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледају 
њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе ко 
кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, г 
д ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: мл 
соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако 
 деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долази 
ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се 
жи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био  
 да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чин 
 сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да  
о!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом 
у, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, к 
м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубо 
есељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздра 
се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати,  
ом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети,  
{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су  
езу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он 
> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику  
и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као не 
ог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати  
исли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и њ 
 све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, —  
зевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ о 
закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасви 
ло између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, им 
, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе  
гледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен је 
ј кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви 
њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да ника 
 туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек 
> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у 
ош дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањ 
Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки д 
а издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда о 
ком прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава сла 
</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софк 
мо он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће... 
и Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове ку 
 њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда  
реба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћива 
а покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме 
 да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од 
баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим  
амештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n= 
 опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и виш 
ајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Со 
огла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће 
 се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кро 
еде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабр 
квога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож инт 
ихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводи 
је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим  
" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких  
 друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина не 
, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама 
е.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица 
родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са 
е пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз  
ада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела 
тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, ни 
ме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а д 
офку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а 
за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од с 
о некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до с 
оје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од 
и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављ 
овим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} 
 изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, виде 
јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да с 
} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из  
 скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако с 
лим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са ку 
} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се пре 
њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-М 
мети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по ва 
 те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и п 
н реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, о 
када га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како ј 
е у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, гр 
е...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у  
} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на догл 
 већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада 
о држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени пр 
он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда,  
 његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је св 
{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и т 
ило, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало. 
XIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, кој 
м, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек 
ало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је  
о чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно 
антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навуче 
ши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би 
живале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, нек 
не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, С 
де, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком 
једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и  
ер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина  
.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред  
 Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши на 
 носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фес 
, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли 
 да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, 
ош није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће  
{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног 
овима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљени 
зговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по к 
њу да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што в 
ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, крат 
{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отима 
асвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у те 
х руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз про 
ам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S 
ка врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се ч 
и сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да С 
а у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жале 
 би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблаг 
смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да ј 
 да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изиш 
послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био  
поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} 
нуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. 
— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна к 
а вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, б 
ана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а 
 и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, не 
па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно о 
једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колач 
о, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Маг 
де су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они ра 
 се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и  
 И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да 
роређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде,  
ма.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењк 
и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се 
о и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И  
, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштен 
ј још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чи 
 Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дан 
, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла кро 
страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арс 
, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јо 
ужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука 
д и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — п 
 и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на 
опчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, разве 
ање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскош 
је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким з 
и, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређан 
и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихањ 
ици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако 
и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то  
о својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бол 
 горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не 
 самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — го 
дало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по баш 
е материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала 
ила из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и  
ог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешка 
 је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада 
и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и нека 
слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем одел 
<p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и до 
пали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договара 
а виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једн 
 за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p>  
ра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим стари 
има гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и  
ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, куп 
ветлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она доне 
днако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске ха 
апија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужу 
би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не 
.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише с 
 уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не см 
њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу н 
{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су м 
 толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети  
то!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо  
 погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трч 
, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око в 
 због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио  
 би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве 
ти не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то с 
је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била 
ћена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе. 
и здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по ру 
да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе удари 
е!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — заб 
 грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшће 
ње и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ ст 
 јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S 
је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Н 
село тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, б 
ли били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кри 
онесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда 
ој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње,  
сле удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње та 
а врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено к 
 јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата а 
дарци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је в 
ти тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светл 
ћ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пр 
готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим ус 
о Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S 
е.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p> 
помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратим 
 и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их оп 
ашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p> 
 n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако. 
 њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то бо 
 да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом 
} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбиј 
фчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред  
седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S 
фка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од ср 
итању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би 
ивеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући с 
урио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узал 
озбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове  
ш напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да  
чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико с 
им изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукав 
а.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изи 
ва и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би ј 
а не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву ме 
а цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јо 
p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку 
на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она 
је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно  
нала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Б 
тишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не пит 
ђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из цел 
 као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: а 
.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније 
 кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је н 
а по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкат 
аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршен 
офка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори  
војих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мисл 
очела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови 
 би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој гла 
 и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особи 
 мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако разд 
тале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена 
едом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајев 
м ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу до 
} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, ш 
већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и п 
уби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде м 
 сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би би 
тале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се  
b n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, 
 пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ни 
ам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад г 
утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку 
и за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, врати 
е како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И С 
 пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако  
беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?! 
 су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине у 
ко да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна  
 поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опаз 
о Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и 
 куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему 
и доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, св 
а, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} 
аште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда пос 
 штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје  
и и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ  
д Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} О 
и и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље намест 
ганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застир 
 неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, з 
а, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јо 
S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И пр 
и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видел 
 знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче ов 
 изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због т 
} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео ново 
ама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред  
ли сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видет 
па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то  
су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао 
е још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{ 
оштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу. 
а очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако дру 
на његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених циг 
ћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по 
о, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат 
лу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао 
ала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и ба 
у.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би  
а, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да сп 
.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и от 
 биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме,  
 дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало д 
мешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p> 
питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да 
азити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S 
и колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести 
 Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборав 
окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Наста 
досно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би 
д њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва 
тавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од ком 
у, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржит 
, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџи 
те допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се  
е дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли муж 
 њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихов 
трина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се  
злеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, њего 
лаве, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на ње 
ао да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l 
очеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није б 
н као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак 
 мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за 
 меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по но 
авају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихи 
збе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} 
 креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пу 
ко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрч 
еви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче ку 
 Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и т 
имети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћива 
<p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била 
ета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би  
је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <p 
.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191"  
 иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Не 
војима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим ша 
 чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни 
едоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180 
чи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоћ 
раве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као н 
ривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S 
астир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који  
пало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртал 
 шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везив 
 језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покат 
је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у  
оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуља 
{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита  
кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радознали 
мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако  
е као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису 
вине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били до 
о је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од  
 хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те д 
ило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изнен 
х момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да жен 
слобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашч 
ој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о 
у тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло оп 
 чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора 
бу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да  
бало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са кал 
ена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за к 
а мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и 
м још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Исти 
ог те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p 
о томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови 
, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, 
.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала  
фкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у  
инској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} 
већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве ту 
 он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала. 
влаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла 
о одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајт 
 су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, н 
е, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p 
бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који 
и.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву 
ју већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад зн 
{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара 
стина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздраже 
нији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујућ 
 га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим 
, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да  
стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се боја 
омшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке 
иганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, 
зда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; п 
асније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћ 
се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред св 
 Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохор 
лу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном п 
ћа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S}  
ећ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и п 
 се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дођ 
јке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло  
 пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истре 
ачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова ве 
некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не  
а, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Соф 
 па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој би 
 као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> < 
оју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго. 
 то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослоба 
ћи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, је 
еражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, с 
ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p>  
ли хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући ру 
се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ради 
 само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва вид 
ма предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да из 
, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type=" 
ју са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, 
.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, так 
бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> пл 
оче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p>  
 што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње а 
надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“ 
ојим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за о 
.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су  
, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме 
са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, шт 
го сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p> 
њера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, д 
му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз з 
 она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} 
бодила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући как 
, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруж 
p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комши 
е дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисањ 
аћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза к 
 и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом  
понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" />  
 и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да 
опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио б 
 оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким м 
ом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због  
 погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно 
 и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је гре 
а се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у св 
ве у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жен 
је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и  
сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се о 
 застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, 
 мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу је 
иче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, преко 
шње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих 
> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је 
ане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче с 
ано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу пр 
, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p 
ђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, 
 укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, го 
ши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Т 
а и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са с 
101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону 
 већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то 
 <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једн 
е каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и по 
вирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и је 
н и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} 
 амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, 
ло.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се 
ође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати ве 
а!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатаган 
између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она 
а би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики 
ро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, 
мти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлази 
S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о ку 
амо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је 
да <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родби 
 да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: ка 
 А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљин 
 цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким с 
 и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са остал 
је и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме 
ења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност 
а!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати о 
Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето,  
тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Со 
и ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што виш 
инама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са 
ше гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац с 
е јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети  
е вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима 
а, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, нас 
шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је виш 
А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину 
сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то п 
се и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлу 
о дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачу 
 децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софк 
з јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао 
 и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног  
да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбиј 
ом, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ћ 
 сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, нег 
з кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске соб 
, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, к 
> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега 
 поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да н 
 радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него не 
атом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соб 
чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за ј 
 за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он та 
ћи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и ид 
 се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и 
да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то ви 
и и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити б 
а у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је б 
д Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, 
а њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, 
И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар 
 дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити и 
да, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и м 
{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к с 
ј пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му  
ед богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели  
омијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браст 
он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био 
то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да го 
в, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посл 
, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних,  
д огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута конц 
едњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом 
о заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало 
напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се има 
новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, ш 
ада се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова р 
је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетк 
Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире  
 није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јав 
у у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још 
уо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада 
 што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се нави 
але радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S}  
пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Ц 
опустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гле 
риште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене 
тере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико нећ 
 <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} 
ркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће 
а Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Бо 
 би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашур 
ако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S}  
тује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> 
ненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму 
овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче пок 
то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из 
да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадал 
и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А  
74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, з 
те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још  
, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгу 
човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу 
х било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} 
но са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p 
не, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседни 
 Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа 
 И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан дв 
ш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> < 
19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекр 
е, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> 
знанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и  
 њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у н 
 нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било 
смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу 
 више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као п 
ада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спре 
p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и 
 је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и он 
так, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неп 
ћивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хо 
аде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, н 
 зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, н 
ожда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо з 
да, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено,  
м поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и о 
 и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом б 
 дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи пор 
ко пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна р 
} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га  
 Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у гр 
ом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до 
нда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујн 
ица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори 
 знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа  
{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како 
гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и ч 
плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да  
 учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче с 
 би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези 
 све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} 
е, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет 
да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p>  
е гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим  
наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више 
осудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута  
ало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скриви 
озади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шу 
ео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S}  
аскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог с 
о цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А ме 
астуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он за 
љак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" 
 поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— В 
сети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софк 
даваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале с 
ито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избав 
ла, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је  
тављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој 
ли никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта,  
ак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више к 
к и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били нај 
већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p 
 храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме кућ 
вих чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, кој 
што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго 
, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтева 
 се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ нави 
мо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; не 
.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овам 
а би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ забора 
 бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе  
се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвор 
бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не 
истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да  
не човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове  
а, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред  
му:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l 
да и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавн 
о су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно  
арка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> 
т са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како 
кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чул 
е, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако  
ки свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко,  
тучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку пов 
уткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле ч 
И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он 
амо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по б 
се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да  
на, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слу 
а долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и  
 она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде 
а да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би 
вуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радо 
мча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме д 
м, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, к 
 још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгу 
није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како ј 
 око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је оп 
амо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима 
.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако к 
 поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} 
комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами  
а амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> < 
 тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њи 
о, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S}  
био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био  
 још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, < 
Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побиј 
о.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још  
а било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од 
ио бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и ја 
 уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p 
собито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа  
олико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожн 
{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред 
тишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је  
ла би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа так 
иди: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{ 
рати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога 
 Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених оч 
 мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом  
о доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац ј 
 то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се 
ће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао сво 
хвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње 
а диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући 
и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фиш 
ше.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, г 
збезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! — 
ко поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом р 
, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са 
} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким ста 
н обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страш 
и да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побе 
 дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi 
оћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него  
бећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S 
ије тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, п 
о руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега у 
ано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, 
, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео 
због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује  
а, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуг 
ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, д 
и њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљи 
ад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, свет 
претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, 
а и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости 
 и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству б 
а је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивш 
оче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степениц 
је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да 
м се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист с 
а чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору соб 
но цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш зб 
е виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало  
и, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћ 
овора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино од 
ска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се п 
њака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко хал 
гово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма ч 
да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На 
 одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него с 
з других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог  
ву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као д 
риви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако  
ајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примил 
што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда  
.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу 
<p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се  
чи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p>  
, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то 
тити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и 
е и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракиј 
од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софк 
} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршиј 
 буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S}  
<p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са 
 тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и п 
е на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да 
ош већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена полови 
— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела 
прата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала  
 је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онол 
ара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
трчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћ 
ћи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија 
је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корит 
Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши с 
узе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, о 
дем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узм 
оле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да б 
м развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама 
рану.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу  
снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на г 
Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софк 
ти!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га  
чен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер е 
рца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, 
ћу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан пресед 
, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се  
p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра  
она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу нап 
рос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговин 
ржећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и са 
осла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме 
а мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да  
кама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, т 
вај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p 
опче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у живот 
доздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не 
и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n 
и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као 
а је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то 
га, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њ 
те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у к 
ваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је св 
 се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да 
И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, 
жа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од т 
— ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Мар 
ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево 
 да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на  
: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре,  
} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> < 
огама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега д 
н јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обез 
и, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим з 
 Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то  
 ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога мор 
 иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> 
а заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S}  
оче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>б 
и су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за  
одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа,  
е потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани 
овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од  
 већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свр 
бијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако  
/p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>—  
, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какв 
ан, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата  
ба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</ 
 извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад  
е, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не д 
асника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришу 
са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натр 
она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена 
} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће  
што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у ре 
 виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извл 
бито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој дон 
оће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој 
е задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине. 
пљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> < 
д једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за  
зговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни 
о била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као оби 
раве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да и 
{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукам 
 је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од се 
ј се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекров 
а.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали остав 
а је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи от 
ињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, гово 
а она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је о 
а друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком г 
 гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о  
 све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале,  
Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза трон 
и она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ за 
 се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила 
иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, пр 
 што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села 
а као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би  
, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно  
, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с ј 
гледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Е 
у, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би св 
, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, 
 од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би 
ље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет бе 
 ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући се 
и, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бр 
 које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори 
} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а најви 
м износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире посте 
 зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разго 
до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара 
досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Нара 
ена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <p 
едио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од стр 
екује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће 
а.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, ус 
очекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљ 
 крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто  
у, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала поно 
 растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> < 
великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да  
р тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одгов 
мотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она з 
 повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по т 
оли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прогово 
та не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом б 
е било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како ј 
а ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задрж 
се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одјед 
наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се уд 
ред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дире 
испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла  
како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је треб 
 морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али ни 
 слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том  
 леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча 
и немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ра 
остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Соф 
о да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу д 
пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвај 
е, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка 
вирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допи 
дње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и 
це гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку 
анац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу  
оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз  
ега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у ч 
="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је н 
зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и пр 
ођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пуни 
 она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, 
но, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, те 
 после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И 
ује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честит 
жели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од ње 
ељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим оп 
е?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога д 
ио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и с 
закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, вид 
 се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не 
<p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборав 
и и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се 
 ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p> 
вему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, з 
ај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише ма 
ријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до ст 
мо муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровци 
ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Али 
и гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p> 
<p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби 
наш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали см 
 Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурн 
тим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него  
 мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће уме 
о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука  
м је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да 
, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> 
то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је 
о рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети г 
?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам о 
p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што пре 
да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{ 
имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, с 
е она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком ку 
двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија  
м и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за 
угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем 
збегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или непов 
то да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада ср 
 што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо 
но, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше  
 убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} 
аспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се  
добрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и п 
и, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити  
</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Со 
плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде к 
 иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди 
:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И во 
воре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здр 
ца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софк 
 мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико тр 
даним гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S 
?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S 
 ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима две 
ка и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопшт 
атраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „ла 
стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>—  
 хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> б 
 досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла  
но задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p> 
а допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када п 
седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би 
амо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу  
корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, но 
а, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, по 
а било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брад 
амо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти ш 
 да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем 
 поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, д 
 јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да 
 другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобно 
е само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали ка 
свим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она  
а, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме. 
у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више  
p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и ула 
{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да  
к, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој 
е она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље 
од мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те 
ом деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{ 
S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у  
 — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брз 
офкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето 
могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила,  
јући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она бу 
е не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било бо 
{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затворени 
вна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, пре 
се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га н 
х очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом 
.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на чес 
бож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</ 
сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у т 
сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва 
p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина  
ни, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изо 
се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се  
 села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се 
чен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе  
цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубови 
довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Ма 
а све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње дог 
ла.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш с 
и једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамиј 
пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, 
ст пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћ 
у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што ј 
ад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала,  
 лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније  
ер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можд 
ао свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, 
ој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она са 
та.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа  
о ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито с 
ују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о зе 
летку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</ 
ењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и стр 
 страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, 
а, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он  
 трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не  
ту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, ала 
рак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А 
показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, 
вно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са  
о држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Т 
долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у 
 Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је  
заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, ос 
већа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим заз 
озница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би к 
 опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: 
 и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} 
изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, 
.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови 
ко натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и  
здало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога 
средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матер 
ступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одоз 
то, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се од 
ти, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S 
 зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у рук 
са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онд 
елику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није би 
а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка 
а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше к 
 <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа  
Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође 
ако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ е 
лач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да с 
је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж,  
.. док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва  
 би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмак 
 своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац м 
апију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види 
бијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колик 
има, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој та 
да почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њ 
вако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрен 
p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>—  
 пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од 
.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипа 
C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира,  
у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дозн 
</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим 
и самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка де 
уге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој,  
оши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако прем 
о тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У 
 а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се  
и једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и с 
ега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и  
 испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом ме 
дила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и о 
вљало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њ 
 је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку п 
у, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена т 
о, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> п 
јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао,  
 није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекр 
стаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато к 
је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говори 
p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити 
афе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преостали 
тама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радниц 
, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешива 
 спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао  
х села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, хано 
је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њ 
обе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој 
ка, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га 
приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="2 
да се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракиј 
а, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај т 
а, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Маг 
 самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} 
 је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одо 
на и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у не 
ада она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била 
на друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива 
 на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништ 
C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца д 
>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се 
.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, пом 
ао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се о 
ећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се  
 око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у С 
, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што 
ром шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чеш 
 страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, 
јама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} 
и сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући н 
и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи  
 тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби д 
зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за  
8" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и так 
слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Со 
И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет б 
 љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону вел 
е...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз  
че трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овам 
има губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгуби 
 својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би  
} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да па 
е по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, 
 тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за  
дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао 
 наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога 
учена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа 
ове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим бегови 
ка, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеј 
ала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ћ 
ију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да у 
е.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са  
 осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже п 
то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак о 
ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јо 
S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би пора 
} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81 
а, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме,  
год свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који д 
И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хо 
чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све слу 
исто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на иска 
о, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} 
де је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S 
 би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали 
 пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ника 
 женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли з 
 себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="2 
S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у 
ађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако заст 
"251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер о 
јно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и на 
екрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да 
 није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом д 
вљао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и д 
<p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи 
укама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом  
ли ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала б 
обом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме 
 <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи ок 
и се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, дед 
ом, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу,  
ше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те 
ало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и  
рата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} 
} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и н 
прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим 
се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим га 
не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе  
и по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то  
не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах  
 к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} То 
афе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно п 
јеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Гл 
илазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А? 
е, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </ 
ао неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се 
тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, —  
више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене искола 
 ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И  
p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p 
то рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и виде 
S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној к 
{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно  
ти тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала,  
</p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што  
 својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а  
а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као 
слушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капиј 
водили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} 
још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Соф 
е лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са 
говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефе 
твом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за са 
три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намешта 
у, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и 
 крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И о 
в, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је та 
 везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по соб 
теном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S}  
е ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан 
мом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека прес 
ини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши пр 
рига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврш 
 да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву виде 
 у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају,  
ма, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не с 
би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, д 
и ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те крије 
моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем 
материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа,  
а чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом зад 
а, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера 
еницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Т 
о је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањ 
} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти сви 
рала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не б 
 репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бун 
почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег н 
да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>—  
 би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, 
) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж 
 тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе 
плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, ка 
женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у н 
аква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје п 
затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући зами 
ем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па б 
>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са ј 
ом предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке,  
има једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{ 
о к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити 
 пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима ула 
епаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са 
обних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у соп 
, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли 
 нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи и 
ош ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, з 
и оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — 
S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се д 
{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и,  
 ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и пр 
е.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала  
} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, и 
 испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, т 
ештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, ка 
прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила глав 
 морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у 
фке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући гла 
акопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене на 
 онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да  
на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој п 
у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се 
и и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. 
е спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од стра 
све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, гл 
ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што  
а, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, н 
 заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј,  
обро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, ч 
ан мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову  
амљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок гроз 
 се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S}  
знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, 
омча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада 
офка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог 
е залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је  
са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Соф 
а бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из  
ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <p 
 да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис дов 
ћи капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била 
ље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S}  
е, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се  
 доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гриз 
 њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од  
нак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А  
Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим  
му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би 
као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она пора 
 баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећн 
, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Т 
га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац уб 
њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем св 
 а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само  
глед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице!  
 је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цел 
дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, 
ивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво пад 
о и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји 
и по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео  
ј је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац 
лити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њ 
е и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, 
егне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно 
това.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, тр 
е душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, од 
од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, сил 
ала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њо 
</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, бил 
То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим  
<p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде  
ену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене  
, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му из 
сна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда 
довима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао тол 
не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршит 
Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећ 
чну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима  
 се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи мате 
ди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, о 
 мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, ч 
е загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно 
љив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућо 
 када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —д 
Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети,  
јвише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скув 
d> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном 
о, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, о 
и-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Соф 
гова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се см 
а дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама  
ећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не  
стила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко су 
.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.< 
Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им 
иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако к 
 у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од п 
 онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, п 
аде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле д 
м деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу 
 само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али по 
лемашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се вич 
реле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} О 
говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу. 
 како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у кр 
а уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S 
 јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пу 
а је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима 
арка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у  
Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да  
.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, 
ре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај г 
огод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичка 
кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још  
ву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свим 
 него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро,  
е могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, с 
онова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не ч 
јући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда вод 
ж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по  
ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на сваш 
 за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и кити 
је, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека 
>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, 
кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и д 
адбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{ 
ала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S 
ајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав ј 
је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих п 
игурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек пе 
чеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побој 
аређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свак 
, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене соб 
 деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео  
p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без 
еке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће 
он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчи 
о, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због  
о не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него  
о, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што 
нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса 
први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови д 
ећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њен 
срка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, —  
и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, 
о са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после р 
ре, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зв 
ра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле ј 
а заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао 
чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, какв 
 лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то ве 
 А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не  
 то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезвер 
од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови пора 
урно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим мала 
<p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, 
ла шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, и 
о јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно би 
сећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста 
Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S 
, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, 
скићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће 
ицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каж 
што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стог 
пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мал 
, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује 
сте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама 
а, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од њ 
се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не 
 откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за 
се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала са 
 Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од и 
 наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се си 
/p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим прили 
е више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да  
из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} 
.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама,  
блаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, мора 
ед њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога  
е да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њи 
</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хот 
рпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са  
к јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности 
де иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би  
нулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље 
леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би  
лабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, 
обље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подно 
 ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, ч 
о хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца 
Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се 
вамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово ника 
 се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и т 
 их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S}  
ога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. —  
а чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном,  
 старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекршт 
е исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у не 
даше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силази 
ворити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, засп 
рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав би 
асвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара. 
 проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Јед 
, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној св 
 Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће о 
и је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали 
за крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали  
клона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем  
јвише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији за 
зваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претур 
 собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу  
а се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак 
а би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па з 
чиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n= 
ставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо! 
ију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> < 
о комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варо 
ји је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или 
ко више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој ант 
 долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће д 
 од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и  
 и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири  
 Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!< 
 било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице 
познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што тр 
 себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага леж 
 и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али 
 једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187"  
 стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него виш 
, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у кој 
а и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа  
ед свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не мо 
да ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој  
д свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву к 
ати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они то 
 ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вр 
за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све т 
ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина,  
е смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомила 
, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога С 
ла.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отв 
S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински виде 
што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како  
ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки 
сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само  
катима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино шт 
p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S 
јући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, как 
задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} П 
ан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђ 
уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за 
 ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би с 
 ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасви 
већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што 
тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све п 
вки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — о 
става, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он 
ћа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње  
долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, д 
рао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који  
ама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила 
ра после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Марко 
он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љ 
има свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што 
огућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда из 
њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са  
код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болов 
а не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала н 
 то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то  
.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, вид 
, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинс 
 ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је ов 
о је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} С 
ичало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој —  
 као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а осо 
е зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, прод 
у како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље 
зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да о 
 по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да  
да не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало  
и?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, о 
 да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Так 
то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захв 
верц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова др 
и, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша  
, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву  
узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања 
 други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених 
 не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће з 
тала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким жив 
 пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, с 
о продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се  
е оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали  
о томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</ 
 Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ха 
азитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим 
стоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа ч 
<p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видет 
изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде,  
 сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Том 
енеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко  
ако она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, насла 
е знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, проп 
н је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки п 
ко што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силази 
праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим с 
 са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њи 
а богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За св 
ће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је 
за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Св 
еснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож њего 
учују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази  
јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и  
лан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>—  
рву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наоч 
{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је о 
ао други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, он 
олазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на посл 
мена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и  
г раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмо 
ризнања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у какво 
о оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао 
ож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им 
 се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} 
пија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, 
о, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика б 
ило одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се пра 
гурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах  
им тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и 
уди, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли ру 
е чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, к 
зненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним зад 
у улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је  
и.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тет 
 у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио 
к собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред св 
јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувен 
 и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. 
а пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако 
ађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње 
ко, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у  
в, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке 
 муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и 
 први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскр 
} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онак 
.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да под 
ерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је б 
и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободни 
 тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S}  
шног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима,  
е то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих  
ако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S 
то ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зи 
>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за  
 не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњ 
сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице  
даје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странц 
 за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље ост 
ва већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље. 
акар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не 
о обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче ј 
о тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да г 
ободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта  
по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала 
одаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даљ 
а ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи изл 
 шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће 
робудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у н 
извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родб 
 она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко 
 кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети 
сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан гд 
 није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И  
А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на  
о да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, осо 
 </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба,  
език немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код теб 
 она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и в 
у Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тач 
ку вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна 
ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко 
ућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марк 
ка као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире она 
муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена 
 јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћ 
у гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равноду 
ела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора д 
ј речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви би 
 и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти 
, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из ве 
и и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, еф 
их силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова ку 
него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до та 
у узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве  
 од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само о 
е.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видел 
а не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговори 
акле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим зак 
ично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обу 
е с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по к 
ањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} 
али у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи из 
тити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала т 
 та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој мате 
улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{ 
а цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од р 
 више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово са 
} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран 
их сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико 
ла кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза к 
ју, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија 
алонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна 
строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлу 
 примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема  
а се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опи 
 била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити 
нела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>К 
а се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни пл 
ану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из ама 
уће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, сл 
више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота  
а да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом  
кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се н 
<head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао 
имећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја  
он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ос 
Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се ка 
газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде и 
, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, 
леда оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто је 
, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и 
и се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено са 
а као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели сво 
несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена  
; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађ 
то, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом си 
да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, гор 
ира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа... 
бом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се  
ихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина д 
начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носит 
ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, 
 никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за ко 
 женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докуп 
ла се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопч 
том и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика трг 
ала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све т 
стина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који ј 
, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње 
м али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} По 
 дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пу 
 пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога 
сећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова од 
што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћер 
оче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S}  
љава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том 
на по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле 
ако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било тол 
жини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу 
 ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је с 
 поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо  
а је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећањ 
и како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајал 
е спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливе 
и су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и у 
оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где 
и, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто 
 јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе 
сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезо 
{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И 
и: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка 
сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би поч 
 ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p>  
ен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из 
 Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост 
воју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И 
 на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим нек 
, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, див 
ецом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком,  
Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купит 
 Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</ 
поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али 
он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане  
 ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујно 
а се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну ј 
е да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за как 
у.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чуј 
ли и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> 
а се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече  
ија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А в 
 злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се 
аја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А т 
 бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилук 
је се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свира 
ка свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и  
ујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капи 
} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, к 
е око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком ш 
 и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде  
као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубит 
 се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта тол 
 од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом,  
поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди  
 тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p 
о и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, 
на зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не з 
оје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој ва 
агдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у ку 
 као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривен 
сећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така  
ки, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику 
ијаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као прв 
а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан 
 свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоћ 
ај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли  
в од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и  
ође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, 
омчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и  
 фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао ве 
} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} 
е јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо у 
аветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови су 
је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ип 
ote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, 
његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто наум 
лена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се  
ућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове  
латки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све 
ећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврс 
ас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону 
лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчава 
када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспал 
илији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, 
вих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су 
нима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним п 
вце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, ру 
нутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као 
и, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је ов 
е су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И 
, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима с 
љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друг 
маму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати с 
звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. 
је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог 
тво, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа 
 А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ства 
{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, 
ја пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обуч 
им брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, 
>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој 
сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста 
постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне тр 
бом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из ку 
отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој ни 
 гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто  
 узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се 
јна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако 
ћ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила гор 
ио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на 
дном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни 
 И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући 
 упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убије 
метивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи  
н задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не  
лим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И о 
—мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за 
тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, 
ога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим 
>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче 
чама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећ 
ати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе 
не коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Б 
е.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле з 
и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су 
а биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нис 
а да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће 
 све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулам 
 и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна д 
 иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде 
лице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је сво 
где далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешт 
дара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити. 
 почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час и 
љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се  
а! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p>  
 видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{ 
 пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капи 
 Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он  
, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сирот 
ио оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши нек 
ца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао  
онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која  
ви сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, 
ској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео  
ала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колут 
ајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после ве 
од!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, п 
који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јо 
вим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат  
ега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И о 
предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног тер 
другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зре 
да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета. 
S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се п 
 Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с 
никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда 
чеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и са 
а њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих поч 
н све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>ње 
мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже как 
и, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} 
и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељ 
, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи? 
p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најја 
, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни 
а је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и  
ши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће ле 
сти поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако б 
снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их  
гдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене 
 својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла суб 
b n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска  
 читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њ 
или одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} П 
 његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милос 
жју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несра 
ти те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред 
 матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити  
су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене  
 се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајн 
 тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкал 
 Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ 
убину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, поче 
 главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као д 
а није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арс 
</p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и св 
творена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, вид 
ких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору 
е и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, а 
ити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему  
И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знал 
p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и  
и.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да и 
и, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскоч 
а ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се 
Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а 
 спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али  
творена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих гол 
 на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут дол 
, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И це 
ве браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припито 
ла, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било зго 
 иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве  
 Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем 
страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и  
 дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка оч 
е, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада до 
пет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе 
да-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила,  
кивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти,  
е прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре 
а, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узен 
све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим плено 
када дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати 
лете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из со 
ела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлаз 
а издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се  
а све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више 
, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{ 
низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла п 
сече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужа 
ицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И 
и у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би  
, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црн 
мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо 
о са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано 
шом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би 
 испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливе 
реме толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим 
 <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изиш 
не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> 
иле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа матери 
адића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог с 
а својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опр 
 куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не д 
а иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде 
ивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, 
енади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, ср 
оста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкин 
е мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, 
 ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и пла 
и је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као ум 
их, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмех 
и место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само 
лада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, из 
служавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве б 
рчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја пу 
а давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изиш 
ропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више  
да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногра 
рама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож  
да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и виде 
ању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најм 
д, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујућ 
говор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама  
ира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушају 
новног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а  
очито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се 
ље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале са 
на да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овам 
ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку к 
 накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она 
отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... те 
 испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; д 
 међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја 
ећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и 
, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претр 
е пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са  
и се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као д 
шћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу 
, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласн 
е по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се вен 
јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође 
 чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, бе 
што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто 
ишта је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, д 
ци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.< 
то до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била  
 бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким оту 
пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отв 
била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато  
им, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижу 
име, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више 
е.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником 
нди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе 
 би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.< 
 свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је  
еном, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учин 
езнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она  
, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb 
еднако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У 
аљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило ст 
{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, о 
софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, 
.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са  
парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па н 
пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже 
еде залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети 
једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која 
и сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата те 
 долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Је 
 кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге  
латка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Соф 
еђеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога 
мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се  
љи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ћ 
а, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање д 
а и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бој 
 она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да о 
тави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — 
ли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбра 
, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле сло 
чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка 
мшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела  
да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако  
ати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падал 
да њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је мате 
из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби,  
о односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него —  
 матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} 
вљени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и  
нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, 
45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљ 
гурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасв 
нагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се ис 
јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она 
 се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових гр 
ређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Кати 
 уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Пр 
и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово тре 
исто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе ру 
ле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке  
l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звек 
ом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада. 
ло, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“ 
...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S 
ема Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћ 
и, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено матери 
тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" 
н у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гл 
о, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло с 
 ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикн 
дбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш о 
у се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркља 
 зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту  
ом псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код 
 руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те  
су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то  
ила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220 
на чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, ње 
е смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он уст 
а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испу 
 како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и  
капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно,  
ожда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити 
ло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, так 
 свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли д 
 лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу,  
адмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загр 
рошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бр 
е мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то  
х постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" / 
рала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово 
а осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истинс 
у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо 
и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако бело 
са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод њ 
 /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена  
е би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с у 
ило мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрењ 
ршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „ 
а њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, ви 
х, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито 
се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Бр 
ећ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Мат 
</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега  
 сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И  
жван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око ја 
нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка 
е и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију с 
астојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек  
ткривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само п 
е се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, м 
 ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, ста 
еса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена  
ебе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у 
г дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када  
здржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, 
 га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прс 
.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је 
а чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми р 
вком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од 
лико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед сваки 
се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси 
па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и зв 
епечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико 
ећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за  
оче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој  
} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој к 
епашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му ус 
p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у и 
е од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше ј 
читељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушај 
ишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао  
 је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду рас 
 долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око  
а дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, о 
дора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он  
врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко 
ко ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње  
икад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше. 
а несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом д 
 <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у То 
S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад глав 
раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38 
услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терет 
/head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софк 
станак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и бег 
такло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише с 
ако за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасв 
ји, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме 
к купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, к 
ла сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и пој 
последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме,  
 пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у кра 
иће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, об 
бу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта 
ј га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу  
орила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало 
ом чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осе 
угој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, 
ерена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n= 
е долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих 
е пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог н 
 што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек 
 никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачк 
 <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, 
 кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају 
соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улази 
и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није 
ка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и прод 
 него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар  
о се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће прист 
почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Ч 
ло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледа 
ост: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и 
</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у он 
тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и 
знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живо 
је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би 
ила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о оч 
 да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит д 
го што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод,  
вршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато 
 Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у пос 
е неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ног 
ло да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина  
{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се  
е да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па јо 
ва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро  
ла, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постан 
 уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар бл 
главније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сне 
бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом 
х отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и по 
.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређив 
а није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући 
Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему с 
а озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што  
длази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело ок 
 позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се ста 
да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до з 
нај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не 
запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи 
мо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да 
су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мал 
ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи 
је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова 
ного дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, б 
атица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, 
јање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви 
овог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, д 
ајвише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за ш 
 Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а о 
има увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{ 
ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило  
пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква 
!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава 
 гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да 
, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, т 
 од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата! 
што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, доша 
е зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то.. 
без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, ра 
ди нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли н 
о са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и б 
дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да 
; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене 
— ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како зна 
 њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте  
рво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при пом 
?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешт 
<p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упут 
ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; 
њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он  
 очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди 
офром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима с 
 Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећ 
 шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима јо 
 како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу 
из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга  
околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гоз 
д своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више 
лази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Он 
ог презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну,  
ош осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би 
 Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто т 
м очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и  
ући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако леп 
сладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, исти 
, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресе 
њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да с 
остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, д 
Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да  
хове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које ка 
изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када ј 
с их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је наст 
titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ 
 одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али  
дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све 
егове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући 
е.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и висо 
?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је т 
 томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешћ 
 што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом 
је, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то о 
то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако прис 
шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га дову 
а ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове стр 
} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Б 
оме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, ко 
о због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, ко 
отов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има сам 
аницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши,  
знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, 
га, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али кој 
ила устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, ми 
едају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а 
бе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не шт 
нске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости  
ће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави  
мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — о 
 а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и  
ази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбез 
ићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака,  
n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба 
а Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути 
ма и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар 
зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за  
е и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Крећ 
рнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке  
у.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смра 
е у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овам 
еђ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључе 
0" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S}  
"173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поч 
остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена С 
овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после  
е су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те с 
он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а  
 како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима зна 
! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи 
а.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер п 
али ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p>  
м испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и ста 
 свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер о 
уги глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страс 
кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: д 
стаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душ 
лу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усре 
е само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она н 
пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> 
 не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобо 
дила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед проти 
снуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из  
та се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена б 
види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада ј 
ве мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и о 
ла она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата 
 године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не  
, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без де 
, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасо 
да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло 
 је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима,  
 не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, 
ло се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана  
их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од  
 уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у живот 
ући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне при 
им би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у какв 
векрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стоје 
већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овог 
глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то он 
ије могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је  
а је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је 
И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пр 
а ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како с 
чку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на  
ка свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе ј 
опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} С 
{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је,  
а дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, 
ко седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, мал 
н отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу са 
женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор  
уца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете,  
огу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у  
рајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе 
али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, к 
 је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, к 
ази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину,  
и, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко пр 
о две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{ 
 се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, 
а чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи нек 
еки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И т 
расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} 
.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} И 
разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</ 
ла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог од 
} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је д 
омшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниј 
 ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колути 
о ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где 
о се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту  
{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S 
ноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер с 
равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре 
<p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и  
ке такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав 
такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли 
 промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S 
а страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала  
дину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко 
њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потро 
је чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре о 
о још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S 
ли још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолик 
осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена 
а се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издр 
ам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одби 
тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивањ 
оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара 
орену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и  
од цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна з 
S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код  
из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, ј 
стаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, 
о чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У поче 
, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам  
да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли 
ка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, нао 
 непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи  
 изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што б 
 покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у оч 
бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као  
p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томч 
оз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не 
е нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од нож 
а и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању зб 
: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека  
о знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи н 
 — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се  
велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, ј 
е женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, 
иногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њ 
о она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а к 
цем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гости 
 ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, пому 
што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} З 
и више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се 
во отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле. 
 главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама 
и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p>  
 већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника,  
ка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигу 
 поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши 
 му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује шт 
е од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући 
увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би 
енчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} 
ње што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако бр 
ио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село 
И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, 
ости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и т 
трчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и б 
иш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осе 
а.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама  
ка попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, 
му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одго 
ављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онд 
> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се д 
аву ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, е 
 могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као ш 
о што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њен 
лећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ  
шћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблаго 
атао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне  
у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што  
та поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газд 
ла од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито м 
ити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и му 
ц, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, с 
да, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде  
/p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, 
 и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељ 
{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на го 
о да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, д 
потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгн 
га Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла 
у с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране 
шена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ  
 А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада 
је су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, 
де, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала 
е обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео с 
 од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод п 
није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он  
а, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти до 
увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашт 
ен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи 
са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нароч 
сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је:  
 /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били  
о навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала др 
хија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као г 
ло нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Со 
р да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, п 
ле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас 
} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчав 
итом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере 
 у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка дос 
х из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који ј 
ао осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венча 
се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких ж 
 од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде 
ве око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, воле 
 је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној 
ести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</ 
 и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из  
 бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара,  
 глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака  
доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у пра 
 досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био  
 главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не уз 
вуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S 
а, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позад 
 они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у  
о је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окрета 
од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошн 
 не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која л 
јања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део варош 
ећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен зас 
да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом  
грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада с 
ре, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо  
му.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен 
о се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче 
отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је 
сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка и 
вица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покрив 
ма од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљењ 
ана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се 
ре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог неве 
им чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с  
д по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато  
јпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S 
и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту 
и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигну 
 хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песм 
а одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче ш 
ећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији. 
 враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао о 
рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не м 
 до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Цел 
 узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права ж 
 животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућ 
и она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижн 
ато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ 
тида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом д 
</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p>  
е да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а пред 
след наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и о 
укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осе 
сподства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана уда 
нима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, при 
е.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који ј 
<p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред ра 
ворио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то н 
а Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучам 
, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу 
џик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види ка 
е.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Соф 
 су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је  
и каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, 
 још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том ње 
а се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући  
ајопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пут 
е ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњи 
а шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава ду 
тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да бу 
и о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто  
ам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њихо 
урајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао 
да готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу  
ије чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што б 
> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни  
и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је 
фенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено  
 највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе 
асно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за  
ве то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него к 
о свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било п 
е збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смир 
е старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи 
 тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом 
} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и 
новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слаг 
са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, о 
 Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прв 
не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, п 
са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удо 
<p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, нос 
е да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш  
а сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко 
њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Нас 
Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о сво 
ма зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу —  
 <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са ко 
, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко,  
p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је оч 
ећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава њ 
 никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на 
и то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зн 
иђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била  
е међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} 
збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласц 
изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада,  
 /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега 
и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да л 
>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су 
аредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је зн 
 чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка м 
 са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у  
поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да зат 
кује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то пр 
ак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавај 
 снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући п 
а би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> 
чана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да  
зненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој  
 /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— К 
, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да  
а проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико и 
 није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, 
м штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључе 
 тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она! 
мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и предс 
је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред 
то је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{ 
олена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капиј 
ратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на м 
иде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опрашта 
и је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{ 
аљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, п 
ећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди  
рашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгиј 
ики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А 
г тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тог 
е моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једи 
ога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пр 
чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла по 
р и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на лев 
тити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружен 
, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и  
исто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо 
показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело бр 
то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, 
 себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити  
иста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сиг 
сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после то 
ије, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за теб 
упире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} 
"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знал 
ћа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по дв 
 тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволећ 
 и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац ниј 
х он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пит 
p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то би 
ју“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчи 
ши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем 
е и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих дво 
о језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био  
ном половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге  
е мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама  
дне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она ј 
/p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и  
а би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се о 
јући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га по 
ије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што 
енађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танк 
роким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{ 
злазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако ту 
ледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око поло 
 толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе 
то сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S 
{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S}  
е снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и д 
а.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опре 
 тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислил 
као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шт 
 љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је  
ар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Зати 
астанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако не 
 случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање  
/p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ре 
 пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> < 
баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се о 
о.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и  
е ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} 
а с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем  
ао увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била јед 
и хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правда 
Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p> 
и Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, зај 
ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела 
 лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и виноград 
ладог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни доз 
има, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног 
— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети  
а чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари:  
е то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се сам 
 оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мр 
 не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неога 
сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени  
ари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на н 
да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на 
за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, нек 
, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и  
 готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му ви 
 на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди кап 
аша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан. 
Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајам 
офку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гл 
 је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе о 
кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} А 
ке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хо 
— када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако  
 /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</ 
обом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није 
ице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима сва 
лива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не  
да су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и ве 
змеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила. 
жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од с 
 вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, по 
е да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је нам 
и за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него дети 
ва, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софк 
га врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго к 
о око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јо 
е, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} З 
е, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато  
и, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би 
ако још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне д 
њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као 
ило мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино  
излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за 
 пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети ка 
 патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, 
ледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љ 
.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући  
да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{ 
љаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Ал 
са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других 
сталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње соб 
ујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то н 
фке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе  
ни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на сав 
е сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да ст 
оде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и са 
ске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи. 
ако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна 
ислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, те 
 Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу. 
ла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној ант 
ао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поре 
="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди 
о и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или пи 
ога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе но 
неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, к 
гама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих 
 Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у он 
о од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ  
у да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет 
а Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пр 
тарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи вел 
огући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пић 
 у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да л 
варао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма 
 се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, шт 
ошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свег 
 толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и 
 пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела 
 одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S}  
117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневере 
о ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када б 
ћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </ 
ко црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала 
ене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} По 
пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље тер 
јмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто дру 
 да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) о 
 и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих пут 
од ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда п 
ре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сам 
свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш 
ности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то  
pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојиц 
воје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ 
лио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у 
„ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио нег 
рској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у ва 
бито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то зало 
ј се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он ко 
здарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онак 
у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се д 
ле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек 
о?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње 
S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да 
 свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај варо 
да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се ку 
 никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије с 
чка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, пр 
кин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није мо 
 то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни  
сећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг  
о.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега посл 
екром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, как 
 међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степен 
е на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни д 
еле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не  
 пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магд 
 тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сест 
ао да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се  
и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било ре 
 дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се 
офке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S}  
рзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује. 
ежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им јо 
 је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га,  
{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тоб 
је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке. 
 натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела  
е слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мисли 
 код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на 
е било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепан 
јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао  
ко није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошт 
м Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога пома 
учићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у св 
в“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и  
као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче  
имо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако! 
ђа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих как 
 могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог ну 
арешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусу 
је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследн 
н) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арс 
, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p 
, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала м 
И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, 
даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово:  
стале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само 
енећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су  
 сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одј 
туке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, ви 
ну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она 
сно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито ка 
цније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих с 
е срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због  
 и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и заш 
е већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа  
и га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p> 
} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет 
му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе пр 
у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод н 
>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чу 
а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији 
дави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, п 
 али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није мо 
ало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропушт 
е одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, 
 да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају  
 испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио 
ла и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, шт 
итује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може 
упа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И там 
!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без  
тајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, 
> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се 
ала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све  
јатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да 
се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и д 
{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за з 
, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Је 
у.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као  
 био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А 
почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећа 
ало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из  
 ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао о 
ка дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него с 
спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом  
алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да 
ана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.< 
рата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било  
ја од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, загра 
љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато 
а не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, уг 
ви на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавал 
г очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, над 
и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добр 
ко ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само н 
је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је мог 
све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Св 
есити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем р 
о врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито из 
>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико н 
ад огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она по 
ан од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је би 
ивели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној ч 
им Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика  
ној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, ка 
највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лак 
{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их ј 
чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, к 
на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом 
, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова те 
кама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, позд 
, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, то 
би увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потреб 
 опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и 
119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаж 
је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свека 
ије могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхта 
овори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Том 
p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја  
.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како о 
 дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врел 
и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и ње 
да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све б 
але женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу  
, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за  
ремена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако 
да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој  
-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што 
шми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године 
и стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађ 
} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да  
 себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све ш 
због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошт 
{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвеће 
д њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због  
 само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она мог 
имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипа 
 па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познан 
абрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само шт 
е; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити 
раг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гај 
амо да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој о 
здржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комши 
 него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак 
ком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело н 
ћете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело м 
или су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су 
ући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на сре 
ченим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више н 
„сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним с 
већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био  
 могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једин 
е она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једно 
ст од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли реч 
n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не криј 
ка врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како 
а се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен 
 све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које и 
 му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао 
анка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим р 
ји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особ 
рих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда усле 
а се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гро 
вари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за њег 
а није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме цел 
ајтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који 
 пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње 
што је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то  
оле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је сар 
9101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер  
 Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у  
а.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће  
.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других 
>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пр 
д сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се св 
 Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута  
а ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже,  
ли?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обич 
кав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она,  
ратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет 
ом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики тат 
уго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирањ 
> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, та 
чећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не 
 бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом ик 
о икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње з 
„тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше  
о.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, 
ме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И та 
р га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, ста 
јући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно  
ен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да 
.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави 
е знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена у 
 оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и 
о, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ев 
па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колач 
у.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, ма 
и сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отвр 
ушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и виде 
и...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније  
све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази 
ва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрч 
е по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста мо 
ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила  
векрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви  
 јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе,  
танатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, 
ркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају 
{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из 
м женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спрем 
и, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде 
/p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је  
ко би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кће 
е, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као  
овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, 
ао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто?  
 оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће 
која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S 
 блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па  
ађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, ве 
уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним 
 трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом 
е продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Госпо 
а, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тра 
} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у п 
— шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних  
путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету  
чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и 
а одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви 
 још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и 
подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није 
и, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, 
има. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувач 
, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситн 
ли никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцниј 
ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање ко 
е, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино ш 
ја, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње од 
алим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није верова 
виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да  
 Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца  
ечила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И  
, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком 
ин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што  
о пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише пла 
ђе.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не п 
оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би бил 
почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс  
ала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би 
е то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави 
IV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Теш 
, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S 
а уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и ужив 
 драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе,  
свим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља у 
 свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, 
м ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе  
 да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, д 
мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу посл 
бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао д 
вима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од ње 
у ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све сн 
тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада 
и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и пр 
и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{ 
о, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкир 
а је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово пад 
тварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div t 
апији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу 
и, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек 
се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када син 
ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S}  
бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div>  
га пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за не 
зишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рук 
.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по о 
 као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, ник 
кину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и остало 
 ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сас 
 пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето...  
 се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако  
за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Ј 
убоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре 
но тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста т 
ада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме д 
, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њи 
да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ осед 
дведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе но 
чари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један друг 
е остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, да 
дмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сир 
за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“,  
.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изић 
ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Је 
одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на пр 
омилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право  
ао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>А 
изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смеја 
њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су  
када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, на 
 кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онак 
ински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако,  
 како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан  
.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она  
тари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила  
пак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S 
би, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} С 
и.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S}  
ори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и ч 
је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како 
ја.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S 
чиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је 
у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом 
на са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога ник 
 ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, ст 
ашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено г 
 једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Маг 
оне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам м 
ћу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, 
д вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу 
не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не 
 ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} За 
..</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши 
калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су с 
а подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, 
"224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труц 
едва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и о 
гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасви 
Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, ј 
е чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, в 
после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} 
ац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу 
д слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поз 
радио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учин 
 се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толик 
били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и  
отној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су  
, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шт 
 А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чин 
 Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтел 
м друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, к 
 поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их 
 сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове 
ито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлач 
 расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом 
S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није дав 
борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима 
 навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозн 
д бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осети 
 добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, м 
з крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову пе 
 и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Дово 
на деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставит 
, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са 
е бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се в 
ња, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њихо 
о у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софк 
 заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну за 
а њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како н 
орати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и  
м весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црква 
и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу  
p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S}  
каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили б 
 тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његов 
ликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржаван 
аде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају то 
о.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких 
вер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, 
ју и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скам 
ачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне 
о никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мор 
диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p>  
о дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав  
а умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није м 
и и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у  
, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две 
а.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде 
ући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зарас 
 га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе как 
ла је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож  
 тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али 
ежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А 
 му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, за 
од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају и 
се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између 
у били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању  
 Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријат 
, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола  
агдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност 
 падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како ј 
јући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође  
о сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хо 
а је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губ 
од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све 
ли не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут та 
д њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} З 
е, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јак 
е дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да 
фка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је би 
олико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, о 
када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се  
бацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела 
накав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори 
е, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. 
 несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се  
> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади мо 
чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих,  
 заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда  
 сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна 
 тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледат 
не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; так 
којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа? 
 <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</ 
упела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када ви 
азила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакос 
 хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још не 
 и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало с 
ди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издрж 
По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као о 
ле овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она ј 
, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује С 
ех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они 
 за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачи 
а, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила 
, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свог 
 да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додири 
читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} До 
.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако ј 
{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућ 
 она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они 
имка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! —  
и, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и ви 
ају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа  
А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као 
к и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само  
алогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како 
ајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим 
 светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу т 
е никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом 
</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После  
што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затв 
Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Те 
ви опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек  
орала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Ма 
је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пић 
 поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа до 
 услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, та 
ачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? 
ам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла 
а олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, наро 
 отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пет 
од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати,  
е бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S 
е могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и ле 
 поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Со 
д вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, ж 
к вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин ота 
p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело,  
 она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А о 
 опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио 
а само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, г 
 ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из 
притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S}  
SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак поче 
, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто 
е, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење с 
за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било 
 кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — дови 
овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су  
сле свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће  
падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, годин 
и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази  
на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софк 
младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко 
е имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ст 
 се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело  
да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и зб 
 видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим 
и чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа  
 њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, п 
 на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу ни 
 помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, 
аркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још 
када у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, ко 
лашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могл 
 младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како све 
постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{ 
рно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове субо 
 Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, ка 
силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док о 
чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, 
среће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где 
оје се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, 
 се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и посл 
 великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} 
та, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таван 
Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да по 
{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватр 
м да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако п 
 углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли  
 после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима —  
акав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће  
пећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S}  
лужбу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњено 
 у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун 
но.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејал 
вом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једн 
 су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је греб 
разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S 
ЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body>  
за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако са 
снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И  
 /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што 
корачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њив 
, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем,  
, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато 
} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је спор 
} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; ил 
раве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег м 
м одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна  
фка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брз 
 се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да 
нац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налази 
ишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отво 
лејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до к 
 да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем 
ла: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може 
када га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S 
 може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, 
.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма 
 имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" 
стиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се з 
неговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци 
ед светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{ 
на.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле  
рлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, 
се сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања п 
ноге свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре 
широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишл 
ра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издваја 
чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим шир 
ене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више ви 
м се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али к 
новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних 
ла од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S 
истала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле 
на готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, дос 
 и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И к 
агушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то  
а није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет 
, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвира 
 курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> 
о к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и  
онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> 
тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опши 
како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да  
д ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, с 
тама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножић 
 месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Он 
 новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе 
арочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њи 
</p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басм 
а својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепото 
идова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да св 
ање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим  
пи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S}  
 у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних 
била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама,  
ло, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све н 
, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скуп 
а показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивал 
м отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на но 
а живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахив 
ледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбо 
, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{ 
 куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код 
бито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође. 
p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у че 
Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чар 
, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се н 
{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. 
сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчан 
 доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама,  
мо у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим ча 
ки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и о 
у само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, це 
божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млад 
векар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа:  
ле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити 
и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишл 
} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је треба 
, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир 
о новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, н 
д појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и ја 
оји је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде,  
јао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода 
но као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан 
дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких 
у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње  
а ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјур 
Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не  
 <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува 
на, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су бил 
де коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише  
ујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре 
варе са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софк 
ким жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката 
 надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрча 
им колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њих 
од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим ча 
су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и исп 
едајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су 
ржећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила 
сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да 
ише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како? 
ља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући с 
осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пр 
ахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако и 
ештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кр 
е у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{ 
игурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробу 
штимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарн 
о крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништ 
е видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прст 
 лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и  
 погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећ 
бом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз к 
тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори  
слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела 
и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан 
ас устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер б 
гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка п 
 знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка 
ога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог ст 
 понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{ 
S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јо 
измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим  
мука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и с 
еоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на 
ам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али и 
пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам  
ти, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није бар 
И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика 
 све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час и 
 њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављ 
 је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да  
 — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тв 
је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим  
пима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обеш 
трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, ка 
о се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећ 
 свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чоха 
они кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, 
 се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно 
мљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Сл 
офка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостив 
а, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру 
не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за 
вако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки ча 
вала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође  
ма придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко и 
S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости,  
гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе  
} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса,  
ељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широки 
де алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе н 
а само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није  
, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, д 
 испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, па 
<p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, на 
а, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујн 
овара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упо 
ећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га ув 
е, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опа 
 које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом  
 како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гле 
S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спро 
га свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијено 
обро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком оп 
 овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те со 
 том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да бриш 
и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазит 
о појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини  
гневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, 
обада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као  
} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њ 
 оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сап 
 са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не м 
 знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и с 
 снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Ала 
м, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се об 
 и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата 
љама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по  
 тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно н 
едвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почи 
још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче д 
је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћ 
 ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој ру 
 и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изош 
, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дуги 
ти хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, 
цу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>—  
, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изв 
свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већин 
динче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је 
<p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, 
се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а оби 
а Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером  
{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се го 
доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На  
т видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> 
ом главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се уч 
ље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S 
још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издир 
једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепот 
р она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздрав 
ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује  
 све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, д 
гло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је ис 
изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, с 
, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није 
>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз. 
 крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко 
деле беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са к 
 ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ак 
својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка 
орало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, 
љене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} 
, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, о 
ела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула кор 
> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве  
н ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> 
чеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерм 
ица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамење 
, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синк 
чекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме д 
 кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуд 
допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силни 
е и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо г 
пет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, 
="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга п 
} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина 
неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у  
а да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако,  
 с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза  
оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до к 
ући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из 
 да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му 
иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше  
ек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S 
ост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресе 
оро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час 
ли на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако ра 
азили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="cha 
, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мат 
женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њег 
ричао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њ 
ах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана 
 и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и окол 
снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је бил 
чињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око ло 
и, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему ос 
19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, к 
ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" />  
јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут  
му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо  
не, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо 
 да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио  
 кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сад 
е се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем 
еплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим вид 
да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пић 
огао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да 
и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата. 
га већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку најв 
/p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула  
ако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће  
 настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином  
бом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је н 
упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ д 
рино и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ов 
уће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и че 
 који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршниц 
од куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и пре 
 јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на усл 
аволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да б 
задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не  
 није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се др 
и, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико  
њу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, с 
а није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући н 
 ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох 
и они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, ро 
ну остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би 
и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пал 
ицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, к 
сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, мило 
 ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више  
 како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и ј 
.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и би 
орао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамде 
е и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ  
мти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, 
ости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара в 
о је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратил 
 за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им  
ће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воде 
ећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош 
 не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда  
.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више пос 
бав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опора 
а силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са  
аркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" / 
а дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дозна 
џом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, о 
 био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p 
бови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је  
лива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учини 
илуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједн 
авише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше пра 
вим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радит 
ио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће н 
ко тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао,  
сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он 
 чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свр 
таре хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S 
 се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S 
 које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све м 
ацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих 
нако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једин 
да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да 
рчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! т 
лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била 
орпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси 
 дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пе 
у, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и рас 
ронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узм 
 су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А  
не.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, с 
туб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звал 
p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетк 
ла како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, сн 
ослужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, еф 
че се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било,  
едао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и оку 
еви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њ 
прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, де 
вима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом  
е и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног у 
 је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула и 
 га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, к 
 како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S}  
и за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу  
зду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чуј 
о, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само 
е, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали. 
га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе,  
и иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би 
одрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад 
есту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би п 
мо њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и  
и би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Соф 
свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и 
д среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софк 
буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се,  
ђивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а 
оју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде д 
ло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром,  
 овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С прол 
 /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Си 
амнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су и 
д њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се  
и као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела д 
да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове ко 
 и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, тру 
што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он са 
 да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је друг 
и кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сиг 
вајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — 
ио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесе 
е залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више  
 n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће  
 <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И ка 
 поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не р 
е, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спр 
жећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све при 
лије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се с 
есује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показуј 
ико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху 
им се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала  
му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони < 
д, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога 
ештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купа 
обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака 
ј дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантија 
збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до кућ 
вара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва. 
гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке 
ку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецу 
на брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пун 
ти.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S}  
је, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, по 
лечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} А 
вши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкини 
 све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се би 
а софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима по 
пији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у 
на остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око от 
 мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју г 
} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала м 
, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се ње 
лако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гоми 
 све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окић 
S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима п 
нице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити 
љеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећ 
е и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са ба 
 исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори 
да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него < 
а узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и меси 
а њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и н 
 мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако 
арици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и  
асно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> 
 је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> < 
 се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, 
амо како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњ 
а, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас  
доцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ от 
 виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, 
од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Дост 
{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад  
е и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по 
p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више < 
 к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће 
ле с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запит 
ити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и 
стим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бра 
 сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и  
е, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> < 
а служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати з 
са прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега т 
ло још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S 
 до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све  
, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта 
цу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, к 
ао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је  
овала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се пос 
тови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колиј 
{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S}  
тима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач 
и собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред в 
ка сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, 
се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то п 
 <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чу 
о су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="c 
и сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде,  
он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> 
им она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка 
ада овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрас 
их жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша о 
су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчк 
д њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли 
, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога  
же, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, 
XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није н 
ни <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нис 
о скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Ј 
олићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и ме 
ноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од с 
ајвише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи в 
зује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а 
и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком с 
јеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покрето 
 свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њ 
достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у  
чеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је  
о Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли соб 
нала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од 
а, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n=" 
 одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених  
ови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од пл 
 бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед за 
и пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучен 
ћа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом в 
тим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при о 
S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефе 
 из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити 
оодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати,  
 љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер 
/p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седе 
фка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши,  
ала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да с 
 и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав о 
не по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гла 
 радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, ш 
<p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде к 
 — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>—  
ци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бо 
остане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада њег 
ши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо тр 
оси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше д 
јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, д 
ска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак 
ла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек 
снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ш 
на што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му 
а ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пирк 
она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и м 
исела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем  
, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одје 
а, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси,  
изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и д 
пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било ме 
на, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} 
велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се  
ући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи ок 
зе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, ниј 
ива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог  
ћи, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме  
се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би зго 
.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да ник 
 онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, 
ка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му ру 
ла, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око њ 
чу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о 
ада се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не  
 хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што с 
жве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве п 
 тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама 
здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија ј 
е због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом рук 
ао право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи зада 
вом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И јо 
ићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када до 
м ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састај 
ега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да  
 заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Н 
ајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{ 
 тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто 
 се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на  
побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно п 
ести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима  
како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу  
је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу 
ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што  
ао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљд 
о, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} 
оз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} 
су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и п 
падала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара,  
 истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би 
 ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да 
е у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у 
пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише вол 
ло сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: к 
н дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, 
д почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стис 
, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највиш 
у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој:  
ако све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора с 
 свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме в 
гурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући с 
 које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако 
 онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да уско 
са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео как 
видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда  
ак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова с 
 волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, 
не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су о 
ј лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да 
: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само им 
Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више  
ће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово 
 морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што  
те, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S 
е сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загл 
о да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељац 
 наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> < 
о да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то н 
астук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав 
по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је 
о грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, м 
и, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то та 
 увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима 
 би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш  
виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махов 
јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко оста 
 још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у м 
нији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га  
је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати 
и доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могу 
уше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш  
радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили!  
и Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освест 
и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ  
м он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не ст 
е.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="16 
 Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, је 
 га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна 
је у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око  
оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи б 
ацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} 
пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку 
се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{ 
ако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од з 
еме да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још м 
Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да пре 
} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш ве 
није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била у 
аст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе. 
пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n= 
адне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ 
ти ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те понов 
 овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она х 
зостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и  
ј овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи,  
 Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не м 
нала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекл 
 чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после њ 
куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га и 
е по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{ 
ао оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} 
о са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело у 
до.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала  
м, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегн 
Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би 
 али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Уста 
к сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти 
, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најте 
е да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка в 
p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамиће 
ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке 
кривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у рад 
еди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софк 
на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповед 
твори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоће 
аћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А з 
ему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајућ 
та и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени  
урио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на  
јача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне же 
говара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трч 
ће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Со 
ге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг,  
епавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И ник 
{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама,  
и, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она 
 као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају 
 руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им  
ји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметов 
 куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или ког 
сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и се 
пезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгл 
довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, ч 
 чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с 
е за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је 
да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много 
S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред 
тире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Жи 
у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим с 
и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће  
и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукам 
рало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу прод 
то је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никак 
а јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда прв 
длазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих б 
едом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако о 
ало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио 
 и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начи 
нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани 
се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као с 
име, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слобо 
 у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> 
p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да ос 
 посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не д 
ијем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кри 
е, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родби 
ио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појас 
а деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и прамено 
како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба,  
а би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу 
та изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честит 
е из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре те 
S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њ 
откама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискај 
} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здрав 
ном све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном 
свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би мо 
ћем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, 
аст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизал 
воју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици ду 
лештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрк 
ва лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајућ 
 њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински за 
ери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у годин 
м он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, р 
и шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскоч 
ст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не 
 свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на по 
сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које 
је су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како г 
ладожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире  
но, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречен 
х ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216"  
 не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, 
оз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена коф 
 Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, де 
гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како о 
 и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алат 
 својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они 
асвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и о 
 зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ко 
, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су  
 долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И си 
потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он у 
н те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="10 
 га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето 
а собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, шт 
ке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чед 
.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{ 
облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да жи 
нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече  
а, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао п 
то трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти 
Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали 
рнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких вели 
 као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, б 
рко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с к 
е, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb 
н, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!< 
ве са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, зау 
 све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није 
о себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. 
се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се  
женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим 
, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бит 
ога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, ве 
 згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S}  
а од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, осло 
и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ  
ганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девер 
 вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада  
.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлад 
ваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима 
а већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и њего 
Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам 
сници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{ 
рти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је 
е заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</h 
дела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</ 
 због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише с 
ве уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за доче 
 особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијен 
ом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би мора 
ов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо ко 
и, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено. 
p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама ок 
луге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у с 
но, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, 
мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у 
ћи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њ 
о ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, 
а Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у А 
им маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећ 
 и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова  
ени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, ко 
 <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb 
 се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да 
 или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сја 
та ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и,  
офка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадиц 
аче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по 
оз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у 
 у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у б 
 оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу  
ање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче пол 
а, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог  
о је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње  
о.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао п 
ором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном др 
{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхта 
.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мења 
<p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака вр 
 се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше 
 друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у р 
бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, п 
 узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом  
 људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно н 
х врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још  
, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прс 
.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је 
њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од 
ако све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада п 
 држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри св 
и онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај  
офка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силн 
, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви 
 ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, као 
и.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он 
а, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда 
....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене  
> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад 
 лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије т 
 Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалу 
боле.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p>  
ни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да  
икама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његов 
поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то т 
ло је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци,  
пшти жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто 
се фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њег 
ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, 
 с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак  
ако је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је  
/p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њим 
е задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у стр 
његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов с 
ати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана 
е што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала  
p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је  
ла да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, по 
е!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили —  
ењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањ 
етен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сас 
 није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што м 
како није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зно 
} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једностав 
е како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујај 
гова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он пад 
 код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово  
о непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној 
але и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, 
тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више 
у у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, проп 
 <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђ 
ти, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало сме 
p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, у 
о допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да 
 га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе,  
 да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у  
 Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком 
 на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека  
S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна к 
 само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, зан 
 до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, в 
о је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам т 
крово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда 
ш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се п 
им мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му  
 пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S 
о то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Во 
 сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно неск 
увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало,  
та је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је зн 
а по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била пр 
н не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, 
ра.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> к 
вих оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; о 
> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S 
у.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела  
њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раз 
 дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по некол 
његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког г 
с од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количет 
а се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заи 
иш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим 
.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она 
едно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.< 
ачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, о 
и и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то 
 одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од с 
ла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке к 
ројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) да 
ла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>—  
к, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и си 
{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу 
могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и ње 
стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су г 
збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и н 
потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу 
да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је 
 њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу  
амо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је 
 „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сам 
о све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не  
н, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њ 
де увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од 
уке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, д 
/p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, 
рса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Ос 
 је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко 
 Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде о 
, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p 
дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, ве 
опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после г 
јурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покрив 
твари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ он 
еће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни  
то Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство,  
а, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши 
е само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досе 
наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, д 
>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— П 
е се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је  
етрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их п 
у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати  
 условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало  
њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже  
цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његово 
а тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и 
 одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек кад 
 осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио  
тина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насла 
 песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И 
шом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да с 
о и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера 
.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом 
ећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, ја 
толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се уве 
 већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозг 
 задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или 
ка сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби 
 да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице 
, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је уско 
и како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала,  
акав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је  
ећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства 
 што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, з 
поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди 
но говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, 
ке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж  
ући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не 
ањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у ру 
 изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разгов 
њу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто  
еде договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за доб 
пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако 
 црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за вр 
азговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе н 
рачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш  
 о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодоро 
м као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако 
ом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И  
е до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Т 
а женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -д 
 све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, 
дала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и и 
им пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p 
ења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано? 
суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ веч 
ста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод че 
г материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не  
нашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила 
бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Је 
сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је  
е толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах 
ећ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} О 
 <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по баса 
лагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: п 
 с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зе 
што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, ње 
аткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он оста 
 као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ ум 
зађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да ч 
заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter"  
о вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Гор 
д своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијам 
 као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да  
рти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској,  
ацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељ 
ном и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{ 
 не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега 
ет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.< 
ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Ма 
дати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде  
ти, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колен 
а него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други,  
д које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше 
 њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако б 
ила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утиш 
и њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да т 
икада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ нећ 
или ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падат 
ариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Оста 
 и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече 
, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чу 
име почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после 
е међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам зв 
ићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагал 
а, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ бе 
ка у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сиг 
на на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, нег 
 што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда 
дваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и мас 
 сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у то 
као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је 
е њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице 
 које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, к 
, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива 
 После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она 
 око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дуб 
дједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, 
трани Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, ка 
евет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у 
 би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он 
, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S 
 као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка 
животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да др 
 да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само  
 неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је поч 
 унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће  
апред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно  
 ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој син 
.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од ов 
ама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба  
 и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се,  
какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљав 
е била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста о 
 на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, ко 
>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећниј 
илног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да 
лечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза 
влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да 
.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка се 
 празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа в 
 била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нис 
, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима  
} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разаст 
о њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и 
ве саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је  
и се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезум 
"193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са ст 
вај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрв 
вежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p 
као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и по 
ушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно че 
е са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и св 
седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да  
под његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива 
 буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље  
ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S 
је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући  
ли је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ва 
, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих р 
 својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и  
зеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свир 
а сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим ј 
чена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Шт 
а није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка д 
да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S}  
ени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру 
тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пр 
ком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и мат 
а те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само  
ланинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и из 
 навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигур 
а, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и 
, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, послед 
.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана га 
авља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни не 
, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакаст 
ше, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања  
и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Мити 
ада ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити дом 
и је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама 
х увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја 
вилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још  
а показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да заст 
и манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.< 
е на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да м 
о мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{ 
 осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд ј 
 радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! 
 себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамн 
више гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носит 
S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што  
нком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто м 
том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада  
ле шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле ј 
и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика 
е, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од 
то као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од св 
кве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одош 
з скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектени 
ра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким  
 му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, 
 гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, п 
ана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, к 
е код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не 
ка иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дуг 
што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> 
јући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, с 
е, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пит 
од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уј 
 би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магд 
о гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облино 
она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, принос 
репашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Со 
 доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да 
анице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак. 
ила, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од то 
d>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оц 
 Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита  
 отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те д 
, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрва 
и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Ми 
је у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Со 
ћи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, сед 
 купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора 
а је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривиц 
 за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се л 
најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S 
а разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јо 
И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе изди 
њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, ил 
м њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви свој 
чај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још 
се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како 
 свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готов 
ен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А  
лакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> ре 
њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, —  
ве ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} 
 леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек д 
 басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прст 
рков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она о 
 сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он  
ом главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијен 
ајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Госп 
де, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и  
 већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна С 
а, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка,  
бу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у  
нски добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, 
ори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{ 
 код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели  
а је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде ка 
ти је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:< 
дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућут 
 да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гро 
једном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем 
ило тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати 
сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и зн 
ећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и ти 
има и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се т 
ости, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој 
и откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се 
у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој 
,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мо 
дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да 
сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче 
е, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину 
ве из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати 
 па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страс 
међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око вра 
?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p 
о рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досет 
 те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљено 
о.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, 
ови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могл 
стију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора пон 
а се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њен 
 и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она  
 ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али о 
едном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се 
ред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највећ 
 услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом б 
 његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста исти 
 бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним  
S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети  
, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго 
им послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И 
а долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које  
/p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма к 
дом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо  
<pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим уми 
же, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S}  
 и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би та 
 и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у т 
, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не  
о подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Соф 
е кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу 
о задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала 
благодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је да 
амила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> он 
д се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на ње 
иромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, овол 
 на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p>  
кве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као ча 
никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге,  
вицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали 
есан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бај 
свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње 
мо голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста 
 магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Там 
није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарл 
ароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када ос 
е разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим рамени 
ебе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред 
маћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини  
обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, заку 
ред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов 
је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лоз 
и ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож  
 видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у 
ориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавеш 
ије ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осет 
.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гол 
а.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова усле 
тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по ку 
{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би 
ћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, ве 
о се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође 
и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети к 
ита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али посто 
<p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која в 
дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пра 
ва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, 
ела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не  
је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јо 
 тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да 
д ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или би 
им да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Со 
паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње 
 седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жар 
 кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</ 
кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „сво 
а чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим осло 
дио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен са 
 намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика прос 
ећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Не 
губити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога 
не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:< 
 Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја 
ога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако б 
ређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лел 
ебати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи 
ико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек н 
 улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрз 
а Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши 
 пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са с 
х знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим 
, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, 
ти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они 
загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због то 
ћи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било та 
силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, ва 
е, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то  
 да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, он 
 сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок он 
о бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче  
и, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морал 
 међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да  
На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина,  
ада би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да  
и ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши п 
на кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље 
сио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугод 
ром, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби 
ју, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласов 
.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало по 
мо је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и ве 
асилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али 
<p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријат 
 годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{ 
вежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више  
спуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да  
кажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А С 
упање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, на 
уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Са 
 њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, ти 
 он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре 
е то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. 
.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу ла 
зо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се  
мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио  
енеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, ч 
у кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да  
осељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се ис 
е и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајк 
пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, зад 
ећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сни 
и, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није бил 
 сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле 
их и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, 
туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поре 
ку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, 
о јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би нала 
аћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</ 
 разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} 
 бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навла 
 као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо  
азио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као  
аком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке  
селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним њего 
равила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако  
нако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да па 
изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се 
ском пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не мо 
ву.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући по 
, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу  
е се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што  
 стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соб 
а онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од  
не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а најв 
 њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.< 
 прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се б 
је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је о 
 да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — поно 
њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овам 
назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса 
мо са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њ 
ској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Соф 
 тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хте 
о би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти 
лене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џе 
о млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} 
самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих,  
 печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, 
, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у ч 
 корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе у 
ељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она —  
тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Со 
продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препече 
а је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, те 
ући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка с 
че“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, ни 
ни, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, и 
/p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право 
а му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се  
го, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена ве 
е би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} 
и се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови т 
ла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила г 
 се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева св 
 особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, з 
офка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га 
ти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо 
 ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са ум 
а двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се поја 
а није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико ст 
} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он  
S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да 
ново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно  
јући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сеља 
рнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овам 
ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се свет 
та се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је 
 из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојени 
ај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и у 
м, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са ули 
чења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не  
дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни 
ворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њи 
да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и  
> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у ње 
чеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и  
 сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, не 
 хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би  
угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он мо 
руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за  
пак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо ис 
 синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог  
 Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало 
сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комш 
преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити 
и своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за  
 јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину 
 И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него к 
маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то  
и, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се 
 наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једи 
ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и топ 
 које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, поп 
псија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ко 
а крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S}  
и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближава 
, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера  
амијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно 
одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, глас 
ну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да ски 
, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да 
и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се п 
 нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} 
о кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али  
 ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да 
ога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ај 
јући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она  
јапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће,  
ске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се п 
 n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гом 
и углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињав 
 издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радо 
p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узвере 
износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је  
 само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И ника 
> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, ост 
ка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, у 
а раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себ 
и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они прода 
жавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је тол 
их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, 
 секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањал 
} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из  
и све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, и 
хна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се н 
ога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли ба 
то шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уве 
} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пресе 
о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он 
!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се скла 
} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом си 
 обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док 
о око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више ок 
 камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговара 
ти.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у ч 
/> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, он 
и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он вис 
рио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни  
зливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда би 
уће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Га 
а је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су о 
јмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њ 
и, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде шт 
ењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, 
ину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање  
н, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „ 
луге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло как 
ме видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, виде 
ећином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и 
олико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још кој 
 сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда  
робио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучн 
ајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се о 
ако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морај 
 како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се  
 разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запрж 
S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио 
е је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из 
 већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла 
синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост 
ао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бива 
ва.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред 
разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су  
еликих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге кућ 
 никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспава 
еше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре 
се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не 
} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају,  
 пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињућ 
ете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А 
а широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} Н 
уцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен вр 
 како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега  
ла брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не 
 „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Ас 
 захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап. 
била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекив 
, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу сво 
а вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамо 
о: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас м 
сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томч 
вим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, 
и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од п 
ане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и  
 у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се  
папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и 
а до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпоч 
с у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, к 
, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Уск 
 је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме 
андуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и 
зори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, ши 
 иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и 
вог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене св 
каже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пош 
, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осе 
риноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком уда 
има.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, 
p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе 
ут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на 
?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{ 
Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о.. 
таве софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесе 
е Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао 
ладичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <p 
не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, д 
та или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна,  
I</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи,  
одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се 
а једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, 
 када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра 
х кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Нека 
ене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p 
одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одел 
учак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а кам 
о нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, к 
 руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој о 
о је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{ 
ш свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени р 
есељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колик 
Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им и 
етрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај 
ани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићен 
праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бур 
 онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а 
 дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да 
односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (си 
, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извије 
и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све 
сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка посл 
тљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А  
су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} С 
та, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг  
та ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> < 
адмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неки 
да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле  
јна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они 
ије хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихов 
упања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, 
рају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али ов 
} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добр 
бом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим у 
 Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску,  
аглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када 
 и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову и 
р се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би к 
чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, зајед 
свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из поче 
могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела 
а радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу бри 
} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна  
едала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све јед 
 око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У то 
S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бит 
плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама 
е, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од  
ој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у са 
Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, брад 
S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцк 
нити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаље 
ом коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по чит 
ју њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је к 
како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, та 
арени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио 
 /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију 
њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ци 
мо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...< 
у хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А 
нтијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у с 
вирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоков 
борење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола,  
ђу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> < 
шле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вра 
ама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог ам 
х могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није 
ог новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно 
убоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што 
рка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки 
 одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p 
јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S}  
у) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожењ 
да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће св 
ним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато,  
розор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Осо 
е, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран ј 
{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био  
 знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предус 
ри томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S}  
шких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу оде 
двојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не  
"SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио,  
ој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да 
ед њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице 
зи никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима 
ет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избија 
 толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој мага 
, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји 
јали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и с 
и“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма 
ико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све 
штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, по 
а, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека ку 
а би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да ј 
то, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш та 
 Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од се 
овим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растур 
 су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, о 
сељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављал 
 њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме попр 
не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме,  
но.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а 
а је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је  
пред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не 
е помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста  
ама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из 
је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њихово 
 матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је ва 
S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две не 
ег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није  
 осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у кри 
 као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и 
 врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чис 
ренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се ша 
обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, 
олазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први поче 
{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносе 
и са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали 
а, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа чита 
итим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији 
а долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.< 
ет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где не 
ихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио,  
ико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, 
тим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, 
ла.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, к 
, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнак 
Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а он 
да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама 
, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју с 
почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих уда 
, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепс 
они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама сво 
не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаље 
, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изна 
па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео  
даљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од и 
инили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не прод 
о треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; 
или, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весељ 
<p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је ма 
ина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне  
И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов 
и део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли 
Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту 
е увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе ха 
пови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" / 
да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би од 
/p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, п 
ељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и ја 
и мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћ 
еко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Св 
днолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати нам 
и да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена  
вирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се с 
лан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилог 
а се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили  
е црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па  
и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ев 
 воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању 
} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре би 
 ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох 
их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио свој 
ка арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај 
је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и плани 
е и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter 
ао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух по 
ају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: 
 кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом с 
<p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, уву 
ов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама  
број успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре,  
нако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после 
 тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало д 
ако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као  
 службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S}  
о на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; 
.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толи 
воришта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и  
е газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао  
 и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јел 
игана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не по 
, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други 
и, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, го 
{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него 
аде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни 
 баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која т 
трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побег 
их ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замир 
а оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хле 
да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим си 
губе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали. 
 рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој и 
ити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или мл 
ти, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ен 
p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари с 
 су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та 
и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га о 
шно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плаш 
новато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убије 
А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S 
 је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена гото 
 држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногав 
уде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је за 
а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши  
ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли  
<pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како т 
ти меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рам 
ча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се д 
 ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавал 
стима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте 
о не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="c 
ену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо з 
 окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се наг 
е пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кри 
онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе  
уку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догод 
и онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Со 
иди, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама 
.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу 
ку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био п 
о саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује ш 
оноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах ди 
 к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама 
би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од т 
 њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, о 
S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком 
менима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена 
 са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибај 
офка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући ј 
це?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне 
S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и к 
е, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> < 
 расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S}  
ад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Ко 
И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и  
ога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} А 
изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спро 
да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки у 
је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути 
 и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не па 
дговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а 
ма самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгле 
.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио,  
тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе д 
ва.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право ј 
.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да ва 
азили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и  
а више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би пр 
 тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева  
ргаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истр 
роливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње  
седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као  
{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гол 
м, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи 
о, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толик 
ање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то сво 
да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој с 
S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу  
ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те ње 
 Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка ув 
аму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због то 
агаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила 
е удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, 
и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи 
.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа 
 да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и сам 
овска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, с 
ак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амам 
} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга 
зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најте 
сто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање. 
војили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хл 
е, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да 
оје се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да п 
одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, кри 
ћ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се 
p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељ 
овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да изд 
о тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type 
дахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им та 
</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож  
могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S}  
о неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет н 
све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много,  
на што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: как 
е због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што о 
срет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове 
ео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не мож 
е горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осе 
не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву. 
агда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наи 
ма, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито 
његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у  
ма, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да о 
ред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда 
ер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да 
нај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволик 
о га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме из 
 онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи 
е од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њ 
погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, в 
а је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ поч 
} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у с 
о, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се 
.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неоп 
 да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето 
 ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу 
 већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су поче 
.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софк 
ја, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати д 
а, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да  
 и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде  
лом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, ш 
а његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га пор 
осетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на минд 
ерује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, 
ише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с т 
о.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љу 
а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње  
 мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима 
ити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка  
анак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога 
ву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи  
кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог с 
{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, 
 тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се 
 и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магд 
забира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миле 
ли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе. 
и, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће,  
 он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по к 
ак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, 
ари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима,  
обу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како ј 
е само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби  
д око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила сам 
ориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да  
би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је  
тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софк 
де и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити  
 А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у 
сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одуда 
ђе и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех 
ма није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу  
И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени 
ако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, у 
а селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, ме 
ти како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће 
ог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам ка 
имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тад 
не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по со 
а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере  
 теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, к 
тву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, к 
брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска 
аче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуд 
што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним 
доздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у 
на чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би  
 (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја 
ком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће  
ћи једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах  
са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много  
ас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. — 
 је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела л 
таше, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p 
ије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, п 
 не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе 
осите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је т 
, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето 
д себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, у 
 чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да 
да љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато,  
ило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њ 
е, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, по 
 зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да  
 заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Со 
и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица 
но задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p> 
ао увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и 
 Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се ј 
ћи сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавн 
 новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућн 
 појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити 
шавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће 
ала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; 
д ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно 
е све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и зл 
рво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека ње 
 из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми,  
урећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била  
} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче је 
и, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кост 
 да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће  
а, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледају 
е овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да раз 
<pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе о 
 у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживели 
 љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, ку 
било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину,  
мала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнем 
ови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало ду 
да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гут 
кина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се 
зо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазил 
матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ћ 
е она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она,  
би у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место,  
техе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрде 
ажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и о 
и је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодар 
ла све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} 
мрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти љу 
е највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни з 
аздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ 
и сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претва 
ао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да ј 
о јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогр 
адости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смеју 
ер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мра 
 њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ћ 
 Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, так 
да највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било  
е мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.< 
 закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са не 
 поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, д 
одно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да н 
н је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да б 
овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао ве 
е, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мо 
 ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, ј 
 како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи јед 
 Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка 
таде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуд 
ово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марк 
ла о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и к 
, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је н 
јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних с 
нако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодор 
у је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили 
ети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она ј 
ање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после с 
 ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази,  
дедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихов 
ли, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би 
ко, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{ 
.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одго 
с, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S 
 скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, ка 
једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, То 
и шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како г 
а неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љ 
 сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мит 
ad> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек та 
есрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда 
 зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој 
 разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе 
је на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној 
д на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И  
ка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од с 
 горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, 
прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа  
 одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, 
о дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио  
ебе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногам 
искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу,  
 наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче 
се, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену пок 
вирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је ба 
и и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празниц 
да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодо 
а доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и 
до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало 
а, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутр 
 би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ б 
.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој  
уван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брз 
стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој 
на би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне башт 
 је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, к 
екако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага п 
 би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају 
гово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свек 
 Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, доша 
 n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице 
оје се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би шт 
че само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, з 
и о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној 
да брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјах 
само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно 
ање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на ж 
ећ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане  
ом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је ка 
а:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато 
то стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској с 
њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изг 
 се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А шт 
уда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад о 
а.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка  
о било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело пом 
 изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она п 
ком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једна 
је.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа в 
ом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све  
има, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са с 
зио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кљ 
здржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако  
о, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тоб 
и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а на 
е.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то 
комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож дон 
од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви с 
на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако 
на сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са м 
а ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она ис 
ешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, усед 
 да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова узд 
ћи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, 
да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном ск 
дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде с 
 о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки 
у видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, ужива 
удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог све 
ле прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се 
ead>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о  
ен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио 
слом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S}  
 се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из 
о је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је 
 место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и 
p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне  
нолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, 
кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по  
варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у зд 
икад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина  
, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} 
офку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удес 
је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка 
 и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са п 
 чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, св 
би од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благода 
ломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, скла 
 мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети 
а, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из в 
 гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и с 
 сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види д 
 клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут  
трта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И С 
г, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала ј 
ругом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити. 
срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171"  
када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се  
ред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, ис 
добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p> 
 Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли с 
еда имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не  
 мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду сво 
сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им ј 
p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, сп 
 — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред с 
из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p 
ресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем,  
челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и к 
ушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <p 
 то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није о 
ма и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је,  
исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно с 
оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато ј 
 је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђа 
на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље ос 
еном и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше 
 свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућа 
ј отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао мој 
чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе нег 
патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било 
уће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њим 
 чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа 
овим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред к 
м кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већин 
, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом з 
а.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше.  
полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека  
е“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњ 
 сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и  
 опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S}  
а би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.< 
о ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или 
ан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} 
" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада  
гао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И 
бријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран  
— Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, ко 
ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диж 
 сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састоја 
самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га 
{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољуби 
а је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста ч 
} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче д 
ни што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини,  
једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p 
д и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и мате 
они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p 
де женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета б 
ито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чаш 
 како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, о 
} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али г 
сти му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није  
е весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба 
 је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци  
 виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој  
 да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S 
ри све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу:  
ика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, о 
ршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичај 
а се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножи 
p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и 
прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја,  
ји и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, так 
ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да по 
у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом и 
на је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новц 
 тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима  
ила дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била бог 
а ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Ко 
а, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и  
 нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена с 
да Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="8 
 и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била 
ала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим 
S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавај 
и он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по  
ршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или гото 
бе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени 
еднако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне,  
ивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Бо 
орњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од вел 
кле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полив 
ије обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да  
а се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично,  
них дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око је 
била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело  
е долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из 
рно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певал 
ва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде  
олазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цв 
н грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кава 
а крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед 
е по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не зај 
тним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже  
ном руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла  
роз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ д 
е, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се  
 кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подра 
нда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће ле 
а би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се 
аршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне  
као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није п 
а.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, 
ехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S}  
 долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као 
 доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веж 
е по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и це 
то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је 
к су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Заглед 
м старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и ника 
је дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, 
ужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, до 
уковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице  
 „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, св 
ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих кр 
би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако ист 
сто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одм 
што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му уч 
жа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех гов 
{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у прос 
 Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би ја 
, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влаж 
вијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чи 
није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових 
м прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белин 
а како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни  
вијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Каж 
зама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били де 
 набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, по 
познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И ка 
њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрин 
 мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на 
на преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим 
ли, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због то 
 и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и рум 
ане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељен 
 висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у 
Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, 
 ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би оста 
о и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. б 
Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, 
ш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он,  
х путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што 
ије толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући 
"178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникн 
лицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа  
х плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком к 
оре, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, с 
релу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S}  
о матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла 
 пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длан 
свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте в 
њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата,  
ако је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у свако 
алу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јел 
се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си м 
ударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то ни 
од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тре 
 <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту 
и, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из 
ама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{ 
 А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином 
а била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећ 
ла со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, нег 
растао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи заглед 
 они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као 
истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испре 
бојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Под 
хом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и 
асно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре 
S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју  
не њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уст 
им очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> < 
м ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од ос 
 <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако ј 
.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројани 
а његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се  
лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах  
вуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која  
а, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина 
и зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са 
здрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и 
.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поно 
ешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А 
тирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче д 
осту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине 
е ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не та 
леда, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да 
ке прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино 
 нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш  
само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, те 
истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући  
 јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном 
би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p 
о.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би о 
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се  
према.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене 
нако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још 
 сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су ј 
ла и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо поста 
а.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знал 
ледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло д 
она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим с 
а и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда 
ко огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — н 
г, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p 
ала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се но 
бито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то п 
гом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком н 
 мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове ра 
а у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силаво 
више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се 
ма.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса њего 
 би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, је 
!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе н 
век, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим з 
{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехо 
а толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији,  
ред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчо 
чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а кам 
о, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних д 
ругарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалва 
 свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно  
да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела д 
више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антери 
. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стаја 
на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој п 
ој великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни 
S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра 
Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папу 
боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, ту 
виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, пор 
уји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све на 
потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софк 
, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па  
ући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Због 
е су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> 
 жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена прови 
ио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се  
, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, ком 
са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају т 
види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Нат 
 не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукл 
 тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење  
но, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде дал 
тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да 
у на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће,  
 да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од  
. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} А 
еда колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапу 
рила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да заб 
љу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да  
абрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi> 
.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо  
и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није  
хом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једн 
дмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепот 
ако изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ј 
тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу,  
 више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> 
дог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, св 
, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</ 
њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће  
јасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њ 
им учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фута 
која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље,  
ајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита 
је коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у гру 
екрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћаш 
е гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, го 
 преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку 
се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газ 
, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то 
у.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој би 
а хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је св 
би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне  
 послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да 
жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз 
егавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела,  
ио последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S 
на ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу  
ећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, о 
го нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapt 
 и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она 
 руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина 
, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види,  
м његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} 
ац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једн 
жљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштова 
жаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> 
а и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешин 
ута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она  
лели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером по 
рса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси 
акоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљес 
оре догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледа 
мо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сад 
урну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу стр 
љувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његов 
је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, ве 
 не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако  
то лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом 
носећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готов 
а прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он 
ерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки  
в гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је  
ако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, кру 
: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је  
днако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би и 
када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру 
, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући рак 
као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> 
 Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући 
ни морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито с 
ла Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи  
 још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уш 
његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити,  
 онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом  
би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то н 
а подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има врем 
сто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лаковани 
 то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође 
 је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да  
ти како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, к 
е би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу,  
имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд,  
о тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обу 
сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што  
а када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, шт 
да њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и по 
 полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покуш 
већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре  
ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једна 
м куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђин 
е то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно 
 надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зат 
и исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би  
 проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с  
е би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она ист 
а мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И  
од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више о 
ко се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се 
ац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, 
иде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређани 
} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамак 
а је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо 
Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућ 
 пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, о 
и од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим 
, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Ал 
 непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, 
осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољ 
 целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују 
 је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} А 
доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала 
 да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за  
лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу сви 
ео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежи 
тас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих же 
толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог  
рно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплић 
<p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се не 
о да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опа 
ли што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као 
ча, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда  
вирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јел 
сном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши г 
на, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку 
мним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок ик 
ног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жен 
де и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се 
 <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа м 
 сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако леп 
не куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка 
оливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, стр 
олазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњ 
не од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светло 
слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа 
ћи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова 
век кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како го 
 и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на са 
 Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} В 
, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу м 
х њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А бил 
...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладниј 
обож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је св 
била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде ил 
еш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p>  
да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборави 
и држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И  
 кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је ос 
р, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, 
х јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p 
ени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вили 
одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуд 
ба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да н 
ио изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равноду 
одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе,  
час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p> 
ао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} 
к госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим нови 
 спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у  
и, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Ј 
о себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаро 
м иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала  
деља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи 
а оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све в 
} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набус 
о удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.< 
из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да с 
ора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца 
не, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније,  
угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућу 
лико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању д 
ише није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике со 
 И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="23 
а.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала па 
ња, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, дво 
е, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде  
баса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде к 
које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама оп 
криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не м 
а.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато 
 када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање  
по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни 
 напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак пр 
спијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су  
по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у ам 
 би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало 
Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И та 
 не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се 
је бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више се 
а одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фење 
жити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравиц 
свим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободн 
од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли 
60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо!  
аздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом меш 
пучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, ш 
браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових ук 
и из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, 
ана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, 
ошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише 
, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, т 
 тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> < 
а то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је 
 и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла 
фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је  
н сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за  
 су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и вар 
Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Ј 
ворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њих 
 <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Ал 
 бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у р 
ушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, 
о по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала ка 
 нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да 
ог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да  
дину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — поч 
о кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стар 
ен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његово 
занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало ш 
 шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{ 
вао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} 
 вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све  
есрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина  
рећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио 
 Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћ 
, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући в 
 је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и 
ћи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, как 
> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, на 
отакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса  
отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је поче 
ер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим пос 
 и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и 
злазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, 
одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред св 
уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се  
падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама ама 
 свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и п 
двајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, с 
 — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p 
је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, 
 њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215 
ко не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из дал 
, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, ка 
оварају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они  
пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је 
ml:id="SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S 
држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао  
нове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p 
ко дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уре 
за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплаше 
ери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник 
д својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена 
чи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: ма 
, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се  
 у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у свој 
тпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S}  
 иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да  
ораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесе 
тране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само  
ла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и с 
и она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред т 
а њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме њ 
 од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећн 
зи оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пију 
 дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapt 
м и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p> 
ровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p>  
...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не 
порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака н 
 <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она,  
дова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак 
највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слуг 
е из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђоргов 
е, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да с 
, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, 
 Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда куп 
те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она с 
А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између 
њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање 
азаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тоб 
а, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако 
 млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се  
 ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућ 
 разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, с 
отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, гото 
а је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да ј 
 песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле. 
иђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још  
 тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја  
 час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсме 
а одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањ 
 ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући,  
 дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>У 
 између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звал 
ући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога та 
ави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерај 
офка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викн 
 дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса 
ри бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школ 
у и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седа 
боравили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова  
ле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише ј 
 обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће  
 и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би 
 она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p>  
о за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитк 
лике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажен 
Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала  
и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и св 
екне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на 
 сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена 
фке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и об 
ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје мара 
 пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} 
ј не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој  
 крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отворено 
обуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, 
а да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре 
.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јо 
а час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако,  
 свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, м 
, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Сам 
/p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка 
иних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међути 
{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, та 
о, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћиц 
 на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S 
 Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како 
 броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она 
лас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!... 
итина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пош 
 се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, г 
могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није 
све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да о 
ада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена 
, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу  
ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек би 
купљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада,  
од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од нек 
 свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку 
и некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знал 
и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велик 
...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, к 
 — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко. 
га, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу 
е испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и 
поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по д 
Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, 
з речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати 
би да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, 
ни моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва 
е чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да ј 
ао храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, 
е виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефен 
ани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим з 
лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од  
вен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно о 
о оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доноси 
, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од плани 
ији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па о 
 све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то пре 
ба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он 
ко треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче у 
е нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била 
си...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа 
убила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> < 
е баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да  
ка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу 
а дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одав 
збедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки,  
е и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> стра 
други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом 
и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе дого 
, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Марко 
а њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу к 
као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерен 
не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и оту 
ја.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по 
 и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије,  
а таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што м 
тупио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није по 
јући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада у 
Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигу 
оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, го 
 грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мит 
ом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивље 
тојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.< 
арка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „гол 
сно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као ни 
нутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се с 
као, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним 
узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смилов 
 не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, са 
оликих убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости  
ада је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој ниј 
бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као д 
иде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се  
ер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, 
> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у 
 више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и м 
 од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, г 
и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Со 
гурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворил 
 у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и до 
њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још гор 
 И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навла 
ве узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, д 
у, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, ис 
на почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} 
, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о вра 
да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући о 
кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је н 
кључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — О 
то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепе 
а масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли 
аге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад —  
 Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале че 
ва фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И 
ласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не 
 чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лиц 
 и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за  
ије спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима д 
.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим 
ако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега 
го, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа  
ле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала,  
вају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле те 
 почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо о 
 све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као 
азвејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напук 
у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели о 
оче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, нег 
јне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ип 
ће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусу 
носи, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка ис 
иђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> < 
 после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у со 
халу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, од 
м.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, о 
ију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући 
вега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би п 
рате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, ко 
 пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој пр 
ворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелек 
 готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, как 
кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила 
после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, 
хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка 
 <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како ње 
е, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, е 
оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђ 
 већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави  
 никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и п 
обом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у др 
а затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и 
ед тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле 
чања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо ко 
 једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а о 
е та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, 
ке куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи,  
тепенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <p 
ти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе 
{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно сл 
тајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, та 
јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Нема 
ела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је 
ао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежин 
иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као ч 
се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо к 
ану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када 
 шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чист 
ти, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ства 
н увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и 
како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов сл 
о и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од с 
акао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори 
оследње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју  
.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре 
ким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли 
ијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неко 
има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и 
то“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом рад 
S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта 
ело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надни 
се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са у 
 због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и шт 
ненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њихови 
е готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници  
а не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа  
 тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је 
че сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца 
о нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајал 
 време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Јо 
ротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него ж 
дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са 
њег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега с 
а осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то о 
мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само з 
к Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим 
ра, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од 
ишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку  
 више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и ориба 
 од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске. 
е руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха 
 то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене  
 и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц С 
да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, М 
села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне је 
ећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла д 
гове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живе 
те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког то 
 да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим до 
јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог с 
 тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S}  
71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопраниј 
 И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трп 
 куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечин 
 и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S 
 сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све бриж 
а има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се о 
ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овам 
 као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући 
оја га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p> 
ако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отв 
и ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а  
а би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и  
ла да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, нег 
 се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чеш 
а се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада,  
а тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши поч 
а неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по 
 са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све  
 не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва  
ише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — о 
у уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S 
тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог муш 
нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида,  
свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, 
н, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачу 
 овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Б 
и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томч 
у, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} 
много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу пос 
а, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар 
одбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не поч 
о исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела  
тово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, теш 
ишући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујн 
пече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један панг 
 ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, а 
огло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену разда 
о не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасви 
ви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене  
, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, да 
ра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S}  
вала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кри 
{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, пос 
 и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, јо 
 расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Марко 
ова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала  
та слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И т 
и у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући 
девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да и 
: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и м 
ерином држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене. 
нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није мог 
 већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и 
арности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле  
.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва в 
од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти на 
ве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестено 
м пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморн 
ва се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити 
 је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из к 
 њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да  
кир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} З 
и!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. 
е, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га  
је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће 
е на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте  
спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горе 
 Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није с 
> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> < 
илимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се  
S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да  
 свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут 
ла отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S 
сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, н 
 једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да с 
 при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као с 
сима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све ја 
а била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка нада 
иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које је 
 се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и пл 
ла, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</ 
м незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежи 
{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, бу 
Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцне 
ао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш 
ћи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и 
орени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и га 
адајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али о 
амо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, гото 
 зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје кућ 
Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би с 
хова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова ку 
.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш 
ло, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама за 
ато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његов 
ри поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јес 
ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера 
о мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, 
<pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана  
о и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно н 
 се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај с 
 штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, д 
Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и он 
ши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је бил 
сове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и  
ко је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p 
црне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео 
 луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, 
 и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и 
сле сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> са 
с, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај м 
ве од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које  
а, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде ј 
ругарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати 
абрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало  
ега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, 
 тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у о 
д њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак 
тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од р 
ту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца п 
страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да дола 
е јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.< 
ећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p 
аних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117 
већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачи 
то је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више  
оћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика р 
 у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шим 
еколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкино 
поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим  
ута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњ 
на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши с 
о жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да,  
иривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да 
иста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљин 
 подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, 
 доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка 
претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да  
ре пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибир 
 печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа  
о је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и све 
ти њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену 
ећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако д 
ма, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла ми 
 изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући с 
нако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} 
тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче 
 подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледа 
туцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, ј 
а мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљено 
 жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љу 
их вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш о 
ели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која ко 
атати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепи 
 и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb 
ва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у сва 
ама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и  
 n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог ри 
 крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек 
азговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, н 
, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да  
е она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине 
 тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после сар 
 заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овам 
а.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако за 
ања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осе 
у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} З 
је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи и 
полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њ 
сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су  
{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, ист 
 бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаља 
пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одуд 
има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали  
а падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „бати 
тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупр 
p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Х 
ном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи с 
а.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се 
И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И 
ила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанч 
 долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. 
са, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што 
ак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој  
очела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и 
 могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псов 
још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, ј 
еднако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак  
роз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима,  
знати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те по 
и Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и ве 
ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би 
јој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима 
уп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне  
ви тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче 
а.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, 
еликим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је в 
ма а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџиј 
г наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело с 
да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом једи 
после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он 
остеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве  
 би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова  
} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га 
цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као 
има“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовим 
друму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога  
 почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>—  
да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није  
да би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на 
у само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, сл 
 обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силав 
 сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи 
а Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{ 
p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера с 
 не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну  
 изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено 
х иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова  
 на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним канди 
ђе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој 
блачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла 
дети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова по 
 свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би м 
<pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ 
е.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно  
ругој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди 
 после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије о 
парене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика уш 
еднако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујн 
она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год он 
> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узв 
рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малоч 
 задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ 
 и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како  
е изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече 
је она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка 
м сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз тре 
а то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, 
P19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као 
жину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала  
 би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И н 
 њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспап 
ead> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши,  
ним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од 
ивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово 
углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Ч 
љачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају 
офка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она 
ално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као оста 
 са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не 
азало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или 
средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Је 
на увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако леч 
и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада 
рашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих ви 
а доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Соф 
аве, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто с 
 једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових 
 шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око  
ће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они пр 
е уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде та 
 и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била  
цу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Же 
 И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за оно 
а степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши 
адржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је  
ко их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И та 
ди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, п 
под мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S}  
 тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на с 
е и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, скла 
лањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби,  
 нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се,  
е су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и ш 
то, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} 
нако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије  
но, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трн 
пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а са 
.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута,  
сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом 
оме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, н 
S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Не 
C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут ви 
ћ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би ут 
и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су 
за, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада та 
 грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све  
је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жу 
их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, 
ре по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по вр 
ом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много саг 
чен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи,  
укама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друг 
и зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да ј 
бу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађ 
 њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да с 
бито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква,  
јасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех 
и да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар  
у.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се упла 
ја опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом 
ло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна збо 
 соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији да 
 онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли 
и и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обича 
де је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати 
ак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије 
аки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи  
ришту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се  
ама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, посл 
да куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет г 
оћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двори 
удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога  
о јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечиј 
ла од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Д 
рође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника посла 
.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад 
 длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да  
ним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, 
ад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако 
, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате  
че грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да 
ану, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче в 
ај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала 
о опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што ј 
јући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пр 
ол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на 
же!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што с 
етке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем 
 зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника  
 сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при такв 
о три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" />  
их колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и 
ћи јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb  
 отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она п 
ећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{ 
} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно ње 
ве јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се  
> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све виш 
во трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јо 
титања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол у 
ико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да  
.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пр 
ма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам 
сред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — по 
илно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали 
ара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се с 
ири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би д 
, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси усл 
јевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, ск 
ре, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S}  
 је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије к 
чајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и го 
е позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и т 
заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се деси 
и имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И ш 
ева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији. 
 светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се  
 од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као с 
а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Ц 
е онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он г 
.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом 
 је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако  
гући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Ал 
лободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца за 
е као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити. 
са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, нег 
крсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се  
ли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је во 
казаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепе 
али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим  
о, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и  
дласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајал 
о; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, сво 
ађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајућ 
о што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но ш 
ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хва 
 онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> 
ивајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А ко 
/p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим,  
 по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли,  
спод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити 
бице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово 
е, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, преп 
на: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршиј 
о.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, с 
ина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко врем 
вамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више 
пот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа  
е парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену л 
} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час глади 
 то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и  
то тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и  
 а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „ 
 доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?< 
њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена ша 
астављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би 
 <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љу 
 стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита  
вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>С 
полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпе 
у су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, уби 
крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ни 
иту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, 
гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног там 
као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они 
избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже. 
/> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац о 
јена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза к 
м а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседел 
а, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, 
мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње  
ећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као как 
а се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко  
амљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошн 
аучио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јо 
и <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, в 
илазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра 
текли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало с 
промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим забо 
више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и  
} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окрет 
ака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Со 
јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени  
а.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини с 
акло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цел 
на.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаган 
, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих к 
е дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, п 
о, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обуче 
 способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за ув 
 чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам па 
аним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, поб 
, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разгов 
ла Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да 
идети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази  
8" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, 
е, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. 
ихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то доче 
то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песм 
има вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за  
по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве  
после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна за 
а и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју  
че...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} П 
ном поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, 
у били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више  
ла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаж 
д непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није с 
ош више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А 
о и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трп 
 чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде са 
 целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако  
леци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака 
ли, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћен 
 велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопа 
 њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима,  
али изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прс 
о време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сас 
 И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, ч 
у, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више  
ако почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки ча 
о ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико годин 
о бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе 
ова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и уту 
<pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми дон 
 муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... б 
акију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И  
 није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била глад 
ост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} У 
ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња 
и облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима,  
ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четв 
ути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и на 
S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију  
да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> < 
, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да с 
тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била т 
 Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p 
све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се  
} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилос 
 по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расп 
е бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепш 
 Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој 
 удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широ 
p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана 
си и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он  
очито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пр 
 врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по 
чеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софк 
јући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих,  
може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћи 
 и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси 
ада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужван 
{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе  
све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, ви 
е ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од ку 
елики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да  
и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуб 
део.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао 
зити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Соф 
 кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друг 
ко седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет! 
 Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који за 
и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а ј 
 чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођос 
, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type 
зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су 
 чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном  
p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилим 
 према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, к 
ке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} А 
ала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу 
 стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Со 
 свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова 
 све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвуј 
 плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратко 
екида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знај 
а, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не зна 
кав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је 
ј чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређ 
или: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти 
пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике с 
> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресам 
утра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да  
е Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају кра 
се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јаст 
оворио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак  
арим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочам 
то се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачк 
као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча 
истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на коп 
ан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собич 
соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама 
<hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише с 
спред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрве 
о страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као по 
већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим  
враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је  
ом гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сиг 
ћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са бел 
ато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно и 
 преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим  
ључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, 
о одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећ 
д посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S}  
ете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се н 
одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овам 
и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ни 
екао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо  
/p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грч 
а нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се ка 
жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p 
 она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знат 
 као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче 
ој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као ш 
нолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на м 
 Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њег 
клиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да до 
од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p 
езумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изноје 
е изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихни 
 сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S}  
та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да  
ше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, 
са.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и не 
фкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под к 
Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђен 
<p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Маг 
!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим св 
ћ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} К 
инила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, 
ега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од 
 која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још ка 
о скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у  
и на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допаст 
 разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда 
е куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи 
S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њи 
А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како с 
 најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо о 
им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не бу 
 јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и о 
 на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били зај 
њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у ње 
одити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио 
 пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва озној 
вини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде 
рапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и 
лачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плит 
говину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још ма 
очео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се  
екла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрт 
уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаст 
 било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош 
како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим  
ећ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, 
="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће 
бран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу 
 је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла с 
ста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали  
а тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се т 
ило готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магд 
сту низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је  
о и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге упл 
{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештал 
крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ће 
упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге д 
бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрх 
који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него 
 да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео да 
аздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане ко 
ели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборав 
ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али з 
 буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, 
осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију  
лтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која 
а први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} 
фке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати  
некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају,  
олицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља 
 штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И С 
, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло  
 томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, в 
реди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црни 
 и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопшт 
ову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{ 
док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела  
апучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопч 
<p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{ 
м унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог о 
се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, запо 
, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугача 
ва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и 
свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен р 
од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипал 
његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни  
чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у куј 
 се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их 
а!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пр 
рајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање 
кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јак 
е свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким ско 
 својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у  
играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које  
, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша 
 заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што ј 
својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарал 
 и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка  
 Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</ 
 нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз 
како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где 
вала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а 
мо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чек 
њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога 
ом већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође  
ојми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али 
ш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна,  
а се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе 
а, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају варо 
ужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног да 
ју, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на мл 
о, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано  
и оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те теп 
до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} А 
ом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у к 
епа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо к 
а себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом 
 у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повл 
едва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како 
еби, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена,  
е пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p 
х где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне м 
 косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушк 
ашна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена  
почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, 
} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како х 
фове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{ 
ако, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} 
апаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и  
е донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то пра 
орган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму 
p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме 
— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" 
 на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мир 
{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са 
о, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би 
а из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мисл 
и нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{ 
{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила  
</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако т 
одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S}  
раним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око  
друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећ 
{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине 
чила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, у 
х врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора  
к сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се з 
прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и  
 занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као теше 
игурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и во 
када ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући бил 
аном са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би  
и није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она  
енији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ов 
 осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања д 
њери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно 
нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући  
 шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка полови 
него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осе 
офка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукл 
ки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих 
ге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити са 
 се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учин 
45" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобу 
<p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магд 
 себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује  
мом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Мит 
 мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p>  
таве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p> 
 начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало  
огла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А так 
 је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи 
је што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа  
ебе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поре 
да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито он 
 оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је з 
фка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и д 
p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави б 
> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршиј 
јни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмар 
ганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа 
ише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ак 
аче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до та 
а собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!< 
иноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож ни 
сама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет ск 
вој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка 
а би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <d 
разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад 
 зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушк 
и у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих  
 увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером  
о, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш неш 
 води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, д 
 Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више ни 
а капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекал 
ла мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто  
за капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Т 
изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, н 
 паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско увера 
своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти 
 ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати,  
даје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био јед 
и сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него  
хова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити см 
еседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож не 
Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога г 
p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко  
Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али к 
могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било на 
г, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово  
о бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— У 
 Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тоб 
и, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком 
фкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста,  
 дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све ви 
тово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код с 
гледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ства 
"15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали 
, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још  
ата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене  
p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње пр 
је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и  
 Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испроше 
 је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт 
3" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут 
 као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању 
о би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се  
у „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, језд 
села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, к 
ве кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче  
да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима,  
 и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду гд 
уком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања 
још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене  
бе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада,  
заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од св 
 То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана 
<p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен 
купљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирн 
јој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и за 
х прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слобод 
састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, па 
 јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени 
ром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му 
нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио 
 и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје ж 
и мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и 
белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом је 
одили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва ро 
на родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом,  
на тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и он 
њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и  
се собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су 
чећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и ра 
офка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не  
n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је  
злазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи за 
офкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? —  
 Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену п 
— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их н 
ена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као упла 
очеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне кућ 
 остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти по 
рећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро  
адницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, с 
 на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац;  
 послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео д 
 напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда. 
а примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополам 
 код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће,  
о, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче моли 
 <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је б 
егни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} 
 Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бог 
нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у  
да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Исп 
слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу х 
е за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, п 
 и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена,  
свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка  
</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек посл 
ака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. —  
колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново з 
оји коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда с 
!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом 
е.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива с 
</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду 
бно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она у 
</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајд 
о треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста  
једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашк 
к“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Том 
 већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се  
прља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бу 
 пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати,  
вом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини са 
гда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала гра 
а овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку с 
запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, н 
, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек дос 
ујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter 
 да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну с 
, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена. 
 била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао 
џика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се т 
зала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада ве 
 осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да 
таде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жен 
 и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за в 
 јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намр 
 Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, ка 
а! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан 
дмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и уби 
сети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да н 
 и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља,  
да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{ 
е диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље  
о.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чист 
 старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, к 
 тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је з 
} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако  
мрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газди 
примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушки 
ујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софк 
прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се сп 
 не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио —  
о се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео к 
а босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике 
нда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином о 
а сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врат 
 и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ д 
, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не 
 ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, прат 
ори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста доб 
зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али 
 ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина. 
 и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на  
од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње 
 Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у к 
 обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кир 
Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јо 
е.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Дов 
сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка 
га прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила  
е:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз 
е него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну 
 јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли 
ера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капи 
орише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, си 
огући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва  
крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука по 
 брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, 
а сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле 
о да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то 
аћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватов 
и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро ни 
, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет  
а се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је 
на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног 
тајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са ши 
што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуљ 
 живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато  
ун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једн 
а по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све  
а је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звон 
е су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је 
и, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све  
 полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као  
 зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и  
а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза ша 
срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служи 
ланина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвеће 
знова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек бил 
а брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> 
по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега 
рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појас 
а.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жути 
а.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она  
 спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p 
ена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би к 
м ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, ал 
силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у 
ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, о 
да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, м 
тарог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по  
зва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бо 
и, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и  
купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од 
ред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одм 
 оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата  
 се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички,  
олазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва  
арко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајд 
к, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка  
једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико  
а ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том  
о око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удар 
>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да 
тину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не ј 
у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан  
а и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави. 
жас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да уви 
е; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепото 
немири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— О 
/p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> 
е и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче —  
е.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S}  
ног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се  
буку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по с 
сто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага  
 глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и вид 
да, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био,  
у, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,< 
ћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div ty 
ку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и 
ром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И там 
.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</ 
 чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{ 
шја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, б 
n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада ни 
ре и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у по 
ија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо сам 
чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка ост 
ба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна... 
највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И д 
ма да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, стар 
рговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања  
" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S}  
.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће 
уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а ка 
сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хо 
ве је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и 
днако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одма 
} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, г 
 и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к  
 као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу 
поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би 
и тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њ 
о подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} 
влуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло  
али им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, с 
гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, п 
да, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све ви 
, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, у 
туда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, кле 
ђутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ћ 
му, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта с 
 иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n=" 
ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</ 
је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздраженос 
и.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сло 
о ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пиј 
ари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S 
 други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Јо 
 очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни  
ном свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда ну 
њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више горе 
ка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, ист 
се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и попр 
онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чи 
од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни оби 
и што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, 
и, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што 
запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бу 
е бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на рук 
о иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу 
чито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом  
<p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>—  
фку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, 
 а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо  
 покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом  
покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чуј 
и икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и од 
>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред  
 прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и 
p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да  
 из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажи 
а.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6 
ролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је бил 
 памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила 
а што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима 
и она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су 
вац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од ста 
ући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви 
 у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји 
прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да 
с да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, к 
је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, 
или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, неч 
да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И др 
 фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кће 
/p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена,  
 проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quot 
 чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто  
ане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим 
га, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити,  
вако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што 
, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Со 
ем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих н 
 да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ 
певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, т 
а.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињућ 
лађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна к 
ећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb  
сак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и  
есе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</ 
амо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" / 
ове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а н 
е, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да 
фке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, с 
 и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S 
 амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у краје 
свестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније до 
, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p>  
о и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замрш 
осети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој 
баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздр 
} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, п 
S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која  
ј поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се,  
и, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужнос 
те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они 
ко Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући д 
 скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно 
n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а др 
ави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после ј 
и сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, 
ом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p>  
је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је,  
рајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и д 
е време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не тр 
 Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати 
ави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко башт 
тигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим 
агда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, нар 
.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда ч 
 И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила 
Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ кра 
и мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, 
на би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирни 
 у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини 
у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по с 
ако нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се  
нојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дот 
ини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије,  
газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно посла 
А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А 
 </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, п 
ама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када  
о, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Д 
они да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S 
бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, на 
главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса 
одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софк 
бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и г 
l:id="SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких 
 дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} 
кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина  
стане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами 
“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући  
фка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати  
ани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{ 
 по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек рум 
нако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знају 
{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну с 
треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек т 
о остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмар 
пе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему сл 
 зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били нам 
или и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи 
а њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и п 
грају кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као гр 
је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не м 
оножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бој 
 где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — ј 
изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујн 
Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да није 
ој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, за 
што на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свр 
сило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види г 
о њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га ј 
о се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што ј 
 кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши коли 
ићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ св 
а жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, п 
било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала 
м он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, о 
наутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је т 
слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше даро 
те!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо 
 осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку. 
 срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А н 
/p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала д 
 поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, де 
им и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик нема 
ији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко 
кше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то веруј 
њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} 
 ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и  
је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену 
еће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним со 
 га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И кад 
м раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих д 
ad> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче 
 и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче 
затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што дол 
и.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као 
а, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосн 
<p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла 
а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дош 
и разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни 
е се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту 
ом свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то бил 
 већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једн 
не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео с 
гло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветља 
да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, к 
 Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном  
родица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све  
е низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S 
знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} По 
а нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракиј 
 косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила б 
>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, поч 
 по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стој 
м и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака 
 свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из 
о крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и за 
 преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двори 
дати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спрема 
сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и с 
 ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка з 
већом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, п 
 руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку  
, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софк 
дња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капи 
но викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. 
ду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где 
ћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко  
сти чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева п 
> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S 
не речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, ха 
 докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силн 
аквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како 
 оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки 
.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</ 
да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од к 
S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше д 
јим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити др 
ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јо 
оје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за свак 
је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак  
, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али  
би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи 
сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у  
следње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, 
 су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, тол 
.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахме 
 дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у велик 
ији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само д 
шта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Х 
ти, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме  
собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души 
 после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што  
ући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и  
 би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Ар 
то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као  
 срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, 
ком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Соф 
дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би  
ишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, п 
 то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица  
 пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је С 
фу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жу 
м, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доц 
ко јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} О 
вдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплаше 
целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и  
наутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала 
 могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се  
сним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки он 
ију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку м 
 је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по з 
под владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча,  
и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не 
зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошк 
сле једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорба 
кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледал 
има.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимо 
вина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао 
ви га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, ја 
дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабам 
 јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црв 
лата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поре 
ком зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала соб 
баром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узел 
име је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљи 
ли тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећ 
оду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долаже 
дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој  
де за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивал 
да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела т 
 се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши и 
уга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг. 
сти не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дак 
етила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчи 
брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато г 
о га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада виш 
ио и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да 
 удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да с 
рат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке ф 
.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у  
исто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда,  
м прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених н 
е постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога  
бодно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсм 
у, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једин 
у толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да 
едра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним боја 
дри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене 
тиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењач 
 то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је г 
 приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, о 
учније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може ви 
дном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полун 
е како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <p 
их рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се саг 
и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих 
сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се б 
кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно н 
ју испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из  
ажио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по 
 тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фење 
гње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље 
ког огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p>  
г лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су  
 би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса  
ира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимш 
и је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега ш 
} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Д 
у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући 
уха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкам 
 цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључи 
веће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у 
 Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна друго 
ла је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на ве 
ад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала  
ише одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожењ 
у ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео т 
овољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ћ 
а: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе  
 поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију 
више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се м 
зде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јо 
е траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђе 
 приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и 
и златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно ник 
ама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој 
ног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се о 
тапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рого 
 га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клеца 
ста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави 
ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и свет 
е, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се во 
агала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавал 
ица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбар 
љала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S}  
 <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је в 
отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на си 
ној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима 
гија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза поја 
ражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није гото 
ила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из 
не утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изг 
ећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би бил 
 не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најл 
 Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од п 
м сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми  
 се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода доп 
ологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је  
о су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљ 
и испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је 
лико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јо 
то га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и пра 
е отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из ј 
 папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга 
м кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била 
 браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се 
има као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајта 
ећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> тре 
 црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосе 
 здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све  
јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уст 
угачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове 
оди, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко к 
кочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало 
исли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то 
 кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући 
да се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издах 
ред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком 
еке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој 
астаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике ку 
јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како к 
 јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пр 
трајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећ 
ћу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она!  
е, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста  
обегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједа 
, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код С 
{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало пр 
ла угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да 
 онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију 
долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, 
зима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, 
варе, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била он 
ote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се с 
и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после оче 
дна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мал 
 доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и че 
тајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њ 
 да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би 
њеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да 
} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="6 
е се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толи 
иђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софр 
на, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва орону 
26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Н 
ћи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не  
и моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче 
незверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и ра 
ратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И с 
ац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у  
о, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са  
 видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче о 
 Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ м 
у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу 
 се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване ча 
 знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине о 
је смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо 
 Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „ 
о, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти 
лада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, ш 
, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са црк 
 једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храб 
и, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а м 
ма, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развије 
 силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p 
рештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са 
дну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним све 
ршена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, ду 
јала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага за 
азевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то ка 
 пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала ча 
 му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, за 
ара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и о 
та, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> 
мила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је  
г тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" / 
мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од дана 
ке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ра 
није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, 
о код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише 
, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда 
не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, 
саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, п 
мо, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко к 
ђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чи 
а неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље 
ска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор исп 
ла јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S}  
тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну с 
p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици,  
води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потис 
на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намеш 
осе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек г 
 старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста  
спаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је 
мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођ 
е и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од 
мији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и с 
о заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцни 
S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дво 
еном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који  
ле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била  
је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима да 
рлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и р 
, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од  
озничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена 
алваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била т 
веж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из 
 особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по  
чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је 
{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, ша 
ој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом 
ћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} С 
на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се ти 
и.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још з 
.{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. 
а, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија 
а као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледа 
је као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи  
и, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, баб 
ешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много 
трча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча и 
ти како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особ 
гор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то так 
еда доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је би 
 кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S}  
веном лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као дру 
 и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву 
 подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, кад 
ије сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да н 
в.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женск 
 по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако  
</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, как 
.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на ис 
, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе  
валили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане  
 развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и о 
већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљ 
уша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да б 
боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а о 
асвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се са 
, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и  
 је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог с 
д свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма 
, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, 
ећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, ш 
 већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући 
фка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још  
сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руко 
ржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не  
<p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{ 
а већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су  
чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било кри 
 јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Ч 
а прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не к 
а их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него 
уци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида  
 записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила  
алила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне вел 
ова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као по 
озор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ п 
ву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито дево 
е била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати к 
, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са 
вену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била  
о су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада 
то дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота 
оса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост с 
што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, св 
ки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Ко 
да почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко  
кругао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, 
S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским ч 
Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала бил 
ост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мра 
 где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плоча 
, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено ц 
жују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се 
е потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, 
и-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не  
е, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он 
неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> < 
сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и  
на воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстари 
ко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи 
<p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на проз 
сући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао он 
да и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је  
?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове су 
да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној 
зом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говор 
 то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се о 
ани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, о 
 <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, д 
142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо,  
{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима 
а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини к 
 огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће 
 старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега 
очена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђ 
а!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је б 
ња настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта ст 
у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресре 
речи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, ок 
, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца 
слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му 
јим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p> 
 прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода,  
прљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да н 
 као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, поч 
еже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газ 
е по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ с 
нтерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S}  
p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирач 
ред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све по 
ховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне,  
чом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на суви 
ћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби она 
, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак  
овом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорим 
ом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких п 
 као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> ј 
д њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га 
лтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирал 
се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мем 
Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астал 
е падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{ 
свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати 
у и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих гри 
ао поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Ост 
на.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показ 
шћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се проп 
вим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— А 
иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које  
оћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} 
 цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, јед 
55" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.< 
оласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, к 
 донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део па 
ла јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимал 
ри у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.< 
 <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и п 
n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. 
е, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још ма 
г зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала друг 
ако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки  
ко вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више д 
ато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, 
, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се н 
им његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана 
ејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова же 
ости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор  
 су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци 
, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто прода 
 иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из стр 
ико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, 
одиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} А 
те, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њен 
о она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, 
х га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере. 
 насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, и 
, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него шт 
е опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка,  
обу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци 
е оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што м 
ећ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћава 
је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Б 
 тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из стр 
вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек  
релазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то об 
је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке 
 ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кош 
е нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао по 
ње: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад 
ред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива  
ме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не 
што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде  
ући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И  
> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради мате 
звана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу 
авивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима,  
чић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићено 
ад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао 
ја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убиј 
, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Ж 
уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код аш 
66" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто пре 
вцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава.  
на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више глав 
 то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да  
а, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њ 
да, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од уса 
ен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао 
довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, 
, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежа 
код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише б 
тај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S 
фка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада 
а отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да к 
а трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење 
ча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахмет 
се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то  
осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S}  
и-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а 
, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли  
b n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу  
а — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, ос 
уште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, ве 
уби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда! 
 дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихо 
и, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознава 
амо око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га  
 стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за 
 за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то ник 
во сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост 
p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан 
игурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очигл 
и и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху сте 
 страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита 
осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га 
 се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена 
рли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење с 
како са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи 
пљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, т 
јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. 
о зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вар 
у, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n=" 
, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га 
спод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом,  
м, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији. 
ала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу све 
рену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> 
ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је пр 
/p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се 
уци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се  
.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свира 
} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по  
најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у  
е, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио г 
мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, н 
е у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под 
мам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, окол 
бијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} С 
д њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики  
зврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и ус 
<p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завучени 
ала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S}  
а и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, 
 показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он  
е, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети  
римети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише  
} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо  
ати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је ов 
ашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи  
убила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш  
, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p 
какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>—  
 а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се зас 
 чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У поч 
 Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш оног 
ред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то  
није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пу 
у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, о 
а једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остал 
а овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{ 
ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи 
аци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, р 
је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћур 
 минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, 
ру, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, 
расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спав 
и, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви о 
 с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варо 
из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи 
 нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој запове 
аве, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики  
е једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још м 
мчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и н 
 је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, ка 
ратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капиј 
о отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он с 
реба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а 
лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели 
 себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S 
 оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И 
 прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракиј 
— и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклик 
боже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, н 
вени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи  
хавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке  
све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико в 
 и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цво 
ему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема т 
А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду 
е видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би с 
ља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то исти 
.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ра 
ер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и  
 Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и 
ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође  
, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што  
би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам  
>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она  
} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} 
и, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је  
 <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по 
а, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи 
 како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спот 
 даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да  
га?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као 
уку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда ње 
а њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из там 
ројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ван 
ироке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо 
их сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седл 
стински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње 
едећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и 
че да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оце 
оси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекр 
ност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лак 
очели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то  
 не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље  
а, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Х 
нар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бу 
морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада 
 не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма т 
могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не  
им прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, 
ала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно 
а да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још н 
како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи,  
сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ћ 
 на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због све 
> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Т 
о својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понов 
их за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строг 
са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога ње 
ликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је 
врши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да 
и.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба ш 
 свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свират 
су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дук 
а на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га пр 
{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када 
вршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехн 
ије могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви с 
разу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга 
не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао  
е ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, 
Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су 
ање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђ 
ладожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо 
енула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав  
етири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећ 
 бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и 
драв, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, п 
 оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада 
нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, 
његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из  
сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајућ 
з собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Н 
о нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, в 
м она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже 
кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурн 
 брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прила 
то плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, н 
 узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пић 
 шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{ 
тиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању це 
Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хот 
 све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја т 
није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; н 
ека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо 
иде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол,  
здрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно 
 да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније,  
, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псов 
 свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на 
к, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са  
ога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама,  
не је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А 
Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете 
о неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси. 
шкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукују 
свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред  
рао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном сна 
у унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова,  
ели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру 
ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасе 
 као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S}  
едао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак  
е у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Ар 
} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После наре 
 сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило,  
ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци 
и првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити 
ну кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метну 
е вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујућ 
но је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унут 
или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека  
/p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није  
/> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— 
 је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због на 
јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наред 
е, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама с 
пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да  
его што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> дове 
је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан  
е, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да 
они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, остав 
дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{ 
</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку,  
, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, 
ане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Ту 
сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није 
и до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је з 
нео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у  
његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p 
!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женск 
ти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и рад 
њу, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година 
родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све 
са од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније ја 
, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покој 
ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож т 
а првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и 
 Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгор 
ио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, за 
е друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није  
} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био  
о и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, к 
S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене 
 већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио 
али, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузнош 
оши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и 
.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мит 
а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више г 
ујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Дос 
о да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужава 
 држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој 
сто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долаз 
 како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса?  
газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама нат 
n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као не 
испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће 
не кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и д 
фка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би 
 даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући 
ва изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или  
 узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмла 
о свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и н 
 је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао з 
е ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само он 
доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет ув 
 Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или ус 
творену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао,  
а горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од  
ога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији 
о се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се цело 
о се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене 
Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би  
/p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ног 
А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што 
ега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> н 
ање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује мол 
ћа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} З 
ан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео,  
 тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то шт 
 у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у на 
а онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} 
, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лиц 
 и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Ника 
ку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослобо 
 <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши 
то у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, 
још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико г 
 ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, 
лико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише  
ко пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</ 
пља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, пр 
то жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога 
оставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, 
са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштени 
о ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истинск 
 и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао. 
наје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигу 
 Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> 
га тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би  
це залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас  
е бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p>  
и је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би 
 да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapt 
а, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници о 
ан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, про 
јде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећим 
 је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је  
 увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} 
<pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> 
 купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо г 
ењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај ста 
а ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена  
м стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они  
заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу со 
 благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико вл 
познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак пр 
овац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гл 
! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имен 
ас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, 
 ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми 
ирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раме 
тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили 
ога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом наг 
 десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде пос 
 да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и и 
ва.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да  
е говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!. 
ког, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да н 
амо њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је  
 свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са  
том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не 
стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се  
он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге! 
 умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а  
 танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p 
ац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку прес 
истаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него ш 
и превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, к 
и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само доша 
днако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p 
а, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</ 
p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себ 
ашно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да 
је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчат 
ића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће до 
аскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасви 
 и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледа 
и је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном вре 
, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба 
азду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије 
на поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муц 
гневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S}  
репи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други м 
е за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенд 
 покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окиће 
а кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и она 
д хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за т 
ом, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — п 
 једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} 
њем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање М 
 то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ћ 
 наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} По 
 пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих н 
и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, он 
ије, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у  
 га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући < 
она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним пр 
>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда,  
га, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео ј 
 дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком ба 
а била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, сапл 
теривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јо 
а жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Ц 
о.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао так 
ндук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу ку 
о с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S}  
, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, ни 
 дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она  
игурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала,  
раног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија в 
а, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде н 
и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и дава 
у повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке 
више плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив 
утра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div  
 Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њег 
ла и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није с 
пучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао 
предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у вел 
ослом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} У 
ким и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим ју 
ије могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру ка 
она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помаг 
ање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јо 
а, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо оп 
о, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње,  
шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога  
 ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када С 
ам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплах 
 је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хлад 
е лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, 
 њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у 
ајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека с 
ењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га в 
pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо в 
не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурб 
као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака 
м гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и т 
 хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допр 
 n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим де 
у нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имен 
грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на про 
ло.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је  
 дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела к 
пасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{ 
 и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност с 
 да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда с 
пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он 
офка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепш 
од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њ 
собито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Ни 
у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p> 
, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи он 
 чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће  
 ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сир 
е, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после д 
Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појав 
ицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а  
} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и ку 
и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у  
ету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а  
се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и 
уку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним  
Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и рав 
p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отп 
ашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав бла 
ак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и  
ути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет и 
S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настал 
одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довд 
ј би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери,  
у око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по ам 
т.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосн 
 пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном 
p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и оста 
у сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по 
обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж ос 
ше се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} 
 цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника,  
са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође 
и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S 
вена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива 
е је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комот 
бацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би 
а у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека 
му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те 
S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака 
као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђ 
уби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благос 
лио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена с 
Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, п 
е она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор 
е ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, св 
итима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена 
 то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ од 
, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одјед 
акључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча  
нда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани 
м извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би 
 није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> < 
ишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити 
спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на  
 кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обуче 
м, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испро 
и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из ц 
>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле  
њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући пре 
} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И  
 то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, р 
 тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почел 
="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била 
n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада прв 
ује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} С 
спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и с 
већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је 
е.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако  
авним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слу 
то је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче  
е“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ног 
 коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И 
ругом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девој 
 у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да  
само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело из 
а сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој 
епоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји 
зи и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је ми 
трча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отиша 
тра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div ty 
од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи  
Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед ви 
.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у 
иста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га ча 
но, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога 
м држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући св 
 са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па  
о њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било. 
мећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу 
 сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више о 
стајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићенос 
 око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој бу 
рзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и ра 
ј од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у ж 
, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану 
 велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да н 
{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софк 
еселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна,  
ени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад ј 
зна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са  
да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, ви 
 ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p 
да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гла 
уша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види  
ао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и он 
о тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, ду 
 њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њом 
 Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, н 
 да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам  
те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ 
ем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да 
и сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих 
ота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све з 
 јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од  
вих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да  
ајвише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чуве 
да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онак 
4" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је о 
н кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако  
 је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Е 
инила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са  
кле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће 
о уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, 
гне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући 
офка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би С 
а би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} 
ла, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе о 
баченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није мо 
м као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је с 
о око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни  
Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим п 
ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса по 
ита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка 
отпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се 
 више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније 
први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и тра 
у јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одс 
решина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће нас 
је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда о 
 показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морај 
о вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седе 
чином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из шт 
зе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p 
м ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када 
амо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је  
оље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала кр 
 као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вра 
ко као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, к 
таје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дет 
, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима та 
 се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освести 
жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гле 
ор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не  
ле, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог  
рећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што ни 
едио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p 
 на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p 
ровуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пре 
ј млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и  
о, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још в 
/p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта 
у, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за  
ко близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнак 
 и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да из 
осећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће;  
зи и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршета 
исто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скр 
чи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код 
шћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада ве 
} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је 
го ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не по 
како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико п 
 њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних 
ом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није 
<p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту 
њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Ос 
вала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, и 
од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом 
 његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му ма 
.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, 
 је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа 
ек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зов 
чи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, к 
уго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p> 
ом обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те свој 
упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама к 
то је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то ни 
ћа ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није им 
не, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његов 
ла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „ 
ње свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, пок 
 једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се 
и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и н 
свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно  
 себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се  
на, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, уст 
о њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Ј 
о недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да  
рође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се 
ла, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је  
аљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим св 
ао свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би тол 
да, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефен 
етио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно 
е вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била  
евања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и 
 на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па  
па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младоже 
 би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се о 
њавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док он 
остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и поч 
e> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„ 
 и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на  
башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је  
рети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спр 
а учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав 
осле не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуо 
 <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да  
и су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе 
ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато 
 Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди,  
ји ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и 
> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. 
тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино ш 
, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавал 
 могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била 
га тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, шт 
х коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилим 
лавом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помил 
ка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се пок 
аки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сас 
ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и  
е „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била 
е од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже  
а.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му  
осте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се  
лашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Ср 
сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ћ 
колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе  
са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само  
о и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готов 
 леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, д 
саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љ 
м ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна  
ша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели 
адно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га а 
н.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он мож 
нали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим,  
 што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.< 
о она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра,  
зећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Врем 
на.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да п 
већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, 
радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И  
то се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то бил 
 онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И за 
ристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, уве 
о је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цв 
p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново оде 
ти, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно 
н, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, 
о као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с ј 
оново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорган 
и чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је б 
а и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више ниј 
а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, ос 
так њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S}  
е друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, занос 
кајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била ко 
ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити 
онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасн 
 и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је 
авио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удав 
ој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће  
S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S}  
зо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља 
нда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав пос 
д себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је о 
апала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, 
свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала  
почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан зада 
них ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулам 
 цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изреш 
равог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и т 
била, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изнен 
га постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ради 
се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале св 
јући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више п 
ице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да пом 
оја једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара 
 то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у о 
 венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њ 
када задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке са 
а њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>С 
и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, 
толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</ 
 перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прс 
са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Ниј 
грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би д 
а, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и н 
 нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, х 
ј комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али 
ехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду ал 
о ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, 
ар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не 
вежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилен 
и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду 
иви.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све  
 мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као 
управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, ос 
, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, поку 
е, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и с 
иво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама,  
{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осети 
ена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div>  
о се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако  
 врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод 
мучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајућ 
лом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онолико 
осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и  
и, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори  
загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више гла 
 од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је  
{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да  
игурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, зако 
 да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу 
оше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затво 
е равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, 
о пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацују 
 Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њи 
уци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да 
не њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се 
н дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Св 
ћ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако вод 
јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да  
 као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи сл 
тонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S}  
 се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уве 
ти да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S 
отово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам мог 
поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор 
мшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћ 
то је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S 
 и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S}  
ко пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особи 
олела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком 
е.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам т 
намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле ј 
о чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све 
аредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој с 
и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не м 
 ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S}  
лагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која 
х, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и  
 као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она,  
д ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе 
 ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем  
, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за  
су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — к 
је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала 
ено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна д 
, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полу 
обито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу увод 
пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртво 
о!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрен 
 у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, 
: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само 
ећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори 
ога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ,  
а ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распиту 
 купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, дај 
p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно з 
} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, мла 
 и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само мог 
ремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, н 
 о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто так 
љених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насл 
фка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње 
 или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу 
оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро ж 
љавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи 
учио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S}  
на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак  
Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверен 
 n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трг 
е, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишче 
ј.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и 
 опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећ 
и знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, н 
из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљева 
да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући ка 
стави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и п 
ас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од р 
меси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виног 
акнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и ост 
м ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Соф 
, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаути 
е.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болов 
Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} З 
дмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што  
биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих пла 
ко тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не 
међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде  
 пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када 
к, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама д 
огим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да 
ти, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то 
све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да ј 
ји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када То 
, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највиш 
ала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасуј 
са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина,  
ући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледају 
више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на  
су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на 
је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко  
е ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> 
</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, не 
еговом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њ 
"215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да до 
н сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, ње 
твори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва 
талим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио с 
воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чу 
о радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само ка 
њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она в 
 и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као с 
а срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и  
 отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож пр 
ешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у  
амо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како 
ла ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S}  
 удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S}  
офка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињ 
јући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом  
 скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали  
јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, цр 
>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да  
ружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p 
 дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше 
 кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу с 
, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одгово 
тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, 
 матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p 
ељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p 
о, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" 
{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, 
 око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у ст 
 је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од 
е месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифун 
 јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, гот 
ура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он  
ред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико 
{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа н 
више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало м 
редаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све в 
ичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било  
фунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим же 
 из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из т 
ињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гл 
о је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад г 
усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: 
 не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, 
ећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом р 
 би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са стр 
нутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће  
ујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али 
 да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он 
м њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одгово 
 се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајеви 
у опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а ник 
препашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуб 
а удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао 
ве док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу 
ребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала чит 
 сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати 
покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом 
е шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се т 
вежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пре 
е, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим,  
тегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала 
 допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од 
 Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада ве 
 да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Со 
р, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још мл 
у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клек 
м из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршиј 
тали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет о 
улим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по н 
 којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер ов 
о обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима. 
иже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен,  
ла би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископа 
јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S}  
гиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца поче 
индерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, д 
ом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободниј 
 он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам! 
газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.< 
} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, 
зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по оби 
авне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p>  
већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео? 
а сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није да 
на света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим  
летенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва 
ути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и 
и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се  
 многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седе 
ко се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му о 
ом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниски 
иви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова 
ће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софк 
9" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је по 
p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} 
еко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао 
} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета  
ош тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он 
23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: 
 од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види  
оди и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, д 
а бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И 
 и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, ј 
брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и он 
се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Со 
гало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се нау 
тив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и н 
поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав с 
Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за ко 
? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, 
њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двој 
тогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их 
на и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26"  
ећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој н 
гњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће  
кушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му 
к, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђи 
одушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој  
еговим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, к 
шчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне 
е.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} 
да излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али 
ли, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако 
о томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</ 
 мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити 
S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ни 
ица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око њ 
 када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у нај 
тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене 
се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика к 
сле се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на 
ји, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, пос 
ређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би  
м он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, кућ 
али како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико  
мам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А  
, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га одн 
Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна  
ита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сва 
</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао  
а не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не 
није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу 
е те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јо 
осуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Ме 
<p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беш 
иносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та  
 дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> 
и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изнена 
м њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире пре 
 <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S 
е се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и сврши 
емљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут ост 
та сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама 
де?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао  
ким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана,  
ого силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе с 
 своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито  
што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љу 
и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кр 
тиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од  
нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком 
 утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати 
ругој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада с 
ама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном  
ра, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} 
ћа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> 
ли кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега  
пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпу 
шицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежн 
и се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одм 
ма, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се 
вала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, м 
 се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог А 
ало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморе 
ко и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, еф 
 а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не 
а измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била  
јним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би з 
он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да 
ружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам  
или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула р 
{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато  
јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, 
де и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса с 
 побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не м 
, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минт 
те о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до исп 
 и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са сви 
је шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да 
мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу  
бог високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док ње 
ијим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе 
им јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако рав 
, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као нек 
покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући 
ам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса,  
лижава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би сп 
офка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је  
 њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш 
афу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљ 
а није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била 
и да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави ш 
 да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, 
столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет ова 
иковати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. 
м да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њихово 
ној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једи 
а коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека,  
, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</ 
аке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им исп 
у ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Т 
ар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чи 
рво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби иш 
тарешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој 
око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене биса 
служавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које вод 
једе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да  
 машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Г 
аним ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у в 
д куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потрес 
о прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да си 
сли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, ал 
з амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су 
 то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар и 
мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морат 
еде до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обича 
квог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у  
p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла 
гово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пу 
чи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући 
ла у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Вод 
то јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих 
родати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће с 
а то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, к 
же да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била о 
 и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора 
омшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка ј 
нулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је б 
{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега 
о она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, д 
ишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А 
злазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборим 
кала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва  
} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће 
досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{ 
 а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У  
е, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из ба 
 и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; 
 их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она 
едне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, вер 
S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово  
н.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје ру 
 увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Сило 
рање првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дуж 
хне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости,  
миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да  
једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико у 
уга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да 
ра готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, б 
 и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова  
шљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како ј 
и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би пр 
ило, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са  
тово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке год 
 цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" />  
ум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксало 
и, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очи 
кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S}  
ости свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојури 
них по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље 
и, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми 
ебе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што 
екра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима 
ла.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, пр 
бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, 
 Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато  
ли то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог д 
а нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња.. 
/> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била  
Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> 
ам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који 
а Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себ 
— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, 
ив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узети 
е тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело 
казан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазил 
е у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да  
е то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је  
а треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и свом 
до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како ј 
а са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она там 
и или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и в 
е овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква 
тере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећ 
 кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећа 
дарајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда врати 
лаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и д 
пазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би  
вокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, крат 
иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се са 
фун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А шт 
 преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме д 
n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачил 
 и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и остали 
о код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У црк 
 за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После  
 што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чис 
, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барја 
твори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко и 
ети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише рак 
е куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њи 
олачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S 
што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и ста 
и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, ка 
азду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p>  
сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих п 
а и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити 
леле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда о 
матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној  
тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се ву 
своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, ка 
тук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико д 
рала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, о 
 они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он се 
 била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врел 
издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, ка 
скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку 
а бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку р 
кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, од 
ти, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} С 
аса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, у 
куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало 
, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непот 
умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. 
запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њен 
!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми пад 
ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла  
е ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће ик 
 пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца погл 
клонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и 
 видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер  
чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим 
да поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> мн 
 n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесе 
р.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се 
а <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и т 
е друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њихов 
ђивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакида 
вши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и 
их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, нек 
 и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста  
а женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај уг 
 има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог  
ки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало нова 
 томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити  
 којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни,  
рође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто з 
амо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом н 
е окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада оград 
ид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљен 
рака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска  
око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се ве 
 ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљењ 
/p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јак 
у се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто ал 
да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких 
ше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заје 
ше.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне поче 
 са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је 
> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој ули 
а, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због  
прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из двори 
положио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерн 
два дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страс 
е, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се 
уду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и  
једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и ос 
о, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све ви 
 они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>До 
 затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са ве 
сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим  
 од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добр 
дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре 
тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, ду 
ја и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све 
мо да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање ку 
 испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства 
окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S 
и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу 
туда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут до 
вих венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи  
ају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он са 
тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мањ 
сто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весе 
 почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како  
ле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој в 
 Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, ду 
чавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, по 
 наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим  
и, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комш 
о се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, с 
ивео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали 
, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхоп 
орају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би в 
 ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако  
трашном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, п 
 А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха!  
у њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S 
ају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остал 
шима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сеља 
у постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом 
утања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слу 
, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је 
тигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S 
ригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје 
ла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима 
а, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из к 
 питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али  
ање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ниш 
дно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, посл 
ио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу  
е, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љу 
овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, 
рабио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, ш 
ћу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан  
ући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као  
мене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све 
ог сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили с 
те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши 
, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и  
 другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ  
Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на кор 
ао неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{ 
и бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови друг 
еже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пуст 
и.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први им 
 неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се од 
ећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Со 
рног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико ис 
, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} А 
азила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сеља 
 уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умор 
Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње 
а му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њи 
јити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није би 
го сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крут 
капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори 
е, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да о 
о да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S}  
е.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој,  
и порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И  
у њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не 
и.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије с 
јбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо 
махну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себ 
то су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама 
амог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сас 
 затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки 
 ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предсто 
о све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће о 
ави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију к 
{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, матер 
ео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре,  
тиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, к 
 је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим сила 
ста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију  
особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, 
велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од  
 њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одво 
је његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са 
су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао,  
ли се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили с 
</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако н 
ега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долаз 
а, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и оковано 
ље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се  
оред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како  
е.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти 
ке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није мог 
 и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, н 
ји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стр 
а, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања се 
ђе, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да 
ди њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бат 
 би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, кол 
чи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то н 
 ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па  
 угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они  
о крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, как 
 присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебе 
ти почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из ку 
врати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер 
з њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар ј 
ман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно упла 
туда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке  
 морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Д 
ном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, 
 те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да 
 клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар 
ни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала 
ивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад  
уку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на иск 
ва и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита 
а њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је  
го поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мув 
ју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване. 
ма, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, г 
е једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, 
о увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, бели 
онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због 
ећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама мо 
/p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капиј 
а!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер ј 
 сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и с 
} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима 
пи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснути 
а од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степен 
ама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој са 
у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би 
 гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа 
 су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, 
им мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Ал 
не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се  
а ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај с 
ако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном  
<pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јо 
о жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких 
ах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо,  
ешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како  
згледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним л 
обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их 
о мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они о 
патилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што  
/p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покри 
 досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дукат 
е могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од не 
оћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај,  
И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћањ 
да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру 
обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, 
ело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шта 
га они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице д 
 веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада  
ње сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно  
ме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини  
 До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љ 
она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комши 
решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак 
 толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце зал 
ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, кака 
би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови н 
а од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и  
 баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар  
она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ. 
им осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, он 
њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која м 
 их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не ја 
а страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није 
уке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да  
х и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце. 
 тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изг 
дом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да испов 
запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних м 
сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прич 
и они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе 
знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати н 
а виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу ка 
песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није 
и да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без 
 ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћ 
 спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош  
на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох 
тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, јед 
 као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није  
ужену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што 
овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Соф 
то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни  
з пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање  
, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амам 
дба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворен 
од, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стој 
амо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова ц 
о већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по док 
и први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не за 
а при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање:  
 и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, ка 
кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по под 
 са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, шт 
поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно  
овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово н 
ла, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, от 
 затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд  
p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна  
о исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање с 
е, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко 
 <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њ 
тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ д 
ма, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Бо 
ез њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолик 
воје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се  
иделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна с 
</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њо 
 је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а  
м из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откак 
ућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а  
 је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче ос 
Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} З 
а снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота про 
то се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати о 
{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и зав 
као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било ма 
речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим ханов 
љен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, п 
ла да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, 
е учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене д 
 </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у ком 
од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који ниј 
мља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена 
е било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светле 
ву, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерам 
раганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе  
ада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, так 
ориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљал 
ама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвач 
ки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од  
обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, без 
 никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мис 
ости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што  
 сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чини 
м више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S}  
 њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од  
 праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињ 
бож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и о 
01_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на  
адосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S 
нуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још 
<p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом 
его што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ства 
езаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати. 
, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као д 
 мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он рад 
и када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, з 
 свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза 
 лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само сед 
рисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекал 
ра к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши ц 
 се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах п 
 део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као 
их бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђуб 
ни мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци п 
оме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као  
 преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се  
олним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, с 
а се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметн 
 у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин погле 
апију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријат 
 земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек ни 
век уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би би 
крву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} К 
p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба 
сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је  
и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих 
еда Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је паза 
.{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо,  
оправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двориш 
ском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чар 
и се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавај 
 дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали т 
и у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метн 
је, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и 
} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али ниј 
постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом 
осле славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у дру 
 би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато наре 
„њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да  
 <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су  
де у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатил 
 кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и ос 
 узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука н 
сте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му 
Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још м 
 Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остат 
е даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb  
ке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са со 
испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу 
 те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од 
тим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљ 
е у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мра 
 <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собиц 
ко огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ 
ржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти 
их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук 
ова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се 
оре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу 
нако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у 
и се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире 
 Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до вра 
 капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била на 
 штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подиг 
идело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и б 
што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колик 
е свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако шир 
мо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све в 
уком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, н 
ски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађењ 
ујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Ма 
оли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Ма 
гавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповеза 
 овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и 
 Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Соф 
залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не  
лава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S 
е у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла 
алелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је нек 
икада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те  
 го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него 
лико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p>  
и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да 
их сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапа 
{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се с 
остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногам 
је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на 
том шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{ 
те руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p> 
би позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама 
жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кљ 
а опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, ку 
> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушк 
ебало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сме 
} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} М 
} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни 
почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јо 
дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њо 
 готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша 
ањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с  
 где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање  
оља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога  
ва корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, 
и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати  
, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву 
но.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када ка 
.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат,  
} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била з 
зреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче  
а напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави,  
ао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овам 
Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасв 
ом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони н 
, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала  
би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила м 
аг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да ба 
а, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} 
 да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко 
жање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљују 
ри, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају  
лицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних 
т.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом от 
, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање,  
ињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, х 
 заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што 
ре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S}  
 чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па о 
} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, 
а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, 
тала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем н 
.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} Пос 
е и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечен 
 што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је 
аја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како  
е и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он 
се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тума 
 прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се  
али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и 
д те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим 
јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изго 
 и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И т 
ав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо  
бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ах 
ји и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са  
ини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, 
 звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој те 
вену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била  
им пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И 
е осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толик 
у се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, 
о воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да  
о више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики  
ијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише д 
сле толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо,  
у, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са вла 
њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако 
ако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од стр 
е сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта 
), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њ 
е дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — 
едало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је т 
ио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најб 
са, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу 
ао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не 
, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div 
у.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, ка 
чи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, 
 осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква ни 
него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек п 
 <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он 
 да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава он 
одно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{ 
ја тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом  
 кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепел 
 моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај г 
о руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се 
чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, 
алећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, 
ирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери 
а антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачк 
ом капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашен 
 их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало  
 хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешават 
еже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју леп 
а, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они вол 
га оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спрем 
е чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по ње 
, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина умор 
 <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с  
Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то 
 онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, 
и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети  
ло ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвозден 
аве, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови  
м једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецка 
 пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао 
њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једн 
зда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену  
 А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>П 
 једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да 
чим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио 
 само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опе 
 испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку,  
пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{ 
слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да до 
 је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И 
ко поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</ 
 А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење  
талим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прил 
овена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао соб 
 ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио 
ада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} 
и, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако 
ленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Н 
ена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мириш 
ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како ник 
а прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, с 
ан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} М 
ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> < 
ред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разграна 
.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара  
, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито  
 омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку 
ла у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила  
е вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трну 
век и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли при 
 два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је  
ћи се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој с 
т падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није  
ати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и  
 какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало какв 
побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемен 
ког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка  
ћ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од с 
од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно  
самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" />  
знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помир 
знемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и јед 
доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која 
то га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Со 
ају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај  
да, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано оде 
ладих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} С 
{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе,  
шту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као оста 
 до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ни 
ама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и  
е, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа из 
новијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих,  
S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамс 
га као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују,  
о да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та  
како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И по 
 и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекро 
избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, 
 лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли  
у и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкри 
 мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрин 
мо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да  
сату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се дола 
војке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред 
 и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са  
 И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином о 
веће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намешта 
тре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино  
риса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развиј 
мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} П 
оче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И 
а игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако сло 
вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако ј 
појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221 
стина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих ду 
ула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере  
гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стан 
е су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле ј 
два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њ 
је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се ос 
како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушт 
урмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и к 
S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Со 
рди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи 
вести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> 
ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега п 
и приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би  
је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве  
сили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и 
и пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији,  
Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска 
тигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку 
лашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Соф 
ине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздиз 
роз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, п 
151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у ка 
Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{ 
есечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицам 
смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, вид 
p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са сто 
ст; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела 
ти се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се наче 
олико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу кл 
} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светло 
кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S}  
озго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене в 
вили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну 
дио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и сам 
— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да 
рога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И  
чав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њ 
е више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само с 
з другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ свет 
штала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap 
киром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила 
а удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта  
уго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде  
о кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живе 
жећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одјед 
те у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата усед 
 показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим в 
аша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, ( 
дело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p> 
е сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго 
ка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу  
.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самог 
ту, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, 
на крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрст 
} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пош 
ало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</ 
 Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћер 
ридржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од  
 њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти. 
асу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке  
све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито о 
м, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} 
највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пр 
сући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса 
 и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе 
шканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако 
је, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би о 
"176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав ср 
 и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће вик 
и једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све  
.</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} А 
ead> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој 
тан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и  
ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не  
— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то  
 да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем 
том лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи ка 
 пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим  
атима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебес 
ада уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за гла 
бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још оп 
 најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост 
огла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све  
и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p 
а не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и  
и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све сна 
нком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу,  
стиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни 
сети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури  
 да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао позн 
гло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање  
е, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на пр 
а она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи  
страшније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све о 
p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с к 
вамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће 
а до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, пр 
да.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како  
ћ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашк 
климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" />  
о посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пр 
творише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, вес 
ошење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би бес 
, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb  
Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xm 
а да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако,  
ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и 
избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S 
 идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у н 
фки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одра 
иле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бе 
то никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене с 
тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио,  
 Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у свак 
стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове р 
чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са ра 
ена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јо 
 неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себ 
, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при к 
ише приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јут 
ролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотада 
едру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука,  
тала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изнена 
о, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је о 
сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јо 
ј се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче 
че да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњ 
{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у с 
ојим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних 
бе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" 
ој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности то 
д куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и  
 њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како 
близује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, у 
 грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, ч 
 куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста 
 ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњ 
мо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то 
} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од  
ја бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунил 
е, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто 
е грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то  
јала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго. 
када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предав 
ета, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па 
ћи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси,  
.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдал 
слоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагаш 
то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те и 
вати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и  
ој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим длано 
х, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу 
принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де. 
и се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања в 
 издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога,  
асте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и  
а и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од бо 
p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окрече 
...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циг 
 други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око св 
 горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испуп 
> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пр 
собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даљ 
отакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и ум 
{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А  
че, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долаз 
ида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широ 
шили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и к 
} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по кукови 
е да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива 
сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по 
ћала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена с 
ао што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је  
а ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гут 
о треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на  
о.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да ј 
, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, 
им слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хт 
дожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леж 
— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, 
им јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по обр 
S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, в 
 <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте  
а се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, за 
це само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако н 
ћи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је  
е моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по  
уби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван се 
 која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њено 
 земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се  
што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свем 
 дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само 
е знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава њег 
ок је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каж 
и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате р 
на кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе,  
 се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ  
ао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје  
ала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да зб 
 поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко,  
пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена 
а црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима,  
озници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би  
иста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би к 
да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, те 
} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И  
 него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђи 
е под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, до 
прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста  
ко неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке 
иви, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгл 
у, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мири 
из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страс 
гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покап 
 насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас  
вешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S 
 поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што и 
роз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} 
слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и сва 
им ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом 
када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али б 
дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртв 
ни, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од то 
Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, 
</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S 
 који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацит 
 или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично т 
мао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је са 
е, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богас 
да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболет 
роз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја  
м зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и по 
 већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада. 
} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно 
ко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако 
 али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" 
 и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У ју 
астир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> < 
њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу 
да, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим 
и као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је о 
ну.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али  
} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја  
ку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покрив 
одужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био мас 
екру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном д 
бе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примет 
ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвал 
 као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било 
{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаљ 
спе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, пој 
 /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приз 
де, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> < 
, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, ком 
есташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су так 
куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим з 
, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега 
, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлу 
силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не пи 
 преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да 
његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније 
ше причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе,  
ристи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у 
е разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовањ 
ласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане д 
ре, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући  
а и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p 
 као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> < 
и како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} 
 и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xm 
а његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" />  
ци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не  
 длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после са 
адоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да  
, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — и 
око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова ш 
ма, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на маму 
тало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када  
ао што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису ка 
> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и н 
морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и 
м његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као ус 
на пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софк 
— Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} 
 <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса 
Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их збо 
, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S}  
.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где  
к, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од  
 око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; по 
рчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча  
речена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S 
 све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њен 
 то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се 
 <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од разд 
њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сан 
о по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чи 
 И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, сам 
свим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, 
атове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Изл 
аша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама јед 
зе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лак 
} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Со 
о његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и о 
шта бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густ 
а споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и  
ут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао о 
, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, 
како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што  
 Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и ма 
у оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црве 
лни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида 
истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред  
а гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на  
и, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнак 
х коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били  
о не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, 
p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора,  
ојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, 
аза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. 
помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену  
 њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји пос 
/p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико 
ђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заист 
/p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњ 
ају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа 
е како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, пад 
е да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се ти 
, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она,  
није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час  
 него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} В 
его више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у  
, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у година 
е је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и  
као, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — 
лико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то б 
 ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела  
ли брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на  
р, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равноду 
ер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећ 
одбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да  
ко пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа ни 
не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих,  
мехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су би 
ркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађаве 
 видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали в 
и и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче 
воје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А из 
остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она  
окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једна 
: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен 
ђе силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и  
 и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магд 
а, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изра 
> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога прија 
тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је 
менима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса  
нако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место  
мље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечн 
 чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео с 
чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, 
ћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом сво 
оврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, к 
тао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашил 
Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег 
 <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла д 
пеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, 
пији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих пр 
 не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати. 
свим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако ист 
 ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, 
о чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после ча 
ош мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога 
мешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се н 
још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као шт 
 Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита он 
аним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак ст 
 онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> < 
> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели  
 свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни пр 
 додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подуп 
и, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом б 
ћи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то,  
рка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред  
и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом ра 
> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати 
— одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући как 
 то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро 
 Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијај 
лата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих в 
све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада  
143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилал 
 он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S 
.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... 
</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа,  
заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом с 
 онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом 
а неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нан 
чани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса 
и да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“< 
уби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у 
цима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази 
јући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не 
одно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један  
S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за дв 
а и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, је 
ла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> < 
а и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршав 
 <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или  
чити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и ч 
порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред  
 треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне 
, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није оби 
претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они т 
ију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет св 
 светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у 
огата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина  
сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у ма 
а јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада ње 
све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и 
ени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као св 
 јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обуч 
ле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пе 
 к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који с 
и брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђ 
у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43"  
оговарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S 
 да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} И 
а оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је 
љених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, з 
е би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше  
е, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, цр 
баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу М 
д ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S 
од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа 
то би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капи 
овлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки 
осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајућ 
дело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би  
сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чи 
и је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати 
оклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва  
сећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле  
ај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом 
на ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смир 
и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</ 
ки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за 
била га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особит 
ору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што  
убац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећ 
{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је  
.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из кућ 
упама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка за 
/p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако  
о се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тај 
губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалв 
а кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак  
иту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онд 
 као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазил 
"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још 
?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак  
е, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код  
иже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од 
и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не  
скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледају 
и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама,  
е и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе 
 Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натр 
офка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испиј 
о и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{ 
а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилук 
ажености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву г 
пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к 
а околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађуј 
и одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, 
богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, 
у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенк 
би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, 
мча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед 
и саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију,  
егових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда 
маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} 
 је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу ниј 
лице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са 
е отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштима 
е раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши  
на, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избег 
о први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским 
омшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло  
р, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради мат 
пшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, м 
рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се и 
огу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја 
ајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи о 
 од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде п 
 га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p 
за куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не прж 
 прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А нај 
и њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се  
лазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек ј 
авајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не 
 одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не гов 
{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка,  
крштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даро 
, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим сл 
 сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамс 
евњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком н 
 тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети с 
дбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Т 
 она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испреки 
ка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да  
ка беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бит 
и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S 
жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан праз 
ројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне 
јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити и 
та.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и по 
жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен 
ло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне по 
мо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" / 
редавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од  
могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет  
вике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да  
угом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Д 
ст, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је оби 
 празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њ 
били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задово 
о што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз 
, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разгова 
з којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне 
Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошт 
уком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире 
едини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, т 
о да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не заста 
} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску,  
о и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег 
пред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{ 
 доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела  
е да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би би 
вљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде сло 
не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S}  
 она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гл 
о ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „ 
о и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале  
дно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, о 
која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек 
S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, по 
горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као  
даде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око 
још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне бил 
рилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож С 
речистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве уда 
а се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз 
есе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења до 
ино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно оти 
 је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто о 
 уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и  
 пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе  
бре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, те 
е није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих 
орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечит 
кад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак с 
ме не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим сврши 
, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њ 
би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале с 
горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види  
ш горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не б 
сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, 
ини дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. 
, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што ник 
 горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима  
обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој ру 
 одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни,  
мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шак 
ж да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, по 
д тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из инат 
них му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох 
 да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се. 
ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</ 
, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можд 
о она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по не 
орао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и у 
, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А на 
ошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отвар 
о ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак ост 
тала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрч 
донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био 
ада, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила 
напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку  
 му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати дец 
 се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није г 
 корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а  
д је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се 
 и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све ви 
а, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је 
 све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не 
 им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца,  
да врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштова 
.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико поче 
 као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После 
н за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са  
дном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи  
ача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и  
мна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен 
њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису б 
ећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад об 
ко јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до 
Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знал 
ај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну 
их.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила  
вамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... е 
као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{ 
ле, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испр 
 њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бо 
 развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све  
ити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послуже 
скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би  
де?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што с 
вршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у зе 
није да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из соб 
сред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима 
 изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да 
е, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакш 
четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише 
оз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато ма 
старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, де 
а продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ру 
 због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе 
фку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} 
давна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима св 
 већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова њег 
евом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задрж 
 може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магд 
ића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео ко 
уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наре 
{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у  
И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Не 
е могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све 
етињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обич 
кну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар  
ош бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, за 
чи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче ја 
.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује  
после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући 
 научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега 
и цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, 
ка иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи з 
га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да н 
један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано 
е примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све зб 
авија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако н 
о боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом од 
S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник 
еда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А С 
о и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би прим 
мо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Д 
ој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су 
 негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, 
 се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип  
Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тр 
агушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно ни 
 Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испре 
свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек б 
а им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главица 
е, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старо 
знад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светло 
ом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није  
киде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то с 
ек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: < 
ене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са велики 
ре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да н 
ала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те ј 
, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по докса 
} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И са 
ће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплаше 
а ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом  
 као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, св 
о је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намеш 
а капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36 
, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, ч 
 су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на ко 
 и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због 
, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело 
моболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито д 
а одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку па 
n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више 
лучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва 
и, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из  
бучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да н 
ре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, ме 
 и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све 
в поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заист 
до!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, ни 
и једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у варош 
из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и ш 
на влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу  
 да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке 
.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, п 
рин глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време  
жио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она из 
 Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имат 
 на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и  
ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшени 
етити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде та 
још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.< 
јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није  
јући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у с 
ина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлиј 
оге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом  
ч.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.< 
ту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>К 
ста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње 
ипеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и  
 раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше глом 
к наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Не 
м покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене по 
ко је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуд 
, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у ку 
загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није 
 силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.< 
чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који 
тене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири,  
воту није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{ 
чки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, пл 
, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{ 
апија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар 
ги пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, види 
— ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се  
ма полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па 
Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила са 
уће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питањ 
у у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да нан 
једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује. 
.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чис 
е око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остал 
к, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите,  
дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у 
 да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма д 
да, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде за 
ћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{ 
, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по при 
 као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путуј 
ло.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зач 
ењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како з 
да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала ви 
ам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се 
етио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом  
:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин к 
 Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим сл 
се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било до 
пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да 
 да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p>  
а да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом 
n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћ 
 са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако с 
аји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим сл 
у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса 
екла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да г 
о поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је 
да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, ти 
са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала к 
субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал,  
 када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка 
 куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и  
сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црн 
то је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не д 
Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову сво 
нали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превар 
чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна ли 
о ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да 
ино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ 
"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је,  
 сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Је 
 <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И 
аји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето 
говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код  
д беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Соф 
пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то 
колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми н 
ба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, 
занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре 
хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада  
 себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика 
неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи ње 
њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој 
ућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, д 
Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену  
егова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, 
.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, 
2" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто 
да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час 
ојој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута 
ила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очим 
, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној л 
ве, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа пр 
од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње 
говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Та 
 ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао 
 турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све 
би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она  
 то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И т 
е.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхтал 
би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, уд 
 <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одудара 
 да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поруч 
им мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не  
 да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле 
 готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто по 
, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p> 
тараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато он 
рак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама  
лужба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају н 
их здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима  
че се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} 
е.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако 
а ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако с 
 он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину,  
мљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде 
 Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до 
олена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— А 
опире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чар 
 друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљ 
 ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показ 
н и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо  
лико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све 
ије барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена к 
 не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет  
ојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ с 
ку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за тас 
} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном ли 
/p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— 
Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отв 
о што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томч 
е два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Кур 
а разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сеља 
ала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева  
ме: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и даров 
јима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор 
 дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се 
 гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и освет 
, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три  
се по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од дру 
г и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављено 
то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек  
су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихов 
але по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да 
толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} 
бици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду 
ада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао 
осле дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни В 
лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало х 
аг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чи 
ењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на то 
е за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавају 
в.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готов 
рсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ ос 
бож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку св 
величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни  
завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја. 
 после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану  
унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне 
о ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће  
ругом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} 
ши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што г 
тавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, трон 
удних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима,  
ави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он 
днији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што наред 
јзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и об 
авдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— 
једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може 
 се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине  
 увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље в 
м он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била пот 
да нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она,  
, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима п 
ео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велик 
пима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред с 
 сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови вел 
е како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и голог 
 би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што ви 
аму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана 
опирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечи 
му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекр 
мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ов 
лободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} 
 чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, прет 
 И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црно 
да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред ам 
долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у ба 
а дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} 
 свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} С 
 кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, све 
е делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, 
 од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала с 
хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би  
 и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да  
ила је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није 
едање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапу 
ђ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, би 
ећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} 
 само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, ве 
кује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да и 
е <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер 
е одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нем 
одскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истр 
 то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер 
спитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А  
е и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придрж 
сни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такв 
чи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из стра 
l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више. 
 се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, сп 
и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га 
равивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да 
 /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом 
и к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим 
а, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде 
ко подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би  
, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, ил 
рив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе 
се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше  
итискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави,  
урајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су дру 
шао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, со 
 је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година. 
 биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешк 
цима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихн 
и је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одел 
де, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p 
чешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са  
 каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада,  
 подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза 
е могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће 
рсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве 
усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софк 
у, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — 
 собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све 
да никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његово 
 да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак 
више од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког в 
; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> < 
атње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p> 
не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Со 
и ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као  
и, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S}  
тварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њи 
, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </d 
та.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и там 
је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац 
ти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребега 
о у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених пл 
 Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се  
е исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} О 
 и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особит 
рва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити о 
има, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не  
иста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по са 
 укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсме 
/> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, 
о би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би  
ве руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извуч 
и, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих син 
на?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипа 
Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да  
по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би  
кових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, нас 
 за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, 
аја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима 
Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— 
 ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада ње 
у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним  
оцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из де 
аиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала  
ет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не по 
исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> 
 сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо и 
, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толик 
би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} 
, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из 
се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на в 
ао што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и т 
рила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета. 
оло, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле  
ни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p>  
ојединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p 
им рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Пр 
 тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала д 
 посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а т 
, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{ 
 луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да  
кву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: шт 
журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој 
већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађ 
о могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижни 
 светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, 
ро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опе 
дама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова  
ли Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави 
p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад  
ре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, 
 као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је нов 
ислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, пр 
дном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S}  
прилике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукат 
па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И  
ња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, ка 
офка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе д 
 да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће  
ино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Ч 
> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и 
, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне 
 одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко д 
зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када о 
олицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на п 
је пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи го 
велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а 
II</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а  
е, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, с 
ржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако до 
и, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насла 
ке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>—  
отово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дош 
 све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада  
ј ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ра 
у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно до 
 ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доц 
ног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама,  
задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у посл 
је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка  
треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!< 
нути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу д 
д куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, 
очеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S 
каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, ви 
има, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбије 
ше да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од стра 
е да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да 
 онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И 
им женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и  
злет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и 
им, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код св 
његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а о 
а.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би ј 
ће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи  
о га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају н 
 то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха 
о алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, 
ише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и  
грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче ј 
о јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, п 
им својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од с 
, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла  
Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и о 
} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му ист 
што претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све на 
.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то  
ног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, ц 
ако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкам 
оме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Со 
а мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хте 
 да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S}  
а би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да пев 
 тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И п 
одини да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на  
hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и с 
ата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла 
ући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се зан 
 тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осе 
неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај 
кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему н 
ама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После 
 игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу  
 седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не 
<p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи  
 тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су т 
 на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, то 
де, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се муч 
и и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно  
S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не т 
обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и бел 
шеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. 
дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} 
 својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, гд 
 и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрв 
, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, н 
 чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уп 
едном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећају 
 као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Соф 
ако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла та 
а, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због 
овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио: 
 она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципел 
сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с јед 
, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико 
еда и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало  
ла, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и ск 
, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цон 
соким челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима 
а, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да нам 
 мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати  
ч, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутраш 
 све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица,  
вој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка по 
а.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним,  
 и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ун 
а је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна 
 ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као 
им изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој ова 
од ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сус 
та и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на  
S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, не 
 са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, 
 би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и  
 ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све в 
 рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота 
она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се. 
 истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила 
младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пу 
 хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали  
.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је и 
ја је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапу 
, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као 
родавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана 
шију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошиш 
 —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко!  
спуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од в 
им рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливе 
прла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако 
3" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакшира 
тојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцрт 
урску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} 
о је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга 
отресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће до 
 шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена д 
 већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође  
е, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима  
 из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке о 
 рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима в 
до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим на 
 сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка 
роба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није ви 
чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити ра 
јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, ра 
{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type= 
се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И п 
.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника 
ама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чис 
ета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима  
е таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да с 
арица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Ал 
 ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div 
ило да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} 
же да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, 
ком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и 
 сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у вели 
ма, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, д 
а су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ  
смо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми  
ици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> 
S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како 
и су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прв 
х поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чин 
е откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбо 
и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојка 
знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, к 
 ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше  
 куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинил 
оцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} 
 она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чек 
ење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи 
ости и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онак 
ине неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад  
бе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S 
а уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Т 
војим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S 
еди.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на  
прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p 
ет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може  
{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле р 
 избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и  
 сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им  
 Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше 
о јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утр 
 увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и 
ко сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека ка 
етињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, пром 
век руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} 
д су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушки 
ући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и е 
о удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да за 
ом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда,  
 млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздра 
, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стар 
" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена  
> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Т 
ије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, ни 
ирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испре 
и, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу  
 док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, ж 
 кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати 
S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софк 
можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здр 
о овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и иде 
а тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је  
 мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од  
са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у к 
есе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} 
окроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од 
 и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куц 
S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљен 
чину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, т 
 ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћин 
, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо у 
 Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту 
 и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свек 
 Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму  
139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ поч 
, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њ 
а. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} 
— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p 
макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, 
и су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, ок 
у прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби 
Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И проду 
а старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да  
} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n=" 
на би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, п 
е....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не мо 
} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не з 
, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га  
на ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекуј 
о.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p 
са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене б 
цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А 
 послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које  
 поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно,  
ком машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења с 
о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би  
 сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту 
зивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, нас 
слила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, дос 
ући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </ 
кованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она  
ећ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег  
пред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се пот 
ије јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да  
b n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Со 
стала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када ј 
у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опан 
гово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да 
> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега исти 
{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да  
еђени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако  
оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки нез 
, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није 
т се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од  
јатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“ 
ша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити исп 
 већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него 
већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити те 
 дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>К 
е под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек  
итају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта?  
ње му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ  
— И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу 
лене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи с 
рила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше  
 да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" />  
здвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S 
омисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, 
к ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p 
њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући  
ако Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S}  
буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али 
ајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса  
, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p 
оче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја  
стави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати сила 
к, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233 
одине, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођ 
а је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и жив 
, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, с 
 сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћ 
ало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би  
ожда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, покл 
.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S 
кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није  
војку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа 
т.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа  
у вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом  
 <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче 
лу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво 
>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не од 
а из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како 
илу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као ст 
ења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{ 
гнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Том 
еношћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p> 
се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити 
вори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно ж 
ову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, 
да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећн 
гу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да д 
репови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, по 
о сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћу 
амцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно 
ко, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} 
ве више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљав 
 знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном с 
ајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могл 
} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије с 
 осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог  
ветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На с 
и прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на пр 
јгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и мат 
ила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејт 
уда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, о 
 из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском б 
вао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, ниг 
али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад 
нала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви м 
чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање  
који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што бо 
убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати 
а да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена  
врнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петло 
 са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изне 
ђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она 
 све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се 
{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n= 
ву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хук 
да...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци,  
, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај сил 
почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> 
тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну 
ко јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљ 
отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према 
оју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ  
ме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад о 
оћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Б 
ку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не 
о верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а в 
 застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, б 
је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах ба 
траха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} От 
исоким дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао ј 
ач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толики 
 се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била стар 
кају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од 
ђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S 
али и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши 
, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега  
јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако п 
 сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале 
S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да  
трану и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и 
о и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како 
м њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огара 
ила покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз  
кин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, 
</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде 
 им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и 
оката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, о 
д је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у 
ама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би 
јношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то 
сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати 
 која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцн 
светљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S}  
ње стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више  
слати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко  
а измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Пад 
ала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног гор 
, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми плат 
его што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их 
еби, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само  
рахом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угас 
појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну,  
 требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркља 
 он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изло 
али, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не  
е сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћ 
У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S}  
онио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај  
је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!< 
 са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене 
 у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањ 
долина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заноси 
запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи  
 њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, та 
допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним сил 
ли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво 
рало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату 
а прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, ш 
ђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва с 
ослом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да с 
ко код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, ос 
ок не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан г 
, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му једа 
ку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, раз 
<p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох,  
и толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздр 
лечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Али 
е пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p> 
 поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одма 
капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет вид 
је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, 
ђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали 
тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и т 
</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу 
<p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, ње 
ож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу. 
ута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало с 
 онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прођ 
} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена  
дњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци погле 
не чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и он 
 дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, 
до, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репов 
, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још о 
у, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па он 
 и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласц 
ели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би та 
 напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како —  
рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито 
d>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад н 
отово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сам 
 рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако 
воје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом,  
 бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да пор 
ом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто раз 
ва, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео  
 чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му са 
рашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не мог 
ене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер 
шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз б 
бе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а је 
дном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све све 
дити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, ка 
 пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са  
стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежа 
ино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш та 
дбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да п 
 Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни 
ово, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако  
е и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чак 
што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико с 
 Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет 
 навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз 
; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све з 
ланула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда 
 А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала 
о, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </ 
ве, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала 
еш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мис 
о јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен  
аром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{ 
а се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себ 
њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и м 
е.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверен 
, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга 
да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код 
мо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном врш 
зала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих  
кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан 
е од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобо 
што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шт 
ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто по 
 А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпи 
ојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излу 
} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад но 
 у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста с 
 тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрица 
да му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а 
>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш с 
пао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао н 
ући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном про 
(није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? 
 јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за ва 
о не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је к 
а, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висок 
то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да и 
>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчи 
остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да 
Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, как 
а је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на  
лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне кли 
 и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије 
ри, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати 
 не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и 
ј ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна у 
на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином ј 
p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да  
у велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И 
зда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арс 
собито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто  
уга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p> 
о баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, ко 
 притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће 
о тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирал 
ким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове исп 
еда.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек са 
игурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тет 
љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И т 
 зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне 
 да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она ка 
о препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, 
њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њ 
кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће  
дајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, о 
ња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осиг 
м топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила 
ле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно о 
оло по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа,  
им дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, н 
ред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње 
ла и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран ј 
оплота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од 
не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни  
ости а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови с 
ућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када с 
дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="1 
ебе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати н 
а среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> 
о из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што 
ешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како  
да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не пока 
еше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, см 
Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се 
ре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ј 
 њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да и 
ако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј 
ати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока  
е почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по ја 
а крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз 
ише себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мат 
рномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p 
му, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote>  
омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И  
еки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркв 
се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, го 
што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало,  
 то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се  
.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави,  
.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по по 
она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој гл 
га се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се  
 почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда њ 
 на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене,  
помене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пе 
н, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгурива 
мој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софк 
то је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а о 
ло на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима ст 
устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати к 
урунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило 
тао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах пре 
 њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из о 
 подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту с 
 испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У бр 
 су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме 
м, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он  
, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом  
од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када 
ругим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, там 
ећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима  
 грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, п 
руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Бо 
е теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут,  
 је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се та 
је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста 
ве ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак  
 ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам заш 
како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и 
 радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од о 
жно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и  
него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готов 
ала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и т 
вршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни 
е угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ак 
аћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујућ 
кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одо 
 спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно 
и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницим 
а се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздиг 
 заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p> 
лако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним 
укани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арн 
отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпра 
ши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки,  
, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и  
ве лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка де 
ева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око о 
ају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а 
драгано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није  
роћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздраг 
} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведен 
е тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <qu 
неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој тол 
о свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, 
љевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није с 
сеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста 
преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких иг 
 и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући 
, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега све 
 планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ би 
 светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ о 
ка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их о 
оклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са п 
лико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угоди 
и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка де 
што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама  
попијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и  
{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њ 
 виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l 
а им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано, 
ли свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када 
одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа 
, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она в 
зу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била т 
ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе  
ојим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса  
е до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу,  
 цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање 
/p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је  
личних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивш 
кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покр 
 махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба  
дино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и  
чи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и т 
е <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на жен 
 ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне са 
гле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је  
она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око н 
 Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другариц 
ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из 
ујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст ц 
носе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При 
<p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све  
давно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног  
ој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми 
ле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом 
ма да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећ 
олазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{ 
треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе прија 
та је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијен 
од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она 
} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио 
ши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на ми 
је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је 
вима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим злат 
след вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb  
о, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико  
ше се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али 
а кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље да 
Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их м 
 остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у д 
 спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љу 
ким послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и 
дмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, 
че показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећ 
а корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у ко 
огод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто г 
{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како тр 
од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети каза 
идевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати о 
 кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арс 
 је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад 
тео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је  
не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, 
 мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушај 
ла луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато  
, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не...  
цније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све стр 
у и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сва 
ћа, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледа 
е од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да 
е време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљај 
рцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим д 
ом одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела  
мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се б 
је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора 
а најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили веза 
 Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохвати 
жи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, о 
оји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начини 
о може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо глед 
асладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter"  
еде.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на с 
мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно  
ела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и сла 
рка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спре 
че и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат нек 
{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прв 
е Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, 
оружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, 
лободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овам 
жа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и  
дно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда мора 
јих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светло 
ећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, н 
 срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софк 
ештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, д 
 мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што  
 ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не,  
<p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масн 
настиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тад 
ију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну  
 хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од с 
едино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у н 
а тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе св 
ног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Со 
у њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, госпо 
огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S 
тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и 
 доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали б 
/p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што  
сију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у 
 њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како 
 ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног те 
.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је ув 
е жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне п 
води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и је 
тука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало 
ак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха 
ешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо 
о из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је м 
, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичај 
сто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, 
} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча 
ла.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прсти 
таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се о 
 ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина н 
да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи р 
очео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти га 
држи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете 
ада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са 
 држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, 
 у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узм 
, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах  
че Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох 
 је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div typ 
зда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по  
</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе 
ина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После свр 
ла да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Н 
p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и 
“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да 
ве.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа 
 како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће д 
е, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде,  
е се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остав 
ита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друг 
 када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не од 
е напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима  
 /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и р 
аклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, к 
Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јо 
И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућ 
к у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да  
код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и 
 да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетил 
/p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> < 
ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње 
је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb 
поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за 
ћ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{ 
.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши с 
ом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и  
S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да о 
 пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb  
.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо  
 се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упито 
 је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла,  
је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак 
о.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, е 
ромичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са 
смехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од о 
 јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене соб 
му, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дан 
о слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо 
еше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, ве 
} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса м 
и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спару 
а празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом  
ишта: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! 
 сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачил 
хани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата 
га дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што 
јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда н 
 не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвој 
увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени 
е да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како  
 славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за  
 њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију 
и час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и г 
} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У 
еса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и он 
ираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, д 
, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, св 
ају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић,  
боравља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је  
 ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, ка 
} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле,  
о је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, 
аба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чис 
жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за  
д капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широк 
а Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега  
 и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до коле 
јајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време  
Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим ра 
ву на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не пр 
 дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за  
 мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасн 
у, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће  
драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</ 
} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А  
 клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> 
е од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, к 
и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечи 
а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, 
војени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини д 
 дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и 
 што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и 
е мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кош 
ељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак 
д само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанул 
шта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ћ 
 мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div t 
зирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдн 
терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у  
овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју,  
 која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одла 
али.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да  
Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах  
{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче о 
ста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степ 
, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Ал 
 као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка р 
ве више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је 
е се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, он 
и.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p>  
лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама зане 
онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бив 
ветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нари 
S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је  
е могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око  
и да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу  
, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капиј 
за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давај 
ила наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одо 
ромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка к 
 многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И ви 
лики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се п 
ада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага рас 
м испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву см 
бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> 
лно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S}  
 је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба 
а ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ип 
ељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: 
увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти 
 говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толик 
вили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки 
воју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једн 
 мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и гото 
ве, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо 
 где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то н 
злазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити  
и све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то вар 
њевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није 
 мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек 
а осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, 
ћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурн 
 увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила 
, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{ 
а једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушка 
шље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да из 
нала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да 
, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код с 
ртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке с 
азе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али  
иште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко 
ог тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавиј 
и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и во 
и Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој те 
о падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S}  
 око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толи 
{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густ 
 лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњ 
маљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегну 
 од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, н 
м прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти дел 
 из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али 
а, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће  
а, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку  
сна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb  
е и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој  
после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађуј 
вала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сад 
внику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Усл 
и и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајућ 
 златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је 
ужено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар  
 понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле ш 
 мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им 
ла је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед  
бито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале 
вши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прст 
све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово 
под миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређ 
ечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су 
 свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима,  
 опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао 
индерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је о 
беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око ка 
са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриш 
 опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљуск 
ила соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених 
 слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље виде 
!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка 
 очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, н 
су могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и пор 
ваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре 
вни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупа 
ећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође 
, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тоб 
.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Ал 
 Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа ни 
и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледа 
кав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, д 
воје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када тр 
заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} 
тински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у варо 
ама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....< 
почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, м 
едину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> го 
витим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је,  
о, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико 
ала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је 
ни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђ 
 руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се то 
 Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и  
ивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чи 
окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће д 
у, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и в 
лиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, 
о како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је 
ило је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не ба 
буђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је 
роз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју 
 капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде п 
и у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, се 
 је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући ј 
во, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп 
већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато ово 
.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржа 
халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, г 
ашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљ 
бог намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од с 
ала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је  
ки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је б 
ар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p 
 А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око  
има, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми п 
бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати 
S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео кр 
о окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p>  
лије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица 
, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да ј 
и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови 
 село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S}  
ве време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он  
нат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, т 
толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања 
акопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јаб 
 се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запену 
е затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељи 
два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силн 
е.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је  
нда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и 
 свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и оби 
з сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p 
 знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју ос 
а ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш заш 
ања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зр 
пим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} 
а чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} П 
м баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну 
 ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим  
киних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази 
алог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, 
 да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се он 
им и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и су 
ишта више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би 
 се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали 
чама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагн 
асвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повр 
/p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчет 
 се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, 
ј мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, б 
 уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару 
ашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, по 
додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од  
ило, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се д 
: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракиј 
ша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересуј 
е друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да з 
 прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од н 
лас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.< 
о стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласов 
бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђ 
 враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — 
, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали:  
аквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> < 
 и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још  
зеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. 
и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се ви 
е да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки н 
тварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била  
> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбин 
 за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загре 
за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда о 
има мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе,  
, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне пот 
офка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у ко 
о нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетак 
отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, с 
 и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, 
одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то сил 
н!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</ 
када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој она 
е:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, м 
 Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом 
 друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најз 
а врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење 
олазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље о 
избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно  
ко лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрч 
акад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручу 
а цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неисп 
 водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> ова 
длазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурал 
а, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не с 
екира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика к 
о да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари најви 
 мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди,  
чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног де 
сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га вод 
мо пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чи 
ија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ п 
 њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S}  
о, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, насла 
ова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и 
гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, 
жбу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три да 
х беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се ве 
 по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сети 
је она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држе 
остранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал 
м забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова. 
о, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се 
га живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са 
ђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рп 
ни.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада 
ипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима  
 враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизу 
итог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" / 
ло.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у п 
топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, ч 
Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби 
х шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упа 
разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим са 
 једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.< 
ој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како с 
кнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S}  
очи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мр 
ремирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њ 
 низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је бил 
 разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена ро 
 се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са с 
, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући ја 
срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка ка 
: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане 
престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућ 
хо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом  
се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити 
а је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући  
 као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да л 
код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном ли 
због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би  
, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p>  
лед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p>  
озори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да  
 и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око 
није, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од  
 пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље и 
јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са теп 
оћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и м 
ла.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала,  
, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к се 
амо је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђош 
 је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> 
убљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, на 
 поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, ка 
{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз 
, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спаруш 
 осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руко 
але женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и зал 
аједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од  
шине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванск 
наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, је 
у, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај уз 
ућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да  
 само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши 
н, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећк 
 Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљ 
деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S}  
о да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу по 
а један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак 
але, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене 
 укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Он 
 задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних  
се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и н 
за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеш 
ре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S 
 n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасви 
— Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко 
а ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — с 
и проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јаг 
заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Ма 
у из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаче 
ју како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да  
ама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо 
 немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у 
 глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би с 
{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога ш 
е, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p> 
аније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, 
и, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале в 
врнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сад 
о, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки зл 
јући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на  
да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим,  
ети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; о 
 поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраг 
p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обук 
слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само п 
е зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирав 
о је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскуди 
 на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да 
 <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи 
о, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за  
, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, кад 
ади матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учи 
 И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена о 
а би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не  
м заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се 
<pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем  
лазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, за 
 хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко,  
 Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пр 
е она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али ј 
го ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да пок 
чи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ  
> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих  
оја се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и 
ли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивал 
 да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали т 
 да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S}  
алеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стран 
м, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њихов 
срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепот 
, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици 
нцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле она 
 свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис  
тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима д 
 како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софк 
" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише вел 
аједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчи 
аквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни  
на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не к 
ед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако  
по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n=" 
 чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је би 
ко не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{ 
 види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сас 
 испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, т 
и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{ 
лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S 
е како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у св 
огући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, поб 
а наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио,  
а „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштај 
 да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју 
, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S 
а се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бе 
{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штал 
се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и посл 
 проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{ 
S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јаст 
, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све  
{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно на 
ла силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан 
дости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито п 
само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и до 
а његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n=" 
људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, све 
кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћ 
се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних к 
, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушк 
она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, о 
 овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и к 
 покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо 
и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слуш 
она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допи 
 собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело  
о сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе  
увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али шт 
ијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не иск 
би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би пос 
даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, т 
ућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и с 
то већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући виш 
 што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свак 
како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку га 
боте од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео 
ј Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људ 
гда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из  
ата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта гово 
 хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око 
 поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> 
це! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети к 
њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускр 
а не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се  
 је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему том 
, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који 
 хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној с 
овлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарим 
бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за 
 грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, ви 
м изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући,  
 доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропа 
овао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем 
ио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљ 
, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи река 
 одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једин 
а стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој  
и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод 
о краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заис 
јао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо 
 се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој  
рнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити,  
 био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница  
у своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици 
ћи, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље ве 
у, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада 
: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само тре 
И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи к 
ине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Го 
ар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве  
ругом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и  
а, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како  
лова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да с 
аплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и  
е што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна жив 
нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би 
ао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавци 
осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb 
е био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} 
еца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обуч 
.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима,  
ма смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охла 
 улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплаше 
 целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} О 
мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика. 
је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом од 
а прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причал 
} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, ис 
 рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и 
земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале 
јење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бе 
је хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер св 
о зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она о 
 /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљ 
апији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду,  
, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су  
 прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају 
по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Соф 
кора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{ 
је до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и у 
 да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико 
роза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила  
помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, 
ало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањ 
цу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, вид 
ара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало 
, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и  
 <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу треба 
 тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако  
о тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да 
И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пи 
зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би то 
, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се вр 
 топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се 
 Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила 
ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је 
ући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног у 
} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која ј 
злазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова  
ца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сас 
о је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле ч 
рва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова уда 
 зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо 
хних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Н 
бодивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени 
ледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S}  
 пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, 
кмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући 
ћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од мате 
би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отиша 
Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године нер 
оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју ј 
 старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тону 
е Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, прос 
 данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слут 
оздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо 
д вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова вид 
био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напусти 
најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и тр 
 <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва 
потицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могућ 
198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</ 
да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости 
ићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се н 
и друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговара 
а што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлу 
 <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако  
 од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гл 
и да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што  
о личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} 
далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, 
ад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Ни 
ући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и с 
ема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо о 
то доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, 
већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед бол 
и дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда д 
.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав;  
е волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манас 
, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од  
ве само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним  
саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као д 
ћно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је би 
е горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће п 
оја дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклониш 
> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице са 
 од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S 
но, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка  
ћ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а пр 
и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на п 
у биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених,  
узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од 
остеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша пла 
на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори  
 Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да ј 
е бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била 
 једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ћ 
 она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишар 
њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним уст 
„тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су зна 
ног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је 
ла свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапет 
и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као з 
како радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, да 
ши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на  
мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, то 
ци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем п 
 себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио,  
е Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> 
 а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А 
 кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укоч 
> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка  
и ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више н 
 То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, гото 
 заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне дру 
се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла 
преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извл 
тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, 
 ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био  
 то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</ 
 јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво  
, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су 
ља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чи 
ршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде 
и да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, зна 
S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што  
е јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S 
: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} 
то!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије 
шне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајућ 
ораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу 
лабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и  
мрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, 
с није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она,  
} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није мо 
је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста ду 
ако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављају 
Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио 
окора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На кр 
оњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шет 
боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком на 
>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете д 
 му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна  
 и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљ 
ица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилуј 
ламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његов 
ије, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости. 
 тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка 
ући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и з 
 околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на 
 црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мо 
о мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.< 
у да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, ко 
је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</ 
о он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и пс 
него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што б 
оји су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, кол 
онор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде  
че унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном д 
да неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста по 
, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу  
 га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа о 
S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{ 
тављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на  
руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа с 
чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S}  
и.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учк 
 жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шалови 
</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и 
ом загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} О 
ет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљи 
деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и  
ше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могу 
бише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софки 
 лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали  
е и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како м 
зио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако ј 
иде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, 
че било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неве 
и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло с 
вуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена  
, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућни 
офка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, глав 
Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново  
падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страх 
ацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њи 
 сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и оту 
д себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов ст 
аже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, 
а за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази 
де, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то н 
о, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњ 
 узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему д 
, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хла 
е хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спа 
ским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочит 
чају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су  
о Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после  
} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не ве 
ена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га  
р Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозн 
зме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај,  
елики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а пок 
када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" / 
а то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <d 
какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таван 
ед целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудност 
никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ с 
и, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не м 
опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И М 
ије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој  
е Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — је 
би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и јо 
оже да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро и 
га „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јаст 
а порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, бел 
ђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пе 
ало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S 
е да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа н 
ела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се 
навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасви 
јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S 
а срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста 
 широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{ 
ена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то т 
/> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан 
зиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показиват 
чине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све  
е, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи д 
а му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у дола 
 код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шало 
и се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвет 
опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p 
 прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако з 
за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је  
сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест 
чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, о 
од и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n 
ју на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о 
зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати 
ама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb  
 он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да б 
опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p 
то овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с об 
де само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа 
 их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиглед 
рској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристаја 
 долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, доче 
} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на свој 
еки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по  
у.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p 
</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се ова 
 да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, при 
иком љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето 
д онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ  
 И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање  
дбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо 
, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би треб 
нда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S}  
 кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са 
а да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само г 
ично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га 
а Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста 
ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} 
сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али 
она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, за 
неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на  
о је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши та 
имове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се збо 
ила је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разгра 
 као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а 
е да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук 
 он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, ка 
релим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по к 
едао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, 
на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, к 
 час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи руп 
ћи <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S}  
 Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављ 
а целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасв 
но силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба  
до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и узди 
д до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још  
друму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек п 
о.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то 
 дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, с 
па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродн 
еда, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што  
јом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И он 
и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео,  
не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И 
кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И  
 ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Ма 
след зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од уве 
злагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је,  
ије могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јас 
том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добил 
 виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:< 
 испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито жен 
 хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипа 
рса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за 
ише скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мо 
адожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} 
 баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју ма 
Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук. 
, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је са 
 страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и о 
а, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар  
в на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год ј 
ине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Ли 
капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Ч 
 је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да и 
 волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак т 
 се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, т 
ас, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже те 
 изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари 
о и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигну 
{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у јед 
стивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпозд 
но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто с 
нагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и  
И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али н 
о је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну кућ 
 мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и свето 
еобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме 
амо код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како  
 било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслага 
ке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, вр 
Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како 
 ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и 
ста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</ 
 се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце,  
лашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита 
/p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бо 
самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва  
> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, и 
уче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као т 
м. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не ост 
 је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и  
{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S}  
ш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне  
p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким су 
те у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати 
ама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Ист 
Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, ку 
т некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмам 
се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себ 
м њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га п 
еби она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, 
о, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаж 
по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесе 
 од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, 
} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него 
пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{ 
 остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека с 
лашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно  
ку Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било. 
таву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није зн 
да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, про 
 баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којо 
им.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да 
 срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде н 
ен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи 
ејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шу 
<p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он 
стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде к 
товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заје 
рошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} 
, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека стар 
д за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по  
у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>—  
м, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, зав 
 то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, о 
не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре  
тиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" />  
ек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче  
е по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по ње 
ти његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, д 
и <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечер 
чекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала 
мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети  
 Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње  
 приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...< 
о пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за  
ка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није 
ко опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе  
 страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођ 
а „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом 
стећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, 
е знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, 
а жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у кака 
 отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по б 
е веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зи 
 хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није 
сто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно ње 
око, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на  
шта наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућен 
 нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као 
певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из  
.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или  
 по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а  
Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето ј 
уљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно р 
S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва ц 
ељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци 
а му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, в 
 бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као 
брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, нас 
си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} М 
 да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, 
е чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћ 
 највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само запти 
 чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни 
 овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима н 
већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пр 
.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и  
љине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише  
да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вино 
а, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, к 
</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>—  
ди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али 
 Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да пр 
ј говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га с 
 капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп 
 престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један г 
дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Маг 
да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се уст 
зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n 
ико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, 
 уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осме 
лач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а  
би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како њег 
ква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само в 
 сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повеза 
лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепото 
би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су бог 
 више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и ш 
ећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али  
о се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме  
о колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> довод 
 саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с  
динама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних 
.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, го 
 је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније 
осрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и дов 
а, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то с 
 Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како 
о да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључ 
вала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотери 
 ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> 
 гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у о 
 да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред 
у већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, б 
одина, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јо 
рбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити 
енскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од 
д минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу к 
ен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана 
м слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке 
 разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених 
и и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака пр 
кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва ви 
ени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не  
имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кук 
ио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и 
раха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух из 
итицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како в 
} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, са 
анком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S 
има, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пу 
 сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљ 
снута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је та 
иде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија  
пова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарс 
а гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да 
, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S 
Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред  
у до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа д 
опадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра 
а да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу 
ледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њ 
петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су с 
у, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују  
 да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се 
ан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, з 
да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, 
мори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штого 
клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са 
 раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне бил 
 како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи 
лате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје 
 тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму 
 када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баб 
кин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао т 
ала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не по 
н.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то  
диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је  
S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као 
сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на св 
ела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је  
ају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које 
а што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је  
ћна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без 
а, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је 
увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пр 
 n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закљ 
еше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем 
ом одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан,  
 што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, зн 
е, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не 
Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља,  
у — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој к 
 пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила 
чи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем ум 
т, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, по 
е од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, вид 
S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и је 
чани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљам 
ана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа 
мам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нес 
ан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба 
о.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово ј 
ери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у  
е око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из  
, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а н 
 сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црн 
одбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapte 
над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега  
увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она 
е гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гле 
длазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни с 
 устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има 
ског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>—  
 на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и мо 
е одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађ 
шљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори: 
 Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њих 
је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђу 
.{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноз 
оче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да 
е, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену  
шио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран п 
се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крста 
елих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усу 
 Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула  
почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред ку 
мире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напре 
рана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Том 
а толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја  
ого љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би 
е и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, зво 
им зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога д 
ој при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских д 
 за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглав 
а пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, 
н освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљ 
, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И 
 гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробу 
ом, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да  
и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, тол 
то је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{ 
отећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да 
</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде ко 
рсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је 
је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није гов 
то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закуп 
не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он  
 њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, је 
слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није бил 
доше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде 
гови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник до 
 и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако 
</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида  
 опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матер 
им главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су 
то јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећал 
акар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одуп 
мо они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Му 
изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он б 
а, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацим 
то време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истин 
како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје  
као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад 
инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је т 
, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да саче 
 него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка 
шао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женски 
горе и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се р 
царима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са н 
длу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још 
остеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила 
ћ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето  
гристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би т 
 ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскуп 
 могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она 
љене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште  
, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу 
најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, к 
ово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постад 
ећ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, ч 
на, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> ви 
е жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек 
е шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се унос 
 заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и 
оздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} 
 самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, 
ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софк 
а чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али 
овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао  
та Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као ода 
 он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="c 
 и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла  
е ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и кун 
вукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јоргано 
га нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лиц 
та, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога  
ј посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање 
 Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под д 
а, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али нека 
рнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико дру 
бу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, о 
а собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање,  
 наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио к 
кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећ 
а, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина < 
</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да  
пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димња 
и, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p> 
кови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа  
едајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и вис 
е ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Т 
и, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо  
 слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се пола 
 <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракиј 
езе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остад 
е пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, 
јих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, уда 
имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, м 
каја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи,  
и, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он о 
ирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом 
ала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преуд 
а и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истин 
>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке 
ше је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног 
ара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спече 
ој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо л 
спа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније,  
ишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да 
н, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њ 
читом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, мог 
ојом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак  
ла драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажа 
распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је 
една није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка пла 
зе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после с 
љују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" 
је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, 
оћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат от 
 знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде б 
амо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га 
рнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуг 
још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с 
та, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и н 
ред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — у 
ном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини 
S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> < 
ину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као уве 
то и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је 
вде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, са 
 <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чи 
а ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о в 
у крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су  
ем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим браш 
и кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њ 
>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су 
из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где 
лом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући 
љена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окре 
 собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети 
, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде г 
дозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p 
и.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен деч 
м женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њо 
 и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе о 
својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина  
 стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, збо 
е но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна к 
војкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се 
по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" 
бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њено 
сова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софк 
ране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеш 
ни, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашењ 
ле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се ка 
од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако 
а, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, 
ро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је о 
други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни 
у велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цига 
о гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости и 
 осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од  
 обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свек 
одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе 
е нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није 
а, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта о 
забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додир 
гужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нис 
је јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда усл 
и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у доди 
им плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој св 
ол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано! 
ме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једн 
еду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, д 
 увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, 
сртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу  
своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... 
види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и  
о остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобраз 
лфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на го 
е, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко 
кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак 
d="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле 
ако се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај с 
дости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени манга 
и собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима  
 Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном 
њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} О 
 од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још  
убила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у дво 
/p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа 
одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидов 
ди, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништ 
 гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувенди 
о, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући г 
 два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила  
атом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пр 
а из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да свој 
 била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављал 
орни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово к 
 у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећ 
 на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ  
а</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси  
, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра: 
 пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189 
ога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док 
— Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољуба 
ше ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га понов 
га, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дво 
 сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p 
 ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он,  
 дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, п 
то по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. 
а их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе ун 
лободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p> 
 <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, 
е му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раз 
а куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже,  
n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасв 
/> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко  
јала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, 
трча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пењ 
ладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, ал 
 осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p 
а, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p>  
амести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, о 
обом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дођ 
едајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?< 
код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах б 
} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стој 
ошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче 
S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно 
у продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, ис 
 Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му  
тње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави 
ћеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S}  
ку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропада 
да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се  
 привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, —  
: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодар 
ј, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави ј 
ју.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку исп 
да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога 
 и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По т 
у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, и 
ваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен  
з закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која б 
на сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцрт 
главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и с 
ито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па к 
дбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог  
ста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са по 
собито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе поза 
, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, 
Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</ 
од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухват 
још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ  
осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пласт 
 дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то год 
има и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој  
>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> < 
 још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздраг 
вио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чиј 
 не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се ј 
како се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као од 
к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим,  
 све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изн 
е овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада 
 да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у 
свим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а 
о, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, 
отаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је 
а једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да дон 
 очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који 
 брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S}  
 одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита 
ознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, 
е хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, б 
но запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери  
ваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут,  
као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и  
 баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно м 
 и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога се 
S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{ 
та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А 
 свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни,  
а, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизал 
сно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њ 
ве песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојк 
ђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би  
бијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и ду 
сељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга реп 
чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео из 
 разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавш 
 које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће  
 им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочит 
ше су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане 
 — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир,  
собље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане с 
да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227"  
е и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p> 
е, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о  
га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају в 
а није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосм 
аветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му  
ах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шт 
сено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и о 
 ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим  
лико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће 
је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он  
, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда не 
ао у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо  
е и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочит 
 је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби 
све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послу 
онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав 
ао да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда! 
онесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим п 
не мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — 
ма стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сва 
ја, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом ле 
куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p 
!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод  
 неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тат 
 то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за 
има срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче 
ом лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност 
 на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала 
м газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча  
зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли 
пред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом. 
руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Соф 
а постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толики 
док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да  
а — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала... 
 ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!< 
S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћ 
ело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави,  
а настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ћ 
заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кри 
а се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</ 
 чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјак 
Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплаше 
ли најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана 
арко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p 
 да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалнос 
естати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се п 
ост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат 
у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена! 
ошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S 
и јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда т 
кут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах 
ц у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</ 
 би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри и 
атељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око руч 
о, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> < 
т, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не пор 
{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је 
сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле д 
 то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче  
 њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси 
својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до  
вао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за соф 
.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и 
ледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са  
 сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нароч 
 помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, пошту 
и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде та 
на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околн 
не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p 
, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p 
док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред ка 
мање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице доп 
во али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве 
насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{ 
деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, дед 
 показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, нег 
нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад  
вајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да  
 кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле  
начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ 
 одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, 
вање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако 
атим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, 
дозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да  
тао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разл 
е један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно  
, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим ко 
а је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом ру 
 још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе рад 
е:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе им 
 ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да  
 читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> мана 
исоким челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле њего 
 чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај  
ље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пић 
а за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n= 
ала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нуди 
 на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то  
ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада са 
е, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук,  
што ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="c 
, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> < 
</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно 
<pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући ј 
, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И та 
 <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати 
ек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега  
ло и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познат 
 се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са 
а увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, 
.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње 
мо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у ње 
ићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да тре 
, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, св 
ари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, 
 хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноли 
а виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстим 
љи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} 
ин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буд 
њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао 
 после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде  
и.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад о 
ако они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како он 
одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, 
ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чу 
не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више  
 њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње најв 
 доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи  
е <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, св 
 топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да о 
 оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеж 
приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на  
мо по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као  
к скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ 
војом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која  
{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља ок 
тлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере 
те и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што  
д њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откуп 
уком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и 
ђе допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавал 
а је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> < 
{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова с 
и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таки 
н, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како  
к и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, 
 је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакр 
 је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди 
ини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том ч 
ова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и  
ао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и нај 
цени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшиве 
ву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</ 
 Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиг 
} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд го 
ном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем ис 
стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће,  
пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео 
 интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и п 
ка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у  
И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би  
, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигур 
ке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде 
м, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње л 
то се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њи 
 појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb 
 мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати х 
е што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећ 
на да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђа 
.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи исп 
сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњ 
 поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било јо 
одивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни 
око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сеља 
шкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p> 
а сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши јед 
а, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи 
амо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могл 
 попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвор 
ко стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S 
кој стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хла 
о на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, сув 
а слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стран 
позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо  
и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим  
ћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} 
 који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће 
ј зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо 
ци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што  
ачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладн 
И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и  
а само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза з 
јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле си 
у кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком глав 
ким колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ  
из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до ка 
ве то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледал 
то такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и 
рди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и пову 
а само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је 
ену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као м 
и и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге,  
 великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу со 
 још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где ј 
као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том  
: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти св 
} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и  
ко знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је 
А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи  
колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само  
са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него  
страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он  
разе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном цело 
уда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код ку 
офка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на  
и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину с 
> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам 
 би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе,  
 грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом  
и сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да порани 
више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, 
ћи, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да  
ад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их  
вори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се  
 И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је си 
о, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, д 
ва.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадуј 
расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S}  
а порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа ка 
ајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављ 
Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па  
у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав м 
илук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог ка 
рубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једи 
ле ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} 
Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једв 
 или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чес 
а, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, по 
н да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, сл 
да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви з 
вља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} 
о да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игр 
лом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том је 
 ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
х ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалина 
ка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа пр 
ако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда 
е бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамо 
за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S 
чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачв 
су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су 
.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан с 
без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и  
олико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, 
 Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <di 
аде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све  
боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} 
чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S 
 а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти 
гда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује п 
ити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те по 
 и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пар 
/p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је г 
, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ,  
шта не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега 
ослао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софк 
му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто н 
 што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по 
а дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за  
е да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p> 
у, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није ј 
дговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још  
на бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се 
о.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубок 
кренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S 
 то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по с 
в бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем  
ло још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јавља 
ало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада леж 
ли и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, 
глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка. 
 то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову рук 
 посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости  
 би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па те 
 А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а н 
 сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се 
иста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшал 
p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом,  
највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен 
та она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тог 
ом не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабиј 
тела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен жив 
еђу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у 
 да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А ш 
то бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободив 
 пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и пош 
ене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, рамени 
а би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на  
ех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више н 
га овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењ 
рећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, г 
и као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софк 
вокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и н 
рала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, ниј 
опола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би оста 
оре у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, с 
p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима пост 
 седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље  
 да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какв 
њ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њ 
з крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако 
а погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са в 
 би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поч 
ђе до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пр 
> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га ј 
 који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да 
ала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет лега 
 ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша,  
ла и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да  
оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити тре 
 се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врат 
амо га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и 
мах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изне 
о што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољу 
о, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим д 
ричањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгре 
Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрет 
првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, 
 одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту 
. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S 
ијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу за 
 софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђакон 
аде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи 
у.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо ок 
какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, 
есан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, проба 
ло, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, д 
шком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на  
ила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по о 
, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Те 
е у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож посл 
би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за к 
 већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима 
ад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, о 
е, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више ам 
опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што виш 
довно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје 
ива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана с 
 Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заст 
свим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Јед 
авлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши 
ни, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољ 
ти ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким 
 откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог 
новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило  
ети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, 
 какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после њ 
једно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, 
шћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Со 
а је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће по 
лаву не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на  
а, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Ве 
е, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу ча 
"SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше 
 Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом,  
ајвише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онд 
, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу 
ветом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, је 
онашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, С 
/> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не 
се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и д 
его својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то ј 
све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито 
а умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} 
ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима. 
ок су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од  
е да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од с 
 јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више  
ј Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све свр 
гурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p 
робају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла  
 отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} 
је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра. 
ра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, 
е, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресеч 
осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу  
а.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратк 
>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве 
ћ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али  
су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. 
пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снаш 
сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би 
адовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега б 
 грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећ 
ло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући  
на опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Соф 
и знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако  
олазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали з 
вих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче н 
 му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобо 
SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких годин 
l:id="SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и  
id="SRP19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: наро 
:id="SRP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била  
ала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби 
мака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, од 
наче није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобо 
или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрт 
 поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од  
о свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>К 
у басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је врем 
е ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је 
 последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина 
девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке 
иста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Нијед 
 треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно,  
{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и разд 
 далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одма 
> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена од 
ање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, ник 
да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сва 
вани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају поста 
 их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест. 
 на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њом 
е као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже рук 
осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од о 
 онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то  
оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле ок 
е може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свира 
астурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире и 
лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због висо 
како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не в 
ко њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{ 
у, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, к 
 целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће 
и њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и после 
, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код 
офка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S}  
екох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што  
{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и  
 и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних оч 
 јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки ј 
аба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком ос 
псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да 
еље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором  
н тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да  
ека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судови 
е да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавај 
 ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на ј 
> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око 
.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, в 
од куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај с 
ти, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држањ 
} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причал 
сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да ј 
његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи и 
ад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња 
ко је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, он 
још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки 
36" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чи 
да би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знал 
ка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у со 
ку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка с 
срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натр 
м.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парч 
кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.< 
јне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њ 
не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино 
е диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послуж 
радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Ш 
ви и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што 
арочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада  
га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну ко 
р траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изн 
токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви ј 
 треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p 
амо пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да  
и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча 
 мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испо 
отом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стоје 
ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе,  
о прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам  
љати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.< 
но?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> о 
шких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окре 
пред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсек 
ише уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином к 
наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигн 
ољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда 
и свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу га 
ко ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и 
S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Соф 
климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по под 
сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва 
иде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало зам 
да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! 
 њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> 
дино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође  
онела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она  
поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без п 
тресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и 
и, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема та 
е била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова сна 
 чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изн 
оре, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био п 
чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, к 
реме почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали  
етљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада ве 
сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако из 
десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера посл 
ј руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује ча 
Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, а 
 /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је 
 те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући  
ост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби  
1_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сн 
едан скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и разд 
аних речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се  
пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака 
равиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сув 
је.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим о 
је време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе в 
олу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да ун 
аге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча,  
{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S}  
 Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} 
фка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају с 
авао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ  
е које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у к 
.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом све 
ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зат 
 врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код мат 
ља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се о 
S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен 
 плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе,  
ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="23 
тран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материн 
 она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрек 
е почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њен 
кав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта 
 антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и ј 
ти.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у  
ли у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у велико 
јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању 
а.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А че 
 скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да  
асвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом 
лом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са кол 
да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку 
пасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богас 
оду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе н 
ивелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе 
 своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и 
камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежа 
алост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење: 
ћи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тад 
је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, з 
и себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, к 
ове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шушт 
ста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено т 
 газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више  
ао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена  
овима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, 
{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је наме 
 би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтел 
дове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Д 
ао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, з 
.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S}  
ћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Б 
о, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво. 
ако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{ 
 је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <p 
таде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <d 
, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и  
е на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: 
аспасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венча 
чере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах з 
рва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у  
уте и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито 
 по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: 
е чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држа 
, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тад 
олима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле 
ом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледа 
унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, 
 уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу 
тила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих  
јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњи 
а осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, к 
а почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што виш 
запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, д 
и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне 
е веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од  
тим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су 
аћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p 
је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред си 
 је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</ 
м доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још ј 
ако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко  
вакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и д 
дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p> 
 њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни 
учајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широки 
о на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, јо 
дњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде 
меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} 
ћа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње,  
им прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то в 
т са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто,  
такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше г 
 млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај 
о се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како 
ао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: т 
шено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Со 
актове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са ос 
хте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са па 
S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало  
 су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили и 
да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се јед 
полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као уве 
ипелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих 
укама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{ 
ло кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер 
 по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко цр 
} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер вид 
ћ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу,  
ад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине не 
јстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде 
и, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да зави 
ње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највиш 
 због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Јед 
ен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</ 
су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, св 
ка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, он 
мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гл 
то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала,  
 сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад п 
д сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и,  
 прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила. 
. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то  
з њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета 
ала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвер 
 се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p> 
 заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца: 
пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је 
овима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавај 
ветскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам влад 
ужбе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде 
рве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сад 
 је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа д 
у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет 
да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена  
 Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по о 
 га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула д 
ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да 
сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> < 
да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="9 
ође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, 
ене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да ск 
а се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и с 
ђе.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, ш 
 Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је о 
а оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њ 
 тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио не 
да Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућ 
 оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да из 
давна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротеч 
кије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, 
идивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо 
а тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могл 
и писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна ре 
или они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и  
ла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопран 
укну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељ 
ке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то 
ало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га леч 
и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком 
 њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} О 
е, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У  
/p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{ 
рила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двор 
ма њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када то 
то стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p>  
пресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упи 
а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, до 
и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, зд 
 да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам. 
{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>—  
p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где? 
ољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја  
има, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S}  
ова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И  
n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p 
ода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око те 
од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није прест 
ну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S}  
> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p 
ећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је 
оље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div>  
ење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврћ 
осна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да  
о у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту,  
 прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, 
оме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код њ 
лако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њ 
руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздр 
их грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју глав 
ући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо 
донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџер 
 колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — М 
азгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.< 
асно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све  
и да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући 
ке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе. 
софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово ј 
што пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхта 
 а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек 
ујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож  
ну и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у она 
тресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!< 
ајвећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово коле 
е пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака 
 бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке леж 
 Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајт 
ам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шт 
е јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена 
ете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, у 
ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> 
 морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> < 
а све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, 
ерила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за  
, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, 
ом одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по  
е.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретат 
игде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој  
ла, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнак 
о мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну 
не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати ка 
аве, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шушт 
на.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава занос 
, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{ 
ста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, 
да допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ је 
ирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кади 
поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако 
е <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и ра 
збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда  
ајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ с 
вши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање 
унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће,  
 Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пу 
а га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део  
сећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облач 
 што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње д 
ају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита  
 Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче с 
рачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога 
.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива  
зо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку з 
, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи 
 сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весе 
ије што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до ка 
 одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти ј 
, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као у 
ви, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што о 
енице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом п 
 већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговар 
и, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху  
ни Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што  
 излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} 
у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било 
.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватил 
/p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, 
еде на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настав 
/p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Ид 
е, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дуван 
 и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Шт 
 /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и ј 
р удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу 
крово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва  
ко, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу ст 
 Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде цел 
ез игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, ма 
а...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?< 
че поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут 
 постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој посте 
} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељ 
ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте ко 
баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непозна 
d>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријат 
сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу из 
амој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене друг 
и њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, 
рску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу ли 
 је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да  
p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па кад 
ако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Маг 
та тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајућ 
 толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јеле 
ну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће 
да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово  
аквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се н 
нило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све пре 
игурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко онол 
та.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености 
за.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, од 
} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Стан 
у од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у с 
ој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и о 
 сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући 
 одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младо 
де је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџиј 
ем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да ос 
} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети,  
жву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргну 
ујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— 
а огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како св 
чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.< 
 Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Так 
фа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102"  
е...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је по 
ом већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светло 
упац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запр 
ких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, прим 
колним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом 
ли јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} 
pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослов 
у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, 
вим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{ 
е, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се 
шка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред ње 
, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест  
оји је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гр 
тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да  
ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћива 
се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево  
а брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да до 
ље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могућ 
"217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да  
рочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, до 
гњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сл 
ако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине 
 одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? —  
сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато. 
шави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа,  
е руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у гро 
 тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкиц 
p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па...  
и Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.< 
м, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина је 
 да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему 
а, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, 
> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући с 
које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да г 
> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било др 
не и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да с 
почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испр 
и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p 
 у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће б 
е је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{ 
е нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и о 
 толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу,  
рво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> < 
о пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар ме 
једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати  
} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар 
о“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неиз 
 <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он н 
о овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама,  
ојој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мо 
 од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи 
ти да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јес 
о сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињават 
дужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне с 
 ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што и 
данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била  
Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, к 
сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење. 
у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући 
а тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако  
, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за вре 
 можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице мо 
Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — га 
а онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене  
ћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћ 
офку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све  
 на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакс 
уже, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако 
 се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку,  
е облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном св 
а држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се с 
 да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са  
 виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Свет 
 последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и 
и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах 
промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је т 
кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p> 
д, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано. 
око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и  
 Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по мах 
свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>—  
колико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се и 
сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како С 
им, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А 
у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету нал 
 крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb 
 Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљ 
нити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефен 
и осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра 
о опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p 
отиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући о 
 скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изн 
кве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S}  
а <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и к 
рва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би 
 јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још 
ше узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену л 
очити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, 
Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и уп 
а све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћ 
} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео 
авно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пун 
 почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" 
на када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболн 
оји су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва 
дах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што  
снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као б 
{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежн 
се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушни 
око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слоб 
е, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц 
собито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што 
 престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и у 
све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава. 
 и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекуј 
навала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и сн 
та, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово  
И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба 
девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео к 
 једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла 
 као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима  
руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за тр 
лед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га 
 стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била  
 постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, с 
осити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почел 
 сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надни 
м, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би  
 том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућ 
 више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса са 
тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка  
као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлис 
ре и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испре 
о што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра  
 о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје син 
} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао с 
а због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они с 
 од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S 
чен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164 
 иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређ 
ов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо мо 
уди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да  
 бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој  
ознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио д 
 ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки пр 
ше да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет  
о, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Мари 
 варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хра 
 више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њим 
ће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зи 
а тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав гла 
ош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе  
у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца  
нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући ј 
а би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору,  
џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких даров 
по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече 
уга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински  
долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не оста 
евојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бесне 
ба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкини 
н, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим жен 
утима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— 
— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n=" 
мао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раско 
ли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она 
еговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би от 
то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с 
ђа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, га 
свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре 
ајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој ре 
тац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да с 
странила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично  
ако он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека ч 
 долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због 
аутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће поне 
ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, 
ребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашњ 
 да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да 
сећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ниш 
ене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама 
љина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек 
било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће 
е види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Ал 
 дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда 
са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више пр 
љда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и 
трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала 
ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће 
ше почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да  
на од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође  
рца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње. 
 дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек п 
м порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, 
ајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим  
ла.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у  
ука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже,  
ова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l 
љине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободн 
им Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у 
стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по кос 
а срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздр 
и, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек 
рно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је  
после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што виш 
сто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да 
>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, ода 
авале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео  
а засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и г 
ле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када  
 матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождир 
х зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви 
, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је,  
и поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхо 
палише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та 
ођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у т 
p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са ис 
 поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе 
опусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, б 
могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и та 
готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само шт 
 ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или те 
о светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око кућ 
е падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, дола 
 призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:< 
 на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јо 
бући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по в 
 црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже б 
у тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног. 
 том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда  
 за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза оста 
амо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно  
дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна и 
Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића 
ла грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и о 
м надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, т 
ни, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, ко 
, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи 
/quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изг 
у:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита 
ије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из 
отле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што 
е лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном 
>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте о 
с, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, п 
ти, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стад 
 деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, ка 
p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ 
аво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на ду 
ни, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се ви 
на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једн 
не, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрз 
ући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и  
ену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p> 
а је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне зд 
та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитају 
} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као нам 
 чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели с 
још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} П 
спред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по гра 
за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „та 
 и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да 
ан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаш 
шиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, ц 
такнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушк 
сније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће с 
ном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та њего 
{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, ли 
ван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као  
и почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} 
до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне 
чања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођ 
ута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, 
е осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти  
к, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, н 
ри и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S 
ке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви  
о свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од у 
} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући ши 
више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме 
оље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело 
ти неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди  
ка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и 
де је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици  
ко себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" />  
куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана п 
а широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напри 
 после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, к 
гих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирк 
ајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје,  
штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, примет 
Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело,  
 почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Сам 
 вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори 
највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>—  
.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, 
икада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекиват 
исти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања ја 
ве на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он 
како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно,  
пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац  
ела, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, 
необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположи 
којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му  
.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса 
 се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи с 
а, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И  
вали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Исп 
 се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради слу 
 тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и б 
а дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p> 
Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је 
боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном 
тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а о 
ло Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео. 
И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, изви 
ада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за ње 
 је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да ид 
есе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када по 
 врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чо 
овао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала  
, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је  
ти да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње 
у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле ба 
а он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно  
у: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо 
не остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку к 
> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и  
раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као к 
 им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и  
атере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље 
да јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —доне 
ет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>—  
 за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да 
из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“,  
спратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га де 
тру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и  
одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штед 
и дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S}  
или веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима 
уња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком  
би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и сед 
е главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" />  
је могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворе 
 брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда 
, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тест 
 дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јо 
ареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерал 
све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улиц 
уркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је вр 
, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Го 
ку чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема н 
о да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда 
> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И  
ге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао 
ста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, уз 
једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није 
 их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а н 
е не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се н 
ла у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, о 
он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био 
за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је 
 што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да  
боднија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поч 
ужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, 
ст свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и п 
а као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде  
S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо  
 када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују с 
<p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, он 
ћи шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа  
 само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од 
ито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обр 
ар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се 
 изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у  
 овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда 
носи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала м 
тарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу 
, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док 
 смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спр 
цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с по 
укла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долази 
— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки  
адала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадова 
 кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себ 
 и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} 
и мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали. 
 оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он б 
то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не 
 да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и од 
а само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора,  
ата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, о 
 пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то њег 
а са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пол 
 све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исп 
то треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у  
сти.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb  
 таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквог 
ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући 
 ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спре 
="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њо 
тојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслуж 
"108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, ка 
да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и дос 
тећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молит 
испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито д 
ред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она п 
м погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се  
.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привез 
ио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поч 
онеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нар 
кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да 
 би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне глав 
Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод  
ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити 
 њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) не 
{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегле 
, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и ов 
гнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Со 
иле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније израз 
не оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се 
, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} За 
S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и п 
ио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>А 
њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она ниј 
х је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово шт 
аздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све 
енчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу как 
оји због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појед 
ко и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — ч 
ка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући п 
се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Ниј 
о уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао,  
 снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па д 
е Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожењ 
ђу дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорил 
ина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер,  
ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а  
о у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да са 
оликом страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже в 
 зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване 
га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; д 
 због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере 
ога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би дол 
и пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чуве 
ако да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљуј 
редио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а м 
леда у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, тр 
камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослобод 
д матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад  
кино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, 
>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче 
тирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацив 
ошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да 
не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али 
 био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се  
} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад го 
з комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{ 
врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом д 
е било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све ви 
 једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, 
а светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива  
ако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај  
уним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче ист 
 у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено св 
име и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједно 
 <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Со 
ја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута 
о висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао ј 
 да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у  
 даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из он 
 то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и 
и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој с 
лаве и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе 
о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној р 
и!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо  
ени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он 
оњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије п 
 <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа  
ори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље о 
дајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n= 
исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родб 
 на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег  
е није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обича 
а рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда о 
тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђи 
тити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке 
рабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се о 
 прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да ј 
оди, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда  
е и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како о 
ато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати,  
а му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могу 
мро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи  
SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, ј 
p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а друго 
д њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, п 
рећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели б 
ину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обр 
ке.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове к 
сећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ћ 
мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошн 
дети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подуп 
крс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, 
 увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честит 
а му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, п 
сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p 
 прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа дол 
 би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед 
а, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а крат 
м, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу 
сла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и 
ажара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и  
е знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па ча 
и женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске 
Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону у 
век у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Из 
тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, в 
на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око 
 онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала 
, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би с 
 поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице 
место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после  
ви да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не забора 
а толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под но 
згорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баш 
очаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију од 
 село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује: 
 почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> < 
сташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остав 
реће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p> 
 се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој погле 
ге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем р 
и чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео н 
ићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на  
ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришо 
о испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала 
ива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком 
 вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату 
 се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће  
ан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеб 
и највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала ј 
исто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу вели 
ара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе 
ан, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S 
 јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и п 
ве брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућа 
д, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, све 
 шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Ка 
око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче 
амо јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кра 
име да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињава 
ада дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити  
а, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <d 
чајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва истру 
е.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, то 
" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше. 
а један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено изле 
 избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, к 
о опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S 
о ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, 
у се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако г 
а живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S 
после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом велич 
датих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јур 
каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва ост 
а и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је за 
тер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по с 
 ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газд 
а га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широ 
их, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, с 
собито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле наче 
а наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му п 
а пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве,  
а су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе  
 их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста  
, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака 
ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није  
о сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што 
није и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, ч 
на одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слоб 
 чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су оту 
ако се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, 
о је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чи 
ста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било. 
 подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи ј 
 тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе  
евојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} У 
оме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена  
те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бе 
утра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце глед 
ли и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то бог 
 и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S 
ме.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, не 
ини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и диреци 
их био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је 
ре, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а 
аносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге покле 
аким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру 
на.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна н 
рабрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нар 
оши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом 
рени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати 
гурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај 
ењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде к 
риликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у  
имка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скр 
{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да  
е по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега пр 
 иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим 
 читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи- 
е.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, поку 
тку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а 
, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се  
ме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то бил 
ни, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим у 
нутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло,  
како не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хва 
ш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му  
 њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на се 
 пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше ме 
о кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, 
ија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да  
летку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде по 
ако он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свако 
 не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као нај 
је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И з 
 то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је С 
али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били 
да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је з 
> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише  
 по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна  
 /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих 
езу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкар 
потакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које с 
ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, 
 вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије 
ко слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај мле 
њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом 
ирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко п 
дадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет  
“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим 
е већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојн 
о да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и  
, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу,  
а са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију 
брбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш 
 света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, т 
што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, д 
гле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом  
себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и  
Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, а 
ина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто 
м, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда  
имајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цве 
ека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — н 
а за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не разми 
и, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нис 
, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратим 
е, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад ве 
сним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на  
, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, ув 
тавио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе 
 сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту 
а и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш пре 
 зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арн 
дозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, о 
 изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, мин 
b n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је оста 
не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је бил 
его поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаљ 
е сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена  
, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било 
 како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли 
овикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама п 
 Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она  
ве појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на 
кама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хл 
лете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој  
фка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изне 
тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи 
х.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет ник 
 се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина,  
не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести,  
уцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн  
војкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим,  
прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била св 
благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако ист 
ти, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже 
тити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било о 
ада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздв 
ин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окре 
 сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад 
фки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да  
капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кри 
, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући,  
, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S}  
а корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу гл 
нда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики ог 
ти.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видет 
е, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дуж 
зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да из 
 са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како 
нди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргу 
: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је  
ксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи 
 њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и све 
у не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, 
е као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је  
 са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потам 
бодно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка 
тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та  
 тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је сам 
 ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео,  
, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тод 
} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, н 
} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него 
будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са се 
 његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У п 
о проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, ож 
дајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија п 
ше се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији заста 
е улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После 
ске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у најв 
естише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" 
чекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише 
 месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале,  
 сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} 
горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да  
ми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће 
 у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од 
 узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не мо 
 траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од ц 
о!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу,  
ице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајућ 
чењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да п 
 држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после има 
 за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се 
овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="4 
авши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" />  
кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није б 
е ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само  
ичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био 
а њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва  
 врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу 
 је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о 
 ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада ви 
 устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и 
самске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела 
д њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим 
укала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада т 
плашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p 
а.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} О 
ко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чарш 
и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унут 
а оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађ 
косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита;  
о око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући,  
 А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко,  
ило најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И  
аду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке 
да, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плач 
слетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} 
и, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо  
ритискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p>  
 њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, 
 онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одма 
фки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И он 
ости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће наста 
 смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак,  
, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> < 
 и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик в 
 наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњ 
</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог п 
ити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене о 
S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p 
у: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако н 
>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика 
сећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујн 
спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрс 
{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем ту 
 <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, ни 
} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{ 
аницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко  
е и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да и 
ћи се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="11 
м сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око 
г, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и ти 
истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и даро 
самаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово ст 
19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника 
 него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако у 
иних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су ј 
аљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад,  
аљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега,  
 <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он 
шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску  
да — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући  
о овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених рук 
а пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу с 
ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за та 
 и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он там 
ml:id="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, 
S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко 
ља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празн 
пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом г 
ед куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог си 
е са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спр 
ре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не  
на капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла ст 
} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Так 
 се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова д 
о саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје по 
н ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестр 
 и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не ч 
јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шеће 
да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом,  
а дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због то 
а умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, вол 
 кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од ва 
да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се бе 
и, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом 
, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче  
превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не горди 
ек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном ули 
а којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p>  
 куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата  
 откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А  
Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— М 
 непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако  
е тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу ка 
игурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености 
соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника,  
 око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, 
ст родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И  
ала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бива 
>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувај 
ва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама јед 
ла, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила  
ц и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи,  
и овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац г 
 варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнау 
авајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад,  
 и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загр 
ији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, до 
ава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p 
.</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе 
га, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже  
х одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни је 
који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, ув 
 Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно  
же, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код же 
 могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, 
зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред,  
 сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само 
е, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле 
ју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигур 
 утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. 
.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки 
о, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако  
ене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већи 
е из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било м 
ицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да  
мало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасн 
е“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечи 
 он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча,  
а ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама  
лати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу 
ем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и у 
почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} С 
м наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Соф 
рује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како 
 у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепси 
, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и н 
у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он  
 то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да ч 
м Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи с 
уком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у н 
к била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, ве 
, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да ве 
нем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, на 
и све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по 
дно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим,  
 знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>С 
здржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И  
појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакаже 
, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свир 
та говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави ко 
шта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кро 
Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен  
идесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа зл 
кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је не 
е, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село б 
, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоч 
е“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се о 
 диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: 
 и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што в 
одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако б 
н глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу 
 да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} 
а главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ва 
то девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је 
“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он о 
тно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, ник 
а би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те с 
 <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до про 
 и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се 
{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гом 
ла само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S}  
Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме,  
водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не  
ом пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} 
ачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били,  
о, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се  
увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њо 
и са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије,  
 коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p>  
а тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њ 
дује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што  
 готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично С 
мо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, с 
рију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И 
стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило к 
 му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима,  
ебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега 
ши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав с 
ли седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, буб 
тале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се ко 
сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у нек 
ом са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прси 
ма.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једн 
ресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не б 
ргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе 
ту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешт 
Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ з 
 тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је 
д осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу 
фку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да м 
ужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када в 
ко на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако 
е, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док 
ије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћ 
днаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавањ 
<p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Наусниц 
 погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао  
угодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то с 
евет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} 
шије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада,  
ија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи у 
ући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увре 
ко чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као 
е буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави  
 себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да  
ито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, 
а: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим 
а кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да м 
и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само наб 
чију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом св 
о упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{ 
гледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узал 
т за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као њег 
{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викн 
нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па 
јим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејти 
 и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било 
дскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа н 
шао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обич 
ош пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се 
XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано 
али сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све б 
чке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њ 
ази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло  
ти.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синов 
ки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: д 
еди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> 
а — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог бр 
је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и 
е.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да б 
је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је о 
а да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је  
ла, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а кам 
собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не 
акрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} 
, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, 
покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, 
да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам и 
имка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, п 
 све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих 
 а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно 
ђе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Ц 
ха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пеш 
це низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећн 
на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њен 
, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са 
апије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ зам 
{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједањ 
акве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље 
ећ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Ма 
и ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S}  
јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа с 
идело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављ 
онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и ост 
 би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљ 
ће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је 
ре и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово  
тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало  
 како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим с 
осматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе 
p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом с 
 и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним 
 Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у  
 оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно,  
 он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурн 
ила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> < 
ћ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да с 
 пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу к 
нога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каваро 
ни женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S 
е не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, 
балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p>  
вчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и шт 
 улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све п 
игао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к  
не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро  
орен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се 
, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S 
јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из  
е настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све с 
дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и с 
а се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да оп 
 љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да 
рко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада ку 
и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, 
ут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штого 
тепенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде  
а, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да к 
ато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, с 
ба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сирот 
таје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у 
е дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао,  
" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а 
о, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Ма 
 већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! — 
 га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. 
 — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари  
слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да г 
 зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> 
 уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „ 
 Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог. 
ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да м 
 потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурн 
лашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се 
, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не пот 
адом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволи 
била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" / 
ање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко,  
и ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и г 
 зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би 
ек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак  
еде, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек  
ти, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> 
ену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када 
/p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад г 
 Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао  
офка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и в 
 алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, с 
и нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попус 
уго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо  
, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покро 
ама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само 
кчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак 
лата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, зак 
 онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} 
сна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је т 
диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нага 
от провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није изби 
.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, с 
 тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на  
} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Си 
 у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, какв 
 зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добр 
била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била она 
нице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало 
ко овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе  
 је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод сам 
 а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, ка 
је, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, 
.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>По 
која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Р 
спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се н 
авели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су 
д кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљ 
све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то та 
 његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> о 
ћу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да 
д своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој  
 будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим  
 мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нар 
тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не  
 ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим р 
годицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њ 
у и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, к 
за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а  
вираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше 
уцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и приј 
ш једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку  
 се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, д 
а јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је  
куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше 
ајести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n= 
ку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је? 
капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек кад 
 кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n=" 
ат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале  
она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, 
S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, баб 
 мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да б 
р је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у то 
и трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје  
 виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досе 
и би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и 
самљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што 
чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас еф 
 дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче 
ије имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, 
ак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, д 
е саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сад 
 тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колик 
ако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватов 
ала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, С 
 помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори. 
, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новог 
га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике с 
ђење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</ 
" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју 
 и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, до 
латише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведош 
 лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца 
а се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и 
хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва 
ку, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, п 
а какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића 
 <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без ње 
 тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто ј 
гова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси би 
го као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да г 
еним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да ни 
 младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи д 
то да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би  
ујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пр 
ју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол 
газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климата 
Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао н 
газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марк 
еким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Леп 
 јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећ 
сти и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да 
екру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S 
/p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прс 
 пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p 
ака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом  
>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S}  
<hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S 
ја климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је по 
и час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи. 
испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође ле 
ку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартиј 
оји пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да м 
 кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{ 
цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због  
вљани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења 
" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру 
да своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његови 
ећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела прим 
S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то  
уке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узим 
а.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољ 
 већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново траж 
га, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све  
/p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће н 
 ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као 
Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са  
зали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у сл 
ри капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама,  
 врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде,  
 спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весељ 
чекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им 
ма, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове п 
и се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушуј 
рећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак с 
рага, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себ 
 ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред св 
етле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зу 
> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како д 
разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које с 
риђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је са 
утове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад в 
жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела з 
} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" 
екра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чоха 
ати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова је 
ме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и 
а понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подр 
ибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику 
в у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај муш 
 и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и во 
 изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, с 
ше сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{ 
уцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он заста 
роз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, 
м излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој са 
 и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаг 
А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, 
 и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</ 
почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и 
 по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се 
 А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож п 
гурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, 
} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p 
 не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови глас 
фкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој 
них дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притис 
атварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер  
 произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих д 
призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач 
лазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све 
брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и б 
даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир  
д неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и  
 видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мај 
о, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је  
чито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена,  
чешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало 
рима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при и 
 најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгор 
 служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица,  
у га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, 
гова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке 
шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би ј 
асног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S}  
да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из под 
<p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда д 
>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији < 
све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућ 
 излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Соф 
шло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стар 
мо се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не  
гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо! 
рабити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, об 
и лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у најв 
толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе 
кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело то 
а чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неуго 
раде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи 
цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећај 
на би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у 
 кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож  
етнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S}  
 злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина,  
 с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаље 
слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не  
лико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће 
њаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шт 
знемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва  
 како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је он 
дало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> < 
 — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, н 
и у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води,  
а иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирниј 
ах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештај 
од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном 
се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их прово 
куруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> у 
на.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како  
 и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћер 
јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњу 
мањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, т 
 поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они 
 и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од  
наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не м 
авајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебес 
е, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знају 
гаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа 
роређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на ст 
ље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио 
о прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се  
њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што деси 
> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком  
 при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, 
не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи,  
видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима  
>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се до 
оликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, 
ка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, осо 
 велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, 
акву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и  
, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под 
м жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди 
а горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта ј 
аки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да 
 а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љ 
а трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће нач 
 се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отиш 
 молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти ниј 
рекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и 
 да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да и 
 бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до н 
 нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, 
 дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, 
ју.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, по 
не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом 
 смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, н 
же.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али з 
видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком ру 
у ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> < 
ом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S}  
затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се т 
ћи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и  
падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чиј 
ло згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И 
ипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А по 
, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да 
а ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одо 
његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје  
Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се п 
шћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским с 
утим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела  
а није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога 
 да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу 
 чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је два 
њ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је  
крива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манаст 
о дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је  
ишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она ј 
 памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је  
и, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путова 
акетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чув 
ј је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била 
м чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би  
асвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томч 
, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанат 
_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима с 
 пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица,  
ју, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, п 
ати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад  
бало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није ос 
p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако ј 
аршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, к 
смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих са 
дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклоним 
е се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву  
 њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то мо 
 <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, прода 
рања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке јед 
, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јас 
 читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њи 
 чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на  
ћи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, по 
ећ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хо 
сећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, јо 
о, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој 
са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега 
уља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово ни 
кама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на ко 
е друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им 
 одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S}  
у собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да  
} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је би 
} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се к 
па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе ма 
са им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи  
ла једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Ов 
е добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S}  
утих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгл 
амо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, 
га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га он 
ћ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу о 
 дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче  
е, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на 
ђу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је  
очито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио 
и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се вра 
и, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и 
и унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> 
да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама  
и хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену 
 спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се 
а, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога 
рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади и 
 ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, 
сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, 
ја леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније  
ао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S}  
, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у 
овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана  
у пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче 
 лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чеп 
ђање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима. 
а ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S}  
свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле,  
едати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше  
задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, о 
ве у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се пока 
S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и оп 
ришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичу 
драв, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да 
године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, к 
апија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носе 
 <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка п 
ујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочека 
о толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са  
интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања,  
афана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од 
свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у  
најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{ 
амршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, н 
ако ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не  
Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све по 
да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више год 
ледником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да 
, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро 
 као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквар 
лици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и  
ва је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао  
било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело помен 
.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако св 
мео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да н 
амо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> 
} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S 
иротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили своји 
мештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе,  
толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S 
са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, ко 
оји је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели д 
о собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, 
>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по то 
игурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове п 
деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к 
ћ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигу 
а и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се ис 
свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови н 
ни, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они мо 
е, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб кун 
 отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш т 
и је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кро 
жити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче шири 
ети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још  
 иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке  
S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна 
> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, по 
јући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра д 
е са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао  
и заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} 
ржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари св 
 а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се 
че, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и свет 
га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви д 
ви и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, ни 
м насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И 
ди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој л 
ије туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као 
 не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки 
по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању 
ва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у ср 
о све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа  
која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га 
после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске д 
<p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек о 
чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излаг 
мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапу 
атосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је 
, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на ка 
и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пу 
к по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што ј 
адала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је т 
 туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у свој 
е тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто 
толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешњ 
ила отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јад 
чију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по 
агда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош 
ла би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магд 
е од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач 
е види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и 
е брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде ч 
ио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови 
дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис 
је смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела,  
 долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенск 
вор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, и 
од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на  
а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} 
ку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова  
ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке ч 
обом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са 
 седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видет 
А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових  
шена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још  
асвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету на 
а, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати он 
види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, 
уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипал 
 оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допир 
} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, ј 
ирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту бој 
 заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и и 
о нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="1 
в и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чарши 
воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала 
 није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца 
им димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а 
јала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варо 
на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда ве 
нице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због  
егове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурн 
ојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако 
рати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је би 
 дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се  
ати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке 
> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико 
би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако ја 
лочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала 
 тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих 
ово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама  
кући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} А 
х, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин 
!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је з 
вши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли  
што у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" x 
 живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га 
и је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{ 
ржи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса б 
и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p 
р да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> 
 силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним ј 
а.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима 
 журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире гр 
жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Маг 
и, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији г 
њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће  
 баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да мо 
 поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочеки 
, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је 
ак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погну 
ћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са  
ибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њи 
овек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући  
да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и 
вако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} С 
годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо засит 
 запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div 
немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појав 
S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена свој 
рне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне 
и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађен 
е, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, 
име већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки 
атко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни д 
ћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степени 
и она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, о 
пред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хл 
масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, кад 
д свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткр 
а од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнск 
само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да исп 
тегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S 
 како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пун 
а.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од бе 
, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин 
 је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p> 
љуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче 
што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опас 
дарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</ 
одари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S}  
гњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S 
> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и п 
 ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграби 
ног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка 
.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, о 
{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <p 
} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Б 
овима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, шт 
16" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито про 
саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно  
ако се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се  
и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толи 
— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на ко 
евито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као 
мах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и 
икну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S}  
и, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио  
их мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он  
умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да т 
 су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донес 
поценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обав 
собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комши 
лим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лакт 
упченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а  
ћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себ 
а је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна  
ван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „њ 
је ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан б 
лилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S}  
е више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само т 
а млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко,  
— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— 
није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њег 
лима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела  
е би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те  
угачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поре 
 што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећ 
 нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Бог 
 његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да  
толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да  
даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на пр 
и као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но ш 
е.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о кој 
рији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељ 
ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну  
а.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, п 
 некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сео 
ане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом праш 
има и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад к 
, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреч 
е.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно  
пијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — 
е у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле ас 
а да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој до 
о би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да 
ака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quo 
 ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и кли 
 црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </ 
ј се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, к 
игурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била он 
е жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера о 
а сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је о 
мо знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испи 
 у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није би 
соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> М 
а, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчег 
е.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови н 
газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме се 
ећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{ 
а Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије  
ена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет от 
е није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела по 
о да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су 
ви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се  
ако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком з 
 свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигур 
P19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о 
е све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на  
ост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је  
 старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, с 
му, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, к 
стише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку 
ош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамду 
ако је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софк 
ође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна,  
.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се н 
врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта 
лим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на з 
е, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноћ 
 времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у з 
<pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обу 
ласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку пр 
има.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком,  
лава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до ње 
а кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека д 
ободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би јед 
а одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Та 
ико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала  
 да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики с 
 дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, сва 
ојаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да ни 
 сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да  
{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачк 
 минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и 
ући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво вик 
орила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је ј 
ла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом поми 
ла и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, 
ан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина п 
је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; 
ив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу са 
оја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да 
, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана п 
ад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свек 
дну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој 
убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пусти 
астане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно у 
брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим 
ености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да пр 
м, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, 
е по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчањ 
ју и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{ 
 не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пун 
ина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бо 
а, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрав 
 почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује с 
ма од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марк 
а пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопча 
же повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, 
новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне вис 
ла јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепс 
мори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ  
запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на  
лог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима 
, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеж 
осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S 
ришту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, т 
де је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин пл 
ђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S 
иком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажење 
ту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа за 
осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргура 
а га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртаст 
че пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} А 
и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити,  
начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не к 
 <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилаже 
 њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била 
утим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уст 
је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готов 
би га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи к 
ово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чисто 
одао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спар 
 како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре с 
ицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марк 
ом таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дођ 
сећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их ст 
сећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због  
 се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као  
идно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, д 
а би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, 
</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав трепе 
још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних 
теним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око к 
епсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише  
са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по ч 
и.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и у 
ом седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако  
слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она г 
утавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, си 
 сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чла 
аталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не искли 
у дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му ме 
а што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима 
 ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину 
здигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и ис 
штивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је во 
 алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким 
ишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чевр 
ња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, 
ј ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка кро 
да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, у 
позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима,  
оја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милуј 
тајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи и 
Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отиша 
 тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој  
> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начини 
његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, 
нди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у  
о отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>—  
 таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо 
кренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у  
им јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах 
>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ј 
Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи  
тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поч 
<l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </qu 
ховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једн 
 наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софк 
ељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а пон 
а заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљи 
ио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, 
а.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани прол 
 скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивај 
 само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још 
око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога дет 
врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници 
ви пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се уве 
упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Ци 
ове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама  
 цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, м 
мена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облиј 
ка, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се М 
 тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују 
 би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себ 
очеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, по 
цу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, в 
ста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вр 
ј веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела  
на-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</ 
ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са 
као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једин 
ећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сва 
што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-С 
су еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и о 
јасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето 
/p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да ј 
ко са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и г 
 развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови на 
не амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлев 
ти не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан 
куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњам 
е и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, 
 која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни 
а се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, б 
ом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и ос 
а са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби  
е су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због 
а и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене к 
е са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим зе 
ом, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{ 
идање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на сам 
је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њ 
рећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она 
елику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разд 
у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана пре 
.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јо 
а чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, о 
ло нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{ 
 један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале 
ађеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели б 
-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијењ 
 су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се ру 
, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, знал 
>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу  
 се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему дру 
 потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсиј 
 Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу 
ире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека 
за дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу ка 
врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и 
..{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, 
 невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>—  
у?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— 
а си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по в 
промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахују 
ају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још н 
ине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да  
 тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна 
ђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза  
и се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пи 
алеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто жив 
мам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин,  
, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb 
ори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задово 
се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се С 
ивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{ 
лика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то  
 пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напре 
ко ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати  
преми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупље 
на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби,  
поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким п 
оје су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро  
ућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, н 
д двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети 
већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљ 
вет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, 
а пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака нови 
 први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела 
урно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му с 
и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну  
е испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер  
ећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на  
 први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи  
у.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео и 
лина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То  
} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да 
о и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била 
ћи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше 
ш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као д 
о је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, бил 
} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S}  
 гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред свет 
ре, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чи 
ешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож 
пружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да ка 
рске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и ув 
се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице б 
ршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="cha 
ђе.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он,  
 дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малакс 
е све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али  
колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако ј 
с дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала,  
ви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228"  
спемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то,  
уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Ма 
зишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постељ 
 своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен пог 
 то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и 
а да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг с 
још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли 
м белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смеј 
че до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила 
а водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и с 
и и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би до 
и и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу поче 
у тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне ку 
о.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не 
да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разби 
{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљуј 
 „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Гот 
 више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као шт 
е, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад  
они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Ма 
јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми  
х сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље н 
 доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и 
 не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из нош 
 онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка ода 
 ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још 
 да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спав 
а би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни.. 
она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи  
оменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеле 
ка тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <p 
о и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим 
Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласају 
е журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јо 
 и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И 
дела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред з 
ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже 
развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себ 
скудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падал 
свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбин 
ца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички 
ада је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли  
борављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p 
путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И 
е, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог л 
пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побр 
ни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксат 
ред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису бил 
месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, 
ајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене  
Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и ка 
се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шами 
 бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо  
 оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне пост 
тила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу зак 
Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обр 
њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђ 
 слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> < 
 по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у по 
е да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свир 
 хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање са 
је на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, ш 
уца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, к 
 граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и 
 и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа 
колико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји,  
у од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, м 
етнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала  
а седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала,  
а и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, 
ће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се  
сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, н 
ој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, шт 
око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одо 
силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И  
 који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" 
 беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248"  
 викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде су 
ише шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јес 
к.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пре 
нди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> 
рај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет ч 
ез стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оц 
неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се оп 
<p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко 
> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи 
срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне с 
ћи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито мор 
 кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба 
м и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S 
 само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S}  
нуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна  
ма и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} 
 га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пу 
де како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неко 
ре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима  
ржала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јел 
м суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах су 
то.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за хан 
ли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна б 
о никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и с 
и тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене овол 
и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка 
ија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} То 
у зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њи 
ине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и ду 
о засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у к 
 знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, гото 
а да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа 
том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се 
 пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази све 
боднијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је ув 
вим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се к 
 њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни по 
зила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се  
већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Ни 
рити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, о 
, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и 
е, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали  
м.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— К 
ци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и о 
 око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него шт 
а, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од в 
окаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, 
гу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пуша 
ка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и це 
пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад  
Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе,  
Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Мил 
, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и 
ирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и оп 
 на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог  
на да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла 
нова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И н 
вио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек 
ни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у том 
и, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и је 
ади себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је уда 
зником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била  
6"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири 
ог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег в 
се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати 
 у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S 
јим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино  
стаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то 
а подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је 
венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па  
да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заје 
помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А  
 натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора ил 
г Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек с 
 луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, 
о треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, ка 
нама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра  
, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да  
p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се пр 
фка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежав 
је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и  
 ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би то 
згледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он ос 
уг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми 
рчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећају 
...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као вр 
сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, 
<pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут пр 
ихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S 
И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заб 
з цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом нов 
је, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе свако 
ну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да из 
има њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и т 
 да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади  
код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону в 
ек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако  
ебе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије,  
.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, ис 
та, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече њего 
 да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са 
о, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том њег 
 знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ств 
ки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер 
оче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за 
ље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би 
а није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А најв 
 и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што о 
е, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси. 
испадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ кака 
одоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована  
а: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, уз 
 и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на  
и, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су г 
S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ  
у, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, 
ва јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, зас 
аћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онд 
д куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Он 
 седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S}  
то младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу прола 
јим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала с 
о она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, к 
е да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све 
 год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на сте 
ћ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, с 
срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог д 
>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборављ 
ма на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по 
 Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се  
а испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га позд 
</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплаше 
че ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати,  
као и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само 
инама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: 
ца.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек б 
 су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капи 
.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће  
смех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треб 
p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у сред 
 може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div>  
њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрча 
 год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и шт 
о се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без ње 
ти, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се  
ме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је преду 
бе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када поч 
ом <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав  
ла да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче  
кса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти 
.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јест 
вши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ 
о свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се 
з ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} О 
ћи се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.< 
лико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином л 
дбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са 
о узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} До 
и више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу 
ови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала  
 <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али 
ети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, 
муца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборав 
уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p 
и од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуц 
{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, по 
а, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а ос 
 Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са ср 
ка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! —  
рен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима,  
и његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом  
, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и то 
{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје 
е виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши н 
 Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него как 
друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и  
, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше нос 
ри.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим год 
живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на пе 
 да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини си 
могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред вра 
ишта за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа  
, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S}  
чела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када 
и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију св 
е прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, св 
а, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући 
ржећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, к 
јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата,  
 у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване п 
ваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало 
отаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> < 
{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{ 
е да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, 
то није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној уг 
 ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чист 
а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из  
ла, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није мог 
о да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Бр 
слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љ 
ат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако  
када није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипа 
легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас ко 
 се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Ов 
, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки  
ње разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по  
е!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p>  
Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама,  
уден; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Је 
о није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориш 
нила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; ант 
устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чу 
али, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. 
 не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама ј 
плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и јед 
у и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној  
е жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи 
 обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих 
сто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним 
ити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</ 
ила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскош 
зу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове 
де, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то  
, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе д 
 знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб 
ом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више  
 Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и дове 
ти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је сил 
што, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца 
 морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само з 
} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по ј 
оле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распозна 
кин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на го 
 њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањк 
а одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сас 
 као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, ко 
 би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У ос 
пред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до та 
 пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у куј 
} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је з 
а се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, с 
дозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала т 
ила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-М 
 њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, 
Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка 
фка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S}  
ба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су 
али, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И 
увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађ 
 <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, п 
а, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халака 
ке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пут 
но се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одак 
е да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе,  
n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p>  
е собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећа 
а запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже п 
 сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S}  
иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јага 
и јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских тава 
ући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао 
а зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу,  
слиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепа 
љеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их бла 
 заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена,  
та, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дв 
 да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад  
ка од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела,  
пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки ч 
кусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p> 
 је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и 
> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да  
је догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих  
ог венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се 
ој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски. 
одирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо 
— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је вра 
скош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је 
кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочити 
од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале с 
смехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој м 
већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и  
евају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да прит 
дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, т 
, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изв 
бе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устр 
 је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га,  
урене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} 
сеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватов 
највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмл 
 је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њино 
и.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, осо 
 их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одозд 
и она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у м 
онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога  
дала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног 
моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак  
но, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ска, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала с 
> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, 
 инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи мо 
гушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да с 
 даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али 
са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спр 
и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више диз 
нодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да и 
ча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети н 
 његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и 
многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све ј 
под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, То 
ја се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чу 
ек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће в 
и лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Ма 
 из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S}  
 му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши л 
p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или 
ављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне не 
 се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада  
 би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна т 
з собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка 
се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се 
 брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p> 
 није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бит 
ше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче б 
 пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што 
ла кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, т 
адржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што 
 обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговар 
према, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Т 
ако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не п 
, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је  
задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те  
ним и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним к 
тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више  
иленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, 
лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по за 
и округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда 
јени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још ч 
 је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и  
ликој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође нам 
већем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито нис 
осле нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, д 
ат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како А 
 — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна,  
то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто 
. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизам 
еним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час  
нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујућ 
ерином лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, как 
 никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала 
— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, с 
ш са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овак 
е тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану м 
е се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад ј 
љу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, ста 
обну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њи 
у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, 
аниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада  
у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и мн 
ало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би 
и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође сла 
о поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима,  
аван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брж 
 обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, по 
силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разгов 
ла са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не 
 седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им пос 
> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мен 
ума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу  
тати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његов 
крстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и он 
, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнув 
ала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње поч 
си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му 
 пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесен 
ако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је  
мах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће  
р и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толи 
 софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи 
 пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што ку 
да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо в 
та, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И с 
и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој гла 
{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} 
значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је  
а са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у  
о би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко луди 
ао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и ци 
да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S 
није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, 
 Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, ка 
ова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, к 
но је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развиј 
су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толи 
укаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан 
оче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући с 
мију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска с 
вим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њи 
ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али н 
и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је 
p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигур 
адно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око че 
це запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види 
орства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточ 
 силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад ме 
узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чу 
мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као оста 
 као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго ни 
м и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када  
п узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по то 
ако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb  
а — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не б 
 за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних  
 <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох,  
и, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зат 
отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није зн 
ишта за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у стр 
ед калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих д 
јој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једин 
еш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.< 
и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење  
е оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, 
тајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед н 
ободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све,  
из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p 
а гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљ 
ашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би 
уда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено  
ав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна какв 
ела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било 
она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговар 
се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div 
 испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, ч 
а, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Со 
одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, М 
их чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивал 
квог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи,  
виленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширам 
 хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала 
 и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, бил 
пати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Св 
е и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, н 
о за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још рас 
оси а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до ве 
 из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било це 
 старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грч 
амо да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гој 
, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамље 
лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница,  
увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишим 
, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и прелива 
ао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и с 
ада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а 
 жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвал 
е, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, 
 вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са вел 
...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{ 
: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је то 
ер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што ду 
сењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овл 
ама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к 
дан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно исп 
свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на 
уће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као ка 
ти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је 
сто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недра 
} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да пр 
жеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим сво 
сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, пев 
захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био к 
о клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и пок 
ако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око 
едлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p 
уци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малак 
 над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дига 
жа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око  
 морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до  
, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и 
 моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не зн 
 њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала  
>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу 
черањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на 
дужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љ 
ра, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на њ 
си била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео  
чеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се 
е.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним 
је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и  
 подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Са 
мо треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све 
о иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свил 
о собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, 
, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, 
, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада,  
овучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке 
је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада 
 радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са 
о.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, је 
 па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обеше 
ој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо 
матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би с 
јну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао он 
ново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли о 
а и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну ал 
вања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавни 
да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p>  
 догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар и 
 јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у ку 
е, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И нем 
, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка  
<l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севд 
е би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div  
е, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, как 
авало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, 
ења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно с 
би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њ 
 коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Ко 
И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчиј 
роножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх ст 
аква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И  
 звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као послед 
е око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде 
ви и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека и 
а их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обич 
сеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове  
ри крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут;  
уту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацан 
не главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења,  
101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, 
цу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био с 
разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} На 
акијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, 
а, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због  
 намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од стар 
 сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} До 
и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судов 
арих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући  
 гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом 
онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и  
 Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредел 
и бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ к 
дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово о 
нало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаг 
 села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у ча 
ноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покре 
изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука њ 
јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој 
већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, 
 по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела  
у па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ирони 
да се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и ту 
бе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а 
ом његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав 
лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, 
о да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он са 
нтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио о 
пасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се ут 
роши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју соб 
а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених  
 уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље  
та, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сиг 
 кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, по 
кну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, вес 
ате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред ама 
 кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу д 
амо јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу  
повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће  
, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошев 
аћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње ниј 
 крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, о 
е и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пре 
 онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низа 
у стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне с 
ни зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављу 
кретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p> 
пет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S 
м, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, 
њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком 
колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радос 
авао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајућ 
мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да 
ијући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са кап 
то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и  
 сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у ка 
ије могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке уст 
априка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> 
био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обл 
, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави,  
 куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у 
 се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка 
одрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не  
 ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S 
 седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да  
} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу. 
 Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се с 
 је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод  
олико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је поч 
лашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а зн 
азвијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и 
спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио н 
 смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, н 
ного није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употре 
послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка  
осле.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао,  
ечи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу 
днако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода ј 
 оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико 
у, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, про 
аве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених  
ју отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много луп 
ати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И о 
Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да ј 
ново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку остав 
м остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, при 
ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја  
и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p> 
их излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић. 
се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта 
гунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, 
чију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као друг 
 дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним ств 
 би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљ 
цу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири  
о да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала 
 одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са 
рошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилав 
 да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са о 
наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то о 
ке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто 
ану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да  
се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доц 
ече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборе 
ене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у  
је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугл 
ошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипа 
ревари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубо 
њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим ок 
 само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трч 
то никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магд 
тапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра. 
асно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада х 
ку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p>  
а, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, гор 
 и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа ни 
 не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености 
>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зн 
крај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“ 
никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове реч 
{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види коли 
е пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од  
ако му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од 
 тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни  
ком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће ј 
и и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не з 
и!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња ње 
о му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако пон 
уго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном  
за како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он,  
сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када  
и, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечег 
ко грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веро 
Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала ш 
ха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташ 
праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било нера 
ак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка 
ело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а мо 
се се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по гр 
ако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих 
 неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да с 
ући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он пр 
{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо уну 
} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша  
 је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она 
 виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, по 
потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благ 
о, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у мој 
им белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зо 
рњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела  
и дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат кор 
не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана  
> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И 
ене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело с 
 и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфо 
чком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибук 
сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да  
етка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p 
 да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уред 
до, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једн 
 није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} 
и: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и 
 ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, 
, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки 
S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане гл 
када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, пева 
таде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк,  
 отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браств 
шта не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају  
а њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, 
 ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се ч 
вала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледал 
им би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} М 
вади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> < 
 пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама  
ела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових сел 
, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" 
е да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њив 
ење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весел 
е одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело  
могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> < 
 спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да  
 догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме п 
ц, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су  
у са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми з 
е позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а 
и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао ви 
влуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која  
 од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе при 
пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлу 
 и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуд 
.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из род 
лог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особ 
ти, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са 
 марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом,  
 њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајд 
ада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несрећ 
ивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте 
 тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазил 
шилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то 
им сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S}  
да из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се  
е био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с  
-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p> 
аца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> < 
ди, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и д 
на, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са с 
но чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S}  
је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ н 
, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих  
 никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" />  
ом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по 
 била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала  
а је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметово 
 избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три п 
на ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо 
 сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сад 
ћи болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин 
бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњица 
 су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да 
иленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему 
 си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на г 
стима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као д 
аједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим ш 
еле су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у  
елујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нар 
ма, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним пл 
едно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када 
се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Мар 
озоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост  
ти да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе,  
ао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и виде 
, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала 
прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. 
му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећ 
нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— 
ћа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p>  
она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је,  
о је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи 
е умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, св 
 цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголиће 
постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрн 
упрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата,  
ежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлил 
шице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова реб 
тима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан ду 
размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развуч 
акопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре 
би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним пок 
 као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окус 
прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекн 
 а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у  
количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S 
— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да 
како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и  
донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гр 
утњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и п 
 пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице 
е звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чи 
 његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p>  
, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме 
 шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља д 
а празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око ц 
то још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женск 
че тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како  
ак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од  
стима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре 
искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер  
ојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима 
 може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући н 
лава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, ба 
0" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} 
 како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се ја 
 њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину да 
ва и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима ј 
 Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бој 
ј соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, све 
а новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и у 
а среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са  
пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав вра 
преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више пору 
, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, 
 ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни п 
се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се 
ури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана,  
, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S}  
вучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутр 
оћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хте 
 <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим 
жила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима,  
упавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли  
 уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цви 
 је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила те 
кала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљениј 
у, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и би 
и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служи 
 друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цел 
, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n=" 
а, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то изврш 
ча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са ср 
 тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по  
 На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина д 
тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина,  
у синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S 
 више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткреса 
 на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков  
офка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом 
ком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софк 
е к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је 
крштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота  
! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере. 
клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испус 
на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он то 
жи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови у 
а се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена,  
ој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лиц 
собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била насло 
до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пош 
е одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После ј 
као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим 
беру, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чел 
 колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} 
 на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, 
 ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— 
 „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успрот 
це, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне 
 гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељн 
ну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва 
> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као з 
да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била 
у се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи,  
нијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица н 
кора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни је 
мо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S 
да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало г 
не спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: ил 
ли по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тре 
ченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако и 
ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако  
међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити  
огама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично др 
иба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних 
и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и прола 
 газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она д 
но, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— 
{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и вис 
, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз д 
не сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији,  
 почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела  
Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за т 
 јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала ц 
<p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, ни 
у, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било 
 задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће  
поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и  
ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, оч 
а и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сад 
е и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло  
/p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико 
набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као  
поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да г 
ом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен н 
> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S 
увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окић 
оче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, 
о колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могл 
а дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стрич 
оси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву п 
х шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, слад 
S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да  
 је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је 
 на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му н 
уњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покро 
ом њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње  
огу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чек 
и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што 
 Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:< 
дном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у  
е, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, к 
била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала,  
, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чека 
лена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, од 
е би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срц 
, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци ње 
> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множи 
ју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се ни 
е, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовим 
, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа как 
му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више ру 
свим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, н 
милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дару 
е, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у сво 
ван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Маг 
павала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући он 
, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео је 
 је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — осл 
мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, так 
а му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто с 
тина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и о 
е свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно 
на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину  
2" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и 
>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се тр 
офке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вође 
 да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прек 
 као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, 
пред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, 
била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно с 
 Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер  
} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврд 
 и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, пр 
ћ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Соф 
— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како т 
опраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнем 
ка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује н 
p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и  
p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и  
обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се не 
 је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пр 
акад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јо 
спред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, узд 
 Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца: 
хладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завл 
о у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мир 
о пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, 
но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије,  
 док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све  
ак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И си 
 да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као 
азник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да 
лини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb 
 амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и од 
ј мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка  
ш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова 
и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чв 
ао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapt 
Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада 
а своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети сам 
 свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његов 
х година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући 
 кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај ст 
пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које ка 
 га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, п 
зале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то б 
више га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чисто 
јом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато 
боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И  
ве теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер м 
а руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке б 
а, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад 
дра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежни 
, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и т 
би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале,  
м силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S}  
ча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ства 
ом побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу ниј 
/p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с д 
 држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло  
унцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако неж 
лише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, 
 је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себ 
.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш  
или појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један  
не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељ 
у, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час и 
рно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне о 
лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; ка 
р је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке ве 
ануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори  
лизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и 
 их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да  
јала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, шт 
мо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правда 
ска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} 
андук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао 
мата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуг 
ено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима  
 и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она т 
 За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После  
, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно  
жењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да и 
и чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прсте 
о згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{ 
ачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минта 
очени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држа 
све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова це 
адика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— А 
, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати 
ији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како  
 челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Ал 
и, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну ј 
 ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче исп 
укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечер 
око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стаја 
ему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24 
им и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да 
Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњиш 
ла, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не д 
скакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гости 
е испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одоз 
 њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким 
миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у 
Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да 
соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни 
о, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто 
.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однес 
, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S 
никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула,  
S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече 
м вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниск 
 по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после 
кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште з 
ући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би  
пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На  
кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је ов 
а, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном с 
вати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут 
ко са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набрани 
н, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодо 
и.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачно 
гледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Н 
акованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јо 
а да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, та 
ређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} 
акав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И з 
само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са 
а та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} 
ређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде 
 за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, гре 
 који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде с 
ло испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито ж 
тим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} П 
 се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су за 
екан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p>  
јен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа 
е и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађ 
 Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би  
и да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекров 
м отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркив 
усти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Ар 
хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене ув 
S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред  
и, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p 
ада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима уве 
е за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме 
јање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све виш 
; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као  
лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} 
епет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не  
о, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по њег 
ни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од  
 И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са  
 да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се по 
ила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што  
нији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не нек 
и се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће би 
фка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико  
журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушал 
доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да 
а, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да  
ако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бат 
и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када 
{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је о 
стина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео. 
и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да  
едо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто  
а, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће  
ће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се не 
она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, изм 
е могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упр 
алеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је  
мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио 
де да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер е 
е преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштов 
.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад  
и, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али и 
уњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима 
види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ни 
ла ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених но 
>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили с 
к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела 
да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то та 
 тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако 
урској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је С 
луга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане пред 
арко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око 
 је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавал 
чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке,  
ила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме  
о?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запал 
амо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њ 
х гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела гор 
м, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су по 
ну и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Ма 
 ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свег 
 зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као не 
што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од пород 
ла је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни д 
 крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у свак 
о страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће о 
p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се к 
ка матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала 
 прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује  
ла, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих 
ву мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду с 
, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку 
 изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај! 
то гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувен 
 одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту ис 
 се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не из 
, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпу 
код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, т 
се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, по 
{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} 
 и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем ме 
ечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек ј 
ајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирал 
 како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Ша 
у велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да р 
она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несв 
ти у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и  
латкиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и ошт 
 тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер т 
опло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним вазд 
ше поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полак 
кама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивш 
p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку,  
огатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око  
.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, наг 
бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд вич 
S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина,  
да по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да  
S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом р 
е је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слу 
 и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао че 
ак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и 
 ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима па 
ућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијам 
.</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика с 
 восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све он 
а у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да 
ла намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и в 
е, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек 
{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, 
показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова к 
за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би 
не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из цел 
застртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јо 
њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ ј 
 за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће 
имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по 
оћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном  
тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе 
езе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је глав 
се и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу њ 
та, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газ 
испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, 
а.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот та 
ви, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој 
м! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и 
би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затво 
на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка ниј 
лим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по к 
у биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма кол 
се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнут 
м да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојени 
ленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих,  
 тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не мо 
Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави о 
 од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сроди 
одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица 
ма јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата 
да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, на 
 и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да  
 чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећа 
ући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земљ 
еда, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто пр 
ка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала 
, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она 
и се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута вра 
 пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратко 
и јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом пол 
ли око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај  
о ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла  
лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које 
 већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што 
 обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији,  
ртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} По 
 живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим  
а, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак 
 само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим 
 се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S 
зи ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он 
са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, 
ле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим бра 
тило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чиз 
ен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса  
у, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одах 
бито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, б 
ле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана  
 Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, 
бима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се св 
ће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима 
али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ци 
165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знал 
више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и вла 
ито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S 
} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајућ 
и тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него  
јим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде,  
о и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело с 
о наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко др 
ође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ к 
детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву 
бро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у 
м, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су  
ат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је ве 
се, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p 
ивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је пл 
Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Кав 
ри коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним 
них, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и г 
плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била на 
че истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, в 
p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, 
 у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p 
робуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са  
{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света 
ла би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и 
.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обу 
ве од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од пре 
 да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је вид 
лико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, круп 
Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и 
асно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прас 
ава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био ч 
лика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео  
је свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, од 
 га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p>  
 нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској п 
рила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од раки 
енула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и он 
 неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и зас 
ита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао р 
, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет 
рав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, крета 
 и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе 
уда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њен 
 Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он заст 
 живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога т 
х ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку 
распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p 
аље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе в 
из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још с 
ље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, преп 
лину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је з 
 освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод 
ме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви  
 обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава о 
је волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се 
мо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грд 
, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се н 
Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, руши 
прсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у 
а дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њих 
је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на ма 
/p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их ч 
 да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена ус 
 надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су 
и и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само ш 
ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После 
на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и ви 
/p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од р 
, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром 
каницу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међут 
еме те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда  
 n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи,  
{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежа 
лота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све виш 
ећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у сво 
да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, де 
остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и 
а знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала у 
сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако на 
ром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело 
ово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да при 
о да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, 
за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собин 
но ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и ду 
 свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних ко 
послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, 
пава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорг 
 тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама 
утру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице б 
ама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је не 
досна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" / 
ао загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због 
и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном пос 
оких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у  
 дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и о 
а иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вра 
му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео 
ише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прош 
ади.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала  
ле тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше  
. ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не д 
 себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} 
једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, ша 
лужбе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, кој 
ешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче с 
ину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, п 
 може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим не 
пио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења,  
и, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју 
да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она 
 је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са 
 њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непр 
м, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко о 
устави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, це 
/p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да с 
јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто  
ла широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спр 
м ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било 
 му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у 
изменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што сил 
зе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је т 
а га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са ње 
после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледал 
ободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по к 
орњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекта 
ог силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, 
тара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса 
је, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сиг 
 никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што  
запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навл 
овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а  
сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи 
с свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да с 
и мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није 
 неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софк 
е и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод 
ладожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд 
м отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али,  
 умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али  
гове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде  
, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то сврш 
ији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силн 
е као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, т 
уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све  
е мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком  
нуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Ос 
е, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од 
 је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је 
и и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, 
он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после осло 
и ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне п 
ршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп 
 сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за со 
ој војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади 
ан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок 
68" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није 
а.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју 
ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекро 
, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто  
 „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то бил 
 да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, и 
око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сва 
оћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И з 
 Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у п 
а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни д 
ала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је  
.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек он 
 и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја,  
чом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим н 
њег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад 
 ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато по 
ама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годи 
ао да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуд 
и се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна  
аба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уск 
им селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И < 
 нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ћ 
оле земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек 
и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ћ 
ља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину 
 већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да 
ости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се мо 
ца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена  
н јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређани 
Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму. 
ко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукуј 
љеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изр 
 Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је 
да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како 
во њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних  
а се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих,  
зио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући  
ек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{ 
ше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају в 
еме највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свем 
 кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда  
S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбин 
> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада прија 
робијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци се 
 и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила 
а и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покој 
ући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а  
на, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог 
не и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пу 
вној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и д 
 пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле 
, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару,  
а, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, 
нице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе на 
и, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="ch 
зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегаз 
 страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још ј 
мешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама 
о да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове. 
је могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна  
 готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчани 
о умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечит 
ног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по 
дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружан 
пасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што  
 <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају 
не у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним 
ожда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се н 
 чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p 
у, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао по 
} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на се 
на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијен 
собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрх 
ло се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p>  
у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и дру 
 онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равно 
он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни др 
зе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да 
е мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да пос 
јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољст 
него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и 
Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, 
ак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да  
сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би с 
пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из варош 
стина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело вес 
тосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним  
ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио ј 
у, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, 
 већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима о 
} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу у 
ђено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div t 
и свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попреч 
ку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Том 
а.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На ка 
није изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њег 
е, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па 
зила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући  
, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им 
{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган,  
 силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме 
е, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се поч 
а.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној р 
! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нече 
чито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им ник 
 зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до  
наест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, запо 
ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је ла 
 подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора д 
 и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајућ 
реба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око 
изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, 
је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато  
лим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бл 
нтерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S 
нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим  
 сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи  
 сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S}  
губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> < 
е може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштр 
ци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и у 
држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како 
им виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, 
то!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тоб 
је могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{ 
и се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером раз 
оред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или 
о су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S 
ови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у поја 
њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су 
олико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p 
 као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опе 
его како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигу 
ж ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из 
ом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то мног 
о кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> < 
уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком 
а и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури н 
у били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом 
 удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био о 
 нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским о 
очео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не за 
а Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не 
и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом 
к их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би до 
бичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њ 
и, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су б 
/p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, он 
туда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли 
ер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе бил 
; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође вр 
хови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, 
оћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао 
ци и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ  
, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући  
че у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред  
хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај го 
ан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо  
пињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо к 
т је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некак 
анка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази мате 
 то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А по 
 бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. 
нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га  
по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{ 
 још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или  
с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак 
а чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, ника 
кривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава 
! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очи 
да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— 
емљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у вели 
 младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море,  
} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој с 
скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{ 
ати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрис 
е могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче: 
иво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да  
ку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда  
 како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако ни 
 прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, ј 
ек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да и 
 <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком от 
рећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила:  
ажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама.. 
е басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима о 
о силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни ра 
д ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, с 
да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвени 
и, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> < 
и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, о 
ен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засел 
е чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испу 
е и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима  
пала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њо 
оћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би 
 још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, н 
, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да б 
е онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве 
 и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла 
е дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она т 
и је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да  
 због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ  
p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако 
.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турск 
оносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неу 
осле овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, 
а не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи  
оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и  
ојом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах 
 је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада 
ним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати 
Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се  
ања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сув 
 их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поје 
 ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је мој 
о са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенд 
атером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској с 
а је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, шт 
д посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на м 
 сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима њег 
била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао. 
горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртво 
 хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не  
.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним оч 
 и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој п 
ришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, 
 испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стисн 
ази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет  
а верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није де 
лике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И  
ајвише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора  
И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, ут 
и и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија ј 
е све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред д 
ц, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, исти 
а, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бач 
ко си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва 
ло оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и 
а јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{ 
летку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, д 
<p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па ч 
ваним, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано,  
ио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разн 
пијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више о 
 већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекора 
стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не 
нац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себ 
, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда 
!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде  
у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овам 
своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били  
 ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвоје 
биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и з 
би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најц 
ле дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је 
ивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гла 
 покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама 
ату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало 
ћала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака  
уђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би 
 Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и 
а и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро  
ђајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатил 
а да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, ш 
г, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим  
раснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што  
јало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и 
и, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с  
тима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим сте 
Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи до 
 на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и з 
знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако 
у:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се пр 
ни! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара нек 
Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам 
лопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пре 
азвезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим  
те као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p> 
оликих грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у з 
{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грне 
а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена  
, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини,  
веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила 
 то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи. 
века пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слат 
у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилу 
пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, 
е и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, вид 
 виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет н 
испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат 
руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му он 
тина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркињ 
аћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из 
чито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима,  
 Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" />< 
 <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажел 
ву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, 
ла са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, не 
а грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико  
ли од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је с 
ком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клеч 
 па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— М 
азом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу 
купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљд 
него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може  
х је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долаз 
и скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мат 
зи и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом,  
ује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И  
заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за  
И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, 
родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" 
а, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која  
пцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним 
х ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу,  
о Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} 
и, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинам 
аза своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође 
лав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога  
 са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозор 
ћи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако  
> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изнен 
у наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори  
тер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, 
вета.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>—  
о и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и  
исока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му х 
и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, п 
ила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово  
 највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Ми 
бамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће 
олећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости ве 
 да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд 
чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се тр 
цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши. 
о видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непр 
клецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може 
д Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене ни 
ка усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и уг 
а је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око  
 гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним  
нутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла к 
е смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турск 
другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајућ 
а тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="4 
а није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав дан 
 полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге  
и берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгле 
амо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове ул 
 је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац жен 
ужили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза изме 
не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут  
и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину зб 
љених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њ 
јише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењин 
 би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би  
</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, изва 
ме износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душе 
а и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ с 
И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те б 
ва ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире. 
 Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке 
олази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуб 
оје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се т 
 и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио пор 
 чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, на 
та, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу н 
 одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и как 
о си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софко 
то кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага,  
а од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која 
ега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, 
ха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио  
о, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да 
нију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од 
ише главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле 
ико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да  
 земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако  
 испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању  
одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па м 
га крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— И 
о подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато  
 </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p 
 не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} З 
амо брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, 
ињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам пос 
 увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, т 
 и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетк 
јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два  
и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мил 
чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откр 
а се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада т 
зо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствар 
а раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречил 
брадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје на 
е јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава  
, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису в 
ву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук,  
није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, 
де укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није посто 
 и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:< 
ште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре  
рила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да 
 помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да ј 
о. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је  
ет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p>  
и логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе 
рпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код  
пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихов 
ина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А 
вачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој  
 кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намеш 
 морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удес 
кшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је те 
 да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао,  
ажећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину н 
м икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага 
 знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се прев 
 и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то ка 
ође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И жур 
ка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p 
гући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она заја 
можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, жив 
е.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жути 
 је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да ниј 
етка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље,  
шле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве  
о он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала  
арци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у 
S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лак 
сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопаже 
ео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, 
њава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим 
пео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова 
е било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала? 
оре не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће. 
дела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат,  
падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефе 
ћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} 
ти.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из 
бог другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ћ 
 оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових  
 њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како  
.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је 
м примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуман 
а им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не гл 
ене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> 
лази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову  
<p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одг 
упи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се те 
ако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p> 
 лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што 
к се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се 
у другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сироч 
ћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом в 
а милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера па 
иким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} 
 је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамт 
ако је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењ 
е чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи гов 
е своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га е 
, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако  
олази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, о 
жда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комши 
а шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово ве 
ина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова наста 
ти и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-М 
ери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свек 
очне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и 
када бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут из 
 томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда 
ћу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће  
највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" / 
, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изглед 
 мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, ч 
ад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, по 
о нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није б 
ву слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих ста 
 вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико ј 
иња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што  
<p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти  
обож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је теш 
о да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и 
фкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себ 
 ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато 
и слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с  
е, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ 
овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју  
а, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, 
ке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га  
баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него и 
е је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући 
ознаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хај 
стајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са м 
омшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно  
га неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сва 
„њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цел 
ну, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада 
n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да 
ст сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт  
е се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од ув 
убодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер 
сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па  
ло немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице мо 
пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти  
ашно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе  
када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се  
као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говори 
која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно  
 да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо нек 
 се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то н 
тале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у  
езе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао 
упа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред  
ила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Наро 
 тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оп 
може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног в 
ко јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Триф 
она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к  
шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у  
дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жељ 
 по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај  
осте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије  
 је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може ни 
ве би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада 
оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и нек 
сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једв 
 местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би  
 кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо  
као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, 
/p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би  
и и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стар 
а: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — н 
 исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га 
је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, 
 се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм  
 кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњ 
овим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И св 
{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају ка 
о претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то  
 љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке? 
а.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ет 
о праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, 
године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што ј 
чито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадаш 
не фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варош 
глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је  
ему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздр 
летело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Марко 
е неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих же 
је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме ч 
бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је 
, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефе 
 била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како  
ши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одм 
уне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући г 
ила је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплете 
но и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропс 
дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим забор 
{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одеве 
ко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме над 
само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ о 
како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем? 
е знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S}  
 особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом и 
 тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ет 
жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара от 
брадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S}  
дморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наору 
ше охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући  
пава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, а 
и и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и 
да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог 
не, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле 
о кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S}  
се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са  
 она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздр 
орало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је  
стини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ра 
и али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није ко 
 ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не н 
, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да 
г, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се н 
о јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{ 
као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, е 
ински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила,  
е да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као уве 
 одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим поста 
обро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто,  
у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, к 
а? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме 
 сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непр 
орају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка 
 ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снаш 
, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чир 
ајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као п 
ела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са но 
ега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о рас 
/> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, н 
 је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, исти 
о споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охра 
набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њ 
образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да к 
здигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спр 
мо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механ 
зи, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Прод 
ва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају 
ји, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све 
 се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да ви 
ао остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} У 
га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена уст 
, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли о 
водећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, г 
туда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софк 
ала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивал 
набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште ј 
аменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој  
вог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска р 
 кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, наме 
махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног  
луцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све ј 
.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се ни 
силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао а 
примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива би 
очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долин 
шко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се о 
е даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n 
ко клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и нам 
ати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад 
 дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и ду 
ан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене,  
аје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и н 
о упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само 
рочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с  
ез поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била открив 
њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправда 
ко изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" x 
 сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза 
 <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, 
аде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је  
у Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта  
 <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве? 
сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> 
е.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може би 
фке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</ 
/p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>—  
="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрва 
 види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, 
 све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, ког 
ињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, ал 
ли осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе п 
и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место о 
у почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилењ 
о материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је  
="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као  
 Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те. 
ше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном дру 
енађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по ње 
ствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпр 
о другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S}  
некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се 
де, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пут 
о.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на 
свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би да 
аци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрш 
ва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дир 
женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не ист 
 мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још 
н ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, јед 
изме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, 
 пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овалн 
звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Ве 
т особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кико 
то највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Тур 
 због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње 
велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, 
елек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустав 
о, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бат 
а намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> 
аје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не вер 
ни и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за б 
те снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него  
е је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки. 
га јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не он 
а, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не  
што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљив 
ћ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да 
ареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</ 
ће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много 
 и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то б 
 /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегле 
, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Вид 
нтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, ли 
ожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у  
плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него 
ead> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да  
} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско н 
бине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то 
 тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и 
кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до т 
е покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он 
 „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, а 
амо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе пост 
 њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба  
 кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одглед 
 не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај ј 
! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отвори 
е он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и 
е рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, 
обито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и 
а пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S 
дне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко 
<p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могл 
ено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, жив 
ш — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како т 
ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p>  
амих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је з 
да тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Е 
руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито  
з колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару 
 — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се. 
и се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била  
 половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађ 
ега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p>  
вајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом 
о, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза стран 
олико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју пос 
осле удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како ј 
е, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватов 
="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се  
с, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој п 
ти, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја 
 га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега,  
а старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несрећ 
 да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комш 
 <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S 
 ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се  
о једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и и 
зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје  
Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После,  
е се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се ни 
мна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса 
омири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комш 
рађена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће 
једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међу 
овим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати б 
но „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна 
ини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав гре 
> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се са 
, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да 
из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме 
о да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И о 
јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негуј 
, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око кућ 
ку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећн 
жи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена 
та сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и нећ 
грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није 
издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са ба 
овима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и  
 тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек  
ако сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, ук 
а, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако 
а је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде к 
 се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за 
о зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и ш 
то својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак ч 
е.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановим 
е, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" 
тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта дола 
ти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, ј 
 себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, 
шта, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: с 
е љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Са 
дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се  
мети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ з 
вих, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се  
Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима,  
уђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више негов 
 месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно  
гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, 
да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дан 
едећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или ма 
ико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Ми 
о силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустав 
енскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брат 
горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да п 
ала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као гра 
а је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да л 
иљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи 
Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да 
 ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу,  
просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш  
младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је. 
остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлењ 
а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у с 
 сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше 
моћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, п 
да ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци 
ута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и в 
а, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, ш 
} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом,  
о град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у 
 при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у по 
кидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презрив 
е, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</ 
о вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и даро 
ј, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што  
 као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење 
олико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их че 
е но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе 
 допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она  
почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једн 
 /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег  
е донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, гор 
ри и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p> 
 одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, по 
говарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава 
ко ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{ 
ило пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућ 
 зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба- 
бав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер до 
 осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и  
тање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></ 
ње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продуж 
ласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, 
ти — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због  
 ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је ј 
опчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све 
тва, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки нар 
 родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после служб 
дуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, 
ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, д 
а Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је иш 
 што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили т 
 матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушк 
њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а са 
="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не преглед 
о доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намешт 
"209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени же 
 зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њи 
и, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не з 
 је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једн 
већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да  
 руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p 
м чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> < 
, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> 
од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи,  
а отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис там 
о једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S}  
то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој ве 
ним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже  
, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајви 
>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између ње 
но и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слут 
е.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од 
ко њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од св 
рстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само 
 синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како  
они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко з 
ћи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начи 
 светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене с 
, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакв 
римети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и  
ришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа  
еље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бо 
и свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што  
м ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле,  
 гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и од 
 две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја  
 дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи С 
епа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: 
 је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да 
дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у оч 
е тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</ 
 изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> < 
/> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, оп 
су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више ова 
ук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S}  
ред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер с 
о, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео  
оме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, ал 
них уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни с 
е и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и  
м, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p>  
и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S 
аблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке 
ко исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и ц 
бе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да 
нина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка 
.</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одгово 
видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледа 
ући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, је 
офка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p>  
} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улази 
морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се  
 услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као у 
вориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта  
 ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека  
ну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Соф 
, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала 
 глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по мате 
половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој  
лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса,  
, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењ 
 кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{ 
лас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зат 
ије знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о  
{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива н 
умима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па 
породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој п 
фку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па ј 
ишом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, т 
и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, мес 
дети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући  
ћи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта,  
е.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, 
сећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина  
, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешави 
а када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из к 
знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} Н 
 фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то  
но, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био  
то испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На ш 
ти — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине 
ује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он зас 
 какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиш 
ким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још 
роз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући 
 са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини вели 
а готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако он 
о улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста,  
ни какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p>  
вале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обр 
ро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да  
, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Ч 
 њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она до 
да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А  
она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, к 
 камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Со 
би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавн 
 великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати 
ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве  
задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина 
!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p 
 равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и  
чење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох 
шна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушил 
ба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чи 
ојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и п 
{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, 
 било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха,  
и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то 
а и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле,  
, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и ср 
о је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или 
 ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да  
он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и насла 
ељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко 
 Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њ 
ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче 
има, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопч 
а га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињал 
 да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и удар 
еднако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силн 
ћана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди ба 
 <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али 
сле мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела 
тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а ка 
е колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад до 
 су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хте 
ани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна ка 
ао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да  
Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S}  
S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И  
од којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све 
свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости ње 
мова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, у 
тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а ви 
е што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је мо 
 коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не  
ражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити,  
иста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да ж 
м ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, о 
 поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нар 
 годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више ст 
 на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено 
нства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „ 
 И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за 
 угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а 
дила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и т 
и сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком  
шилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све 
 материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поч 
} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, н 
Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и п 
и и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и ди 
 њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије,  
ћи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам х 
а је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме из 
е натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не 
 сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе  
тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је би 
десетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и з 
о су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пр 
окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо у 
тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није 
} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честит 
 све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина там 
 одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопиј 
Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла 
м толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само  
> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били у 
 <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликам 
p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слу 
омуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се ок 
мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хв 
ут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и 
а пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориш 
 однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџик 
о дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица 
Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и 
S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди- 
амнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и  
се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то ш 
за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред тек 
хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са  
ем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да 
е.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако стра 
 неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову т 
аг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој  
у почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено из 
зенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну 
днако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо зат 
амо она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас доша 
 ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више  
пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="8 
} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнут 
шао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђе 
 пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање с 
ј се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!< 
м топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћ 
<l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако с 
јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само о 
да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а,  
 да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њом 
аткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржа 
ју.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаств 
из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спр 
S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко 
ипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Ча 
вајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе,  
вши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај в 
то, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све ј 
на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшис 
је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да ј 
 је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, д 
к, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и  
 од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми ш 
половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој пр 
игде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се 
а девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла- 
 од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те т 
а послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била умор 
жена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не ви 
 њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унез 
 је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и о 
арложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што ост 
S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, 
у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као 
</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, 
та и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушиј 
ве се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварол 
ликој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али пор 
>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки 
жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе  
ом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јел 
 не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — за 
т, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ра 
 су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, д 
овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јут 
е није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се 
ђује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С 
 лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра р 
ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није  
би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кр 
е јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ног 
p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасниј 
а до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су  
ји се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом 
>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани по 
о продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би прича 
 жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ с 
 молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим  
 и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био по 
 Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} П 
е би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му от 
огу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом,  
А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају 
о, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна  
трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој з 
ло, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз 
зденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S 
чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би 
вучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто ра 
 Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поре 
 бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и 
 ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празнико 
 би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази 
осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута н 
 било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење 
 лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште 
а од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, роди 
 кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му ум 
и његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не пода 
, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и  
 се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет,  
 с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особит 
е ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и к 
ише приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се ви 
 је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био 
S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} По 
а открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да  
 по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе,  
ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показу 
киња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији ни 
 на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> о 
ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чи 
XXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у но 
 како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре излас 
тпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, сл 
епенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> < 
е ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S 
еби.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S 
 једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће 
 јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се  
ер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на  
ог ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала д 
 иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи с 
 и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог од 
 И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише  
 грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је 
нио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пас 
слонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „ 
ју собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Јо 
ка, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он 
 Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово  
околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не  
уку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу,  
 свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, в 
 колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан  
јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично о 
овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељ 
 устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} С 
астављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесош 
 затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, ве 
<p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза к 
="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} 
он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка б 
/p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били т 
сти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрим 
, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, о 
ога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Ве 
оћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p> 
ана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{ 
је могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све ј 
а зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њено 
пом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору,  
не собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрш 
е очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, 
 И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји к 
ека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, 
 Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и уз 
жалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је 
ило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, и 
ти шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} 
сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собо 
вори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође 
 доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом по 
иле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито ч 
де је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом по 
на, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа. 
не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се о 
е нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и а 
на, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том пре 
ла и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и пам 
спасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, —  
ним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује и 
крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је С 
чери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћа 
асвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте ста 
, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај 
.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и о 
им већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ по 
, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку 
 није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим ком 
ујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у ба 
коро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница  
кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испр 
за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање  
вљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплаше 
га што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на г 
је било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мир 
.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде 
асвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по  
и је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да 
 гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p>  
радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог 
то пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јач 
, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако др 
адиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из к 
а виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поч 
е отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је 
, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пиј 
ле, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да 
шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се 
 Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела  
 круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, п 
мска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу п 
алом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајућ 
адости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „в 
 страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа  
 руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, ч 
терији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, ви 
а пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, кр 
многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S 
 мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати пот 
је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марк 
и, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар,  
ли све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код њ 
остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
дело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се 
ајвише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће 
особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, п 
 њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од сти 
ећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе ње 
јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, 
есенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па 
она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грознича 
 Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не р 
им великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају  
а (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не  
ке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој с 
грнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ног 
ма, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</ 
је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и к 
 после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раска 
 од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога ве 
еже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остав 
, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као 
ези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, ш 
ва хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто  
о и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гр 
 не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вир 
м и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и  
реста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред двери 
цније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лак 
1_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше нав 
војом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њо 
већи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису видел 
 остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље  
карца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази н 
алог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу 
је, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром 
омагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, С 
а ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или по 
 зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и  
 док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ог 
ако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице 
очеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њ 
већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина  
 знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, са 
 лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо 
ој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са 
шом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити ј 
иним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и оме 
ду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И 
а је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, донос 
 чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као  
 <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и 
 једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толик 
ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој друго 
пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га уда 
ељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре 
ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго поч 
 себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од  
 страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у вели 
угим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким с 
 још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати  
} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и ст 
тно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} К 
а и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радос 
ез њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, 
од пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, с 
а као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њ 
же се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S}  
, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више 
 радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа ра 
, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера 
ећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима 
S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина б 
кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обичн 
е, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за 
 беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да ла 
 и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљ 
ме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радо 
атериним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и 
<p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да г 
м, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, 
све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Поч 
Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочет 
о око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржав 
што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би  
.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротињ 
о зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду ко 
совку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, 
 изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће,  
силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И п 
дали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћ 
лава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и 
е су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и 
тац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од С 
и, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишл 
кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављ 
ао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у ти 
а је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, 
/p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су 
</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са 
уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима 
чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све 
ло.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође н 
нама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те 
очео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S}  
анесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око ње 
 и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања п 
до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли 
та чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустав 
сио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео 
а на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{ 
сећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и  
ој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом полови 
 <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би о 
 свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} 
чеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу,  
а овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућ 
а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном тр 
та, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друг 
жећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, ду 
талим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S}  
Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је,  
амо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, 
кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онд 
 по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све  
екао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с теш 
лимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште д 
оре и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио би 
поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела о 
под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуж 
 и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са  
ена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, д 
плашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постељ 
p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и п 
/p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово  
> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешин 
шила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела  
 Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен је 
 док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са 
о брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задо 
већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S}  
на крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена,  
е тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполео 
а у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче д 
ијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу  
а тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити за 
 испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које  
добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако 
, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква 
чу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазил 
> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не забо 
изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када 
чка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n= 
чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе рад 
у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не  
 кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па  
та, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубр 
 било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гости 
ка са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње нани 
 не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом гов 
ерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свак 
ину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице 
свим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог бр 
n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слу 
а буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме по 
сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, круп 
 не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокрен 
 длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње 
ребало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла 
едва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко луди 
 крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла о 
е већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окрет 
а се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак ј 
су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на 
поведа и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином 
одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; п 
јући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је о 
су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дот 
а, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али  
адовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће,  
о је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да 
 хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи  
очео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала с 
све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на др 
а са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све вр 
одигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није пи 
иле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, наднос 
згледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га  
но „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48 
е наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да  
криво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кос 
би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући  
 испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били о 
о о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једн 
!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред  
, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући св 
о би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ћ 
ила је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на с 
рата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе 
 што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу 
ојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако 
ла, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане 
S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још виш 
 Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим ч 
 јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако  
 је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљ 
амо ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, С 
е у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане 
ла.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ћ 
о да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Је 
а да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда  
со?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је би 
 долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на 
оком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђал 
ог тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак 
е живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она д 
слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши с 
годарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S}  
се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и  
 Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од р 
као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као д 
елене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато 
ео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лиц 
ику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише  
јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, по 
Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слатки 
ене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и  
 се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, а 
ће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао п 
 и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато 
е и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати,  
ерин доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави  
и све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, к 
ч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то св 
едоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{ 
е тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како тр 
ју куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито  
и „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикаж 
ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, ср 
а радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, ба 
 целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да ти 
ирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с  
тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, најв 
, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S 
на, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! —  
јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора 
>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, п 
друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рук 
зведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом  
а њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да 
унила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је 
 навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од  
 неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела  
до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда о 
вих жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај докса 
се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не 
и, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико р 
аље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих 
горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати 
 од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, за 
лашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, ка 
суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе ис 
рво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катан 
 њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за он 
ма, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом  
/p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви 
послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове до 
м лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију н 
то се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је 
 Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац 
ка, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесн 
а покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти,  
сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и  
уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, 
ту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син 
чев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују 
граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити 
и се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра 
ко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пија 
S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и и 
гу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје 
грејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке 
оново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и  
ирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени,  
атима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по г 
је пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, к 
од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, на 
 сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим о 
а, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да разме 
а, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, ч 
гаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} 
летени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она  
урене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима 
ривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и вре 
то старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и  
стрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око 
ако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати се 
да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да  
азда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, 
} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, 
ишта видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да и 
аше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву,  
ојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено. 
е деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} 
ме, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све  
 n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он би 
и то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, 
адесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесет 
 гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било 
не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него д 
ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она т 
и им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе,  
ући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, 
а припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb  
н.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је про 
ада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрем 
 без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не  
 да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих мог 
по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож  
а је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, шт 
пио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би  
није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S}  
 и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа  
срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од 
И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са 
а чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са  
е знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се  
е, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Ч 
ваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, би 
 лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све ј 
и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p> 
е од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек да 
ко би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарен 
 Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала  
на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је 
 велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низ 
вамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећају 
н, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, 
ој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих  
а саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише 
а су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој п 
та, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући 
плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} О 
 као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се њ 
} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и  
кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крил 
зује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете  
лаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и ми 
их је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од 
ла и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Доч 
како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код с 
ко крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледа 
е, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Ч 
лазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и  
 „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у ру 
, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, 
ао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад 
нај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли 
а.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће 
е“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељ 
, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допал 
 ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их 
деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Ср 
у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма  
че, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и у 
нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као 
ају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изост 
ће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застај 
на.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> н 
да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње и 
и, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да  
кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се о 
к, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грош 
јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, 
да, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком ц 
би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах 
а, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, да 
> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чу 
и, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пи 
м, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И ка 
е су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа 
их.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p 
 доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ника 
 вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Го 
"219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обич 
ким венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врат 
и, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао 
донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да про 
лажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на св 
на све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, к 
ако се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тим 
аба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, 
о прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот к 
не, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног нал 
ругог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних с 
 кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погле 
о се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега о 
свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не 
а бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и о 
пију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске ка 
ра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свек 
д пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође 
 Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина 
шме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њен 
вари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна  
у јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала уст 
бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким  
о се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} С 
 би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет оставља 
и.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и нај 
ђе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да 
, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бит 
де, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Је 
сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се 
имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомил 
о не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму с 
 она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене 
 у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лиц 
ако у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокота 
/p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>А 
 њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи  
вима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то освет 
ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњиц 
у га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о ком 
ма затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо 
издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Сам 
в од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одел 
ви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни стар 
 је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и 
је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како 
ело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих,  
 себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више  
 дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</ 
го спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и ве 
 и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младож 
ије на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из б 
, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, 
наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, 
{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одјед 
о је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" / 
, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чин 
идевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као  
у или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и  
ући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобође 
обито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела 
> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газд 
и мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n 
 у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ва 
прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана  
тале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се прили 
а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свир 
г немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да 
 кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на  
одирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада 
ишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p 
то продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и пра 
е...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и з 
 су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало. 
едно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало 
а склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне се 
 и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ  
на ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно ти 
 говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш  
и више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} 
е на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнак 
она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни  
куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је 
ли других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, 
тају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила ка 
 док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса 
вљала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се од 
тати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И 
руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је ј 
ада се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S 
 око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Ни 
силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и ч 
} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што  
бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све.. 
е гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена 
а, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покр 
цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још  
крчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} 
би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на  
свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, 
чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија 
 већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} 
ла у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због њ 
ти и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије б 
арђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задов 
утра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p> 
икада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и  
, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али ј 
 То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је М 
ож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ћ 
 а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највиш 
реним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се прибер 
 непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, св 
да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане ч 
— Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу 
и о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на  
ом балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кров 
пуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа д 
ркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкам 
еживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би 
ишта са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што 
е још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје 
у само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једно 
ли бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити,  
екну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење п 
и!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе 
 дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S 
када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задирк 
ће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још се 
је.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и  
се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је т 
х заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и сна 
стане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је о 
ивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је ос 
арошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, к 
</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, 
шавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала.  
ја.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу  
још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али  
вало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као шт 
равати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу 
обито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у от 
знојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и  
рује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће 
а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како,  
ујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове 
су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, 
они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и  
ине наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред из 
и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пуст 
с волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону. 
} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и коли 
Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудил 
 и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима,  
ква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она ср 
ом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — осво 
 не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује  
озго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све 
 се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигур 
са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на сред 
илука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено 
 и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И ка 
ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а  
 сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све т 
год му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не п 
 донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођењ 
 им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, зна 
ју се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S}  
, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, 
бог тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се  
прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, ча 
ли се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугод 
е к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што  
о када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још 
згу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се 
разу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софк 
ова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити  
 патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или  
 она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са ку 
{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах  
има још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томч 
о јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да ј 
ниног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, от 
S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло 
ека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да л 
 та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљ 
не, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза 
трну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не 
 од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима 
 овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по сте 
ћати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој 
н је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазн 
о рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у но 
едок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, то 
, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко д 
 говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S 
ак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а 
га, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно  
 је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је доч 
 то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; 
 увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећ 
орелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге во 
} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је  
леда, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{ 
хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а 
беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу 
Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и 
атерино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно 
"SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад п 
ође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, о 
ла Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим ч 
и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није 
мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S}  
ви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, 
— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Не 
Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Со 
би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све о 
а све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућ 
а шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, 
да већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојач 
упио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењко 
{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна 
е снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађива 
сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала с 
е све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају не 
Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедос 
И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покатка 
тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и 
ојој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осе 
амо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога:  
олико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе 
је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, о 
прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њи 
ли мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, на 
амота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било с 
почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овам 
 Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поје 
јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} 
а, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед полива 
се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А гл 
 осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, сво 
о до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од д 
све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особит 
30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговин 
 би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што друг 
Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је 
 руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћи 
се Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први 
ма, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне в 
де, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса  
леко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њим 
урно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ва 
, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али  
Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као ш 
ада чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са с 
је толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је 
пак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, 
а нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљен 
 да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од род 
асу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то  
 све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора  
це, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црне 
ада сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ћ 
“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући к 
повали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке 
ем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном  
 покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, ч 
</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по ше 
ђе, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се н 
о да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што  
долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), 
вета, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је  
ко годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац 
рњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у ва 
pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са 
се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" 
о.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично н 
рећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и 
S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви м 
 кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито 
и се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотр 
="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнак 
 више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигн 
мама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима о 
о од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, 
шки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико  
петом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том м 
е и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и  
p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцка 
ју, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би би 
када таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што 
е.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата 
 се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издва 
гуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму 
ва, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкини 
 <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар 
е одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда  
је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме  
једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовск 
 равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу ј 
 кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће би 
наш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како б 
ог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи а 
ије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њ 
еднако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео се 
у ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки  
, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све б 
а туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — с 
ађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n= 
и месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати 
их уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама та 
тку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све за 
о што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку о 
 што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радос 
и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Р 
, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све ви 
ског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вра 
им се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китк 
ао да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, 
е!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више и 
и мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим 
, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет 
b n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да 
ршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујн 
љубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што лу 
а алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како с 
одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њих 
.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемир 
е мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње 
а двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страша 
 алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се 
ћи га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p> 
то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају стар 
и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пош 
ли тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осе 
пет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење  
ошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, 
ке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се 
ве више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Соф 
<p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, уви 
ом косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, к 
е велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила остал 
ом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати 
ље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено 
ријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале  
, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, к 
ма, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да 
от и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праска 
/p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S}  
а.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, ка 
у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а наро 
иметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" x 
неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно 
.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови 
" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p 
ка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радо 
 шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подрум 
да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{ 
ирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика св 
 за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и  
ше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање а 
ибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехо 
ао неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да 
ће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо  
се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родб 
 стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Со 
 Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа њего 
на желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак 
је доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као ут 
асапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући 
 више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није ост 
 ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на  
р вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабра 
о, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним к 
} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И ка 
то је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и 
ио далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако с 
, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом де 
а води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом изл 
 се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове ж 
држи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не б 
о стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеш 
свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да п 
ка соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе 
офка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну,  
баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, прич 
ласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да б 
ила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим на 
твом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, н 
вне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се  
осте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у и 
среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи 
 од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала как 
 се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће и 
.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А ј 
и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Соф 
саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би ј 
и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, о 
све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, 
ти да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све 
<p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволик 
о, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном 
је било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме ча 
" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавш 
с јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој са 
.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики ј 
дмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а с 
осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се  
ког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвоје 
ао улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Чов 
еле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа,  
них, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и 
е усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала 
не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би ј 
 види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у сре 
, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила ужива 
лепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући  
, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, стран 
и и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се д 
аударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га по 
екар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на пр 
ако му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то 
 га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што 
<p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из верова 
/> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у  
>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од  
 да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао,  
>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба С 
една да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе. 
бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, поче 
ило од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршиј 
ичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За  
на неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај н 
а почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би  
рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену р 
 него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ов 
говори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово  
, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бе 
а, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и 
.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у ку 
е у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насме 
у са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне 
> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваз 
току за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, по 
јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она,  
е могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише уг 
 сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да  
о у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако оту 
 и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи,  
е њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Н 
ању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу  
</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заг 
еђе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво л 
 мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо 
сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији 
спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те 
 цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> пој 
су.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> 
ла; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Ма 
а ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очев 
су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је 
 пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њ 
ом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S 
узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и  
пијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним из 
комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У куј 
свим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту  
здух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <qu 
релим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у 
брава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p>  
ш себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим разд 
га, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме 
де стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> < 
ђе.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се о 
е нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам 
 је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{ 
Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ ј 
њање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не ос 
, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све ј 
ечила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада  
 што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, 
убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да 
 поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, го 
 креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса 
офка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није над 
личје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а с 
дале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и ч 
 што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све 
ајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су ужива 
а и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи го 
 и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне 
о ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружа 
авало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све 
ато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>А 
све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и ка 
је истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде разд 
не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој 
оји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу 
е још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које 
 ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само  
кад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју к 
ада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада до 
лаве и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> < 
кањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркањ 
ихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, 
офка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и гор 
како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба пол 
ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке но 
 се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он  
 <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Со 
и хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да т 
, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што н 
спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да 
свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ра 
отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе 
жи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету  
ак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну: 
зао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S 
јгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, 
 пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак 
 тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће 
 како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спре 
огод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да н 
к сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране 
<p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајд 
а се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у  
 својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не пр 
абећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то  
 тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено  
се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким  
 рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис  
 њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је  
уђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ос 
да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ак 
 то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако  
да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је р 
дначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све сл 
едао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и го 
дости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у но 
 те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат ње 
 махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањ 
ода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у 
ста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> р 
трдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт ц 
" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигур 
стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање 
ом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, уз 
ја.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати 
сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата а 
са, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојен 
тара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко  
, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са  
ести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, и 
о већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време и 
је су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уст 
 у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а 
воришта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве  
укчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињ 
а обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, г 
 И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемирениј 
јом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле зв 
ледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по 
устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и  
о.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако  
о ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од ба 
ист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну  
 зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неко 
ма и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, по 
не и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица. 
али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелод 
љачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одгово 
S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бе 
нда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћу 
ељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, и 
о се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те 
ући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је 
брани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине преста 
на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефен 
обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће д 
, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада  
ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S 
р, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре,  
а.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и ја 
ти, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку,  
полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже 
ади.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то  
ибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ног 
шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од 
ло да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се 
а пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да  
, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S}  
оћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно од 
олико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у  
себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и 
и, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздра 
то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, 
слугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је 
тављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу ниј 
паствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или 
ла каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био споје 
ојима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке 
ађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како с 
 забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да 
ева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећ 
, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{ 
<pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Соф 
 презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом чел 
ази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и ис 
{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се  
се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће. 
ао нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десн 
бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Ко 
 напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је  
мча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и с 
рају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, си 
она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{ 
/> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кут 
е стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер о 
е руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи. 
а Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку н 
/p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изне 
ња, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је за 
 чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> < 
и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја виш 
рац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак  
више, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде  
ше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убић 
 оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју 
игла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва препл 
ним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, 
арање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренер 
и од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији  
м свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање ш 
иру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то  
ди, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, 
оба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, к 
како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети  
ачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом  
а узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак ј 
роз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, посла 
оклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Со 
тељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то њ 
S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прв 
оже ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p 
естрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, с 
пак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не?  
стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога 
ор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни 
алих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде 
о.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никак 
да би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи  
ћи шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила с 
а се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији  
а свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов си 
призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И  
м венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p> 
ке лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато 
т свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се 
атко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} 
фчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочи 
о је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово  
а хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као н 
аодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче р 
{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по 
видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживају 
је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ни 
 хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остаја 
 Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! —  
донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— 
ет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понес 
че и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и ма 
и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, 
 ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јав 
од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим пр 
вати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она,  
а гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapt 
јала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од 
јева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саб 
 сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамље 
с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где 
 осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази ка 
зницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ств 
зо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави  
 како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p> 
у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне кућ 
после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колим 
 гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме 
то и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —зн 
руг оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види 
ложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, с 
а.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{ 
носило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркв 
би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала в 
само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, поко 
, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш  
 шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада пр 
поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека зм 
 толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим х 
несе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као 
том руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осе 
, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар  
ала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње сте 
бичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили 
C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше п 
га спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али к 
пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан,  
 су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису н 
ала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као  
спред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на с 
бегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега 
и скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се зн 
римају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала у 
сне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А 
 овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, 
кву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се ис 
 исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу  
опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и  
 остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени т 
све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и  
омшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући как 
лашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се  
недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Со 
ка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> 
Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јор 
 тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особит 
има, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и 
у, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се к 
говор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо 
ела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред 
вши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изв 
вати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскињ 
ког купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком 
ла је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци пр 
м изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чис 
ан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући с 
 топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али с 
иганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће д 
чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла 
{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ 
довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема 
ти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламе 
сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако н 
 n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и ова 
 силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поч 
почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на с 
роз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешен 
је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по с 
ила стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вод 
у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поч 
И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров 
сту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је 
 прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни сам 
 из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијал 
вако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, исп 
 Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, 
их зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче  
адно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, из 
дрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар 
о трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само п 
ошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, оки 
постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S}  
и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда с 
ко злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив  
 од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је д 
лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ 
ло светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, ко 
а и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више п 
ијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секир 
 и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена 
тава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога о 
спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, к 
 допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата. 
Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија,  
дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица уст 
о год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што 
} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто она 
ило тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од кам 
да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толик 
} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А 
 — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима ни 
ћи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и о 
ајгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што ј 
у умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак  
n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није на 
и, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за 
орачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хук 
 сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело 
о одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а  
ије надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери 
како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њо 
 са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи  
ије мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, ус 
ка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми 
ног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и уз 
 их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због 
неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у но 
тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде,  
е; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него  
Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, ја 
S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке ч 
њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимшир 
n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице  
уда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је чес 
ој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија  
олена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како  
м, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мра 
ци и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму,  
још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му по 
учене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, исп 
 ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима  
ако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз 
ане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу,  
и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкоље 
о отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали ко 
 отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљ 
још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути 
 <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним 
p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умр 
 на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патос 
биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћа 
и су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови 
право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах б 
е тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на д 
штала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће о 
у.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда,  
еким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде ка 
а је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И з 
и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан б 
нако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дањ 
туда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влаг 
уђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рам 
ви?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо 
>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отвар 
седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко 
кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се пр 
рваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S 
и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеш 
пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у п 
 Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без  
ио запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим  
би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, 
куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ би 
олико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео са 
 да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Соф 
одсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младос 
пећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећер 
 били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало 
редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школ 
и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дува 
е јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у т 
поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гроб 
 нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије 
га новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Т 
а и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по 
има, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали речен 
евојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана ми 
кође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да ј 
тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратки 
 ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим  
>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у  
ање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са 
гов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихн 
ина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, кол 
еде и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него 
о ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздиг 
у није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрв 
а, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере,  
их свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма  
/> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен 
, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обу 
бе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особи 
 Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косм 
кале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се весел 
/p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој доб 
 заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу кап 
да дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је 
ело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске так 
едино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали  
м себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S}  
маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове по 
еднако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p> 
већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као  
м, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати нов 
у!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Госпо 
нда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глув 
м Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{ 
е.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима,  
гор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па 
р то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки 
 иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде как 
ко се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута  
 ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S}  
а се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> са 
а изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“. 
о“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма 
ђе, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђ 
ла, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, је 
амо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина 
и и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Х 
астуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет 
ма, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко  
о, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама,  
деле њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као  
га иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом 
н није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцев 
шао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са  
ала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, ка 
ко нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како 
тима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>Пос 
м деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ и 
 сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој ти 
е догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој р 
ојих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву глав 
баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> < 
 уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брач 
81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живет 
еле су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дош 
еном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће он 
ла како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући 
о, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, жени 
/p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p>  
адах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити ми 
а не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p>  
, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</ 
 собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p 
аз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима,  
што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала д 
 одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на 
ени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и ника 
 сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пи 
2"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар 
уку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знај 
> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле у 
 се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, 
 око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арс 
 косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су ис 
 ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да раз 
„вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, д 
е, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која је 
вих, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у  
ко да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде 
 како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S}  
у и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb 
ле он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће 
ких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обо 
е женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и ум 
 прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у сви 
 обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, пре 
ке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала кој 
ачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело 
 и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, 
офку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша св 
уље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обич 
а нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у нек 
о њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: 
Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учи 
пије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима з 
ута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није 
учене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да 
 хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече л 
 дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су 
а да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S 
/> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у  
кина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накити 
на по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старин 
 мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загас 
е год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне м 
вама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог  
ја су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном ог 
 што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке,  
ске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са пре 
н занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамен 
 одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и и 
их бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене с 
иже вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојениј 
то можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чи 
 Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и гот 
и ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла 
 са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што 
и чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Ка 
ра, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једв 
 <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се о 
 деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно р 
е спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да  
а би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шали 
чи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука  
и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне  
и се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши 
 ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно 
војка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но 
једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="ch 
у доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и гос 
примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поч 
Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, д 
оме што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у 
 слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у 
 који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издр 
ред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</ 
е више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове,  
а и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испун 
и, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако н 
морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред  
ском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се 
ју! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци св 
оворити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не б 
адно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> < 
у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му  
јише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њ 
вши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом при 
 светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, мо 
 да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из ком 
ање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда 
то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за к 
а у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући 
ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песма 
ила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија. 
 са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били 
ису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој сва 
да, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао  
, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да бу 
о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свек 
 испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p 
сата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донес 
, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређива 
селе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди 
рва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се  
ли су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућне 
рунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Х 
ле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће с 
велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца 
еба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. 
узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампар 
 <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико  
ју тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Со 
нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као  
и да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који  
!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да с 
, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо  
е како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче с 
а, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гл 
 сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједин 
се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде рукова 
одније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су би 
 <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p>  
њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цел 
: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се са 
к.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p>  
о да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! —  
зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Ма 
а да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, д 
а, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи  
жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње 
 у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чу 
е овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком 
} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим  
S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с у 
 свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресеца 
очињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, 
вирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара 
 се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред 
адожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџ 
њи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, ов 
ца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда д 
{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не 
звија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их д 
оче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, 
че округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздрагано 
ру од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, о 
њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, 
Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене гла 
ламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџ 
расла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, у 
препастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа би 
ечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женс 
ао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало бог 
изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединст 
ко на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав  
љенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога жив 
 чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су  
ову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изр 
о оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од мате 
 Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша 
 под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што ј 
и, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирко 
 — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће 
се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило,  
д огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од свој 
вори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима  
д старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у нек 
пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осет 
 Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И  
почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свучен 
набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер с 
равајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би 
иделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасв 
 ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не  
 који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за с 
тава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S}  
ило жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дв 
 збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пре 
а морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њи 
>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Соф 
на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући 
 сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допира 
ослетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газд 
 видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзир 
и у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених р 
рат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отп 
знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно 
 када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, ког 
ошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту,  
о, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме 
о.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда мла 
а да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затв 
n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих г 
.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећ 
, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало ск 
ед њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се ут 
здвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледал 
етним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, сит 
но велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p> 
пред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гле 
сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намеш 
 по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} 
оким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог  
свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окре 
ену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама,  
етљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n= 
 је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила  
 више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} У 
, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га 
имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадањ 
е, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је 
 улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада у 
узме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац  
 своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и д 
о и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} 
ла, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње ја 
дан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то би 
е, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није им 
ше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нар 
њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био неже 
х снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом б 
 толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што  
олико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, 
ође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од м 
Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би о 
руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет  
есме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ  
болан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и  
о месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распу 
одне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову р 
погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом р 
спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; к 
ст, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а 
па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало 
 од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице и 
допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за 
ревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, шт 
како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене ма 
 /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да к 
зући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би М 
ог тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружн 
у, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, 
че да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што ниј 
 ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и о 
 почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, прин 
њиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лет 
тави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одго 
, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине  
нало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удов 
а мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња,  
 да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она води 
ла тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да н 
пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали 
о, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од  
ености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и 
е осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад  
 седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло,  
 двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, 
раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена  
 би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме п 
њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протум 
е да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно  
ећ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{ 
, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао 
 су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња н 
 није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу. 
чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заис 
ећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те св 
ко, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене г 
S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, 
ћ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки  
и у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико б 
 трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га с 
мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и 
чице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуг 
ко би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољ 
астајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени о 
а би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девој 
е око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би пам 
но ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ов 
 и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p 
 није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитк 
а већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, тол 
е.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из со 
не удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у  
ла <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима б 
о више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је св 
у.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозб 
 се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знају 
тери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи си 
 Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од ко 
у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле 
 У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и да 
 И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта 
највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, д 
ти; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чув 
оми.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о  
 она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је  
ој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана 
на, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није њ 
енди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, г 
о одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, 
бог срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, ш 
е по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога 
т иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји 
вама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S}  
ила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А  
ештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ нае 
е виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а п 
ботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспа 
 и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као 
, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца,  
ујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, к 
, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке 
дгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је 
му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко 
да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда о 
ни ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом... 
 <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она ч 
 над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер д 
ћу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником,  
ма на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих < 
Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као 
тварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, и 
орао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после о 
ала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се п 
ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборав 
 поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртв 
 све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле,  
>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по  
 зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да в 
ено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да 
не те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и 
убњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, 
зио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око  
ав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку  
тлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа 
у Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по го 
е потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним 
 и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким 
уре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узд 
преми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> < 
о, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, ка 
адају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Циган 
овац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се н 
отовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{ 
 са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он т 
селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb  
а брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пи 
о ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сув 
о Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и г 
ере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и  
еле би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина,  
ма да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење 
} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде 
 страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица 
шта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Ов 
 њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И з 
х прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, 
са.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и  
мро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се 
ко пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је им 
а.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње,  
овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И к 
хајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојенос 
 о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и кој 
и мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, ко 
ећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком з 
ши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Ј 
у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва доче 
старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p> 
 малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и  
е мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу н 
баци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености  
Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допус 
ту, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек б 
имка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прела 
ила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале у 
тари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жрт 
о увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући о 
сто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред 
 снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у в 
његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном  
 једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, дог 
е ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда ни 
је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка ви 
еднако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити 
<p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећ 
вом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре 
и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као ко 
ећ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежн 
у били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да 
де што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиж 
њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши ш 
 пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{ 
вих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то о 
им јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не сам 
ом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А 
 орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два  
ила толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која ј 
 осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен. 
вина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. 
јавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је 
, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, То 
 њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако 
ће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мо 
 из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је за 
апутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више год 
е сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</ 
 је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо  
страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајућ 
 да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се  
ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што бе 
 она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родби 
их, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену б 
 Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и с 
 долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не  
ришта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.< 
м помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и о 
о је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била п 
и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и т 
едом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња  
она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињава 
е трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко 
ћи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочит 
а је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим 
у.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлил 
н није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што с 
а је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— 
главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављ 
очела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А о 
 тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задрж 
 пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S}  
ко гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође  
{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, не 
и, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти зас 
корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше ску 
 Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као свете 
И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, не 
01_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и би 
ући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само 
 том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену. 
 трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истин 
> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} 
 дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца 
о, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је  
ачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са нек 
 нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опе 
крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила 
 завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањај 
е, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, ба 
 среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти ње 
рећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p 
као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А д 
 само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друг 
ћна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту т 
 их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, изви 
чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постаја 
ји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој по 
очекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, 
 може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће д 
ву кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са 
годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседе 
ечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али и 
 Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима 
, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, 
тим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, 
и.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропа 
асице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи ш 
, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново  
о!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не  
, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није  
понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај 
, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може д 
 је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и гру 
а <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, на 
ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући 
и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје  
уд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да 
тву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се 
то:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још  
> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, 
чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са своји 
м, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у ку 
ан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није 
а чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>—  
у.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако и 
{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са узд 
} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и 
рашно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се пок 
а затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са  
ета дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду 
, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Т 
 ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код 
том Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лута 
 то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све  
 да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристат 
е на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни  
ћи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би т 
од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изг 
, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n 
у им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу  
јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S 
 добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без  
олесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери 
и цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове ка 
в подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осм 
орали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „да 
 стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Паси 
 виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из ам 
 се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом те 
е да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему ј 
трпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би 
у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бе 
 јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиск 
че осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од б 
од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успел 
ћу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p>  
чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли  
тка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване 
и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бе 
} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се нади 
све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S 
е.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није  
ст, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се а 
 колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу тол 
ни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трешт 
 и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, к 
 славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провест 
, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечит 
тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса  
место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан 
мећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због ма 
дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и  
нодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једин 
да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре  
почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и св 
два, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој свак 
ри, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С м 
и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале 
е се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задир 
} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, рад 
е некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало,  
ном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог н 
говом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео 
је изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и 
 за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролази 
новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући с 
, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика ло 
<p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губ 
{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му ру 
ста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ сле 
и од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је в 
уги, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на ве 
} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не  
Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се ру 
а иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руко 
друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозг 
уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Со 
рила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стој 
ко срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задово 
ни вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S 
њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> 
, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало ве 
жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, ви 
д њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса 
гова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлач 
ово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише вол 
а певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетк 
офка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, 
овом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки  
гати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први 
траха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав 
као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом,  
 никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као 
штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудар 
ица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некад 
 им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло с 
етлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, 
</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S}  
ући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом 
, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој н 
е покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дуга 
 је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друг 
S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава миса 
, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели 
ом погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је п 
 грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај  
на, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, 
че да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да ск 
есте; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице  
 пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слуг 
и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, в 
 они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> о 
се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни м 
тим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{ 
но је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешћ 
 хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан  
ро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и поне 
када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће,  
И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке 
е да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са 
ла како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног м 
 сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њих 
стављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда и 
ћи је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, ко 
а своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него 
јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетк 
увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због т 
и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{ 
 то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи,  
о треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће,  
ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као 
ка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве п 
цкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И  
дину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложен 
и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да ј 
и.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као  
аву и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је  
пело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" / 
ац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледа 
p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били  
рабили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не с 
и са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се  
им Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето  
, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од св 
гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опе 
 им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љу 
 како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене со 
г њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се ос 
дова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери 
а из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пу 
И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да по 
 он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред 
оста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, н 
и, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог млад 
иле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{ 
ом држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капиј 
ра пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смр 
ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му с 
 однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над к 
е видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> 
ке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа ук 
и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаро 
ало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су со 
 изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што 
/p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању,  
 изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од п 
ако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук. 
, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време 
 и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S 
а остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зат 
н просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се до 
јлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се,  
једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то 
то је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе гов 
<pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, са 
цу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове  
елико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“,  
лих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговар 
ој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да  
звињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док 
{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће ост 
ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем свато 
да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, з 
о дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око  
раћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могу 
 Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S}  
а излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге,  
.</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говор 
бу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да 
а кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преост 
 питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и рад 
ава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, преш 
 одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква  
уде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свек 
поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје в 
треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од си 
брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наре 
ако јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже  
 врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, та 
 <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне раст 
да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загре 
то страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то  
им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад 
!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда 
из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене 
 што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, 
не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекр 
отови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочек 
о могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заог 
чну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње  
> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Мар 
 само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто и 
, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и 
, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="cha 
 На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је 
некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом о 
ога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како т 
> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се при 
вим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на  
на би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, о 
ело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>К 
толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач св 
никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама д 
им задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није  
32" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изра 
јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена 
е најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb 
била мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан 
тку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак  
 од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ип 
еним рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ет 
и, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И б 
млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола  
, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и  
а, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер  
од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма св 
о једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да о 
ршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И 
у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега  
дбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка 
 Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, 
би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n= 
ром.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био б 
ана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је т 
рашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још сви 
ца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од велик 
а се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњи 
ећ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако 
/p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је 
амо отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још ника 
фка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сип 
вамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а 
ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И 
, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од  
да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидо 
дивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка по 
 да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше под 
— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поч 
то год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од ст 
јући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у н 
је се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога  
едао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још...  
вно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ног 
икада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад п 
осјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са трем 
ње да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцим 
шило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање 
горе, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од  
иле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега 
ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега  
ше да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волел 
ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мит 
 као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да  
ом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не  
а, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га за 
не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то оп 
мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, 
и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.< 
но, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, ос 
{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да 
му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у  
хом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и с 
д се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз  
и.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и  
а не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, к 
узе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, с 
у виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се с 
 толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећ 
ушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако  
 предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улаг 
цу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљив 
а долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, п 
 на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим 
крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној 
и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S 
о тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо 
 је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њ 
лост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, в 
стим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као н 
ло да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се посл 
иротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању 
ла, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одус 
а јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не 
да и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, ка 
 да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер  
99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наок 
н предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војс 
 у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} 
/> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Х 
ираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко  
p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она м 
ека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред  
ину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок  
д свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста 
 иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и 
це“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу ар 
ме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, 
шкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да  
ориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљ 
е ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пу 
и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али  
/p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да  
 стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби  
ати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде  
 </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се  
м доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“ 
ова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} 
аше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S 
сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махал 
ење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од нек 
 се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам  
згубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Со 
спред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокац 
лог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око ње 
 одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А 
ових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, х 
е било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} 
ао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светс 
 и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и  
оси и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га  
да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи д 
, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво 
и собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који  
ељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да 
се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n 
 он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле 
ћи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S}  
мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ћ 
нца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још  
ј да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, дво 
ло почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> сву 
себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, н 
, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И 
али, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да  
{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се  
а смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није тр 
Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ра 
ом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету д 
куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов 
сна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је  
, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све ш 
сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог ал 
а, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те ода 
, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој 
кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрит 
 ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто 
стељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, св 
ије могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што  
>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку,  
ледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онд 
уја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и к 
 део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, с 
ј пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и п 
 сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва 
 брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој  
да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би с 
нама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао она 
е то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрб 
} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је ра 
о.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита,  
аска, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо,  
ину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи з 
 жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрво 
епеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах зај 
а се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не мож 
а а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, зн 
Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тај 
под самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати. 
а и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши п 
само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n=" 
 не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га 
смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред 
е се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена п 
и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твог 
дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И 
а се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што  
њу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Са 
бина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уск 
 одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да м 
оби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран,  
и у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу,  
ама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод 
ара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да л 
а ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене глав 
тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И це 
uote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> < 
 само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, 
спаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу  
страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са се 
е, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то  
зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и  
о девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S 
е знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се 
ни, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магд 
офкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и  
скиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Св 
стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер т 
ва кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и дворишт 
ва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ни 
уте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра,  
оглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кра 
ову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се  
пу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на 
ћи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, ва 
ена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће 
д свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, от 
е, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распор 
новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залага 
<p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и 
ао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрав 
его и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта з 
 он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо 
 одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{ 
 били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико 
акија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер не 
 још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности 
 Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се позд 
ош дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико 
помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у дв 
ци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесе 
 још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у ру 
же к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њи 
би.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да по 
намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са м 
јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као лого 
; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> 
</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која 
е само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди- 
е футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особ 
 жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или го 
ебе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, ка 
и тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле,  
је.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од 
е почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се  
овавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око кућ 
чи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше 
лањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да  
ући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Ист 
најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово с 
 рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних је 
S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико мес 
еди, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао г 
по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него  
устог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како ј 
 двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дваде 
запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и  
чела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, св 
 И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме  
у и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и тол 
ка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуц 
01_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} 
, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бит 
о да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма ка 
p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На 
} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: как 
 буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S 
S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, ве 
ном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањ 
ој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разг 
јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су 
 из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагле 
 и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж сво 
и у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Та 
илим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у 
танац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са браво 
, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак 
о, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зај 
а њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из 
се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад 
рлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њ 
пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде  
о се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а о 
босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето!  
</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да 
 и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његов 
 њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка 
 /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} К 
ити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и наб 
и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{ 
да их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне,  
> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуш 
 настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није  
 да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се ра 
 инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једна 
 гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве 
е, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> 
Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да 
оцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање с 
е у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да обле 
 дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, с 
 је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна па 
е после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако по 
како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата не 
о да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо 
м порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати њег 
оварала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и  
е, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита 
ли и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, к 
, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како  
и су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се  
и, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на ч 
лажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у 
 на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено  
е то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како 
ре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако 
а онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и узд 
ругог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћ 
газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће ост 
ирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је зн 
 би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, т 
 мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ич 
е купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово з 
</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба 
и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана б 
здрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу б 
же ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче,  
, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нит 
вских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поч 
аме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се 
ило однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амам 
исоких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, п 
акне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и 
 уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том п 
е да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, до 
 бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана и 
ла, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не к 
плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других ко 
села.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе д 
ноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши 
 потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух,  
ј домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не ди 
рећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S 
о она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија б 
 породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за с 
ичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p>  
високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору  
стајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кида 
а, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у на 
есме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више 
 бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста  
ене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни  
епота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она д 
траг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде! 
тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се 
звученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код г 
а шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и  
реме, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S 
јим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда М 
исок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један  
мраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога поста 
ичеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког 
му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и  
</quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пућ 
а по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за 
 ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципе 
ала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању н 
{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне ла 
која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, ка 
, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста  
лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки ча 
ћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико вре 
обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стој 
сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколи 
 Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као 
 више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно с 
слила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће 
ачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} З 
нови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он ј 
а Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не  
за нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена 
крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p> 
{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{ 
, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код н 
ао да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи к 
ј! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, 
ни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се 
да се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> < 
стила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо по 
ч, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна н 
купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, 
 мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у с 
њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од м 
ашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој  
 почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је в 
 дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама 
, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у 
рне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, те 
беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах 
 је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, гот 
је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у 
ресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала;  
покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово зн 
а, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Марков 
својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо цел 
свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју сп 
зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се т 
ка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дуб 
ели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту с 
д бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у  
 учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па н 
ељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.< 
 зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} 
</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у вра 
а зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчет 
 Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ло 
нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{ 
 и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="1 
ре их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослобод 
вља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напу 
ише уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар 
аш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сам 
сипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n 
него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда 
 Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зау 
е, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо  
оју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скри 
, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се зна 
а и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био  
ражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „еф 
ња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у  
 онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је  
р зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није с 
но чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, зади 
и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунашт 
о не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигур 
/p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све 
кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче  
право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из он 
еким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и н 
 и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно,  
да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не 
 се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном  
ста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве 
и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко б 
 заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са си 
о да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом,  
уге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и  
, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга 
есавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући к 
 испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, за 
љивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука  
а једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео 
} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника по 
да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са 
њско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промука 
ти јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мра 
н!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упут 
огнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њего 
 јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га  
ју неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p 
и, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није гов 
ог терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са  
 воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега  
не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи хано 
у до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светло 
оше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно 
ова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и 
љуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, 
вори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши ј 
ри пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући ј 
а да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, о 
 зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и  
 питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће  
гињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када  
роћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сва 
куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} За 
ести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како 
01_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше дец 
о како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из он 
и из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске  
оће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли 
а ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно 
со би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к  
им мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, 
, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећ 
е да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њи 
о оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће нај 
гу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, неди 
огао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и н 
зме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са сред 
едела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све к 
 зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око с 
ве унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} А 
амо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле  
је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је 
идели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље. 
он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, по 
ама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <p 
како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој 
 освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...< 
ст и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све  
вао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ра 
 је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, насл 
кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обуч 
е једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно,  
 Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као гр 
рћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њин 
не њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је,  
а, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука,  
уда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу  
несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се  
ead>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Ма 
</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и заврш 
и, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звон 
ао од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће ве 
пет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише на 
, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, к 
ојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само 
, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђ 
оше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То 
 се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивај 
S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пу 
.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од 
и их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, св 
наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излаза 
бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући 
рева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и 
<p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигу 
м жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са  
 Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, из 
олази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} П 
 тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њих 
јури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пр 
ш несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су  
у и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што  
аљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, те 
ају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају  
о из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре 
е једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легн 
као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се 
грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је из 
 ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откин 
/p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом  
 код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у 
 жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од сусе 
е било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једи 
огледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запа 
илазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по ку 
 да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, п 
е иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у С 
 одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито  
себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Пр 
ишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће с 
е и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио 
ан дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној у 
<p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не,  
о све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, ал 
е имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други п 
о и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, мест 
зима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи с 
туда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити  
а шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или каф 
аво у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке 
ећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налаз 
 Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заб 
уго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче  
а, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сва 
ка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и 
о, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не 
офка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је,  
тва, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе,  
илан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде пр 
родаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута  
 међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искр 
идећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то в 
чито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве гот 
 собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни м 
ож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже,  
ети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у 
јлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мат 
а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели  
 улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши св 
г изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и д 
кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и 
ара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је св 
а морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једно 
 Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чаш 
 истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одлико 
 да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свир 
и и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у она 
.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило ра 
, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Сва 
ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом р 
о, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то 
ли одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати 
 нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и ок 
 пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ п 
и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и ј 
о бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Соф 
, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ  
јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је. 
ака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и сто 
он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, 
е, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући после 
кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — на 
 њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако т 
екадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док  
и.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, 
 све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи с 
 тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случа 
топале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца,  
.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S 
.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже л 
олико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отво 
 <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелаз 
из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није 
е јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако 
ојему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, 
а златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као уве 
 ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, 
, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој 
које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, г 
штено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсе 
овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек шт 
о то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипар 
Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршу 
рач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености  
том слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошт 
ики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске к 
м остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица би 
 <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто 
собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе т 
чај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени о 
дра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, 
 мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо  
додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад чести 
ке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била пре 
могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Ма 
јући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само 
ко му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И 
лим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе,  
браним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањ 
е спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни  
ом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно 
ам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад 
уку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети 
д њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S 
 никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање н 
офки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из с 
века умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да  
е надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: з 
.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n 
ености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се  
ала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту 
 према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен м 
иде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смеју 
згледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да ј 
 већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ћ 
изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега т 
 иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмех 
слима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{ 
ед ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, з 
ли која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигур 
роши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало по 
неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и н 
ш чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда  
И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна 
а по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и  
ишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморив 
и руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није до 
кву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и и 
понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у  
ита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заис 
ешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно  
блачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кај 
х и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што 
ла и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити 
од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и  
 и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину 
о и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добр 
 узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула  
е тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонит 
аљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А ов 
 Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан 
 такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима 
, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда т 
 да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40"  
азе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ  
стати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, 
о живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена  
но са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и 
е срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца: 
 на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и т 
к ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим т 
ва је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, 
метио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и н 
оћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} 
ола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужење 
стане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p>  
безумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже! 
вери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она в 
обито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако  
о.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али  
нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта ј 
пак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окр 
} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и 
им слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и  
то ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, 
ред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ј 
p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, ид 
рно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге 
 /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не па 
два што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уз 
у, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће сил 
игоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливај 
 изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са с 
<p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто 
е.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампа 
по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков  
ији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом,  
запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да с 
 Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би  
и.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, ш 
 се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То с 
и да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаб 
а, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако д 
d="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, не 
 време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала с 
ти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад 
рене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијан 
колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Со 
н расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је н 
<p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше 
 послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. 
ини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено... 
ело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто у 
еђене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, в 
да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се б 
 прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И 
ру, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певн 
блудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јеж 
а.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефен 
где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца,  
се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што  
ком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима  
ако ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки  
ту, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући 
стом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да ск 
 који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од њ 
биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, ок 
да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан 
 Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело  
слу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу не 
 и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Дворишт 
шћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А  
ајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јо 
о са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај 
 да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А по 
ти, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, то 
ина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га вид 
засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb 
се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи  
 све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од 
рни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, нар 
ћ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, п 
од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и сре 
крим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то 
а свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим б 
зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће 
</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спа 
узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему н 
ће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала  
е то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} 
а такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не ш 
ћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама  
месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и иза 
а, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} 
има, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а 
ада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>—  
 већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико  
о би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећ 
у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу 
{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то ка 
меси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. 
 При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од д 
траг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тог 
егова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да ши 
вала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи пои 
 Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због 
а клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена  
ни!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу з 
 —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S 
јмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слу 
} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче ж 
 прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у пост 
 целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила ант 
ој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једин 
ена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напосл 
право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва доч 
бодан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не зас 
а.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, 
 редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одв 
али, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде 
p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — п 
 извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба 
ег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, ко 
тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећа 
из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, и 
јући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на ус 
мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидо 
.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, с 
кав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку б 
ила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њено 
чно би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашив 
 да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, си 
 Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска 
издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И о 
стина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва ор 
не, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако ј 
већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и он 
 за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сиша 
потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од рад 
 намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета  
После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, 
апред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стр 
>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито 
ли потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио 
знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>—  
ије ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би к 
ше занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалв 
ао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини је 
S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа 
одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, пој 
рене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, је 
/p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек ј 
ана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И 
, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код  
у ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у  
а прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ 
аиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стри 
ати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене  
че на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнут 
то у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва 
ткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала 
огући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по  
о?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, род 
</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пр 
ио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и 
, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погур 
о, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одма 
бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време бр 
огу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у  
м притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</ 
} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љу 
 као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом 
ду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом кол 
је.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи 
 бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он преду 
га Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </ 
 да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се о 
ет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је лу 
а њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва ње 
олазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиш 
рговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, 
ана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" / 
о стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са ста 
ена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одр 
рених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама 
и у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти? 
ти јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би л 
ачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамо 
тлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала,  
ку <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и бл 
вадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни с 
е гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на  
ј овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него д 
 осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле  
<p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгич 
апред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може ра 
ина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини обл 
мча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> < 
и у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> р 
е од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за 
а које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би 
есеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да 
 крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешан 
 бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости 
д ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од  
ка за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајућ 
, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, 
е надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p> 
еби, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче 
мрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кор 
ао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада ко 
али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Циган 
е са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, 
које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на он 
иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе 
о су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од угл 
а пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по о 
ог тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у  
 њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готов 
е, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софр 
сле спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, 
е се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не му 
 ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њ 
се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се о 
иђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно,  
.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, 
трчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекај 
аче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим п 
а.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Соф 
ве.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао ј 
чно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, кла 
е, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар н 
} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они т 
/p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали 
/p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага к 
 <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су 
и: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S 
ромуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...< 
ући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе  
, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отр 
ке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да п 
{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пу 
а виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бо 
ако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „сла 
 поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што  
pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</ 
е.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенд 
е...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесав 
хе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} С 
а, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена  
ући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и з 
ом, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом  
уком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришо 
а виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли ш 
ородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши 
укови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке из 
 <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући д 
солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, 
 косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, ч 
рва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до коле 
м, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан,  
 код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још би 
споде Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S 
блачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасв 
е.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, прве 
наква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сиг 
ве за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту 
слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, 
и се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И 
{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ 
} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, ја 
да и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се  
егову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из соб 
S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да  
о горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалит 
да на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити  
ора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче  
о тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова 
е пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци 
/p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отир 
 не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n 
> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свек 
арка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb  
ене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и с 
овању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Соф 
>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим  
чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћ 
 И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S}  
рних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама канди 
, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, пр 
 код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у к 
вом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле 
аде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским 
 јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма 
рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао т 
едајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p 
е све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије глед 
 нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда 
аде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и по 
агда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу 
био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро 
, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше 
да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Сим 
пута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како  
 уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— 
ељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</ 
n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p> 
е ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p> 
оленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јо 
а како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила,  
вученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се т 
} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструб 
 њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре см 
е пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час  
е...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Соф 
решао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу 
страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откач 
црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми о 
рту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударај 
 крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљив 
ући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво вис 
рима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чарши 
а низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне ч 
> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ос 
е.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Со 
ећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац 
а би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, 
ви, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, 
ије говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине 
а шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури  
 <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтан 
ог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа 
вица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен по 
ва, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легне 
 <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана н 
о Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „ 
да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска  
 зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? 
док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, 
р, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки,  
ну у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није исти 
ећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како ј 
 као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у шт 
о ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад  
зима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако  
.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> 
еше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабил 
ћи се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатл 
и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тр 
 да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће о 
ност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздиса 
н, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им те 
а одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C5" 
ост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и о 
... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да м 
то, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је 
} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари  
енади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, 
чила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи,  
и.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S 
у коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га цел 
е и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, 
се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Т 
аде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, прому 
ти.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као сам 
зли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву 
икако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу  
д кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, че 
је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, в 
е, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и т 
де.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молил 
ндујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, 
 поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, м 
 она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је 
 поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком 
олете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Ри 
до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ 
у црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> 
/p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало 
из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, как 
оја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да б 
трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трн 
и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох,  
 на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око буна 
о бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном 
окаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, шт 
е тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цве 
 им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласни 
орна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси,  
 тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку 
за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дув 
а и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при т 
иним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног 
ати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако н 
ћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој др 
 би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела  
и к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о ње 
есеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној полов 
у њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А  
гујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства 
гла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</ 
d>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у 
 се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{ 
он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И 
ма једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type= 
вара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и 
стуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пре 
а у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од сво 
и сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, н 
е онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из 
 ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n=" 
а по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21"  
{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког 
е тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остал 
 њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml 
о она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од  
редио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје с 
S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> < 
ко чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњи 
и све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни  
рца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује  
е, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових  
да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, 
асу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и св 
родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софк 
м, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то мат 
алости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде н 
еко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћо 
свим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, т 
з куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да с 
Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред  
нутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пит 
 право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на 
S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу к 
 поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да 
си над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у и 
ерећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ  
ајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре < 
о усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом п 
, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био 
јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се он 
тељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да ј 
, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и 
пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза к 
огама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испун 
ад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље 
искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да  
је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — по 
 свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макн 
Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, 
згине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти 
едела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи 
евши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у јед 
етрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" / 
по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И  
ку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га  
ну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је 
ази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S 
Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли 
.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно 
несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све 
кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што 
ији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и  
, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да  
 закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеш 
ри, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се с 
силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да иг 
о, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом! 
И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само 
ину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чел 
их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} 
</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све  
пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, ос 
а би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са 
> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{ 
г, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претњ 
рко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење с 
 сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним 
екну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div typ 
у.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пу 
и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, су 
жним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врат 
јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела  
?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би 
је су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу,  
увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му  
еми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о  
е, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те  
ко је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с поч 
е да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашен 
доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S 
старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да  
ј горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, м 
 код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да ј 
лећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава 
да антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођ 
то, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, п 
ћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, п 
спрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама  
екрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно 
ицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге 
ћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је 
ено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како  
 и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} 
е од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, по 
и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора  
аљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијат 
устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљу 
ретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се  
и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав г 
ела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито 
га што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гол 
но шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минт 
прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удол 
 увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе 
агла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} А 
 ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165 
се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само 
ко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како ј 
као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, д 
подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећка 
шта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу и 
брвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила  
 не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања са 
сто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, 
, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој с 
без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада о 
 речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто ј 
о куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека ч 
ву ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада 
ика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, п 
 уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, на 
и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава,  
, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, 
брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једно 
, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ 
на порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољуби 
е Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, 
ма је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се 
товањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који  
а везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у  
ути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <p 
кчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула 
о и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то вели 
 јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у 
е, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши,  
ак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> < 
очетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све 
 што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога 
 за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледај 
го, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додир 
, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је по 
ћано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, 
ге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза ка 
честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бо 
тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах о 
мама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослобо 
 <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ћ 
ету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> < 
: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њ 
ше света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна кол 
ра од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и  
би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p 
сладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој ми 
митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашин 
Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да о 
о да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> 
{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни мес 
отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два  
ше не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би примет 
а била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за  
ао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она њего 
олијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства. 
браних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући ј 
у гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли 
а је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у  
ицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се  
и, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као д 
ука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код 
ивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже о 
мо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа о 
 је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не ос 
главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као  
ш влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на 
 упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спази 
ицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род 
дмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао  
овце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{ 
же: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом бу 
тпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигу 
д комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је  
рујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се 
ом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, до 
све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S 
ао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био увер 
равио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не  
, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу о 
 и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, 
пирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навла 
ке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, 
, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S}  
е гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су н 
 метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, про 
мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, о 
<p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на 
адају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу 
д оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицам 
љиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, н 
угих оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и жел 
 сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кућ 
целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се  
 себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се при 
ата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по минде 
и, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разлико 
он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и 
е.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p 
све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чар 
у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешк 
одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела 
офка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од  
то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како  
е једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркуј 
.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, ос 
ј коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала  
и, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала. 
Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, з 
свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопар 
ња и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивај 
 Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о пр 
гла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опе 
коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му дове 
доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо 
га тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха 
 у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчик 
м.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p 
 Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамље 
 га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} 
дом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов з 
 му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегл 
ати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по ред 
нило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетк 
.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и  
ви се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А т 
ладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпе 
{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога:  
али, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазар 
купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, 
асвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен са 
е можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, п 
о испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуње 
учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У 
Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све 
, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао ј 
стина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у  
авао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук  
Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити;  
 и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора  
д свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на  
што удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као д 
 и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови св 
!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, 
о, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурн 
ме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И 
е од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, по 
која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од о 
ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S}  
се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно 
рну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све  
ну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пре 
поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то сво 
 премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинск 
е, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мис 
Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се  
а она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{ 
ела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи 
лужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и прото 
увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако  
 спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, 
 по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испу 
и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад с 
а колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и поди 
} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хт 
и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњ 
побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахме 
куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да ј 
о је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S}  
ући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашниј 
ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамуз 
 и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ре 
 остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је поче 
то већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се п 
, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а  
ж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио 
е.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, 
 изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, и 
ти, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поч 
ујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капиј 
е сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Т 
видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту 
 непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је  
ожда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Бож 
а своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силаво 
таним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ о 
а њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком 
 сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала  
реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој п 
е да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капи 
мо осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом,  
трећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И т 
е да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а  
ља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држе 
то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да 
ко пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S}  
на и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и  
ћао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се 
вао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на 
, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и ра 
ах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама. 
најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у  
нако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала д 
ослетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело при 
ead>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младо 
стављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећ 
атак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се  
устајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима 
Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да  
аквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапам 
 цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и о 
а времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њи 
им свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а 
гле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена  
или одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у ба 
 собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не 
 могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, 
њем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разг 
као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанк 
Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве д 
осле вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, т 
, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га  
" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи ба 
мшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S 
оро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потра 
гово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст ње 
> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо д 
е да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала  
почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S 
ако Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а ве 
.. ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, 
аздиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се  
да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у со 
 или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје. 
рсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи  
ану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била ј 
 хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтан 
ј је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у субот 
ка“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надају 
 својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морал 
ова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље 
на да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућ 
ан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је го 
крвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде 
ћи у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако л 
е и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час си 
о су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће  
 да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване 
ачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једн 
ве се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем из 
остељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се 
очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, шт 
брва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њ 
ке.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало 
ке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко с 
 већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њ 
он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштав 
 би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и реш 
еним белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, с 
а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је б 
 могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чу 
Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са порук 
песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И  
Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} 
а она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најст 
 њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због  
ојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S 
p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој < 
а, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и зг 
S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно д 
а се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилук 
квога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе,  
горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво до 
 и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред  
уче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одо 
ио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове кућ 
о што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније п 
ароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „сал 
смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, к 
ти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши,  
ачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити  
то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута,  
се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родб 
 Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и веч 
крса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Тр 
зире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке 
 био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Тур 
ли на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толи 
ко врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у к 
ивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени у 
ећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како г 
м уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n= 
ћи да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долаз 
.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко 
акшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не 
ка.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стог 
То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да  
још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда н 
о сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом 
јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвим 
одао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дак 
адњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му 
доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не п 
раја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девој 
рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју гла 
рве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора ч 
рао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, прич 
огли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапај 
а је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p 
и.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ  
, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И там 
емом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себ 
 што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од т 
роизишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подиг 
 у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и  
те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас  
остељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре зас 
а.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Ов 
S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми кер 
и!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале с 
ред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} 
 ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{ 
еврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, п 
 и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће 
духу изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из ку 
е певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и  
ја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: с 
све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и п 
унару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и ка 
рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> < 
, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" / 
и у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушком 
био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе 
морно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи  
пред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ 
о њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина изви 
 као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парасто 
нетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенд 
д срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јо 
јни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не да 
арошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рук 
у вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле раз 
ва, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуб 
 Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p>  
дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три  
модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место уже 
ацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови с 
за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Со 
за свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испр 
о брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали  
 она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због 
арошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред 
јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} 
 насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — 
и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на С 
 збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком  
чане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око пос 
ише око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком,  
ва и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже,  
од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, ос 
одинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не смат 
лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнау 
ој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не  
 да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, 
а:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледал 
ђе ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирно 
ижава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгиј 
се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам г 
на и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не т 
 плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{ 
ојави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадов 
 пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак 
, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло о 
а поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала 
 оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од  
вију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почињ 
/> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправља 
е, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О 
ваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и 
сно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо  
ној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео  
а, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од дру 
} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до пр 
реосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње  
 том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар  
p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи  
рине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да и 
при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, 
 И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре,  
јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега 
> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми 
"128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и  
опско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али 
, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долази 
л’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И  
’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Соф 
S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поква 
ђе слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада 
амо да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њи 
ала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: 
чекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и т 
<p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опе 
 девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви 
ајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да  
е од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој  
И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без р 
/p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих 
 буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није по 
ати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, 
Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре,  
матих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и  
 Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Си 
дела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све 
не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати,  
кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на  
богатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је  
Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да 
е воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и 
1_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две 
ати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки ч 
 да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S}  
његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога  
ање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбин 
када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смеју 
 он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону  
и, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па 
 није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и  
 сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и  
 није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наок 
уо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тих 
ок се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек б 
ца, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, п 
 сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Ма 
али.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се  
, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, к 
 више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куља 
, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само д 
 држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизг 
аде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразго 
ве ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго  
а.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се в 
ц и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле 
а је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пр 
> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што  
 изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словим 
 бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S 
аборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Марк 
дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, 
јим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива  
 морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном  
.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем п 
век никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: о 
станком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћ 
ку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> < 
глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни 
шан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери гово 
а кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне 
задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, в 
турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако до 
анске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и  
> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све 
љиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На ка 
, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, разм 
њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће т 
и упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, д 
њака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали са 
Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ о 
а се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да бе 
е, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и ст 
бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кр 
тка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се 
 капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, ку 
 је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе н 
еднако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко  
и силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не оп 
накву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грле 
 да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда  
з споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Нек 
и улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид  
ју и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако б 
у на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бат 
сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гиб 
а од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута к 
, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све р 
дгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле и 
 она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше 
 да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капиј 
{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује  
т пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише с 
пенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> 
 стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општ 
целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једн 
о га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њ 
единце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за друг 
лужбе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до њ 
е допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она в 
на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А ме 
 виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча о 
на, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, ал 
, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ип 
чекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наре 
 ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гле 
 прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, 
тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче д 
а тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.< 
колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ,  
оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здра 
ник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ 
} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је би 
жавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S}  
четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када б 
у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изг 
са му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен  
ије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дет 
младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала,  
рлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је  
убаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софки 
азује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљ 
вијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вра 
он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрп 
нији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на ка 
но, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{ 
јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај д 
ко је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се ве 
ји је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега јо 
ти, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још к 
о да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осир 
и, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S}  
 лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зор 
лаве, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани 
м седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер. 
 страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух 
офке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p>  
 широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени пр 
ази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси  
вађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла  
 то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" / 
ов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као  
а да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му  
ни.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе 
ама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле  
 толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то  
ати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном:  
а опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и п 
кују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздра 
нову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадов 
 очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забе 
 ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не мож 
 онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад уз 
лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу 
 чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе он 
урбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Маг 
уд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није х 
 толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај све 
одарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико 
е, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учин 
 црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И  
 пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ћ 
волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манаст 
ове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене. 
ама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S 
о кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам  
 своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, не 
ито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живе 
то су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом дон 
х увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли  
е стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Са 
м свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S 
у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; к 
тране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавал 
палила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на б 
м, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда  
 овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало 
им“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле и 
г пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора г 
а како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе 
 и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете  
ло.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се и 
 И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито  
крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, 
мо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, 
том за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У 
од њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у  
светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по к 
адио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као ск 
 и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети 
имка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриш 
њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S}  
м другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем,  
е само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих 
су као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довл 
 да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима  
, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, 
старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{ 
не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су  
био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су  
х и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећа 
 неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало н 
сио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатиј 
 Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис тру 
 од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени  
<p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџиј 
 на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама  
 се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је  
 а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао пој 
ви је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином  
 надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах  
ред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S}  
лу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „ 
 сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Мл 
сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо 
вега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Соф 
око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n=" 
ј се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако с 
га он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче пову 
ош није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо ал 
p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, с 
оћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</ 
шту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте жи 
то пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, о 
ше се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику 
а више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, 
ка као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, зна 
ва, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и 
ко заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не да 
 ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се 
у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, к 
идове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и 
на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, к 
 загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у с 
 де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не по 
кве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љуб 
е на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да доч 
ка два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим 
м девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бе 
зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} П 
раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не мо 
нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Со 
њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање  
 и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети  
а и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> < 
е, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ног 
о истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S}  
ешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се 
гурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чира 
мчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себ 
ућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина,  
} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али  
 била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је  
S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела 
одом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која 
 око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурн 
тела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је 
ач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто 
d> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта  
и за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} 
 здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смр 
 остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у 
исте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па н 
 кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се 
ове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ног 
ала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено кр 
ом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, 
о као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа 
.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недр 
ашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој 
<p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и они 
, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако 
дигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело. 
а њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијс 
ла како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој 
је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Ха 
е овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, ал 
Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође  
ј таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га ј 
е.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као 
нели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жу 
новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сун 
 ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и  
озор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, из 
ад њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави ј 
 Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, к 
фка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну 
олена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разб 
 се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаро 
го да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би пос 
 га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арс 
њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену сн 
вали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали  
 не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што ви 
то њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што  
ата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по ку 
ијући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга н 
ли она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="c 
трашног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као покле 
ње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочек 
ти са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би 
и, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио к 
И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S}  
ада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако  
 силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени 
дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „т 
шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима) 
она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се осл 
 <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му и 
ага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може 
роши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају  
 од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће  
аиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже и 
сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње 
више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога 
01_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву  
каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству буду 
д раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то н 
>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а друг 
жећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој  
е да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако 
 унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да с 
Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали  
вао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и 
 би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничк 
а се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на по 
трах материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још 
, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и 
и.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна с 
жљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те е 
прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како 
а терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој  
го само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси му 
<p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала ј 
 што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> < 
 дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, 
жи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући ла 
} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену он 
 n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који 
м, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се  
учом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, по 
 му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста би 
 заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће  
 остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни  
е видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо. 
 уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује 
ји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, ви 
ерено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распре 
м својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p 
не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшир 
разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени,  
, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују 
апији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештају 
ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдит 
рости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изно 
а, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раско 
ако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од мног 
у и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је бил 
 Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p 
м лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге,  
средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе свод 
 почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и к 
у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћа 
ада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су с 
у и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у исти 
} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да  
је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако гр 
, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах зати 
ко поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи  
 одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, уг 
дело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је би 
, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све  
у како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првин 
осађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах  
њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и б 
но тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда  
о јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти сно 
 онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили 
ка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Соф 
шко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, си 
, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака 
мао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело с 
ом: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадова 
гледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се с 
 још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира ње 
 Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтал 
а паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи 
аца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чак 
друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним 
бе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком  
, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, 
своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} За 
бајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећал 
де ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар к 
осни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честит 
И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију п 
 /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, 
век с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом п 
трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никак 
о је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да  
ражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришо 
другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седел 
како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не  
ала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за 
и-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, ос 
јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ћ 
ирени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека 
ахвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као  
би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад п 
ута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове не 
та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Је 
 после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад 
лисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветов 
 ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му о 
идао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> 
е гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу 
ead> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, јед 
би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прв 
слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, ј 
е, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када 
ети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, 
 на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној с 
ан, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо  
во никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекро 
сника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, до 
>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, о 
p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се ру 
х, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неки 
е више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада приме 
оче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчик 
ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи 
 се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>А 
а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и зве 
чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало 
а.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себ 
 целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је по 
, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и 
ш са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурну 
су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога ш 
и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са ј 
 да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење 
улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихни 
ао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да 
 њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили 
мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући р 
уше, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче н 
 затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и п 
ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету приста 
ам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, је 
то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет 
дио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да  
тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али р 
тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој по 
екала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, руме 
с.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се 
оњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би м 
 шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена. 
у, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После р 
 увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове к 
 олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који  
да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо  
 Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} С 
ана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај изл 
би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима 
у њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да проба 
{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе  
у на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter" x 
као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гла 
 чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И за 
 исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан њ 
, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капиј 
ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Ал 
 њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види 
 да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете т 
говим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на ко 
речених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, еф 
као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним љу 
ечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бо 
еднако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао 
И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у  
, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред св 
рат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — 
 како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљус 
тал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са  
 томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да  
и уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово ко 
а потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а 
 ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологл 
ај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, кад 
осуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући  
 у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из  
а би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само 
е мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и прев 
тка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова  
спред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе  
 могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софк 
би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А 
 главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњ 
ешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p> 
есе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаут 
изно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му 
p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} Т 
едино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} 
ш више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о ко 
ља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} По 
 Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако 
н сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донес 
и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му  
Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде 
аље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{ 
Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у си 
у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код 
м Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на соф 
ке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до 
а.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, 
све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе дола 
газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је 
о није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати би 
е, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у 
Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај рак 
ме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и т 
дао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном р 
исаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча,  
.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од с 
ака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и 
 брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха  
ненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв 
 место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас 
ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у 
јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чоче 
S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изи 
 би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала 
.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито ст 
јене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује,  
 ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдн 
ном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима 
ињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни ж 
ћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу 
кој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је доч 
да, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потр 
 бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није  
 по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при п 
ен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређа 
огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисани 
 то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, н 
аганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око 
и, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би  
а се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одла 
овац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и ме 
тиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер с 
а сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће,  
ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{ 
шао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчић 
ла у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће у 
{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне  
е још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, 
м узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у  
тска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда М 
о се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</ 
то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери  
лугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У 
 n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло  
ча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произи 
ао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда  
тила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, 
самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат,  
е и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, н 
 су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да  
е Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, т 
ису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колим 
одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, јед 
н, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, 
и Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, ка 
ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и он 
рошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу 
опажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна 
ограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оц 
, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздр 
, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је  
ри што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циган 
мах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из ст 
Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника,  
највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} 
пустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац  
ј живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, ост 
у реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, ка 
{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! —  
е да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може чо 
ала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки ст 
ови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да 
роши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Ма 
о си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један  
 се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и ску 
но да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је б 
огодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући  
ше матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, наш 
Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узе 
ој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, н 
и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измеша 
 полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у  
 други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p 
и, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском жив 
> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим  
од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам с 
е отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја,  
више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске. 
у, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи на 
} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполиц 
 стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механ 
="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} 
а, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни  
8" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“. 
обе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, прев 
 његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{ 
Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо 
а, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је  
ни на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигну 
ко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подв 
д.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер  
ропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаст 
рицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто  
ли вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане сими 
о: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, донос 
никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана  
<pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо,  
 о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје  
 питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софк 
у.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се 
и како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди,  
ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви 
ра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ т 
и Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје с 
{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те  
а, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, 
рекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не ч 
к и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих дола 
 говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Том 
ује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је  
/></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су н 
 почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p> 
гу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те 
ђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој при 
издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је 
ји, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и  
 вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник 
 парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је з 
 заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S}  
оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде н 
ст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радос 
 се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у сред 
спод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, пр 
 бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних 
лад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се 
друме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих ни 
! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И п 
лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, 
 продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, вел 
, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних се 
чају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} О 
тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одоз 
била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само па 
јом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, 
 њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код кућ 
 за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још 
 за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће  
 видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића,  
 поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за три 
 Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место с 
год, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост  
ало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се,  
до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи 
 те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљо 
крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, С 
ко по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице ве 
неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава о 
 је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљив 
светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разигр 
 Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала о 
шију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се са 
има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а 
е како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, 
та новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гл 
 је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемира 
сађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како с 
бијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина дос 
гда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке стар 
p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је мо 
} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата,  
ок се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Ви 
а, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{ 
ла.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута беж 
 Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ 
е, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби 
не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на  
 онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после 
а на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би ј 
а се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудава 
орима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му уго 
осле се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да  
 (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говор 
еж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силн 
гуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прсти 
та, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са 
а и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онак 
мо слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, пр 
, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да  
ед, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радит 
гда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног 
, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи св 
ди можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до 
опче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> < 
 га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њем 
....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиг 
нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </ 
ремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су  
а пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, зн 
о пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како си 
е, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела и 
 је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада поче 
ако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ о 
ве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког ње 
и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отима 
ао у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега неп 
х и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији,  
p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, 
куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћ 
га, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како дво 
пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али м 
 се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од 
у.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год 
 га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као оп 
у: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија 
о, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекн 
с, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад 
>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, у 
} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима наст 
ко <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силаз 
асно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како  
ш јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <p 
ебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И 
 говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка  
удно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које с 
да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb 
љубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било  
 она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду,  
а и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој 
ј приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је 
 Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђ 
ичи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсиј 
ндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Ш 
 за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу  
 тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршава 
да и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да  
ти о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међути 
 ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена  
S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, у 
о препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Оту 
ошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, ј 
аукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу 
су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, оставља 
е чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале с 
 ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по  
 мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда  
м, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак ниј 
 бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да пока 
 зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зат 
 чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А  
.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и св 
ре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега по 
а деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због во 
.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи 
га неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће 
а, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загуш 
ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> 
ко ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгуби 
о овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао 
и бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </ 
мо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог в 
е и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толик 
змеђу ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада  
сти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући  
> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући 
 и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста ниј 
е долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио 
ка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгре 
 се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{ 
ним и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у ис 
смехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима п 
е око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ет 
 страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако 
, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав да 
у постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овам 
 велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S 
а сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући  
 сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није  
престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И он 
 имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је уза 
ан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свир 
е ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта  
јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну 
мах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазар 
век отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су т 
е да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, х 
 ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, кад 
а, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекн 
ани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до 
ругу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљава 
ну вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу  
лика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капи 
а све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које 
о кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим г 
дилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудо 
 да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред ова 
 на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчик 
има и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, в 
 је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, је 
, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће 
на је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је 
ви поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи 
да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од 
и све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је 
 лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рука 
и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мириш 
уне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И  
јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у к 
гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забац 
о чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима св 
ада се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно  
, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се  
је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем  
је, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласов 
 Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја дан 
 сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре  
да нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе 
врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, 
И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала 
, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко бо 
ркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и у 
ју га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дозна 
арајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Соф 
омча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не  
ене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> 
о је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песм 
 уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после в 
 ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још вид 
ако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан  
авником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, кој 
 је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, н 
его силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капи 
се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, 
још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетк 
 к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго прест 
ну прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је  
ави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера  
<p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђ 
рзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи 
ође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} 
е почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече 
b n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као  
еши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себ 
розорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби 
о је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса 
ца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо  
пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се д 
и су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и  
/> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене  
ада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, 
 кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кро 
, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдн 
 тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, г 
вецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини  
 кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножеви 
тегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је св 
омоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се 
Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руко 
о, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмам 
широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Он 
, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отур 
 Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне. 
} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на 
нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко!  
 На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И са 
е потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одла 
под свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаш 
ле а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и п 
 <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракиј 
вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ ј 
Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто 
ку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су  
иш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} К 
кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му 
, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. 
, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима раз 
 услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} 
Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{ 
до мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче  
е, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} 
око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицал 
а, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко 
дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина поче 
 зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са ве 
о!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умел 
м и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бока 
S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је би 
нд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долаз 
с:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио 
а одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Том 
ене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на с 
вориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div ty 
уједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се и 
зми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> 
> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали 
ве јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући 
била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са тол 
, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, гре 
 јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, 
 је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезн 
 једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба ч 
причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је нек 
онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежњ 
га.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али заста 
е ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле ч 
 никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као н 
 чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помо 
е противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само  
буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да  
 је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је 
га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао т 
пи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> 
 у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет с 
А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, 
оким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; 
капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привук 
ђане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залел 
{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као  
увши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да зн 
луђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситн 
о просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам  
 више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су 
ири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, забор 
небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама 
ајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу 
ца Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувал 
оследњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци там 
одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње 
а дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и  
 дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И  
обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али  
негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све 
>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спај 
ладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је 
фка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу.. 
у се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и  
како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса 
о трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све с 
смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, 
вим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S 
те, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p> 
чала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још  
ли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада об 
амо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала 
а у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — 
 своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан. 
 <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p 
ан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта 
о видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Р 
p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно 
чеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха  
езнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда ч 
откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући 
ју оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: 
игну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њи 
илом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p>  
ирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангали 
ед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије 
ена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{ 
 ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црно 
 радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њ 
 чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циган 
ретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хва 
а је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже ру 
мам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са вел 
у код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њ 
 више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати 
о црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершен 
е њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, т 
 То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак 
ивало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком с 
 није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пи 
ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања на 
ћи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађ 
рена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме из 
 скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред  
 да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настај 
ето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вил 
 вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела 
струлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратим 
. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на д 
 сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити с 
са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амам 
о обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да 
асвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њен 
а то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но муш 
 са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} 
м свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, 
ла!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, 
у — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се друж 
боравиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја ( 
а којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одво 
 Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су св 
 муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећ 
; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој ка 
да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћ 
, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову 
старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више  
газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, ка 
{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према 
у кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Он 
едена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама о 
ика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његов 
долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању 
е удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, к 
о што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио. 
о, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и син 
ила она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, 
је ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „ист 
ству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда  
ојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плак 
} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p> 
апиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње 
ца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то би 
 убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газд 
то! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море,  
у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и по 
е био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом,  
са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испр 
е узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њ 
> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја н 
рати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са  
иђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Соф 
, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплаш 
госиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световн 
инко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али и 
, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} М 
ним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не см 
недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој 
кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њ 
ено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! 
ти и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у р 
то више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, ве 
асту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка 
матра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синов 
 застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну во 
 особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више 
 није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n= 
 жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврш 
ла сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, 
ао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био оста 
морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђ 
о у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а н 
шта да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руц 
ном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и про 
 у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— О 
 чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јасту 
о не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> < 
крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежн 
нала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се 
тали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S 
 слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила  
ину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад 
децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и 
/p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђаве 
олузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства зб 
иде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући  
јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечера 
но, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог 
ела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија 
 белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Маг 
сећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана  
помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </d 
 отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, бра 
ћати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбар 
ећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узе 
то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да б 
 магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све  
ац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу в 
S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, ка 
видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје,  
већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељава 
 што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени,  
 не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време  
ба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи 
ло би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да б 
Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здрави 
мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред < 
 или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина ма 
вом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и н 
ду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код с 
ра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и пр 
се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, ма 
еђу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда 
.{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би др 
а глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са 
гурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не с 
ти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год 
лазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања д 
ње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Соф 
ле, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачк 
р-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању св 
м дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за 
II</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S 
да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста он 
ши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је ча 
о више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелим 
 како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу 
 у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и 
 могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свеш 
офка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру нал 
} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим в 
<p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које  
о лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано 
>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му с 
, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, 
{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Соф 
о у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила  
Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње  
ајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки 
оје су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред 
а:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше 
собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, 
а Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. < 
е црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топли 
> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда цел 
асјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да  
тила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечан 
цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута  
 као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заос 
м, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким в 
ама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на  
ли се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је  
са вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа 
ти како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има  
к му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стан 
ном, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све 
м, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где  
ти.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, д 
ара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи  
бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло  
 њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јо 
ила једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта,  
ог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у п 
им, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала,  
а јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мут 
ло стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, пр 
нда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећ 
 јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде нам 
ештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модр 
потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ката 
 придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p> 
} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефен 
сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго 
 и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика  
 над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше мно 
S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А 
год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страх 
ним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом 
аном и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и  
ије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе п 
 подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>—  
 не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе ч 
шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале св 
 за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али  
е да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних  
силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала 
шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p 
и, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуг 
е глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} 
е се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} С 
амо су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је 
онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би ост 
више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све беш 
— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно 
имети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p>  
и опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би кој 
колико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Со 
19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у  
говом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обез 
е силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге т 
 куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: 
стина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се ру 
к у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирк 
ак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака  
шких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о 
илно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз там 
равили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не  
 ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва из 
отово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држ 
ма: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нис 
а чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада 
клиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А мог 
јни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по п 
иле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве бил 
 повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, н 
оку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка 
ио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу д 
лике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог н 
 у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p> 
е, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, он 
ишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, 
 трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он 
ле се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих  
 тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме ја 
а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле  
јима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себ 
едлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шин 
ала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани та 
ену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, доч 
бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вра 
попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта 
та, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и с 
ена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући с 
аљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно оче 
никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе 
а, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, 
товој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и си 
, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев гл 
а какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, 
Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе 
му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих 
се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да  
дио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јач 
, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све т 
мења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене 
ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по ост 
 биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} 
уда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видел 
ла.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила ка 
ио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима  
вача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и с 
ршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше о 
а и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, 
о кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{ 
и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да при 
лазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређ 
оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S 
о уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мал 
 те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S 
у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ков 
 као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочит 
е сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихо 
и, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дош 
о хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле 
{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најн 
И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним,  
ама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље с 
 свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и пр 
<pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела пост 
то тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бој 
 девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у 
ароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њен 
ста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе  
 свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким 
јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлу 
крено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пш 
има, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све  
 испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на  
белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде 
а Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који 
а њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рук 
е и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему с 
о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отима 
 заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала: 
пити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на  
обрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спр 
и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна кад 
 онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сес 
и домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати ка 
гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А  
 би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би поч 
шкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем 
} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају 
 да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бриг 
 затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био 
ло шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих 
м: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као уве 
дну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море 
</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко сауч 
то треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, иг 
; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све т 
ебе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.< 
, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа к 
, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Со 
ње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их обл 
чега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb  
и шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки ч 
p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито 
жртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако 
ре, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако ист 
растао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му и 
ини три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично субото 
ављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И  
 око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, 
о се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S}  
 у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша д 
улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане у 
ивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испруж 
и и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Мод 
а, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепе 
аја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у и 
жавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу,  
<p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и по 
ј, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека  
и, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софк 
свим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо  
опи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње 
и, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И 
S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вра 
ибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што ниј 
из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а нека 
} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су го 
вориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</ 
 у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здр 
иног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" 
} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући  
ним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихов 
ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо  
а огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у  
ећ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека ум 
р прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са они 
и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва 
и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух све 
} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влаг 
ти; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, к 
ренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би 
ила је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око 
села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим ко 
, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупира 
ослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — нег 
м устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у в 
ех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачу 
не матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хар 
тари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте бра 
поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153 
изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p> 
јстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре,  
ре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толик 
лубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако о 
ек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео 
и ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се је 
 Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опе 
з оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, н 
 И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, 
бијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p 
е као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до  
купоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао 
 испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су  
07" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И шт 
ота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су о 
епше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да 
двезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао х 
м, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању м 
 пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскречени 
 n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни п 
 и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>За 
ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што с 
, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне 
огама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом  
кима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако сл 
да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код св 
пасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капиј 
кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој  
од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> < 
де је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој 
и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се пон 
о је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима ш 
како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га ра 
оздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишл 
е ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и осл 
имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} О 
каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност 
 лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Ми 
 види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па ч 
дети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не крију 
ве више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве 
екајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столов 
е из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што 
код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога ст 
и, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово ср 
 гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разгова 
 кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она б 
редано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пу 
оже да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не  
ко огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђ 
да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прс 
</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то л 
 остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, 
офку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним ра 
p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она сло 
креченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да ј 
одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци 
> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, та 
ајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и про 
онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и б 
рску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је 
 пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у  
после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о п 
на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да 
и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрв 
и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај ви 
, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.< 
е украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно ма 
арану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да  
ом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу на 
 мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им ника 
ом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, к 
а капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у 
 увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред  
 из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S}  
е његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="2 
 него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица 
 свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, 
лу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, ка 
е, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог.  
{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, си 
ојило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по нек 
 хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе  
, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А ј 
тавља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек с 
челе да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће ни 
рсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допу 
S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће и 
 да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су ј 
гу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу  
егледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они  
жа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткуј 
 се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка 
морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили  
о пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код  
ла, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њ 
у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да н 
а би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућ 
е да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала  
 их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у ред 
 њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до вр 
.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И  
нако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер  
дбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— К 
е може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тад 
 то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и 
} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, св 
 оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплаше 
нке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати 
шити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, 
адике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда 
празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} П 
лаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније б 
ве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, т 
та ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стра 
 капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је бил 
ико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима 
дмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Ни 
 и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, н 
тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И 
S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загле 
е то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потре 
г њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако сл 
авао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од стра 
ше издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Соф 
езе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице 
ејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S 
аче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала 
гда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма шт 
ном.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овам 
 те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхт 
 највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, 
о обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му г 
велико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп 
, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, нег 
тању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да  
ге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div>  
 тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185"  
и је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p> 
м буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да доп 
 поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете ка 
ече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде к 
а слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на пра 
 <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p 
ујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је о 
еше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S 
а се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ет 
их Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајко 
 велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак јо 
 је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко. 
е казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто 
 само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb 
 и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађ 
еђ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капиј 
ка неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће с 
а можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Изва 
 бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се  
ожење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и  
аман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је  
 лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, засп 
ло се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Соф 
е поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видет 
е да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од 
} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се 
 још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је 
м прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата,  
огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међут 
 су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага  
топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах б 
 како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето куп 
ећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде в 
ида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у пе 
м очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се  
а мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету,  
вом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у  
цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође 
шније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нис 
ог гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> < 
о сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у ку 
јући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим ј 
та, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње 
 дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан 
е к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости 
о је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и доби 
чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на  
а горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепа 
ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је 
ста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А  
е преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином 
омотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јорган 
ету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили,  
дна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треб 
увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту 
 иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да ј 
му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакл 
ике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима 
 венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато 
са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> < 
 јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Тре 
где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{ 
о да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха 
<p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преост 
ито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац 
је дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да ч 
и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и ше 
к занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, с 
ста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе з 
 ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као  
д не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан о 
сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу  
о доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса 
ог, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" 
ију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из ко 
 постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим 
 прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="5 
ли.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, 
 виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете,  
1"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ  
ви и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдари 
, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је попр 
како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, А 
 још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навл 
бично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан  
ила сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично 
ремештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једн 
кати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена 
 и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <d 
чају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дир 
ако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, пр 
 како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га  
 због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да раз 
 комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је 
ула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој 
горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. 
да, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној  
, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу  
и не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на 
баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној со 
о на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не при 
од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака 
а, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да,  
оложеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поре 
/> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају.. 
уге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њ 
је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износи 
 n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би  
 ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи ј 
бри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, о 
тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада 
н новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права 
аји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута гор 
ама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, кој 
Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже 
ити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи,  
о би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И та 
олена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћ 
и спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог,  
м код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, д 
<pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И 
се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештен 
рења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, 
своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му  
 у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p>  
њиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче ос 
бе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, 
</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грде 
 <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одо 
бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и  
, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насм 
.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда от 
ров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то 
ада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што  
.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење  
амо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвик 
ку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 
варају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна  
ћна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш  
е.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његови 
то застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада 
е намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, 
љење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И ка 
пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађен 
 /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почел 
ојом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све 
е, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од они 
е тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се  
 то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а з 
— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то 
оји као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћ 
И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га к 
амој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче 
} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{ 
рзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Н 
 чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се  
 над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет по 
ли имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
знавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тат 
ead> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{ 
 истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али о 
тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њ 
вог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за о 
 она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер 
 колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и т 
ође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у с 
ива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нем 
сам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар ваш 
И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Јед 
{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Ма 
и?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том  
здржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени 
ненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала п 
негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом заба 
 Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца  
а у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не згр 
не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мисл 
 изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Ос 
е међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није  
, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој  
хтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде н 
оиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала  
адоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она  
ова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око в 
млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како 
антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени 
, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој 
 да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за 
ема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан те 
ту, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не  
све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, 
} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбух 
о сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали  
S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у  
ри како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде 
 Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у др 
да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када 
и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хлада 
а се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не 
 сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} 
ивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због из 
А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не д 
ао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остр 
а што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ ж 
<p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S 
 своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав м 
 га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она ова 
је руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и 
аче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је цел 
ала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S 
 красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунил 
ту женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за  
и у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од 
 и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је  
 какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> у 
Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање  
пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А о 
досте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је  
а, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, пра 
имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, 
> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све,  
 Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је 
еседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро 
ријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавал 
д старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуг 
а, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, зас 
ћи је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову ун 
кају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p 
 је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} С 
и свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} С 
, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они  
особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би  
 овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно 
p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће 
 ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када од 
:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше срећ 
 навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, ви 
ће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бат 
ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо ка 
 тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па е 
о да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена п 
— понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и за 
 Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захват 
кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. —  
стављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао. 
ушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у 
векрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, у 
 Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Доб 
јекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону  
ав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до С 
де, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у  
 се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер  
ечењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је  
ви их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им с 
ма стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала з 
</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — А 
а, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, с 
Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању 
га избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а зн 
ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја.. 
 у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем б 
ла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{ 
 кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе 
тима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чел 
, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није 
као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И С 
грађена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом  
зидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те 
 је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане ла 
е, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена к 
 се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, пост 
гла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо,  
ога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се  
коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој 
тлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} 
ки округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је т 
 да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом  
 се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје. 
 та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је  
вној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чи 
 кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загу 
ћа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таван 
 ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали ра 
"210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што  
дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њи 
"75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибањ 
 на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, то 
p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозо 
{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев 
Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу  
а, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са 
 због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла ов 
ући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак че 
вати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, окру 
 натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А 
 весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одав 
е, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је т 
ао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћ 
сније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег 
е и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S 
> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, д 
ду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу 
срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи  
ла десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и ње 
гла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку. 
му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није оби 
о, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <p 
тке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама 
те, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше д 
е јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно  
 плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му с 
 уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распре 
се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним к 
 било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од д 
а иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега 
е у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у кра 
, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала 
о се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице 
 А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из  
Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас,  
n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, о 
 разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима шт 
а прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она реч 
учајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта ч 
 брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, к 
 капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S 
и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамир 
о ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И  
р ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је 
риште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и р 
 стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у  
а поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се  
амештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и 
седне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно 
шта није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да с 
; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и рас 
нди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о  
изну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође с 
пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како  
 потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију сп 
немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је 
аш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још 
 понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, 
е отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пр 
о и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак 
олико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи ка 
 од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, п 
 слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немају 
{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладо 
> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним г 
} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка  
рњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала,  
 тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што  
бу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собо 
ош мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и  
ети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровим 
ише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештен 
, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до с 
еравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И 
е.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој  
е, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама,  
м ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним в 
досно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n= 
, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђе 
 — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и  
у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се 
, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те 
а су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било  
довима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је 
S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе  
.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како С 
} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поста 
рати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети 
ај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње  
офка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она ниј 
.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као  
облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обу 
рању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сас 
урно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, 
ме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Тат 
каже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо до 
се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, 
 призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и  
о, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као  
страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па 
ађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, св 
стезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке  
е, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радил 
ало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као д 
у, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата  
к је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их 
е смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више не 
а кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Д 
ере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногам 
 не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сор 
о, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} С 
 из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се 
ућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, и 
ску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз б 
било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се 
реће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махов 
и, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама т 
спред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог матер 
 се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. 
азећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо 
реврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од узди 
и и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И з 
овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун 
овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрв 
кајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени  
ом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове гла 
S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слатк 
 ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него ис 
у смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да 
 Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем 
} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:< 
 велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} По 
 још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која 
е било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде д 
ла и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала,  
.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је  
 сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у живот 
у, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знал 
а, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јоргано 
.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за  
ао друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то б 
 њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је по 
лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила ви 
е, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начул 
његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S}  
ш са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да  
ем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу м 
ла је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако за 
з њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао  
о са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле 
оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на зе 
, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда п 
ио ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га п 
ује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да 
 у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће  
 злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно пи 
Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада по 
ије жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар о 
и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прс 
рлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини с 
аривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне 
 сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом 
ак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном но 
 је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отворен 
о у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи т 
 не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>—  
буђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по ј 
ра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, 
ла да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слу 
! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећ 
, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без 
S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се об 
, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, 
, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних 
} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утап 
аким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била ма 
у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећ 
 послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разгова 
и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у но 
{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и гр 
коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима  
тала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} 
> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва С 
ки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по 
 не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни  
игли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо ста 
 сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по че 
и као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разгово 
кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb  
 Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је 
би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јор 
, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код 
рени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико  
 одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати 
После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љу 
 давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, отк 
ећ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде 
 увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подв 
 и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S 
е.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се 
 са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних н 
оњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </ 
м са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Мор 
ори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је  
шла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, уту 
ош мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала 
да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, 
е сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, —  
шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што 
што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и св 
како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да дос 
анове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута  
кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га н 
уо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњав 
ује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај  
 очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно 
то у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако  
о његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатоса 
једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико ду 
аво к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући заш 
 — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S 
, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљи 
азе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, 
И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћућ 
дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тв 
е на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци,  
p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био  
лушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска 
ба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје к 
 мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она ве 
ако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак при 
ту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцр 
 се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно  
и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје р 
мо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb 
ре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у пост 
овцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да  
упротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</ 
бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слоб 
оши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, п 
о не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како о 
ли него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће 
и поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као св 
иве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена  
орала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да с 
 љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао 
војке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивал 
сти: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала,  
ори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радост 
погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се р 
 Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Ма 
 јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осет 
благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мор 
, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, п 
 ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило н 
S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матер 
после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су 
ad> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најста 
 <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је бил 
а, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говор 
е то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој с 
... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме шт 
ј косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, су 
.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега д 
е право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана 
не.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не ве 
ују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању с 
> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој  
} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собо 
спод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p>  
о? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. < 
олико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гл 
то за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утр 
к, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само б 
екар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је б 
 поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добр 
ше дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Довод 
јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да проми 
чне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, ве 
је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој  
јући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Г 
 одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узим 
 Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појас 
/p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута 
о, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, г 
 сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и  
 смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик  
ва, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, д 
вале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама г 
њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, з 
е испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} О 
и у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца 
рено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу 
а, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако  
мо га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не раз 
се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о ње 
ке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога шт 
{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S 
јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је 
ићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на  
разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви ви 
шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш 
одом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> 
гову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навик 
> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапам 
о да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући  
ла матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и  
 и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник  
ко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако је 
де држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој 
 платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа 
 и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, 
, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што т 
ебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехују 
му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва зад 
се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како 
 би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, п 
ручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да 
дрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и  
горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборав 
јави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник,  
јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S 
ша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин 
а доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе 
ж неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, зна 
ледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велик 
у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога 
d>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није ра 
ом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јо 
то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сут 
фке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да  
чка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто 
а чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала,  
а неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада  
фка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка од 
 слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у с 
S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само с 
аде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од  
ћи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како с 
ће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.< 
ј и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег о 
ким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутин 
едно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, ча 
су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже па 
 понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, 
учена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, ос 
је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност род 
иче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде гото 
ет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" 
во ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде 
 је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла св 
 велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њ 
- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се 
а паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243 
да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p> 
 ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114 
ри с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она мо 
.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољ 
/p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, 
ледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу рук 
ду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> 
ке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почи 
еби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире 
 чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куков 
помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се ов 
те.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекр 
>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, ча 
ва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, 
уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било 
вамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поч 
 а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу  
штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софк 
и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њен 
 његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла 
та у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као  
још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више 
о, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати с 
паљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по је 
то се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова син 
ћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> ж 
Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је  
 моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку,  
 — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и  
се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог св 
и, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и 
Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена 
ачини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њ 
ојом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто  
је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</ 
но, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: 
ецу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка  
о што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, и 
“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је са 
а, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око њ 
на и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх ма 
ући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до 
, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуб 
 да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио  
ар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би м 
вака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико  
 било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за пар 
ог и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њен 
 друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом 
 Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он  
ди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, д 
бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Т 
.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сва 
ажљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда с 
ником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке м 
о.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопије 
ђутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у 
 гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле 
нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави 
се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећо 
ла, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу ок 
о утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне,  
 у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко  
 гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p>  
После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе з 
тогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар 
ше било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала 
теђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би в 
, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И 
оле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да к 
о! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, в 
ју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво  
азговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, ш 
еве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер зб 
допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала  
ко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дан 
ла прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепа 
 дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу ув 
ри осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и  
ао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— П 
мири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена,  
>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање  
S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као ост 
 сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко. 
/p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи нов 
 се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра,  
 њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p 
> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би 
C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Да 
p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и 
рала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изи 
ије и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала 
ти ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега 
> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да 
а спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрам 
м, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она 
а кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, по 
 <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</ 
а сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од теп 
к нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако ску 
е једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу,  
ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом 
као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О ср 
ликога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, 
а не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и 
мо стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву,  
{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И  
, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина 
тке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што  
енице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по минде 
почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала,  
као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отво 
рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласо 
готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасви 
све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, с 
 себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци  
еди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима це 
, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала б 
а, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да г 
, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:< 
једно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра наст 
 они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на  
весе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала 
Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошт 
 Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између 
, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње  
а изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на 
м оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не д 
утра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опро 
 <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у ком 
ђу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, г 
Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат гла 
дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она ви 
 <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога  
p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи  
 снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је  
д, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ћ 
о њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да ба 
у, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после  
се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она 
 ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако  
 овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све  
сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све  
доро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби  
ње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, 
и испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе ниј 
 и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена наг 
чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. 
ај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи  
горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде гор 
ј соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава. 
говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је мо 
рича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то ј 
у.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамот 
озналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S}  
 и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није прим 
не и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p 
раћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви 
сла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је в 
рана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати,  
 ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ п 
унише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше в 
93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак 
 за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} 
е, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепта 
е лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S}  
 Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много  
 сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S 
, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам  
у.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да 
о свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или  
о у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за 
драв и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што  
 <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, о 
их колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да с 
} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док 
ла за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која ва 
S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед сви 
гом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи 
.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око њ 
 после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ст 
на, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, 
у! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Сл 
јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, са 
уту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне  
као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка  
, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што ниј 
р <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чу 
, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородиц 
 се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равноду 
 неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, ш 
био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге  
, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролаз 
на и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, 
да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до крај 
="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли 
пуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, нег 
 отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго 
 услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, и 
и брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за т 
штено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега д 
рећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чво 
а, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири 
а га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више  
ар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и бе 
риви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. 
/p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— С 
угарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Ма 
сне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића  
 закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновиј 
а уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најле 
d="SRP19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела 
ml:id="SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све. 
uote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одр 
ем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес,  
а ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, д 
иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ван 
ан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пе 
а и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено пр 
.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да  
рави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њ 
="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се о 
те.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда т 
ечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Пока 
>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то 
 <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није би 
> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу сте 
у:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети д 
 <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава 
место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја 
е је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пит 
и су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налаз 
вар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што 
рдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, з 
ило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке б 
ра им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. 
ржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи м 
рпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који  
 Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушају 
>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређан 
е ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више д 
чемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино 
има, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разу 
о са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благод 
 мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S}  
ве што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{ 
Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од  
пију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се  
то јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз дв 
о и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и из 
 дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа  
ек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће о 
азгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви кол 
 кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој  
ресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> < 
 и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p 
p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред  
ом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини 
 и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
едо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ни 
претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на 
Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што н 
ја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — 
и натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме ова 
 она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало с 
на Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p 
ти:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек он 
, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други  
шно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је бо 
} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох! 
ла више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, 
игнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— А 
еће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S 
своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога нава 
асте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по 
{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напу 
 Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не 
ла, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, купо 
ца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p>  
јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до с 
а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да преко 
и ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге н 
косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати  
 и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку  
о поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата 
иша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди о 
м, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов 
д Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само о 
те, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очек 
ћи се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{ 
је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! 
} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом,  
осети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла 
 са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка оста 
отрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ бил 
че страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да б 
ла да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, 
ама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p> 
 баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p> 
ан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и 
 <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она ј 
, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако 
И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку 
али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, свом 
ико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, 
је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од 
мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од 
, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико пар 
pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љ 
у, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега 
 испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу,  
од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сиг 
 се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго 
плаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо. 
е, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кр 
ио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој ј 
ежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Со 
 Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе она 
и.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке  
седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p 
<p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму п 
сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштава 
свим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да 
9101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка з 
ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>—  
а, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Соф 
 дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и 
рча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако сил 
равећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпез 
ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште наве 
ли стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мал 
сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изв 
— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у 
е.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним по 
. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она ј 
мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрст 
Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него 
спунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би смета 
у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и  
... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову сув 
роз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање  
а...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чаш 
ла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана,  
 <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са де 
га, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p 
оче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} 
ош меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву тра 
ћ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтел 
p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И 
о: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки вра 
му светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осе 
то убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето 
пак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Соф 
Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је 
сто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо 
у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравиц 
е се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њ 
е приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву 
лен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајућ 
 још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се на 
му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код ко 
им: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да 
о новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} За 
како чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поч 
 беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{ 
 се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала,  
ећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари з 
о да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи 
> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, 
 томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле ни 
 ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понаш 
Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</ 
 не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала,  
 брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде 
вљен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није би 
бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него  
/hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочи 
а.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући  
, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она 
агана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{ 
а од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Маг 
 постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губи 
тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито  
в срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је раз 
нако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза  
ле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке 
амо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, 
ца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и  
 крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако 
отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам  
ујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда б 
сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику дец 
>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, 
о побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за 
 и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна  
је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно  
ешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити г 
затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би  
шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује,  
ичу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино,  
а њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а  
ековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе,  
из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и 
ко да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што 
реме тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао н 
ресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако  
, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Би 
.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што долику 
 моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук  
то више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S}  
S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њ 
онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а  
свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једн 
ликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S 
ћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градо 
но је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово  
љуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остад 
ва, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колик 
роз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце би 
ела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је  
сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се  
у.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њ 
ело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узв 
тати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судо 
 Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је уз 
а новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим ант 
е, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S}  
и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да  
 кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испр 
оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једн 
си јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, стр 
<p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да 
 око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико 
капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quot 
мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим осло 
о њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха 
каше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљ 
хов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико изв 
не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{ 
етку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозо 
 начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан б 
борављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је ј 
а приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Со 
очек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> < 
е знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом  
о за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и т 
 уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвор 
на.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софк 
Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и  
че.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговор 
све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочек 
а је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка пр 
 како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p>  
то ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S 
ма готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је з 
рске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и о 
гући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, пор 
<p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептањ 
ко јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руко 
личе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже п 
од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледају 
а.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крв 
би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што  
а пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да ви 
атраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не в 
ти, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по в 
и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што 
{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе  
</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је доб 
су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S 
а ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снаш 
а је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија в 
 тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто са 
а муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је  
ешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак вид 
</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже,  
поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладн 
еби привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако р 
ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила. 
о соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче г 
ворио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софк 
Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми 
стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао 
мила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кро 
оше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="cha 
 око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и  
ове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једи 
тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њ 
} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда  
и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут!  
а је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p 
у, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше 
е к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разгов 
огући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p 
ку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да н 
>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, 
а то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и на 
.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, свом 
ећ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива 
на чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беш 
елики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради 
, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, п 
ког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да г 
ло не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), ж 
/p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрен 
више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и з 
јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па ве 
еће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој 
на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему  
и од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им  
е испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата  
ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му т 
.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету 
ло бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разг 
њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на ми 
а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то зна 
на на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је С 
тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Сед 
>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише  
у Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одје 
већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, к 
ера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} 
 видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, о 
да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни о 
вила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и м 
 је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у посте 
S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу про 
с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују 
 комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се п 
ли, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као 
ри!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија  
, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело та 
гледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава 
ово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слат 
р ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p>  
дино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећ 
 и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику  
а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на гр 
 из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је 
S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! —  
озове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме  
лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она поче 
ајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разг 
же, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је  
ружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, с 
 n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распиту 
хне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно глади 
штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро  
н, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а  
у прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и н 
и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на св 
рене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена к 
ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Зн 
стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.< 
а ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прођ 
е из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као ки 
играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до њ 
 што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као хр 
ћи радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди:  
 и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њи 
и пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад  
 себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала 
 старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, 
 нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би 
ба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва 
а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само 
</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, к 
а, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том њ 
у и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као  
 у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Н 
пота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазву 
че да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице 
готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу,  
ета ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!... 
сти, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо ос 
/> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе  
м и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу 
во спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S 
звади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да број 
је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широ 
је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак  
.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима. 
, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ  
ом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда 
ом, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице 
ања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто 
што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви  
поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као  
ли се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом ч 
на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и  
, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, посл 
 овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових  
 је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера о 
ете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређ 
стељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у  
далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе пост 
одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да 
е на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у н 
ко тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је 
ала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао  
а сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла  
лако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter" x 
сећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како  
утила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том про 
Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по  
поочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јасту 
ајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешк 
ла, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, се 
у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли ј 
ија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће ха 
о. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом  
јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито мла 
 свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бит 
ротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што 
ишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са па 
 <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор 
з куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је к 
постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога,  
ј:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себ 
аче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу  
 дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Со 
се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, 
јом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже 
/p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрчени 
у, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије,  
 пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела  
ња, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спав 
у, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њ 
ла из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јорг 
.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије 
 концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишт 
их, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и 
 се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала ш 
обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља 
могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима 
облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не. 
 њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} З 
 да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишће 
 варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом 
ких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, у 
им истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мими 
оји одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је ви 
расна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах с 
примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово пе 
м песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечи 
одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим 
ом, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголи 
 венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала т 
 зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио. 
 пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није 
а осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој н 
 угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. 
ла се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А  
, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа с 
 образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако 
ра и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим 
а после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању 
 осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати б 
а?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, 
тово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привир 
 n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскиња 
и се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S}  
ки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом,  
з страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивен 
ј, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били  
инђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина  
рују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и п 
ног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене  
 би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствен 
а, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце  
се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло 
 ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су  
ао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога 
лази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се мог 
онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један 
ла и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете једи 
азили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у пр 
а, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду  
то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и 
едводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} С 
е чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то  
им чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чи 
 да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је,  
 одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колен 
S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, 
д себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се 
е би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући как 
и.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једн 
е са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од све 
на, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, га 
азили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам ми 
 оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као нек 
 бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, 
а гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опе 
оворило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што т 
апију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} 
/p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Пон 
е није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала д 
 својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одвај 
ако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена не 
ња огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од ста 
ноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне  
степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, 
у га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из 
ни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је бил 
ма и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као 
јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p 
 није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, в 
јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећн 
то се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, бац 
 село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље даров 
х с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укру 
 викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смуш 
ру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас 
кино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од т 
 то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго,  
део како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са с 
 упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то т 
мо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају г 
ћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају служб 
 изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан с 
, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, 
ако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни н 
о да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S}  
 врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, луп 
2" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обичн 
 стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и оч 
ца његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код  
радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили 
.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чис 
Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p> 
јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад до 
 и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се там 
х, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико ниј 
ј мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" x 
ли да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слуг 
во парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је  
аздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, б 
та ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу наш 
о у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским к 
као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га 
 неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади вели 
ад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послу 
скрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим к 
гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити мла 
есто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</ 
а камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за та 
та ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де,  
и, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Ис 
 — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте  
ујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила. 
 пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба 
о, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и ве 
ав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ  
тео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, 
! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} И 
иде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча  
ше ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме 
де право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљ 
у, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се  
лазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, саха 
о почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу  
д поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ  
 је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратк 
рма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвозд 
ета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо р 
</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим  
 одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до ч 
ило, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И  
пчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" />  
та, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но шт 
 могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана  
?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њ 
морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на с 
као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p>  
> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Је 
та срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса т 
 </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам  
, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, д 
рхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спре 
 мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софки 
 на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чу 
њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча 
ат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он  
арола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И к 
усуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одма 
 теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одј 
зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две вел 
лисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигур 
 има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</ 
 Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, ут 
степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагну 
авлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драго 
 не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натр 
адила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако нас 
је и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева зан 
 широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и го 
а пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покриве 
рка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткам 
њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, зам 
S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрн 
 златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забод 
ставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, 
све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, 
ена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њ 
први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену  
ених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело сел 
 асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих огра 
тинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у  
рајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као оста 
в полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам до 
а кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — јед 
 стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, 
 Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показив 
дити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере,  
слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што  
аном.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова  
 куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се п 
је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога  
ом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче д 
стрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби 
Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, д 
од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{ 
фкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Соф 
ок не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а 
своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође так 
редила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њи 
 и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтел 
у, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он 
 би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по 
 Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са ве 
и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов ос 
уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и це 
ати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још ма 
рано, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слобо 
ељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред њ 
ких речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по д 
у.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса 
ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен 
на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И  
 поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi> 
склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме,  
капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се,  
грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је 
 врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јо 
 погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако шир 
однији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захва 
тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поч 
 грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Соф 
љешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једн 
!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених  
ј, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отво 
о ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се 
нашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не мо 
су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан  
ко ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу.  
ћи се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини 
но, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, исп 
ржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— 
из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас  
сно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Св 
ало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен зана 
 каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; 
 да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муца 
љива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољн 
ој, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на л 
ијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобо 
вала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако раз 
 Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква иза 
ер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна  
слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио 
де већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме порекл 
у тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се,  
свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако  
је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав г 
јде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се 
 докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она в 
да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурен 
је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана 
 последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово с 
 да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S 
 девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради 
до моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником,  
ишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Д 
а баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се ка 
 познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се  
почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвира 
, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће с 
и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, проју 
ада нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S 
је испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, в 
ме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Ал 
кога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари,  
г тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару 
их.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чи 
ика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђив 
јеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, од 
шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и усти 
бито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окр 
ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био 
пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потр 
 ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је: 
ве снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумњ 
 приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, л 
е она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како н 
ини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би  
јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улаз 
S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи. 
S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одгова 
е, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и 
ст година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је  
акле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S}  
 <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, посл 
 да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басм 
е у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особи 
очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и 
SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто драж 
то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се п 
, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећ 
в шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек би 
су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим 
крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге 
ечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и 
амо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се 
у постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} С 
он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе  
, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљај 
леда, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као 
ју, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, по 
!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтаво 
обесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морал 
ка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} 
"218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе стр 
дједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са 
врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тести 
о сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, ш 
тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мат 
амо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њ 
до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зу 
пије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина п 
што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало  
спред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа н 
 алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по 
p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, х 
 увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагн 
S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде  
а, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док  
лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дот 
степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији 
 устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе  
Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом 
 Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, п 
еци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој  
време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Гор 
ој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак д 
ку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да 
о никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рук 
 /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана 
и је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча  
{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрш 
ка брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седе 
иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и 
ести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покр 
села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка 
, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су 
 листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљ 
{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесниве 
 то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте н 
ости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда  
з помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се на 
>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао 
ладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Ц 
млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Ј 
гу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готов 
 без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошча 
.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се  
види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершен 
једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Ми 
ено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све  
нувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато 
а пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће 
би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, р 
газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи 
ело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око 
а. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили 
целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино ко 
а која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га ме 
понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој  
или, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико с 
 души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, 
 код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И 
орена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, прола 
 <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао  
У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он  
јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остал 
агичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш! 
о на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а је 
а доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је за 
 сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах 
а испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од  
S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стој 
у: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локне 
Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се виш 
з душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам на 
ront> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p>  
итајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод 
 не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даћ 
} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву у 
.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та ни 
им.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико 
сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би тр 
кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тетки 
буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели 
“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била најв 
, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му 
како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушк 
ће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, н 
због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељач 
шћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да 
 својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, ко 
је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муко 
слио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не до 
ко је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је 
а пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је шт 
</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, 
абаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке с 
и су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захукта 
тима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Он 
њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати 
леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим 
 у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово  
аздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и г 
очиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тог 
 њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тог 
казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на  
, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њ 
 оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; 
по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао и 
p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађат 
свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својо 
 — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно ш 
е из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, ч 
са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сирот 
ју око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за 
, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гроб 
 варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију ул 
 чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које с 
е закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла б 
у јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је бил 
ао да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје  
о шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, по 
ра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло доб 
их синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота и 
И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} 
е прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био паже 
зда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као оже 
јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућ 
</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах 
ло мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу  
е повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и 
амо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се о 
оје воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме к 
оштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, 
жасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакида 
 онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што 
да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса ч 
или скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим  
гови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, к 
пет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магд 
н сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, 
а путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим 
то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен,  
тала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} 
 видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, виш 
то су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању 
.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том  
ћ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим  
S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуш 
 мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, к 
а Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био 
о обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која  
ристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ 
нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p 
ајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте. 
нке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилост 
рока, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих све 
има, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана он 
е моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан 
шно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по  
ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клати 
ира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али,  
им од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом  
и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним а 
еси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али ник 
 међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи 
, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он н 
 моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њ 
и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били в 
ких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних  
а.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стак 
 напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, соб 
ве ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као 
ајвише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пу 
и, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерас 
свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати 
нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде 
такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав ро 
те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе р 
е и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одудара 
капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али  
ного лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због т 
ређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са 
 пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уп 
едине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жи 
ма, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, 
а и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћема 
ад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша 
ање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спав 
ужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се о 
акама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли  
 он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици 
 донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дв 
 бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко 
у трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, к 
ед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против 
ва.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежа 
 раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефе 
 урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погу 
ила стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи вид 
итајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише  
већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало  
ком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку,  
, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особи 
 обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама за 
ним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} 
о, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта  
матрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој се 
отерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда  
фка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како о 
шика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа 
анима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећ 
, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем 
а да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки ча 
амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребн 
е било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце 
истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у варош 
p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасв 
лињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, 
и тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганк 
ћи преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао ш 
рно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али 
дремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се уп 
леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина од 
код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, ц 
ви узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак б 
а га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила  
ј, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и 
 са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треб 
ше се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је 
е онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над ост 
е или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико  
ослом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да 
вамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Га 
нила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је сам 
да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да  
 О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на к 
 се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са 
уран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја  
 иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угуш 
 што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх,  
 уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата! 
дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и  
шћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит и 
а, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизм 
 јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, 
би свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p>  
пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, је 
о женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{ 
же у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њ 
о пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте  
у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само 
ло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се с 
е надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када ј 
не и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујућ 
је га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријате 
о су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да 
о много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љ 
астуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто 
p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и 
о пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња 
ногог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред  
је, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и  
ак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи го 
{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију  
е светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са жен 
 да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на докс 
ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то глас 
на води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви 
 па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије ста 
/p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен мат 
риш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је жур 
несе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зи 
док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на не 
се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао 
е водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за  
 све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве поче 
имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме  
би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више мос 
едва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, 
агда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу,  
ојурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на пос 
мо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на се 
новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p>  
на и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколик 
 што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они од 
<pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>—  
 би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни  
 свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се пр 
овим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се 
влачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Н 
 своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке гл 
— поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, во 
е као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им 
о чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, а 
ли ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што  
и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И он 
е.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где 
матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на кап 
хову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас  
њу да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па  
своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Со 
ва жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући  
шко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико 
{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе  
поочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста јо 
 И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, 
о уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и ст 
држаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејућ 
S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то н 
них, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених глав 
 наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те ње 
их, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били ш 
 дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви ка 
сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећа 
ло поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од  
аспећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем  
таре и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамор 
оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је  
ћом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде 
тати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то 
ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она  
део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка 
 што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи  
свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, уби 
ујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да уз 
 патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, 
 тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима го 
овит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод  
ајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S 
на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћа 
чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понов 
ајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача  
омљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</ 
.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приб 
а, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од те 
ролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати 
.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је бил 
 у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њег 
 онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, к 
о, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, 
оказивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као 
е да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса 
е знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек 
ом осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету д 
акију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза  
ела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S 
 њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а в 
нда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све  
е надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} 
спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подврат 
ћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури уну 
а.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се са 
 уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не 
учена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку 
већа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док 
је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у кап 
ад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у 
личету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, 
са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељац 
 како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој јед 
мџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њ 
уће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису м 
мова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се бил 
о онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигр 
 чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb  
е до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилаже 
једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били с 
е да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S 
ш тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са к 
олу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао н 
ети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, н 
 /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хт 
д њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви  
<pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прис 
вога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхт 
тин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласни 
 јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, 
де.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда греја 
раг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и ви 
почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како  
 ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда изла 
 кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи  
дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, 
 чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихн 
 он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало зан 
разник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу б 
ко свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког д 
ш од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне 
ом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест 
 је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних... 
е да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџ 
наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посре 
офку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка с 
 странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он д 
матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио б 
{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само ре 
пију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајт 
 она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је  
не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледа 
а, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине,  
и, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли как 
ицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од сре 
аваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се д 
ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуње 
имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само 
скајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим  
ше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у  
кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поједини 
 светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чул 
 столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче ос 
ркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале 
љу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с дру 
 је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, п 
а, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чи 
остајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi> 
вијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала о 
.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до 
 слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од се 
>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну 
о лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове  
ог.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, шт 
аго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n= 
<pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочити 
к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене 
ро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунц 
да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у се 
а да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише  
<p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како 
испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показу 
 појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више  
мо подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјах 
и оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да са 
 Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под  
} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Ча 
 да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши,  
то како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељ 
парушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и по 
колико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје  
 још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку к 
видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха 
фке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није  
грејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с к 
 /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих 
ешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи. 
лико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било 
ким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је би 
спуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је ова 
а по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је С 
— И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми 
 већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога 
и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Ча 
ти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, стр 
 светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. 
235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је  
ајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа к 
ве прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџ 
топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се 
еће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувал 
 бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни 
лних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се забора 
његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, 
се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се 
то поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, к 
 у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и  
са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S}  
/p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она 
 изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p 
удо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку д 
досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље  
, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало  
дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тад 
пет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или 
 би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и пов 
им говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о остали 
сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека — 
 се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86"  
крвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> < 
} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике,  
је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко  
ореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости  
вана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Мар 
 смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је  
 дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— 
отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Ј 
 тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не 
би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на пр 
 слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дој 
и, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрч 
у пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала 
је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати си 
 је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Соф 
отрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед  
нички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонил 
 за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јас 
се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>С 
да се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући 
о без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да 
што црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз су 
урио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забо 
И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој с 
он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цу 
да све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свл 
претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурн 
да досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обр 
а је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће 
тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се  
 где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велик 
одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Со 
 косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затв 
ј.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од сво 
е почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, 
а.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се 
 ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S 
ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стар 
 буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је св 
ећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се 
 из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S 
 могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чист 
љао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <p 
ене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" />  
оклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} 
се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</ 
 од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би г 
 одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у  
обе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу ов 
 горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и 
ом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио,  
ије могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би 
, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сеља 
о би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само 
но.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необичн 
 Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после  
е сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним 
ао свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој 
у, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора  
де Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак удар 
га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурн 
 оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који с 
м „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гад 
, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој,  
 собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и запов 
се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни муш 
а, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у 
ужала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се та 
први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да  
досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су  
 да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим т 
лити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који там 
а се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали  
вим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пиј 
ко тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је 
год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој д 
ико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и  
 пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те  
.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећ 
закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар  
} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, лу 
} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са  
д њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на кап 
p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву 
ку.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и 
леће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.< 
на, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другар 
ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и 
цало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али  
д своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислил 
а.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, 
 Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим ко 
ња, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мал 
бина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ 
еле родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако ра 
рже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлит 
а! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показ 
ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи 
је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као ш 
ољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије,  
рви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{ 
а путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он с 
е не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да с 
да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито К 
иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи 
као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракија 
ало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу  
 какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка,  
потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини  
, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, бе 
зећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и в 
и ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, доне 
ојас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дај 
да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим ди 
 остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепе 
ави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је к 
 се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ 
е права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују  
се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле  
они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај  
лагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се тол 
гије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то у 
 се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} 
е на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала 
, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} Пос 
то ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он во 
авили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом до 
ако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" / 
ца волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у ман 
а боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби 
, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћ 
лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је та 
о тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намеш 
ињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе шт 
игурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, ис 
 од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показу 
вљене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се,  
ским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрет 
газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, 
ке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог по 
рено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном п 
агрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.< 
ућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више  
<p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски ман 
једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за рук 
он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треб 
ђу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читав 
 су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је  
вином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој до 
 гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас пес 
а појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S}  
не, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широ 
торе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и сло 
х, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцм 
беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и  
 баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифун 
ах, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим сн 
оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож 
њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје же 
_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ све 
ао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дв 
ширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале 
ће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, по 
х руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они з 
ржању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви  
о код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што  
 и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молил 
х она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако  
 у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да  
а високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које с 
 указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била  
розора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супрот 
ао да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и п 
тлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{ 
рош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и  
ећ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока,  
.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове 
баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном санд 
љају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, све 
ја су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу. 
 та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, с 
тала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када 
 био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шушт 
е какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош 
речном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} 
 овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису м 
ло осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је ла 
д купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемирен 
и два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, цр 
ели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод  
се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним,  
само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А с 
 да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу 
тра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, 
рочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни ж 
д себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новц 
, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{ 
ујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу,  
очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са о 
донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колач 
ма ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на са 
Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Ма 
их тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још  
д матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гро 
 Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим в 
ост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, ист 
— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разва 
у њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче,  
Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше 
, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом  
ви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су с 
м, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, о 
еченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака  
е види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајка 
о те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отворе 
амо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећају 
 да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S 
S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка,  
="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу со 
о их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после мог 
а то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршав 
 и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је 
 сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, в 
Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње  
вши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели 
нске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет  
ко он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ те 
раво горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово  
ебне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на посл 
су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, 
лачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по куј 
идовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочи 
 закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око о 
спуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полак 
чкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу. 
руге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} 
м на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису доди 
кама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске  
х, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како свак 
дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва по 
 црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била с 
у, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обра 
и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као 
шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је  
 Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, 
већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у 
 се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гл 
 виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, с 
а прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p 
{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токм 
рци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маље 
рупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и 
 ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по кој 
златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је  
 девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њи 
илом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам 
и звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и д 
није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала  
испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише  
на, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад  
оје истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</ 
и, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била 
тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино  
лико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају шт 
е до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако о 
ња у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима 
жем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се 
о половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле кру 
.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у ама 
убљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазну 
и у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радоз 
и и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена  
е и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред ку 
роћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку  
ћи чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се в 
е стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцрта 
ма, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе,  
о по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка,  
развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима 
у куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо,  
 и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{ 
сетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није  
 живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месец 
зе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што тр 
е стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала. 
 запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто н 
 по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као  
гатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без 
гнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет поче 
њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, би 
сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не с 
ала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што 
се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле 
} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марк 
ој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави  
атко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљ 
и да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb 
досно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то  
одом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода оту 
е на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње к 
p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеш 
о удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су  
, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко 
ама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове  
ни разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушк 
басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале  
 стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би 
 одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао,  
чу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не з 
, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бир 
ости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било стр 
а, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као м 
датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципел 
више, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Зде 
овог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодор 
 Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице  
и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што 
а Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте 
а и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен све 
 на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе... 
<p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{ 
рена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне с 
је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их 
ах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на пра 
 браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађ 
 токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударај 
е да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да дол 
ако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили,  
када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали  
и само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени  
таде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше наста 
и ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну п 
о ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арна 
ала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зат 
и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије  
ижавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да од 
 ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио  
школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају  
њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилаз 
н уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, наро 
сти и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим ли 
> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо с 
а их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учк 
дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је  
> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка 
ала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није  
оба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко уле 
су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њ 
бођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, 
ивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су с 
А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују. 
робило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зи 
о да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И к 
{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечи 
и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} 
по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од сви 
 Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивн 
увши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет пов 
ли на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато у 
 њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а с 
такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све о 
нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена 
рно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{ 
 цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво 
и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не 
гата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају в 
{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закоп 
е и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, 
а или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши,  
инама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно друг 
ака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарањ 
 соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кр 
дна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, осо 
 голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због 
, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, т 
гледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева  
 да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> < 
ше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у 
д и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана л 
азу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није 
ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S 
ео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала  
елики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, < 
о код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе 
са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула п 
едно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сеља 
офке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш 
ло, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари в 
 чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасви 
, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као 
ни, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И  
 и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{ 
ли су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S 
сти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа вид 
ћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не 
ло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом бело 
е.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана 
јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и по 
</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чоч 
лаве свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и 
времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и 
а Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек в 
</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветл 
ајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишњ 
ребало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као ш 
 тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те 
адовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по ман 
кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушк 
ац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то 
} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p 
ше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је пато 
сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши ниј 
умрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, по 
>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса и 
најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ стари 
S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, по 
са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{ 
ојим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљење 
, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од  
нове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</ 
ћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек к 
 који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоце 
его ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, 
, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки доби 
ви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама  
на и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и 
 деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пут 
о тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је о 
Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што 
 <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани 
 да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они јед 
ни, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погин 
Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и 
е, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик,  
рују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, с 
 нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, д 
ететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да 
а би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљ 
лика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и ок 
ли, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуци 
итије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, ми 
рка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из двориш 
лободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више 
исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним бр 
ећ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагал 
би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих своји 
е око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, ч 
> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испреб 
причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо 
 већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико за 
ка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој  
ак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледа 
их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали  
је био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да  
аним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељењ 
немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уж 
и их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предос 
и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кук 
која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што  
дала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек б 
 они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једна 
е воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ  
они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, ка 
е слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености 
ања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједа 
га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тат 
pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним  
о обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима м 
и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пр 
ву крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним н 
седни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће п 
скупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим в 
чали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да 
 су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је о 
јао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, в 
не погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> < 
амо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар,  
као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су ост 
 волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљд 
кању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и 
е гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на 
ој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се он 
ћег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер ник 
да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54"  
ању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су 
 по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мал 
р, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" 
има.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испр 
Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у неко 
 животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах  
вчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћер 
 почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год  
то му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, ба 
звисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбога 
 не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко 
 чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се иш 
збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толико 
или самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада 
авно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би пр 
{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, 
опчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од мл 
ло да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану п 
ом свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> < 
ође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар 
но са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као  
сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристат 
тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца. 
ако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисал 
са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара ве 
{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис  
г дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, т 
 то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n=" 
е сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито д 
ина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надме 
p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салеп 
и су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter 
ак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако  
, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи 
 у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били 
у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на  
наутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на 
 свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганк 
е, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и мо 
е да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба ви 
 већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатво 
намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, п 
 некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробљ 
на, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазил 
ивали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож ч 
 храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то 
асник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. 
 И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и ч 
 се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да з 
гог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А св 
 покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да ес 
се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким 
е заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим жен 
"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке годин 
рац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може 
његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} М 
сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткре 
 на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе 
њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Со 
твртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се 
ла више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ћ 
х на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по суд 
ше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута  
аква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очим 
утом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу 
мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег,  
ови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из пра 
на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chap 
јене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише гд 
ана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом  
дешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај о 
и.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана  
p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано  
ла да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис ње 
с и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још 
рис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових вен 
жета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога бр 
у, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је 
 њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, ко 
и најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишт 
ечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је ви 
ке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада 
ог тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази и 
 опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и  
/> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, н 
} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој неп 
него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је  
куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема 
 светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би  
рата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по раф 
д дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву с 
узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добр 
авелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се 
S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, д 
е он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S 
 шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега н 
спати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге,  
о просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, 
еђу њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у 
, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то с 
 биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан 
 не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим 
ш сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан с 
 и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{ 
ом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младе 
, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и т 
оређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од ст 
о.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацим 
довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву поч 
е одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да  
е?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И 
 к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нек 
 <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао  
ко се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</ 
 њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек  
{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не пи 
ко би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свек 
ко као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се  
 сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псов 
>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и  
ачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка вид 
вај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n 
о онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму ве 
 их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики  
м погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никак 
од жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; ви 
омљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање измеђ 
 се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће п 
ко парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје 
им разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, т 
ном, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олт 
уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у  
црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало в 
у цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дв 
а: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не м 
 међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпан 
вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и у 
RP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, 
иђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи з 
доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи 
> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала свој 
е њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала 
азнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме  
о још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сад 
еном модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек  
а на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм,  
гњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ озн 
ајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за как 
им спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке 
 је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, 
н тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p> 
е он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S 
Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ак 
Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако  
ецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је... 
ана.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрв 
обивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би 
де се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих коле 
ила и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка 
раним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је в 
и.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто 
чена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане 
0"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доц 
Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа ни 
том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је  
ала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме н 
, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала 
ћима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој 
ет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почел 
p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, 
не, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш  
ло удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз коле 
 на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе. 
 учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што ви 
и њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и би 
 опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> т 
 спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јасту 
!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гла 
су, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S}  
пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, 
ж силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себ 
здише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и 
 не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би  
надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то 
ала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрав 
боко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани  
вену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње закл 
не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово  
ређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто 
м танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога при 
а еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га 
:id="SRP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и наб 
з њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и  
 неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се д 
, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са то 
 му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али 
 као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са ру 
о узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Соф 
Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање т 
ка оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака. 
 сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} 
>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо н 
сије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капиј 
јала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, дв 
 вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за зат 
венећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим 
а силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове 
 онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почн 
ебало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и 
/p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно с 
одигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер кол 
ко све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком нек 
гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзај 
у све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би бил 
три и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што с 
 је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бље 
з ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као  
м шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било 
5" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, 
ну не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње сам 
јатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира 
, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред  
, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умр 
умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева 
тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла 
етврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно 
а Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ов 
а се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка 
а одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила 
, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него  
 да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду  
осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, так 
 у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задив 
 бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала ј 
его да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод ру 
чају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а к 
када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње  
раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих ни 
а су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са све 
а би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах 
у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само  
да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би с 
 то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највиш 
а причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снил 
 све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да до 
ек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зн 
{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњи 
и, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором со 
исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</ 
, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и  
ито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једин 
лније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењ 
, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шу 
 би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка  
би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса за 
вој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>—  
ли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се с 
 могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жа 
акав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго 
 ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли 
жаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући  
ечаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по  
 њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има  
му себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и ч 
а ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања нећ 
ведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цр 
ој због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочиј 
 ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би 
ише чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујн 
а поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, 
и се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рука 
и и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у њего 
ричало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви 
ницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из ко 
ана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, осло 
више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку То 
 тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по 
ће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можд 
ена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и на 
држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела  
е, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весе 
а причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, 
у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још м 
сечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова  
ном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} 
се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити ку 
 — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} 
фке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смел 
увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила 
кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трљ 
т се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из п 
егове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његов 
азепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" 
раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко она 
је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, 
.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунил 
ћином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пут 
во горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочеку 
ка некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовим 
 је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, ј 
ћи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери < 
ше, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да  
ка би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим 
ежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогу 
ђа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да з 
би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом и 
 преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем 
о се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како пр 
и што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „ 
 рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема 
 њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без иг 
ђе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскош 
в стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска дола 
ш у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека 
т није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њег 
 грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, как 
пет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страсни 
и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, о 
оре, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посети 
ти, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора 
гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући ка 
е, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру 
а била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико  
авши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да  
 кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њ 
 а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раско 
а, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, 
 ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога д 
е...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Соф 
 ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатк 
претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме с 
којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада за 
ко да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и ч 
..</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је вид 
 сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као  
} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapt 
 трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се 
ав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу  
а.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи 
ћи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала п 
, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се ис 
бузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да  
и знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном  
ама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да с 
ност престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хлад 
вога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарим 
 са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту,  
обље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, п 
кан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и о 
е?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу 
и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, баб 
</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће мо 
заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њен 
Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као н 
мога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</ 
е нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том 
 доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој 
воје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, 
и пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће 
е одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада 
а постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од 
не велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по  
крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечни 
зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје 
би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хв 
забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И  
о исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, 
и.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви  
ни били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат п 
и ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим г 
 многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да насту 
 кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све им 
у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да  
S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао,  
 у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S}  
свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и  
вљивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном ме 
ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се  
сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужу 
о изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи да 
је су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајк 
навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође 
заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе  
гдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" />  
 испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њихов 
упити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли 
отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обрија 
о башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупан 
 да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако го 
 би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређај 
ишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је треб 
што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући 
p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породи 
удима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да 
 оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збу 
д ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, полов 
 свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако,  
еж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се 
ше главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из  
брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној из 
о збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно от 
 се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се 
:id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлаз 
е остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости н 
цвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просил 
S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело с 
, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; дос 
мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чини 
ајвише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, 
лећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и вр 
а.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{ 
правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве 
ротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их 
 с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни п 
ћан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели д 
Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се гот 
да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се са 
 здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће он 
да као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, 
 и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири 
 пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурн 
о висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела  
 држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ћ 
о у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре ст 
асвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући  
, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов  
горе страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати,  
ерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ов 
а се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особи 
бјашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И 
p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поч 
лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала д 
ио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{ 
 то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно ср 
е, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својо 
а страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га поглед 
ана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока,  
х прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацива 
а силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав 
ђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда с 
гова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у  
 и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у  
, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дуга 
свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од  
ма свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са с 
по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поре 
м месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са  
о и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{ 
рко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ва 
равности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако 
, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре 
 она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако у 
пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поч 
 Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, 
ен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p>  
на овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како 
очетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она ос 
аиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и  
с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подноси 
рши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже,  
 лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{ 
од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је 
дино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у 
сто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него  
а нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби... 
 дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и  
 би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то до 
њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба о 
еварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцн 
!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њ 
испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, ко 
е.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређ 
мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово  
оловина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто 
никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота 
 и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Јо 
ава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да 
 ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што 
сла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти п 
ала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом 
ad>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три годи 
ту.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој  
ижавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу  
 како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њем 
 изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола  
а, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се 
ти са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти  
е оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са д 
/p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици,  
в, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређен 
илу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговор 
ео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме дол 
 су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} 
мали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиван 
S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чуве 
јбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И да 
икну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, 
ку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџик 
 је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би 
гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку  
 она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, с 
p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо  
, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, 
угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, довед 
 сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она ко 
к припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, ја 
 да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала  
ово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле разд 
де покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла 
то овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по т 
ривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су 
 свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је  
 Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, 
м поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испружени 
а, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Маг 
о у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало 
век се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, и 
релина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, 
е врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} 
ћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се  
како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је б 
 очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до 
викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“,  
 као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише  
е пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} Н 
пуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Да 
се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што  
дрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буно 
етиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и к 
н тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка 
и дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва вр 
Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане бра 
не носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њ 
апљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, 
заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једн 
, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње  
ласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не ч 
 хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Том 
зиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком го 
 часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане пути 
сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркв 
потребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И к 
х ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густи 
аде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним д 
ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ак 
S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се све 
рећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто на 
да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са сила 
 чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им,  
сан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је 
о она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек б 
у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су  
ту, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је о 
тима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач ж 
ђе вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се  
рске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да  
 она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражи 
а се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз 
преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и д 
од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући свој 
е не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих  
тницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код 
ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговор 
а мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га 
 Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и ос 
пути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{ 
вао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све д 
, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему н 
та је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише све 
ча и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} 
 дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„ 
д куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" 
 њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S 
особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији ул 
 достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и о 
међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочито 
је неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето об 
{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али ни 
 <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, треп 
тово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћу 
ке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку,  
спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра по 
акада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж 
ње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би ми 
кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлете 
омаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога 
 на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да н 
траха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући 
ца, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али,  
у оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких н 
 одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха 
љима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати ка 
како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост 
а виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окр 
то је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причање 
њи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здрав 
 али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре оста 
 у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кук 
 знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима  
етлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање  
д виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било 
де како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шољ 
није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде 
о мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Ци 
главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, 
оље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође,  
S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више б 
аним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође ц 
на учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну  
и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно 
тку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па 
ким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко,  
амо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није м 
и!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, п 
лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, св 
 то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини с 
. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капиј 
Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости 
а дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога ово 
 кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим ј 
—</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једна 
еле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и т 
агано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, сва 
е ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Б 
аук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљ 
 не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш т 
 и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојур 
 њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим ку 
дама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишиц 
 да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов 
се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била 
 га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што С 
ове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада д 
ену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу 
чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од у 
ва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах. 
те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и зб 
белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу т 
к, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге  
Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар 
је се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграб 
му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај са 
 то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: ни 
 иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта преко 
јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад  
уком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њеног 
озор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу  
о, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је п 
ечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње В 
 и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже о 
њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и 
икодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго —  
гао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они п 
 длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устру 
о још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> 
 да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа как 
 како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала врем 
да и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у п 
, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у  
 радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од с 
 мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе за 
се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ шт 
скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим 
S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и п 
рди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{ 
лази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож донос 
да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сеља 
 да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му и 
 црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим 
да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници оста 
од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p>  
вао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито к 
 Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — 
, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима 
о на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да  
но губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свак 
ладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше д 
ађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела д 
 видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију,  
о са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно,  
у није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља. 
 се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвер 
ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ,  
ла заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре бил 
о да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што ј 
еру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну 
отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чис 
а, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујућ 
едо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од та 
омљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепаш 
све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши 
утим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а 
ног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глав 
искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, на 
о мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место 
да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да рад 
осетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу увери 
е одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче п 
ви други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у  
азиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла  
материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала 
ама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спав 
ио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ах 
 /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек п 
ада је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко 
а, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то ко 
од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек 
фку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до с 
пле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда приме 
.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загле 
грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да с 
је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац ј 
а и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измак 
о за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који 
к би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за се 
бе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и он 
м ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Соф 
стале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав 
>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка,  
же, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као  
ојури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да 
о кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, сви 
ве издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима 
.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ  
ледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на ка 
о, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла ш 
се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављен 
 због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из п 
лост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што св 
 улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би ње 
на да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и по 
а кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њи 
S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насе 
раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онд 
, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“  
 да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка сама 
бојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је о 
на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљ 
ститање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а  
ке свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S 
 и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и  
, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки 
анцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шами 
шчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један 
новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи,  
 Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, 
етварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо 
једном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се  
љали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поња 
олена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљ 
одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S 
 И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега  
очеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S}  
, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по 
е допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да на 
 чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај п 
задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, је 
сећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих,  
више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="24 
 јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испо 
о оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гл 
де је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки 
срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахир 
таде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" x 
има руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико ве 
ак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила с 
 све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала  
ци, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном ки 
се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је 
 сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред  
 крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеш 
нке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на  
ају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лак 
 као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање пет 
ости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све в 
пред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња ус 
што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Ст 
дерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани ред 
како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом,  
о не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умре 
> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} 
ђе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је! 
код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида,  
овратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, 
високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерл 
сле тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена п 
омили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n=" 
 допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по  
 видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гв 
 да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А з 
{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто 
хе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стабл 
 се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и млад 
разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држ 
а и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око  
 главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу 
звик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, 
 отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да  
 почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети 
ји.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну 
 са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више об 
ајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и ос 
м пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатељ 
иједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола 
тим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, је 
дмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седн 
а „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, к 
гурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далек 
ремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде  
е одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као  
акога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда,  
то није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, ј 
, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И н 
но попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од 
и матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плак 
 оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако 
неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу с 
Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати 
штио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад,  
мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S}  
 чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења 
омрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затр 
вала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или 
новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је тр 
{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ј 
ећ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато ист 
{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она 
 по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао  
како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од св 
е, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала неч 
, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S 
де изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, са 
а прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А 
, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час  
ња и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око г 
 гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрага 
нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њен 
 А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поч 
 <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да с 
да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отер 
слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријат 
ста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав 
ера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, д 
вих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чу 
а осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, 
 сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав  
што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да 
у, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са в 
м да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{ 
пенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ћ 
а Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отре 
викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Соф 
у, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме  
ског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахну 
олача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је с 
да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљ 
ари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као на 
из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве поју 
, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећу 
несе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, изви 
вљених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом  
 стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке ј 
у дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се  
трашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати  
ла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се и 
а великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака,  
ред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb 
ене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се у 
чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и т 
"152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да  
, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и 
“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле  
 Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. 
.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, св 
S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алат 
ли дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истин 
 но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се пла 
ко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ  
што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене 
г, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кес 
него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто  
пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и први 
да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због  
 више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгл 
ишом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз н 
овлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између д 
о целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозн 
поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким?  
аје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и  
е био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као ку 
 ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Ма 
ре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к се 
мела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је  
је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би пр 
а чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и криј 
де, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ 
та попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још в 
 код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето  
 који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши  
 ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако уда 
енија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, кој 
их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још исп 
лазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на п 
 Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхта 
е он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили о 
} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је би 
} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им 
у јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</ 
а, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би м 
е и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладња 
рају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} О 
p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газд 
р виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се 
а, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто  
и поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега  
воје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће,  
ој великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Ал 
/p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да о 
љу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, как 
 ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} О 
вамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S}  
едино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање 
 боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по  
еком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} 
56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке  
лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним р 
 наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је зна 
ад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина ве 
и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући  
ана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одмор 
 нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме,  
 ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром 
ише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</ 
а за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе 
о обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта доне 
ази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће 
кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а најв 
ако он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p 
е бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко 
орати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче о 
м ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује 
/> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као теше 
ко свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме 
.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму 
стуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по ку 
ио спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у  
, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе с 
о се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њи 
, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица ча 
S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када  
ини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губ 
ери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће ч 
вуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и доте 
а су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, 
>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна к 
ала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим  
авлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мит 
} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због њ 
 од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској вој 
стију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Как 
 га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге к 
им ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражил 
 ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> < 
једно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне 
и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да 
но коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао  
 су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више  
офка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи 
лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, т 
 само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не ж 
а, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле 
 његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, с 
ли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести 
ивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, сре 
има, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} 
аким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припиј 
 појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округ 
есто ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, к 
а рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за ви 
чена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Бил 
, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручу 
о тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>О 
а је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова баш 
и више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пр 
ку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту ов 
 иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег  
te> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља  
ши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било  
 беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши  
баном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста с 
мама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као  
 и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она  
, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде че 
даџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку  
шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" 
се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све с 
> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" />  
ице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уд 
 да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то та 
робуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p> 
 <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га о 
ву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осе 
 а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његов 
, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хо 
омаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју он 
 је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да  
у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да  
равда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у н 
 зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе,  
опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и  
у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и от 
сто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче д 
исто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих 
та!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправ 
чала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој да 
p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га 
p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укор 
устављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Прек 
ужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n=" 
 и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако упла 
.{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка  
о, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томч 
че га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>—  
пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му р 
ћи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као 
рости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо. 
} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за те 
аде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је остави 
 претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако 
, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И с 
тово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је  
 уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> 
рашан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још б 
г њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капиј 
ају.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике гор 
да.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> 
, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о к 
 у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе 
але по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, све 
а!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани  
тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда ј 
ио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула 
крету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пораст 
тоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у и 
исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има 
исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где 
и, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, 
На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обе 
е кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и 
рса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</ 
:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега 
хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно са 
а, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи,  
 себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, кад 
је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, кос 
ео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их  
 сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p>  
отово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола но 
је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах 
ма упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљен 
лећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топ 
.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је сил 
ојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> М 
а ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испо 
д не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако  
ана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{ 
била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не ра 
 увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повла 
 гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опан 
, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да по 
{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила со 
ного тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, 
{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ ј 
о загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у  
а, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, леп 
сату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb  
а оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле 
рени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састај 
ва басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледа 
едати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више в 
водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, је 
олико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по о 
у овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је сла 
ним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљав 
е, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— 
јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несве 
уља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страс 
 сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на све 
о сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И  
ена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она с 
 да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, шт 
, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка 
руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком 
а светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз докс 
а у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, 
х руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим ос 
имао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p 
фкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p 
Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њ 
.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да 
Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у 
ог тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком д 
пред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци 
 њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи  
ни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишиц 
када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материн 
 потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део т 
 узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црн 
се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да с 
ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача 
реми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да м 
акву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, 
што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мањ 
олику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> г 
ако му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и упла 
и Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе и 
 стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај  
 изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у  
Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потрес 
лике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он б 
ије знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S}  
 по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мор 
 уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} 
ојим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, 
ако му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним 
вила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила  
> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко,  
 цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тиш 
 заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је  
 измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И  
еки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не 
ише намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако  
легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној  
рати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А как 
ређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се 
могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али п 
поту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, 
 оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са 
много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртав 
ле једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и  
пред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крај 
на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и камено 
 коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да 
еном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно 
 човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено  
а се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри 
 ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и 
а, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна  
ни од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва д 
слободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим крово 
 све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њи 
ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S 
тка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од  
b n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефе 
 њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он 
 имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пр 
вај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</ 
ете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да м 
 да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p 
 осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те 
"208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знај 
о, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се  
ају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, 
а јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме 
етка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софк 
ржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле 
онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њен 
} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих,  
ак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{ 
име се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и п 
е.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завиде 
нађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, све 
 лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ  
ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма 
а, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не 
сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и  
вала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Со 
 већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сва 
јући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колик 
д ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се 
зила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на 
ешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким 
 у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{ 
, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Са 
е планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и 
што друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија  
их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине 
оба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучен 
сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калф 
ели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су г 
 и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и погле 
к и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су си 
>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо 
нко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато беж 
, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све 
, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, си 
кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа ч 
тељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи  
 ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајн 
 дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, 
рочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавн 
сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављал 
Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и ост 
 n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> 
и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко наш 
себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала 
луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан гла 
о у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку 
ће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим  
 ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа д 
и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се.. 
пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела  
p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала 
врдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и ср 
Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погл 
ажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она ниј 
бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, пос 
оље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој 
<pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> 
, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l 
Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </ 
ао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде 
> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети к 
да тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био так 
а му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе 
ије ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост 
паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта  
b n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што заже 
енк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и  
ше да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не м 
и је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примет 
ве?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његов 
бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јасту 
и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин гла 
ћу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети ка 
:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да 
 <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка  
дупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе х 
о чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не  
бично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се  
собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да зак 
и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али нека 
остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њег 
било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда. 
Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном  
шати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, до 
ш теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пева 
 знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опко 
 што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да  
ао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође  
 <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и окол 
 И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Ј 
а, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али 
ви, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, до 
рице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као оби 
у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео 
изати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе 
траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемири 
а за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и  
нело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по  
м јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепо 
е пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста св 
ло, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу с 
ај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун сами 
, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тад 
о пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одм 
да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и  
ва, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би 
ичају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за 
колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна 
о је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземн 
цајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Маг 
а се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једин 
к то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом  
атове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине 
 он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрх 
>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче об 
, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су с 
 знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, ви 
о се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице с 
већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је 
се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бун 
<pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завл 
шући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из 
ћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ов 
ожда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу,  
к и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача 
, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и ос 
 прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У 
о то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>По 
роз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није та 
е она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по 
оји бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газд 
/> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача  
и, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати,  
три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога ш 
и.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="c 
еке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зов 
А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то в 
 хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном 
цкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, 
и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то нек 
 Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, 
че и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га пре 
 игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи 
тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, д 
ала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана т 
еглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и в 
стале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим  
вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му б 
ђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, гот 
ека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, д 
ри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брз 
да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама з 
хвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити г 
огућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву  
ени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама 
тима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов б 
ко зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нан 
а, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима де 
и јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све 
шивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бр 
и унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора 
> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <p 
оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа 
 о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, р 
 тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем  
да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају 
о излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати М 
, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче 
авање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од млади 
 су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све ви 
камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" />  
урно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију 
ој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, ш 
спод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихо 
</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећ 
шао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и 
а собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта кос 
сећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није см 
дини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влаж 
им и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се н 
ж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} 
да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у  
ети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима ј 
ише могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра 
ти, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је  
ела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</ 
друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би оту 
исом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на мах 
ко кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко од 
плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та с 
 трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренул 
 све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног  
рно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља 
мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у л 
ама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> п 
страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, уна 
са била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке  
 али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велик 
еним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, усп 
{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати 
д ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када ви 
љање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши 
како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте рук 
х главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако сл 
рпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје к 
{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва  
х благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било дов 
д кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћ 
тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} 
 оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би он 
отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчава 
м полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И ј 
имала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли дру 
ицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, 
ти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одм 
ки, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степени 
 ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све с 
другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него 
 добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све ок 
црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знал 
фка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и гот 
И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време  
 отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто 
 оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, как 
о само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на ср 
ући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прс 
 посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могу 
} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удај 
а их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у 
морна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или п 
има да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као на 
ом телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, зап 
лазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је би 
ржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S}  
 Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала,  
у.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла ок 
{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала ј 
букла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да 
чке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њег 
к у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени.. 
ећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком,  
више пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако  
кнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и др 
радије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго  
од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у 
н, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овам 
етњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је 
тре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим л 
д многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је 
ђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капиј 
ако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и 
 била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стрес 
да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало  
о се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нариц 
и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо 
} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није  
офки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа 
 почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, на 
цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим 
ком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и 
шње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра,  
 светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p> 
у честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да  
а-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, 
ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено  
и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по С 
им дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада,  
да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уг 
, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S}  
 показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: 
ељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила 
 никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре 
туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са С 
.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Со 
ако јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо 
 или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге  
 његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у ч 
обу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у  
и, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него са 
оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађ 
Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после куп 
l:id="SRP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не  
> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила  
 и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимик 
одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели 
е склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка ви 
 сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико  
 ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чох 
напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још он 
м, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121"  
ако из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле је 
 одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће. 
чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси С 
амо се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше  
.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани б 
ам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је 
, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар ј 
p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, ве 
а устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка 
вајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким ко 
ареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То  
дупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S 
нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже 
110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и 
 да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле  
кнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла ј 
и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и кој 
е зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</ 
>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, 
/p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино  
ао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да нећ 
оја тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p 
же размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори с 
 имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Соф 
ко ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац,  
ла и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је рас 
а ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него  
аде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима  
лизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори 
дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свр 
и јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела  
и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да  
ећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицам 
дизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могл 
ато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутим 
оке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда ис 
<pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, нај 
органи са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки 
За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку гов 
како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом а 
када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: 
у се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би  
 са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, запт 
чких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је  
ти.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго раставље 
амузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног с 
 песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цуп 
прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, усле 
а у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="10 
бља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И н 
опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса м 
шта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} А 
 али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим 
то као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила 
роке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још 
</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како 
зи за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песм 
светљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснут 
ђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се ј 
је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тра 
ржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално  
 опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата  
ву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже о 
би се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи б 
ше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на сте 
оравити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али 
и необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини 
 Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није мо 
ве знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило,  
 све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче 
 услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у т 
 по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију 
ра, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запр 
слу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, ј 
им затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} Пос 
ом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме 
емље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p 
јим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, та 
 каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио  
аоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог с 
ђаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и 
 они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази 
о то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не  
ј тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет ц 
 једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, поглед 
, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра ј 
но да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p 
стина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила,  
у, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уст 
А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку  
, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни јез 
воје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, 
 им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на по 
од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо гор 
све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расип 
<p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младен 
а према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци 
 беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све 
 жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је дво 
фку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још 
је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми  
ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) 
да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове дру 
 он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре 
р смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да 
а, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она 
је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="14 
 не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, има 
то, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућ 
и.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те  
то толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> 
умачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати св 
, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти  
ре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама ре 
 Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо к 
, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу! 
’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја 
Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p 
одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако м 
м а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. < 
ла...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досети 
око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје 
p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, с 
 изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уско 
емио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер 
.. газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p> 
га, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не 
е беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна 
и и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учини 
ребало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његов 
 немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, С 
пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвал 
кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долази 
је просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођ 
ако се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, п 
кап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од 
{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све д 
а сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце г 
 могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово неб 
зми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је д 
 њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклон 
ршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо ч 
де и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по  
ендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собо 
 са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, ве 
 Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И 
моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад ме 
 него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И за 
ава на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати 
 шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде 
а је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све  
/p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p 
ући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога т 
„Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе 
реда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку 
 пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се о 
да нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да 
.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столиц 
его за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље ј 
 <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу 
ајмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, ш 
надни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше  
ишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи ни 
бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много. 
 то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још —  
дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, нећ 
ру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки  
због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се 
 не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог понов 
о горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трч 
су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p 
претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек  
ла сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памт 
<p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: как 
у, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што  
 отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —С 
, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb  
И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашив 
век, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки поса 
 да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} 
 Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд 
стао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изнен 
а се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом  
ати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу,  
а столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке  
! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење 
бе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им с 
 и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је б 
ав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутуј 
ко стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то ј 
сак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно п 
таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, з 
" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала ј 
 си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, 
{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви вид 
бе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А  
же да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто 
 страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њи 
 таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мо 
ије, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изроди 
 највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему:  
могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за  
бе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страша 
екад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да  
дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се о 
а међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога 
пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раск 
ече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, св 
жда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине ст 
— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповед 
> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада 
ба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим 
почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу 
у није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између  
отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивањ 
а.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би 
се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити 
о силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато! 
 дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо 
о су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породиц 
, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће,  
на била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а о 
анка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, ка 
у ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице 
 узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду,  
и шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује 
 би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди:  
и, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особ 
н, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан рад 
е.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Ма 
к би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му ниј 
е јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра 
колико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора сило 
рт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како 
ако и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево пр 
диже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венч 
ад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка,  
јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурн 
из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остал 
зи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чу 
 навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину.. 
ка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам ова 
и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар с 
а и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити 
прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од  
та снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отуруј 
 — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да 
, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А  
његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијо 
јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети о 
ки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеж 
а заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p 
ше љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него 
 пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати 
а трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале. 
овање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била увере 
због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде 
би.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани. 
 та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{ 
го за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овам 
 куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p>  
а гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циган 
 то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53 
 ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реме 
 су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака б 
 хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљешта 
а из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} 
у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{ 
ли.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улиц 
хтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадо 
е, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S 
њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у куј 
по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, 
а те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успа 
у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од с 
 ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софк 
.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ 
ла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, 
то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да ј 
ле ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујн 
 пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. 
и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале,  
е на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма 
њене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соб 
е чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Лел 
!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма 
е могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза по 
но, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао,  
што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасни 
 се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек  
 у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж 
ла по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке пе 
уштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, к 
унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али  
аме.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су  
но звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка 
.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако о 
ну овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши  
настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S 
мртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, леп 
е Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раш 
 више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све  
све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хук 
их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо,  
ара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта 
већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда с 
о на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због то 
 јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео,  
је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његов 
} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, 
S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при такви 
је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопстве 
 ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, н 
свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} С 
оста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, 
и.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвен 
г Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је 
је говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале 
Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са  
Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она 
>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и разви 
а седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не  
.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и л 
није што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивал 
то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, н 
 оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на дв 
о по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за  
 то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех сви 
а не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила,  
и колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра 
} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, 
несем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде 
покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</ 
столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одли 
ређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исце 
 свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остав 
буни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и 
ди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шт 
до!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи 
о у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под не 
е амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Ис 
гла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани  
ио, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лак 
ље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тр 
атише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави  
 <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам 
а остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако с 
 играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике 
ва све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, ви 
 смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем  
и више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који 
 чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: сна 
није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише 
шла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је,  
 собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива 
век би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколик 
осао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако  
цима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да с 
ј глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када  
у љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није  
ови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колач 
оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки но 
ше пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. 
лним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим  
ма, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало 
чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p> 
не у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим стра 
на, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи 
н никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, н 
црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да  
{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда  
S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет 
вала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у то 
аљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је најви 
{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, је 
ћ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нек 
по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње,  
олепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин жив 
у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изра 
ато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га  
аређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је как 
ћне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готов 
р ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви  
ко, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда о 
цом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда са 
јгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да та 
оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што с 
а сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни муж 
бож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види 
продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био  
 имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> < 
 штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начи 
жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су и 
ећ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, ј 
јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, 
до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорил 
једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да  
аш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој прин 
целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би с 
такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред с 
е, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то бр 
до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она  
ј, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна,  
амо то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био 
асу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи  
д ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из 
има, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи раз 
 се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи она 
 за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— К 
би, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добр 
 и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене  
о узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало  
ао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је с 
а, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намеш 
ароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој  
и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, 
 му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда 
ше пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{ 
им врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равн 
ре, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распе 
 њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, 
дова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз куј 
е се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио 
већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ  
 трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим и 
о би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пуст 
?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се н 
> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја 
ју.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храб 
 Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела  
би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237"  
ашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се по 
венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око  
, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</ 
иштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:< 
 и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви см 
<p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда 
тарца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то 
...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико  
 ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој крас 
Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је 
Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, св 
амо ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, про 
е“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их 
о и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Соф 
 тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на 
} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се 
бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши 
ку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И т 
из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне 
вајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на  
злази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде,  
није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала 
лашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мор 
И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то н 
едајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда  
ени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то прис 
и ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после у 
ише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрх 
је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, 
м то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи  
гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито 
 доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они своји 
рази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он ј 
у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за 
 смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано  
афу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је п 
ој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом,  
и није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње о 
ругих, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али 
в са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти 
ш блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, по 
овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и врем 
ерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псов 
окрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не о 
ки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Со 
е у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Со 
 лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка ку 
још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S 
ј се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је зб 
драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати  
игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упа 
, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опа 
старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} 
што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равн 
није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; заш 
, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} У 
д њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није обл 
ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, 
е да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, п 
ало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напосл 
почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим н 
кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој  
не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како  
са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држа 
ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на кр 
, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је какв 
="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са пре 
 са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки 
м.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу 
 доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе 
ним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{ 
ко крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем сл 
 страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно ш 
к тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равно 
 судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, ја 
 све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, 
} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да 
нице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се  
е пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајал 
је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати  
с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напуст 
.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у ирони 
 је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка г 
че, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она ј 
уди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и  
плашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је го 
му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њем 
 Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања,  
чела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била 
о је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова ку 
ри.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово мног 
нственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као  
како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда  
 баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево ли 
а.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— 
а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не  
S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од ст 
 мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и з 
да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на с 
вили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p>  
ћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређи 
о није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као 
ај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, св 
равила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који 
о година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, осо 
би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, 
ткада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по т 
уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма  
е ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читав 
ера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћ 
ој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој  
 село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „поваро 
} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке субот 
ирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе ов 
о.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и з 
ознало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да 
це стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно  
ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заист 
и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју  
опијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се  
да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитај 
на који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, н 
ово да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео 
о он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обича 
ини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно ко 
ас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и к 
 и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на те 
аву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на докс 
 највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под  
вамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, посла 
 она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као шт 
цом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на п 
 заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала б 
р.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, п 
 Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће 
 ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да сед 
у те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо уб 
а, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за 
вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у  
и није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да  
е сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте  
м, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошт 
о беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да пос 
ећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да  
вале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не б 
у, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И раз 
 <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала 
јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не мо 
н.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустиш 
а загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели 
SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празн 
в њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила 
 и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнета 
утра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њи 
је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству 
 маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед 
м, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да 
ом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући свој 
{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену рук 
и јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају 
И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> 
очела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила 
а га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он  
тња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу 
, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што  
предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јак 
} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда пр 
гдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, по 
рцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} О 
очети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И по 
е размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S 
 и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Крат 
асник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</ 
угласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се жив 
м или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да 
х, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свуче 
ово подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак,  
утом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са мес 
 покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пор 
 на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, 
јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину ов 
ала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они 
има банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на 
p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле 
 још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи с 
ико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или 
/p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им 
ику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још п 
стински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ л 
такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка  
ола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, 
га неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим  
е више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуко 
а свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи 
ло је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове  
свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женск 
акије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да ч 
д раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане 
еколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да 
III</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, 
/head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона 
 порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матер 
ку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за ру 
повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гости 
 наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија,  
дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" / 
дело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том 
ушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и  
имети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала 
у.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравиц 
та отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала  
луге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим 
вака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само 
говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не зна 
пљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стран 
јом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, 
лима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никад 
а виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређ 
, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочи 
 <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба са 
ијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код  
но нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгле 
 и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен,  
 свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамак 
е преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу 
лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку 
ц настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје  
ављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче са 
ан је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због ти 
чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви  
у сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек 
а, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n= 
ог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка рас 
 није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још о 
довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, забо 
м тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што 
копчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од са 
 да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред о 
 почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, по 
е морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поч 
одбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала с 
 а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Ал 
више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином 
у али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{ 
Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и 
<p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе. 
 једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не 
и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, с 
вима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабру 
ев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим  
уку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, к 
дело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би у 
о трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путова 
убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовање 
аља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене  
 „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од 
а.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро  
.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би с 
улова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниж 
ном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, ц 
офка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, т 
им сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били весел 
дао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из  
о ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запре 
е тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри,  
да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, 
.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово  
 то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, о 
у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не с 
ој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, 
е неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, к 
ежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благода 
силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће о 
ила сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све,  
ју, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу о 
 ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечи 
је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на но 
е ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима 
змеђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да  
е и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Послед 
ишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то  
ко он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусу 
 и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Ар 
 вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и збо 
то је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће  
брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и зб 
 малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Ос 
 ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, не 
мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки  
укао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него  
т, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S}  
ло нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из к 
их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један  
како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша  
е и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као  
и, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као сврши 
ко је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили 
 увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакл 
а их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са 
ли први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ов 
нећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблаго 
но се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допу 
иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њ 
лети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада н 
се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој ина 
знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарнос 
 неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све т 
— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} 
 осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у  
 посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, 
он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од с 
међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило 
ак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџи 
о што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато ш 
учама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, д 
само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него посл 
о са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико 
оре у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у оч 
д мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче,  
е оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко 
би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то так 
офкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како с 
 са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер 
год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се до 
 ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред 
амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, кад 
кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и  
 бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је 
етере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако 
ћ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је  
можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у се 
е, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>З 
ви, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је д 
и како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, п 
нији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и  
ви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе 
 манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од  
ута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра,  
е умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и о 
вљеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој г 
једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати дол 
Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да  
ати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутин 
то треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пр 
ињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давал 
Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два  
кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по 
његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био 
адости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати 
ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда 
и јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па  
у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај  
само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде,  
ито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, стра 
говори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласо 
 <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко 
, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тог 
то ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али  
 знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му  
ко нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се сп 
о.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи,  
има, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и там 
 је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из  
као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато же 
њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео све 
 како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало 
у исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном ли 
 да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</ 
непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опш 
не и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак ње 
са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — 
а у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одл 
 и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штого 
рхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и 
лазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загле 
у да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближа 
а!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, 
 била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно. 
а Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова,  
ећа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" />  
 весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож р 
м, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, к 
водећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{ 
у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свак 
.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим  
а родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да 
S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те мол 
 би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то 
 <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити л 
офка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде 
се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, прибли 
 да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи 
 косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.< 
е?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, 
но искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, 
 полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше  
вши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, кој 
 <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не 
тац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са ж 
сте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије с 
 то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — 
надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи је 
ко врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, ма 
жећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој ру 
 као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији ме 
{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се  
 ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала  
а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ра 
 би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унез 
о тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пр 
ако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи 
е здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у дру 
ди од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови п 
сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим м 
о јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких го 
} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и  
каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, зна 
 чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи 
 цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, из 
Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; 
е:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они му 
рске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријате 
</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру ње 
ала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде ј 
.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећ 
њи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али  
о, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} 
ао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито стар 
а, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за  
и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој доса 
екала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна 
 подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе 
ој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући  
 стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога 
је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснам 
која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она при 
а уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкч 
 И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат,  
од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци 
{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао 
дарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жен 
о не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред веч 
p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, свет 
виси све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећ 
није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу нај 
 седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!< 
кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст 
а још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S}  
ним питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућ 
 слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину з 
ручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш в 
 покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у ман 
 ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста нем 
и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S}  
раја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгле 
 Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна зе 
гурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жен 
е била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постељ 
е целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Ј 
ст.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а најви 
ати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су 
тере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхт 
гао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио 
што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели,  
 да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што 
 гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због  
 овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном 
а.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је па 
вине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, 
да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао ку 
 јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми  
 увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари н 
и сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази 
Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од  
ала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама 
дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до 
ску газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb 
ако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у 
нако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијам 
а неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на це 
е не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости  
 пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куд 
жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело  
еколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари 
да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као к 
о од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, мн 
го ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их  
н би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи,  
, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно там 
атови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због т 
е послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим  
на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги т 
 саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, кад 
нија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И за 
у, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, 
ако јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као ос 
средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p 
 они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, обле 
заром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са 
, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да  
илна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:< 
е собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S}  
уковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном  
 може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, гол 
 није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно 
по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату 
да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамиј 
61" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће би 
егова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је  
е да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да 
> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до 
ити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена 
..{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и  
крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизм 
би, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{ 
, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не о 
и и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њег 
идети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би,  
да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да вер 
ети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрча 
ло, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се  
Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере 
т, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачн 
 дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима 
ги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласн 
а да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат 
дале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као 
свестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да обле 
 одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још м 
инити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од ког 
, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од  
е и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, 
већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка мо 
p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, уз 
а и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог неч 
ед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сад 
спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, је 
ући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало. 
није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном 
 танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако ле 
ошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напукло 
шкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама  
а чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало  
тким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан 
 то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха,  
о је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и ње 
овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад о 
Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада д 
ла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долаз 
 као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и  
а сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, ка 
слио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и јо 
бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан 
и учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада 
 даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не з 
ладост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, 
знемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба дола 
а капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> п 
 пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и зб 
ише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су  
м бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет б 
, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S 
се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само  
 како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче 
ба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузим 
 из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p>  
обре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви 
 осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за с 
ире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зау 
издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p> 
а да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је в 
ата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој ф 
 отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је 
 из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он ј 
а, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасни 
 а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто 
поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести. 
али, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, не 
је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У  
офка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ и 
на и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, 
, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, 
исом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње ули 
ју.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И под 
је смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, 
асно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак 
одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да м 
 и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о с 
 ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да са 
и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала 
на, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би през 
зинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све  
и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> п 
 неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шт 
по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових  
овлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој  
 Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је мла 
 да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка е 
ила уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан  
т отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и само 
оја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању  
чео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он ј 
 да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— 
мео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо уда 
ан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p 
могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упроп 
не, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како 
фка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети  
 у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он  
Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p>  
тела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, п 
а, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, —  
 Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Ал 
ином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушк 
ивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаш 
га детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збу 
ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окре 
ва свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење  
> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће,  
и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапа 
и натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га ну 
рав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{ 
.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није 
ојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И 
 знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га т 
 са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињств 
ће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чуј 
о:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, 
 сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење 
S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим 
ко као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро? 
нди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром,  
у и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чоче 
ма, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао  
ако са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка ова 
 из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у велики 
самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даљ 
 сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дуб 
им окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим поврати 
ј је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом з 
би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она 
ише овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} 
вају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети  
, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвој 
акуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов г 
златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote>  
у, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац  
а Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад ос 
м гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, св 
аспремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, п 
мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била п 
о што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S 
 бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљешта 
већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, к 
испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још ма 
ека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и п 
{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И  
 једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.< 
спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и то 
зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, сво 
спрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при сва 
поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, ч 
она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xm 
} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у  
једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и с 
ло.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши 
е свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да 
ао кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, по 
и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да 
око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:< 
исто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, 
 је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреж 
помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миле 
чео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Дос 
ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, при 
сле онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење 
га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким бегов 
 тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и п 
 кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од 
 пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће  
екрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено 
елога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна 
долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врача 
ућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако,  
ило, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као 
 је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да б 
распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је рас 
обила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} От 
као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, д 
етивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би 
 њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како ве 
о се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала  
ада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истин 
твила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одла 
 јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну 
 које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и ча 
његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што до 
/p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу с 
могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиван 
ре ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбо 
у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. 
 штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сиг 
p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отворен 
што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упит 
} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у  
<p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклет 
 Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сад 
{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући после 
напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико 
ла јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би мо 
 Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покр 
а и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла б 
>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, д 
 од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано  
није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Мар 
кве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно 
 само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{ 
прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на 
не године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} М 
о опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по 
зи, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жеља 
p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи до 
 ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к 
ним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, 
аршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њ 
ени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, 
д једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на 
ило је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом  
азивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, ко 
почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њихо 
а дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грл 
алгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задово 
и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих покл 
 бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића  
ар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више у 
ој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и наки 
воме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас поче 
рекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наго 
оси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала сво 
њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особи 
!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: как 
лико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет у 
а.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и то 
у га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела с 
е и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту м 
апред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја 
еном излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, 
оја је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не з 
убав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно бран 
ати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није  
дела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је б 
е њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе  
 <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и 
p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да об 
аву, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унес 
 очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у 
 пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна  
ове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из соб 
 верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и де 
бож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигн 
и песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали  
као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што 
аћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а  
е остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А  
да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А о 
:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни  
/> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око  
ош више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter 
 одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући ја 
знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде р 
 своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, 
у и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости 
су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена к 
, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по нек 
 осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих 
а.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из ама 
 учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да 
то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак,  
х огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једна 
обро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада 
ладожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ет 
ли да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да б 
ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче го 
ила још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала  
жењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се 
а недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{ 
 обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прили 
о би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне  
али.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и про 
а све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здрави 
, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж 
а, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико  
а лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири 
са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде,  
 патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им  
а буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као п 
се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем друг 
мам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених,  
еље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела уд 
ју пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку на 
иле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети 
 врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој п 
есекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> < 
 од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе варо 
 ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што  
 она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да приста 
боко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овак 
ко држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Ар 
 ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени  
и зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, 
но, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети  
 миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку 
ука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом с 
вако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да н 
осле онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с  
ећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно ви 
оњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде  
е због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него 
а.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на  
г Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, из 
тоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: как 
ека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнут 
раја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста  
де натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије  
од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све  
својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не 
 Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред св 
кочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом 
 ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати 
} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у вел 
преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поч 
шао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што  
p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видел 
сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: 
граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако н 
 <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} У 
срете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, 
е, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног през 
 изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на 
на каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче:  
сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је  
ише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љуб 
оћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима 
што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налази 
, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њег 
ном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе 
треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха с 
олицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово н 
китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито  
е, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији 
е.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И 
И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева. 
то се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> 
} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да 
ора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом 
9101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не д 
знало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под ст 
 шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он  
авају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{ 
најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе. 
трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога  
и видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају,  
.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је каза 
згуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она при 
 да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож 
ају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света 
ћену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да с 
ати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, боје 
ако је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом  
руге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за с 
ри никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је  
"247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим п 
 А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што  
утом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада с 
 капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је 
аборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се он 
 n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њег 
ће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад 
о одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она прист 
 ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо 
учења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, к 
аредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, как 
у није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс,  
видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је 
в обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвој 
и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и  
 што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до с 
а је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер 
аве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео ос 
или сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницам 
помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољ 
ила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свим 
, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у т 
 је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, и 
 узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на са 
на к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало у 
 покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од  
{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара 
нгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, п 
је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљ 
XII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју 
, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту 
као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра  
у и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах пос 
S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није х 
огом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу ње 
RP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, поче 
чи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке  
спред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, 
9101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када  
е на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се ут 
део овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој по 
} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој  
дну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу,  
 њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као н 
можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као  
и Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да 
них ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софк 
свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к ње 
м гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p 
до?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући н 
јају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до сам 
 тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби шт 
овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се е 
е хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим у 
ка, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи  
енди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с пор 
е учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо о 
зва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека  
аглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто 
ује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој 
</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци пре 
елике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се н 
{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, кој 
, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Ми 
ам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му нећ 
лико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би,  
о, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо 
ичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утиш 
е:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да г 
виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, уд 
адовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по С 
аборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да 
оље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер 
свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како 
спит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испо 
а већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Со 
баченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{ 
ивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, мож 
патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана 
 један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле 
то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не 
, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас. 
 танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај  
пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и из 
та, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по њег 
p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испре 
о хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> по 
ве трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у  
шек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи 
ности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкини 
>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две б 
> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче с 
 да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чи 
миком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође 
а, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, изл 
у.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто са 
даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија  
 отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S 
а отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и распра 
ису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, ко 
ном, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је 
, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму п 
а гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не  
бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су  
 из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, 
ла који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, з 
ети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сва 
Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка кле 
{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набре 
<head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, бе 
 <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набије 
са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проре 
лакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и з 
 врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S 
 њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона зв 
обиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту  
већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „ 
 која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чист 
ас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брз 
има на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда 
ибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ни 
ну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва 
 настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад з 
ледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у пл 
уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту 
дмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, 
, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ з 
ценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа 
изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истин 
о сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу 
о би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је 
убима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> 
ао да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од  
 јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче ка 
 него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрен 
чеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око  
о ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље. 
глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би  
ружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај ч 
више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, к 
ти.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и з 
 њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од  
оја ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишт 
че на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту свој 
е спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по ка 
 лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод 
{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се 
тенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p 
 дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене п 
ма донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, к 
ло некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао  
још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би 
гради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива 
ова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче  
да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако  
о, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да и 
ер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допуст 
> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим сло 
"243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како 
од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ств 
рујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у соб 
ада јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме 
ка други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: 
рко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он в 
дне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p> 
ред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p 
то хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да 
 кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори санду 
 као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} 
а већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа 
на раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла,  
и после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, п 
и, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају 
 и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе б 
је.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, н 
а их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од  
 се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна  
услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не  
— И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њ 
је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се 
а колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испре 
искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљешт 
рим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио д 
 га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} 
.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она о 
 ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које 
ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да д 
плаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, зн 
а.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, ш 
живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, нег 
време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би  
атрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима. 
већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више,  
ора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, 
ађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арна 
ијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није б 
е што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице  
="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, 
 Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те  
е.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и  
 у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за ср 
аство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина м 
ј свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ  
је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђе 
 тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И 
 провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се ви 
 треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће  
ва све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гл 
и да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затек 
на, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му ј 
што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да 
иже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први 
ти, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p 
нако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост  
 Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрз 
 зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек 
фка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када 
вом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у  
и к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно с 
о Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и проти 
А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила 
 ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, та 
 недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би  
а и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог де 
ар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из стр 
ли да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе 
им нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} 
и они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље  
Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и он 
еко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И 
е газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време  
чи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, пр 
p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочит 
о је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он  
 грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од рад 
можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са мла 
> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к  
ијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задо 
 ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина  
, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и  
, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све  
ђао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како н 
и много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шт 
жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њен 
ча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" />  
тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би 
о да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те д 
ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећам 
Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тат 
зме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обо 
, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врат 
олачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по н 
} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном  
арочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али бери 
офка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> < 
дра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} 
спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без ду 
ња, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше ку 
, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео забора 
 више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљ 
епити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније  
твари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} 
водили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у 
 метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он с 
о нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје 
 и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако 
вши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ. 
да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она са 
у!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој м 
 га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта от 
авити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да 
 матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни,  
 тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пре 
иру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито сво 
све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда н 
елу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и г 
 том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујн 
 из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас с 
p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу 
} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагоре 
ишта не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред св 
 од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И  
дух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко 
 чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софки 
едоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, 
био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати,  
 дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе 
хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да 
реће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који с 
нага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод пл 
ану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>—  
ши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређуј 
 и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивч 
ј калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко,  
но нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане 
је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} М 
 Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао  
 матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, наг 
оре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хл 
77" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и о 
 и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Маг 
то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа 
 се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се 
тим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око  
вачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће с 
 тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Н 
уло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахан 
а, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка 
о ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p>  
тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи 
и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се  
pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро 
p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим 
д пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, кој 
фке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како ј 
 њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та ње 
урле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава,  
id="SRP19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одла 
ајлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим 
ће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих 
никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и ча 
а пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасц 
де право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, с 
 поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој 
— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка! 
едо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а  
адала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Исп 
и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући 
 у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} За 
е да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје  
емеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску с 
 се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плач 
оришта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предве 
чеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном дру 
еизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњи 
чно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми  
необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али С 
 од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа м 
собито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ  
 осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпе 
дгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се  
с, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја!  
има, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је стр 
де, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и р 
али.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао отку 
тра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} 
у зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од  
на башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се т 
ивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама посла 
има, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је пол 
ут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најбли 
цније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као ј 
сника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</ 
ко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће 
 што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали ка 
 мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишл 
пред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај  
а такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, 
лом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: 
ће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на  
 својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније,  
ју, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са 
тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако сед 
о тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му 
када били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало  
а.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почи 
pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот,  
к међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чар 
ху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љути 
 Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, к 
 одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радо 
да ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S 
 сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како куп 
се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. 
а или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и 
 Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био з 
еговога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, п 
ући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сн 
оји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, 
сивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета 
њ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход  
ћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла 
ање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би  
пију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљ 
.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пр 
7" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним ја 
ти.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! —  
 то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смел 
је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, 
 они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p 
фки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, 
, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикну 
ћ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча п 
чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни  
и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прић 
ла стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела  
, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове јед 
као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно 
ше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и С 
 било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно 
 овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет с 
као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезв 
такла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима 
 у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињава 
 радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, ста 
очетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да 
страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој  
би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуци 
нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, р 
де јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену п 
 Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а 
шио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није мога 
ако је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад о 
ве чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, 
и, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме р 
ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напос 
шена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио 
вером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно о 
јући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је т 
метећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутр 
пиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситниц 
 отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада  
евала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако 
 од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињ 
 у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по ок 
 била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, ч 
а нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. 
S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се све 
тран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сун 
 да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се о 
офкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком зад 
не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а оту 
ње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме 
је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Је 
 се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се о 
мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су сп 
 собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, 
ред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег праг 
p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Приј 
чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан  
земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков гла 
p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али б 
о.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако ис 
дом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} 
 и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој  
 и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни рас 
а:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида 
} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну с 
зи Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, как 
им откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале  
видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се из 
еца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, 
о је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, кој 
ши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти,  
кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала  
— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш,  
је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа 
а сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за  
д дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе 
ређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави,  
би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, слу 
... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао  
 још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А как 
а ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима 
т поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Ј 
но сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да с 
 да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиг 
јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S}  
ино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као св 
њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезив 
ављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говоре 
S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, 
и, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме 
 што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко л 
и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га  
 месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она н 
, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, с 
те и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да  
ање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код к 
а и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и заг 
и загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија клим 
 ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешет 
учи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетит 
таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је о 
полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно 
могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и 
не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право гор 
о сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а 
ених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купа 
фке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто по 
, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњ 
јка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих  
ше испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао с 
по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бе 
али више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су за 
све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина с 
од ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</ 
се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили 
лако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подрум 
еликим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на д 
 прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред ве 
са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда М 
у га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и  
/p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год за 
да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег 
 Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али  
арочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жен 
гди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци  
е до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разум 
 по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди  
му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче 
едао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајућ 
м, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати 
тате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, о 
себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом  
нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тоб 
куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и 
 да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва  
н, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнем 
 све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме њ 
на Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе 
а женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и в 
ица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до  
оље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у  
 јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и 
/p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неко 
та је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те  
, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?! 
дљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле  
олазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немају 
цу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка. 
 су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то  
о, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> 
не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је он 
једничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то 
апији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају с 
то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе у 
ављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се  
...</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! —  
го свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, г 
о и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шт 
, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приб 
она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} 
ило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да 
{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погле 
болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужас 
еђ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И 
p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не  
шњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и б 
 и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда ис 
>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једна 
као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у 
ора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње упла 
} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су мо 
уђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требал 
 се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, у 
а ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љ 
рашно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак све 
ирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог нап 
лук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му 
, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и ова 
 не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p 
ле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, 
трах, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је  
з њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџеди 
у чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, пра 
и и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четир 
а се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после св 
 амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала  
оје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у т 
же.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени. 
з околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга  
ане, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би  
них џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она 
 Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у  
еке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ниш 
рку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих о 
им овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као у 
 има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје с 
>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, 
 амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се нека 
S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик 
озго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и позн 
{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није 
.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо ба 
акар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и  
ва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велик 
знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, так 
вог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу би 
цима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Рет 
њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде 
границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од 
 по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у 
ружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и 
после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном 
, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи 
после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уб 
сле очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Со 
 да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било  
к био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима  
 беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он т 
ућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати  
рочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно 
станак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској поче 
А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак  
ња са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршав 
 ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да 
е од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p> 
пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и 
рочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више 
ким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање д 
 Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је 
чано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи,  
из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па  
е, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се н 
у виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не см 
едино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сват 
и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се 
 и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто 
А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена д 
е може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада пр 
ти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку,  
то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав пон 
S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и 
 је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb 
.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После н 
а пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он  
 већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу 
чињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради 
етрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је т 
еше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; д 
њи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свег 
ти све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно 
стити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо н 
ише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, б 
што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S 
ао и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима гр 
убљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучн 
ка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха 
дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала  
 од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у в 
а више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених мо 
јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И т 
, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и к 
налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином с 
ој соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је  
 остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње 
 чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су 
ада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећ 
тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зо 
ршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ  
је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, нег 
кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подс 
кав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пил 
ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и мес 
 само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, сув 
 из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи ал 
 таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож  
 да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дан 
ему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада би 
 је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да  
 све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као д 
 мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинил 
ом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада  
спред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити 
х нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити;  
 ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се  
ке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стре 
а је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време дол 
естијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb 
} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин си 
 вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало 
ћи да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међути 
— не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је о 
ака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немог 
ти.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p 
ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч то 
а остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак с 
аста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њег 
ла: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан с 
ке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац,  
ло, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донел 
..</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да 
а спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће с 
могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврш 
S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турс 
 овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, 
арео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакл 
ка.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће и 
е као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носил 
љима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, т 
Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јав 
 само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће 
 гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и це 
е науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било  
билазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада  
морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb 
више је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитиј 
мели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поруч 
ка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим  
просити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другариц 
ом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, 
и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће д 
ц, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, м 
звереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао),  
 бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу  
а, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девој 
але, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близ 
 здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће 
е пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p>  
} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из пота 
сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, св 
 још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и он 
собито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надал 
, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чис 
 Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ  
вом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учин 
S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бу 
пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била с 
 да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала  
ве, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио,  
од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она  
ије.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи сво 
му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S 
ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том 
ма и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устај 
о са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњак 
, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне 
ац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Гд 
ивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, с 
аснику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то јо 
а.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скаме 
почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви 
оједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио. 
још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујн 
у тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као умо 
офке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се виш 
 мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пић 
гађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву  
то са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Са 
да доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p 
Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагл 
Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и 
 згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n 
човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њ 
чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи та 
имности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, 
оре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са с 
, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ћ 
 сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S}  
стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{ 
у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај п 
 могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе 
ила готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволик 
и на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="ch 
ва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки  
а да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнич 
е слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца 
p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то буд 
напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жал 
ема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{ 
 да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово ср 
слио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, го 
ила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуго 
усти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није 
> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Соф 
, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брз 
 весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заи 
е истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он ве 
ћка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши 
апраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као ув 
одину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Ме 
ра, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати 
ве саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио 
њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну упо 
ош онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толик 
 Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће ш 
ене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и ја 
 какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи  
угим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољ 
 меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду ј 
 гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби г 
 пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матер 
мо понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено 
, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И з 
а тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигур 
саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочеку 
гурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити у 
ихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са  
 неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора с 
аци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снаји 
а, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb 
уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва ср 
а на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним н 
едао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врел 
но је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је 
лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div t 
ма такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Соф 
да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију доче 
ису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико  
 И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдњ 
м:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се ни 
атко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и 
е очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не си 
рао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је 
е облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као  
и за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости 
доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се до 
 каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то бил 
вих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је с 
његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под з 
> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, 
, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје  
и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље  
о она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку 
 лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу,  
а их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима  
 јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега остав 
о још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако по 
ти како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. 
и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те мо 
Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа 
ек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати 
е чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пр 
 до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко н 
 Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он  
естила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Н 
ње и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре 
жан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тиш 
девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек,  
 да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и н 
7" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> < 
он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као 
ећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том ка 
рна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и за 
о би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако виде 
 као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести д 
уда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини 
е навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вар 
 другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинит 
 сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и  
 са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква 
све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово? 
за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не с 
у знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старији 
ојом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато 
 тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, зб 
што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због 
већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метну 
потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некад 
о очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком 
ита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.< 
едала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће 
сте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поч 
ка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она  
ешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати  
више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо сврши 
ћи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патит 
ити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а 
зете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано зво 
а саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће  
селији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} П 
ати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да ви 
еди, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и п 
остављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мез 
 осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је ник 
ти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је на 
е хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А 
 и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости,  
{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуб 
 <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда 
мчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега  
ћанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после мор 
{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у  
 је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо св 
 обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема  
ала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онд 
што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефе 
 чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти  
и га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софк 
амо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се п 
т кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи 
тиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S 
 којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећају 
ало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али  
жу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају,  
 добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, мах 
а други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим  
прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њег 
тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај т 
 као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко 
 Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p>  
е.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, ка 
и из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као з 
ше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не сам 
и у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послу 
ајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама зак 
ве се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као  
иво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче 
 /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе 
д црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених 
 Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један  
="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запр 
истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само  
акође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са 
 и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи из 
ајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И 
ао што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидо 
е непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске п 
усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да  
 слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како 
е, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу 
преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S}  
р, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај т 
обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби он 
тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна 
тке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће  
улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом 
 Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и др 
 је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на се 
фку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је  
ачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно од 
есму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И  
на (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сиг 
а и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла,  
м, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.< 
 Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче 
јкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно  
S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазе 
и, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од в 
и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа ди 
о се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким ј 
а је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеш 
време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куд 
ила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу 
вини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} 
ог тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да на 
 све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она  
, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури г 
 јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, к 
ца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, ко 
ских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали  
 у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је вол 
VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, к 
а очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим по 
оче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци 
е то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и 
заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниј 
, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, 
о испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка,  
амо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећ 
и врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред ист 
{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву 
 <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељ 
би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила  
 докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и 
{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су 
лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Т 
водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда ист 
 и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разго 
а први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њен 
а само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ств 
ајвише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим,  
мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, 
 настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донес 
а јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и нај 
, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос 
а први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдари 
ко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на  
вијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дрема 
амених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело с 
ад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену ост 
езнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломље 
цу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одго 
век, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих гр 
 не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим ж 
о она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извиња 
ће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи  
вамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод < 
аде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких ч 
 улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њи 
> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, у 
био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и у 
 А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме д 
ао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</ 
то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била  
а Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се зн 
 да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одав 
агање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Т 
срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје по 
даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде пр 
 који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да 
о пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, ов 
е: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само с 
лико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и 
та коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке 
осле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка б 
 лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвен 
је и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала ч 
а и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима јед 
ла.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку,  
 спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресави 
виљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе нека 
тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је 
ђутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цв 
ће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{ 
мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чек 
а прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Соф 
ила пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покри 
да још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико 
а сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих сам 
 Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из р 
и је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, 
{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубар 
 је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада м 
а, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје д 
а њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито  
 било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и коноп 
 се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>—  
мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши 
аједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих 
већи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нароч 
 њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пр 
о су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена 
 издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасв 
се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, < 
ао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разго 
кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сус 
рове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у 
ати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, 
та значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим поглед 
амара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна баш 
 се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи би 
радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени ман 
ихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијам 
ају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те го 
јене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрв 
 га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, пес 
скомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој  
ку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, 
и драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о  
рвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту вар 
едосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да 
 макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном  
он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да  
баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те  
ајгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати 
 није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише зб 
е у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три 
атеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла 
а ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сит 
у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, 
а.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у 
 намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb  
 Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прег 
о.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наод 
истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са  
ејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, сит 
ше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био к 
е, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али  
јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом 
а од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код остал 
 ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред  
 њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно удар 
 зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колут 
ећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обез 
егове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шу 
 <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува,  
а им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више 
а и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у  
ало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, ка 
н га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео води 
а било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила  
ш страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>—  
ти се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не зна 
у она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још 
д је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим  
 празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу 
р.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и  
енађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана,  
рекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдари 
твори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају му 
, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чира 
 устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и мек 
гама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена,  
, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, 
о после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситн 
 то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и  
 саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну 
а.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви друг 
и, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њ 
у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вар 
n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi> 
о јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатк 
C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке год 
, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом оту 
вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце 
х, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, наставља 
слиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа мате 
ку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом и 
е отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не 
ом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад  
да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, 
и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да 
ло хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S}  
ли што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре 
а дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S 
рује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријат 
несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледа 
 свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа 
ајвише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра нос 
испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе  
а се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечк 
 сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се п 
ећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала. 
ва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапор 
аци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер,  
чена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом ш 
, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне  
p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по ба 
ка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по  
{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тв 
 опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знај 
о јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна  
.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балса 
хов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одв 
 особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подиза 
ле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ог 
а сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздрав 
ескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а друг 
простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао  
са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на  
зрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масн 
зго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу. 
на ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробија 
о по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са  
 страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку 
 и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе,  
рши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Сва 
ваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремал 
у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} 
апији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полет 
{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у в 
ог стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са сво 
р и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило 
а јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен до 
како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако с 
луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком 
ећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова  
, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне м 
ла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчи 
 је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само 
артијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близ 
офка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пу 
 „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} П 
тишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, шт 
пази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне 
а су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њен 
</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, са 
 олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријано 
ако се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само ње 
ужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Цига 
дући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао 
журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>А 
ет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова нат 
о тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали 
редремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се  
о леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина  
и код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, 
 мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако  
, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела 
нови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак 
псију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца 
 да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научил 
еке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да с 
прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице,  
 После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им н 
и-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, 
гледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, шт 
ртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када г 
авицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} 
азује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како ј 
 а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно 
е осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима. 
ако би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S}  
окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе н 
е, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно,  
већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— С 
 њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, у 
 ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина н 
p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како 
неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узн 
офка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује 
</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади,  
 <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни  
а обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се  
е.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко! 
у, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чив 
ење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући рад 
с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсим 
 је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски го 
онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће с 
 се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али ј 
а је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И 
омљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, как 
о њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ват 
добрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p 
зи, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још но 
тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколик 
зоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у по 
/> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од  
ед ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ниш 
ђутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је п 
ћи зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњ 
е.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али 
тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу 
отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и  
 је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом 
е би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} О 
е нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, 
} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру по 
као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S}  
мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гош 
 да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве 
у, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином ид 
ости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио  
ућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у ис 
> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су  
те, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само  
ка би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол  
окле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке 
а; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног 
р после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и  
, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека  
p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону су 
рао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теж 
гда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада  
ада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по куј 
ла, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, 
ст, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обр 
днако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не 
још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим ра 
, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње,  
раћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила 
к су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао  
е у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва до 
авши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на  
тавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно с 
, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло ње 
амо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљив 
иким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од 
 удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опе 
днако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати 
ју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се 
е од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледа 
по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па  
 га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним велик 
58" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракиј 
 била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Соф 
о новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да 
га њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то  
ђе.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та  
м, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, 
, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би  
Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији  
"236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и  
 не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ др 
дожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва  
слобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.< 
а као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке,  
ав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена гро 
редња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, к 
их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали,  
 она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{ 
к је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог  
омаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње н 
, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
о што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико 
им здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће  
 дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва пре 
 n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак сруш 
а је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а су 
 застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно 
ери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближи 
икли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мрт 
ћ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљен 
 свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу уну 
е сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, ми 
вари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циг 
ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како 
 се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издрж 
 у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и  
зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у кој 
развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зн 
љена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S 
из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веј 
е она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландују 
ећ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене лар 
} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкал 
зде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему 
"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој соб 
ивот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне 
е и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па б 
мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све 
а је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на усн 
инске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са п 
 и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са в 
ло, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, ск 
испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећ 
што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та 
p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али шт 
ко је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго,  
, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико поста 
остала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{ 
е која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она п 
ме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с 
а, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до 
 нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софр 
д старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> < 
љајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов до 
после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће  
ог старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад све 
е све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, св 
г и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> < 
а није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масл 
дети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и л 
одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из  
је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што виш 
акне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не з 
кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њи 
са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изи 
ицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дукат 
 уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено 
 морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и  
Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пош 
о је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газ 
имали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од у 
 скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, за 
обро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога су 
о и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, и 
ије веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да о 
иле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се 
 цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајућ 
 што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака  
е постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јел 
рах, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава не 
атим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толи 
 сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер 
ка из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало  
ја је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div>  
сече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} 
ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о  
 јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајал 
шту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грл 
одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покр 
а Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника 
ривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се го 
и, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у ш 
у биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дуг 
а оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до 
на, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могл 
ку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу 
бећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили пр 
ако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто 
 ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ  
едном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поч 
шени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у 
 оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лиц 
о млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} 
би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чи 
ило јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло зао 
ушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекај 
 радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, сме 
} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и п 
 ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали 
иц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка  
од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слобод 
дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу 
и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p> 
прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{ 
изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну к 
ући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, с 
ад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готов 
плашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</ 
ек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На кап 
била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Соф 
пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предо 
рпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује  
ахом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помири 
 ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен 
је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, 
а у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и б 
ладим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венча 
 је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштив 
 око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, в 
 да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу  
свим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S 
матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи  
 он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што 
ајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале о 
но да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је бил 
да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угл 
здиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још 
а себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што п 
саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге ки 
трахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму с 
не, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или 
 месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би 
е могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапи 
здржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спус 
S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена  
} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећ 
 корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће. 
се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да ви 
а.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и з 
а их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јаст 
/p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва 
адова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да  
А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себ 
 га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ак 
е, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих 
егови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их мо 
 <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је би 
сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом 
своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почн 
"138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, с 
ња са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не тр 
и горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око 
 отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не п 
у комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда 
опуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод влад 
о да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледал 
естинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све  
е.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, к 
м, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, до 
ије требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у 
свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве  
 испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, у 
ом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувен 
ије, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.< 
? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пр 
S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуц 
о је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испад 
но бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је  
ивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с  
у дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника.  
 слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: 
 има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и 
Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато  
 скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презр 
вирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на мотк 
прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора п 
о мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче  
кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са к 
S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком  
ко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао,  
н то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму  
се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све шт 
зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива,  
и да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у  
 нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред  
 воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим  
а већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само ш 
 охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, за 
} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је,  
д других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S}  
 више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{ 
И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и 
аква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са ра 
 врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по 
селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јел 
деле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није  
аљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани с 
ије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више  
 мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као 
велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на гор 
ка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала 
тепенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, 
, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почиш 
подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје 
едставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од с 
били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега о 
иде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и  
онући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда  
урђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из ц 
{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му и 
што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и го 
 оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља:  
="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говори 
само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" />  
 послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће 
ремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваис 
е било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац ку 
иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и о 
има покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало ко 
<p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се  
ајгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи 
је марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом 
врду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случ 
 напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада 
ија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изне 
обу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врат 
ваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да  
ике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се рук 
 Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде м 
 саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због  
ађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лек 
ослат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </d 
док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође  
 не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више  
 са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} 
одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене 
 и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи 
а је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима 
 у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, с 
а по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би ш 
S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом у 
изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од 
а није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојан 
вилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S}  
 <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, вид 
шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Ј 
 томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, 
прошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запит 
} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачун 
најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне 
 вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жубо 
за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што 
чити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим  
е, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 
д куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујн 
ину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са  
т, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање  
 тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, в 
ге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" / 
та; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најсл 
>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће о 
ра се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући 
да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама 
тати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела  
, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на св 
но, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} П 
апа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу ж 
е вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако 
 нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као  
има да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелиш 
дмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се ск 
и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио  
} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати је 
живање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким  
 испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери с 
 — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да 
и са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и  
!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, из 
>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто 
ли затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по н 
7" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би 
шке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — 
павају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смет 
да све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и  
 и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату 
ја око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и д 
му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи п 
 после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у д 
, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Сл 
 после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема з 
оже више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада при 
е <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим у 
тина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су б 
си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</ 
е женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверен 
е, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и ве 
звињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Соф 
туда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена 
идели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div  
 поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашч 
оказа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она  
анији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде как 
 не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S}  
Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико  
езом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде гото 
е и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди- 
он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је 
 да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је дру 
> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде ка 
вали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — т 
нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све  
јгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила ку 
у како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И  
ом, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздв 
рена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" />  
е обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала посте 
четиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А о 
Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ 
 магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служи 
учка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну. 
овима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ  
и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако 
вреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био иза 
га, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи 
но ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све 
е, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што  
, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је 
p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} 
дусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врат 
ебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног пр 
било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође 
ака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку  
ар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престај 
и и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S}  
м, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, за 
ји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: 
, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за  
 закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов 
 тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов кра 
забаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста 
да једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер 
гледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руц 
 испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се 
е гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што т 
лазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, с 
лед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са де 
 сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну вел 
био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{ 
а да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и була 
ћи се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је о 
 у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, 
м се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и поја 
ене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славам 
ови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што б 
ма гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у 
доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али гот 
итаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео  
ште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би 
азили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситниц 
а сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би  
Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и иско 
мијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, ле 
у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тет 
, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Ч 
штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне п 
рије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p> 
око у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда м 
а осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у  
 то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ов 
е но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије 
а, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи св 
ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И  
на да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, к 
празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи  
релини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> < 
ма амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и  
јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софк 
.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком и 
о лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због ви 
гла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечег 
и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, н 
 живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопч 
е, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких но 
из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, 
ко њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Ха 
} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са ј 
о знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, т 
 ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А  
ова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој  
ди службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S 
ју, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у ц 
{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку поставље 
 се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу 
 услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се 
јући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да с 
 се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истин 
же.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све т 
а. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гр 
е њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зат 
 и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио  
ји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико 
 зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче 
ом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> 
тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако  
и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S 
ену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по  
оред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим 
г од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да с 
, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја 
 куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би р 
одигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо с 
н је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да  
, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале т 
и, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове о 
угле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, пос 
 хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и м 
ја код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте ј 
живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу  
 столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А  
 са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али исп 
вају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> 
ти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје  
 виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетњ 
> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза 
долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали с 
ње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим покло 
p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укоп 
рву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи  
 кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, пос 
то та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да ј 
поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдари 
од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито млад 
Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито 
о дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијен 
кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрч 
не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај маха 
н се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p>  
S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, т 
нађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надн 
ом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни 
 и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини  
 Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоз 
то мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу 
 из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам 
каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S 
код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и 
вета, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гони 
на, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачно 
сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, бил 
е највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{ 
препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толи 
 рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од 
астаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div>  
ући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећ 
 се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд 
јни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распа 
љак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановим 
осле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и  
> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из  
 се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко з 
 ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихн 
<pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој  
м, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не б 
 зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребал 
 неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, н 
тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њо 
а њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, з 
ти.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штип 
та, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће 
 збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривеност 
у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote 
.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини те 
 онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада 
 И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са  
да поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, 
 у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва 
таде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> 
.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и 
ув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукат 
S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат 
> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и 
е сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, ко 
кир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај 
е чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе,  
ом сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у  
офка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их 
 куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једн 
угодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да 
о по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, 
 сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како п 
шт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцни 
дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као ос 
 оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, 
фку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ п 
утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини,  
Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јел 
им сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по  
ју у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} У 
лико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и б 
ј њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, 
ну, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога 
еиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од то 
праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p>  
ет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док  
. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље ба 
по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S}  
икако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојк 
а капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде,  
ије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над о 
орак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јак 
угоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али  
то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живо 
а трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p 
латно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичино 
ања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла 
 жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато  
 други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто ис 
на дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, он 
и погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом 
, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кље 
 јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је 
том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећ 
клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћ 
драве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у он 
.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима  
бе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча,  
 ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, ув 
давно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лет 
вен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рам 
о би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, 
р испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и пока 
 најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још в 
асветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближав 
.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још 
, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаш 
цу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин 
 када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ра 
 кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Сам 
уженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочито 
угих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене 
паст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизм 
{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке д 
виш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (њего 
го због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као св 
.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разг 
диног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натрес 
 толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитв 
рко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p 
ше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од уве 
са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у  
дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се 
им беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он 
женио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао  
>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да 
 длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и  
е“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је поло 
виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софк 
.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри 
 сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, н 
није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна 
му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, 
зо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да и 
ашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ би 
асвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак вра 
.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, н 
у кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама 
гове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и изв 
во се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сја 
и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због че 
о не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега 
.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и 
 и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица 
ки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он 
уп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како 
пије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S 
ење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о ја 
к овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао  
 n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новац 
сме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавник 
к би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би б 
е била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и  
ше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{ 
због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место уби 
арош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му с 
ром нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је вид 
, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било  
ога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је х 
ање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто 
.</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Соф 
, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако  
 казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како 
 Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног. 
 му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо н 
ма и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што 
ружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећ 
и буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица воле 
 капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала  
 и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се  
дњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Ал 
тно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао в 
ј речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хан 
 угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца по 
 уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грн 
љена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а 
е.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, 
жи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али 
и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу 
њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца р 
ткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни д 
S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од  
тли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њим 
и, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачк 
подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, с 
ла да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S 
гурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачн 
p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и,  
ека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увез 
твореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су 
а, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капиј 
уће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толик 
њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују 
ан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се пр 
које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како 
о је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред  
тке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро  
офке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико п 
и од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јасту 
илост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испре 
скоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки ч 
 или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако  
олазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="c 
во, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој м 
а женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њ 
 причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и 
дмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакоса 
е само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести ње 
ао да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испр 
 смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, л 
, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што ј 
 да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да п 
ј помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, п 
ке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо с 
ао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И 
 години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само н 
да ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, 
ло од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао  
ла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да 
жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа 
е су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а т 
е, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Сп 
: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће  
 диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се 
би газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема виш 
ка он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу  
 креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на мах 
и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујућ 
скривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да наре 
е амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је  
оши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разго 
.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој 
 били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка,  
ни раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} Пос 
дове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинил 
у се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци 
етли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и з 
н приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подс 
е.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и мор 
која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном  
 младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допир 
 јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што  
е она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{ 
атере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ног 
е прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука б 
чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на  
ајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки  
пити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, 
ни сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, 
 од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало 
 од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна  
да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке с 
ђе ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да  
исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгле 
 он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши о 
урцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Р 
И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све виш 
лно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} 
 сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, 
 да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарама 
ог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав  
да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах 
ка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њи 
ећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њен 
> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накна 
о.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Со 
а границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све  
 кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећат 
ршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те  
да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам  
ио жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмо 
икнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зн 
И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <p 
 се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Св 
рајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} 
 оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која ј 
 остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и од 
и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки 
ако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак  
напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста ота 
ров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам  
ваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, 
ршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање св 
лики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је 
ји није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што 
 послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и  
фкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и  
ли кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је 
би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распре 
два гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да 
асно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскреч 
ући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да приви 
оје тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како  
ору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако стара 
о да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је с 
о у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципе 
зних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чара 
т.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржа 
осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна з 
 њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снај 
дном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са  
>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство 
пак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за  
уци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по чет 
 Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се од 
м чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из куј 
 <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухва 
им је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида.... 
јвише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љ 
офка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће 
о, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и ок 
S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до в 
о на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, 
а самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих 
 и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан 
о се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало 
 се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарал 
ћала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црн 
у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снај 
ајрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друг 
отово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им пост 
ери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она 
толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе  
и пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да  
тресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпе 
снике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом х 
додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прља 
 није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке у 
 у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске,  
икако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ет 
 жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћ 
фка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећк 
ло, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо мој 
ка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била на 
виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, пр 
 хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, који 
 да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p 
 и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку ок 
о су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удар 
ајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме леп 
купљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре н 
ећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама з 
 се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене 
А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одма 
окривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи д 
пажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један пок 
а изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуш 
ред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који  
итао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="cha 
одужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених  
да тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајк 
м би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан узд 
ти, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори кап 
о у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око ос 
вати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли 
е за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не дав 
 све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{ 
ј капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, 
ри.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито  
 да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, 
} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да  
асови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме  
не капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била  
ловани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају пос 
 старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица 
ћ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замрш 
ма не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, мож 
х, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. 
ким котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на дома 
d>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, доша 
им дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и 
ушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле 
 и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што виш 
вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p> 
а би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мо 
прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и 
 <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и 
и, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи ј 
е него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он  
и зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се пр 
 у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и н 
и што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су нала 
ао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њ 
ом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада т 
о од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одла 
е са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више  
ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило 
и трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако буја 
 „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који  
 у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би им 
коченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако 
аздарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова ж 
id="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{ 
:id="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, 
:id="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролази 
али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањал 
едан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није 
то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је  
 оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да дола 
нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада,  
иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од с 
{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњиш 
о треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха 
аке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се п 
} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, 
 голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово 
и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочит 
драве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, п 
више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, д 
оље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капи 
дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прођ 
 овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да н 
ође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} 
} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пев 
ктао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у  
, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што  
рио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, гот 
овањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, з 
т.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са  
ени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим  
ве и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској,  
{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отиш 
мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса лу 
али ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бриш 
, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, ј 
, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у  
би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она 
ало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола в 
нда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, сра 
ака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње на 
 и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер с 
ење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја! 
је силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, св 
 Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и 
о.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S}  
{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао,  
} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чи 
тину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу 
о овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да  
.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се  
/p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, 
ла, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} За 
 последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од 
е пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама 
нових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек 
> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, ску 
разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да 
 да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они свој 
ближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обз 
у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где 
г остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то би 
ти највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одев 
 и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у  
е овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела к 
разник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира,  
ругога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати 
елом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек п 
, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се  
мо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди ил 
 које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак  
ћи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: 
кла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала сва 
ји су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код кућ 
 Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би  
офка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва  
ве чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља  
бина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и 
на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет 
лужби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по 
де морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што  
теље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и з 
р.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а ника 
 у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном 
S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрч 
 од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди 
еном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада би 
а сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или  
сти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту с 
олази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуг 
 што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на у 
би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она бу 
о, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није приз 
као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као ста 
 тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Д 
че опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, 
трах од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијо 
ела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис 
еколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда 
г, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарап 
, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држ 
им, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи  
то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе 
већем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскуп 
је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још 
 њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> < 
 осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод ш 
не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож  
укама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад вид 
лизак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако бо 
уком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе 
ти и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљив 
 Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после  
емајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{ 
о не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, ка 
101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као шт 
особне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увред 
ла?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, би 
спод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом ру 
м сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту о 
икада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је уд 
напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога,  
 џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој це 
 био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, к 
ређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јед 
е.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се п 
, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свем 
е била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећ 
 слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{ 
е знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досети 
у песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <qu 
 лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S 
{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, н 
 од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и п 
 кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда  
во никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама 
ојим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од с 
 велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, ка 
и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим о 
умен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је је 
ви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је  
једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у со 
узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком 
<p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у 
ко огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и 
је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и 
нгали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се  
ржала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих  
 је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном гор 
 сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не 
сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад  
а оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, не 
е чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његов 
чен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, п 
продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи св 
21" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Не 
ко се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је 
уго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чив 
ати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мат 
зда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро до 
ва настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p 
испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, кој 
чканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истиц 
 Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S 
ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем 
о улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд н 
га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ  
весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се  
ојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато 
рча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном рук 
дозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тод 
слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не зас 
вају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога б 
и.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лет 
оге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општи 
бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало с 
одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што  
ти јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињ 
шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слоб 
 магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивл 
 није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су б 
 преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе з 
у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати  
м труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од  
м кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљењ 
оњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, 
на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са ис 
RP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толи 
p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид 
ила горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обр 
одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>—  
скалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас воли 
вала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Мар 
овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо 
чинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала 
е лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Бо 
најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родит 
{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти сно 
што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не он 
“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде 
опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није мо 
S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гл 
на, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко  
 <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају  
 сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и 
, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, во 
ет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једн 
једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мал 
ме не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код 
 зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не 
е застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како дол 
 дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у наро 
се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врел 
о пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити они 
..</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав погле 
 хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га  
гући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, ј 
и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном св 
јапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, пр 
ом сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се н 
тана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим у 
лом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше. 
ада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</ 
ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке  
заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Н 
е утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, д 
нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у  
, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се 
е пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз про 
етка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да 
авити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свад 
коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када  
ролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су м 
амџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћ 
 шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би о 
ју, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву је 
оређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, шир 
{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од ч 
не да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, 
 лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> 
ста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се 
ављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да с 
 „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његов 
пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што он 
на и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем как 
лена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа 
/p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пушта 
 тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко 
њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога  
/p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика.  
једном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га ко 
се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме  
зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како  
ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p 
а овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чи 
112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не мо 
 у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.< 
ним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у 
S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{ 
варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није мог 
 знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним одели 
тварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му  
д ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тад 
а се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек  
Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила д 
ше да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али п 
трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо к 
е лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, ч 
једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле д 
, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи  
 његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп 
како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S 
е!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напр 
 који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспаван 
има минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупо 
а а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе 
ом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ ок 
ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масниј 
оносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигу 
отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к ње 
после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом  
азгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе 
а отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше,  
Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкиц 
сићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као зас 
} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и п 
ла, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала посте 
је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим да 
симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик  
седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и  
а што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својем 
и, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било све 
овољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене  
аљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке 
 дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, 
.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на 
је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} 
 је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p 
нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне 
 задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је ј 
и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{ 
годне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А 
себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{ 
о, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад  
је могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сас 
не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче 
ма, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што 
јања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред  
— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра 
 запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него 
 обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и са 
ји је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из к 
ико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнак 
де: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо,  
вајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек ш 
 има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> < 
м тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још де 
/l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка ку 
/l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као  
>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и д 
uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ 
uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ 
l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче д 
>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не уд 
Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да 
не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их 
а, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, 
анастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S 
 која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка  
 или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да  
јући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући н 
 хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутов 
о се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се 
да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана  
ла се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило 
арио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</ 
ладе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не 
ажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сас 
греју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама 
то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада 
омшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то  
када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се на 
 је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно,  
дједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао,  
покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била пре 
а ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато м 
 бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и рад 
то је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави,  
то га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити теш 
ни, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали ко 
а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њ 
чна, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И 
рно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне 
м одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој  
у је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком  
завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила 
траг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово нак 
увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спава 
, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабука 
, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њ 
мо неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни  
а буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје 
ући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се 
е теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео  
могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који м 
рим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћ 
још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која 
А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до ка 
тима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затво 
а не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме н 
коковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда  
> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p 
 онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је 
урно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац ( 
то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештен 
ух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она  
 да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p>  
ер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се вол 
тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим ш 
да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња  
ашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај м 
 и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и мат 
а, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и прамено 
тлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калд 
са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужуј 
е имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица 
ије, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање  
грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошт 
амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свуч 
омажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не 
 не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју ру 
, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мат 
 што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, н 
и (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине ку 
њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало зб 
{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечани 
а трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} С 
уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних 
 Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је гот 
рномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељаци 
ши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењен 
ињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да преду 
рса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је 
да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те  
 само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још де 
њи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се храни 
а изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се ро 
пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички 
са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У са 
аповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке 
> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је с 
и, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и заб 
е жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, 
топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући 
нута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита 
но провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући 
га овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магд 
еном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одма 
лике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И ка 
 Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са до 
S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни 
фка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, об 
хов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људим 
ју, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито 
р сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто он 
 да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пр 
г које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно 
.</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером дола 
ћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње  
на.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отвор 
Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захт 
говора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане 
ead> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и от 
 заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, к 
е окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и ј 
а.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шу 
.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и пр 
ерујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="1 
ћи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и до 
није корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле св 
Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа д 
е да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што свој 
S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велик 
ирама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети 
вори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он 
да.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори кап 
 и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку  
“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих 
ом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и  
такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а њег 
Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом  
де на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су в 
нци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чек 
а, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну 
ресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сва 
сто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико  
Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим р 
у. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, п 
 зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— 
 да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче 
ча од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себ 
че:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати 
аде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином полов 
да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадош 
га су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључа 
, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладно 
ашти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или  
аш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, к 
репашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш  
м сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била 
својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с  
почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљав 
никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, сило 
црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им,  
 одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ  
почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на прво 
хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из с 
ања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз к 
 готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде,  
тио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да п 
чна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта  
} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим ј 
 Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И о 
ах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и  
{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под  
 једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвест 
ужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постај 
је признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепот 
нио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по  
ају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне 
ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеч 
 окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не по 
 велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака 
, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови о 
 и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба,  
ме она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око с 
са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје о 
ештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:< 
лободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и  
а тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја 
ије могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од 
мо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степени 
 мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута м 
одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Цига 
бе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али  
од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре ј 
куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако 
е се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, х 
у баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда  
ед Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојн 
ст, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чар 
лебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би 
 и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну 
 и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне 
и уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапара 
че као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао 
чних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретко 
ера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, изд 
о, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што 
 како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му исприча 
 на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече  
убљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пун 
рапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <p 
, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки 
а, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај ми 
наји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их мећ 
 их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, ид 
 у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она 
 биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свир 
ужи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну син 
ође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обе 
башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мек 
н шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, 
 кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, стар 
старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику  
азио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до са 
љали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим  
и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорг 
и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили ј 
њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни у 
 да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, 
то су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким,  
, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она о 
 је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по с 
Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере,  
 занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, к 
слила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љу 
амога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" / 
p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно завар 
а на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима 
ајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су 
и, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, 
и доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој 
:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши с 
 n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ пр 
овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, по 
 <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчеви 
 собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} А 
 прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба 
еце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових  
не речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Ар 
.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дођ 
тва због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам  
 стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} 
стави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци 
рко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме  
ка, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем про 
е кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заис 
јношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — о 
ати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње на 
што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече! 
пуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање 
кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда,  
хтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жа 
куту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осе 
ред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се 
м немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поч 
амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је кап 
сата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва 
6" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> < 
И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, д 
меном да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{ 
и у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допир 
а искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви з 
 Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп 
ико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не 
У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немој 
 Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и  
ја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као п 
ну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала ј 
главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, шт 
овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући 
кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса о 
ој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођ 
ци, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе 
храњени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сас 
векрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повред 
з страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом долас 
 што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад о 
 друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестан 
војим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив б 
ним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње 
у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захва 
ку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка с 
на да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто беже 
ћњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше  
јаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>З 
пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге мно 
еним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди!  
о уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Соф 
 одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намеш 
у, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и  
ти и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он 
а буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подо 
етљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више с 
може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гро 
 после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, 
о ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали 
ћу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{ 
нац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог т 
ће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окрет 
, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p 
="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и 
е самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабу 
</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он 
ћи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се ч 
оведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледају 
год заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао,  
б дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као  
ући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу 
 тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје 
, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут  
S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим услови 
о, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико д 
а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се наму 
а се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од 
удео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге боле 
 и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркав 
о су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама 
срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} 
оре и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање 
опије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубе 
S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је  
топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашк 
 се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Ве 
 богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето  
о крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <d 
о ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну ру 
 татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону  
p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су п 
ј стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости 
јући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само  
ми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из  
д да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње  
само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет ч 
уком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући 
оче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти 
а.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама н 
мали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, с 
и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма ш 
де како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је 
 једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дош 
под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тад 
е Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, ув 
сну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући с 
ац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капиј 
е, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се п 
одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а друго 
 зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу 
огама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауста 
спред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се га 
.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Со 
ће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих 
је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да,  
 он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> 
 и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго  
 је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајал 
а ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздав 
 Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пр 
 Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у  
<p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уз 
а је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој 
је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јел 
:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прст 
нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, не 
је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па 
оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, ш 
поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у 
 све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти ш 
есто оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. 
лио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред 
о лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и  
из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кро 
ије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази 
на топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су јо 
иди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој 
амоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девој 
 она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је 
ује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заб 
д год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и 
ински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, 
И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то ј 
а жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би 
на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, 
 био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заобли 
у; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните 
ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ 
плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, и 
рекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једна 
То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није  
 поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као сва 
страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би 
капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је крк 
сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда 
и, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Си 
 она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су 
, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупц 
на на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и  
ве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} 
— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдин 
и старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женс 
 као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на 
 се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.< 
и да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав 
ори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јак 
бајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори ј 
им укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишт 
оби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није мог 
дећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, з 
p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У т 
 среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да г 
 усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред св 
ага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу  
pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грц 
рала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући 
има је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и уне 
а њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она  
и у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења,  
> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је ова 
, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угу 
 га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да с 
, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер  
ању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они о 
олази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда 
а би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и  
, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуш 
е поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака 
ерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>С 
пу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не по 
и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и 
ка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте  
S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински д 
н, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n= 
равдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуг 
ће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазил 
да гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе ва 
 били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртвац 
е стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листо 
ри и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се се 
јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећа 
 па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (је 
ина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, 
пречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха  
ла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним вр 
ећ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико  
е су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој ос 
сеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, з 
рна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било доб 
кнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око к 
 оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршиј 
и, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и  
е сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари  
после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од на 
тије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу то 
ука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, ц 
 као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди каз 
 уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кро 
грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим ова 
бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нану 
двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Со 
 услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби 
а гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како  
ке собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, м 
јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, с 
: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале жен 
цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њи 
у и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он би 
кве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софк 
 и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није  
хове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, стар 
а је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да с 
 саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, 
{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у н 
, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист 
 спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се 
на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема мете 
а, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица 
или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да  
ад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи 
.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p> 
и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на гр 
дгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом  
њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више  
 Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој 
 мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не са 
олети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их 
шка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S 
лоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер с 
ица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашениј 
ли усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нуд 
ћа, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Н 
брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно с 
јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који с 
ве остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остад 
агду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и г 
цање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чира 
 папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са ц 
зорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ос 
b n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пош 
ека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе 
а крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, 
у.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре сти 
 <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличн 
ву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршиј 
а за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио 
гужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и  
ој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она  
ко брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колиј 
="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S}  
учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалва 
само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио  
ан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав 
јан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да 
епе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да 
зо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто 
своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толи 
ило тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцка 
 је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се тол 
.{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} 
а ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био 
 одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само  
 се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Ж 
кле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледа 
S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за соф 
нтеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p> 
 чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од друг 
 уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p>  
ву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И 
 пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке не 
толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећ 
не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки о 
а.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој н 
 сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а ни 
Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове  
а добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од к 
е к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако н 
ову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се,  
 било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад 
ко њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако  
“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са 
 то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, посл 
тиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путова 
решити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трп 
 онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним рана 
много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало  
ће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини,  
} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врел 
ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако св 
кала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте  
ати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтал 
пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отво 
 Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш  
 враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} 
час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше о 
кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене пап 
ка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако 
 све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, п 
о колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, 
да како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, с 
 се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до 
ових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> 
ком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад  
иви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет  
о је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни  
ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све ра 
косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком д 
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поч 
равља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јо 
 вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се 
, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, зан 
 газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод 
свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио  
>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум 
ш то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" 
о да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у к 
д осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ни 
и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да г 
еже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и принос 
, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела  
је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах 
дњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, к 
и се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се др 
у тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред м 
о одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то 
не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од пече 
ију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође ов 
 се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му б 
ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба,  
 женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запи 
, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене гла 
<p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако  
све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се с 
гдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, вра 
озора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, ко 
инила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што он 
носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за р 
 почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, ди 
ке и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како ј 
више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једно 
иста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и нан 
жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p 
а је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, 
 одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли 
 до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, в 
око и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није 
} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним 
тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, ви 
луком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и у 
ао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му 
вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} М 
ку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући 
 самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устај 
ију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те.. 
о га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо 
ве кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њи 
 ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довука 
је бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак,  
на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, по 
и му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би  
еној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне 
 на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибани 
 за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред ср 
око љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најт 
осно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, 
е изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да с 
учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа коли 
е могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те 
ђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије 
, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чиј 
ух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале 
то цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад ви 
о по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе 
 и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је би 
идајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром 
 по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као 
 за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ он 
> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као  
p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— 
чере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што 
а подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је он 
се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Је 
чале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном во 
} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако год 
у, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и 
рши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, 
их врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се о 
S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, ж 
лазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица мо 
ло је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb  
беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са  
есу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као 
 тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, она 
 заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечер 
Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека 
разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S 
p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, т 
b n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође  
бама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печењ 
 до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод оч 
 ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватов 
 на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући  
, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз 
 Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим оч 
ом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих  
њава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ ка 
<l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у 
ње снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу у 
ћи је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је  
 буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буд 
осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није  
те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један 
гла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то м 
издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили с 
 <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата,  
} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва д 
 <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кро 
се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли ј 
чеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је 
ајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да 
 га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши пони 
 испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S 
рно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и  
вија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њи 
је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Со 
 плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у ком 
 светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S}  
 је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће 
 кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у  
 суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очев 
ити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p 
увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зо 
} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јо 
одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла 
ароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не 
дајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека 
ш сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можд 
су.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом  
задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да 
и им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се  
еже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако 
у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и о 
војени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто к 
 и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p 
 занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштава 
 А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.< 
ивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p>  
 се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спа 
них обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:< 
Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпич 
вога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, ис 
е не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не с 
p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али 
 звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{ 
прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује у 
пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p>  
 знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p> 
рко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p> 
 мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одма 
оваца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и њег 
до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених 
рко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— 
на не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се 
иста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој 
 тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености 
се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала. 
ха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по 
а на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци,  
једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до кап 
етку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећ 
ој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{ 
енио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико 
д чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку 
 том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зач 
ко воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њ 
>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> 
ћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готов 
 је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и т 
акупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљив 
 и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим 
ијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда  
којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од се 
дином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери:  
служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај теса 
олена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкино 
 а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, п 
стити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствар 
о неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и м 
би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико хано 
ождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном узд 
име! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопч 
гих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама 
нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, ста 
зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре,  
ла сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тет 
му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама  
ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подр 
широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осм 
{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њи 
 поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам ни 
де може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, сла 
 ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле зам 
И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуч 
ћа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је би 
а се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах ку 
ек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери н 
 на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остал 
овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! 
 су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се и 
 да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље ра 
гда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са с 
 са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да 
ру, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање 
и.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Ма 
тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окруже 
више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се с 
ше пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним 
ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра 
лости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако упл 
осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S 
ивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у д 
е и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још 
е.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада  
 страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је 
p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене 
осећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да и 
ичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурн 
 само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље са 
увим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="1 
 одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрак 
} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Ш 
Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кро 
ити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не мо 
а свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ни 
ше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венча 
 хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијен 
} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} З 
о не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бач 
арочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због 
ш мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{ 
 Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма 
 соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали 
м и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким  
и, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се 
о осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то  
и ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуз 
<p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то 
овала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за  
 празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново  
ви, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле с 
а уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ го 
 покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна,  
е у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али  
ра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она вели 
ла је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у  
р се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{ 
не, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} 
ићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано,  
тила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном о 
е свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој  
_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ниш 
 себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да с 
 n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресе 
и, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, изд 
P19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и св 
 мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не 
="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело 
ије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек  
, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилук 
вакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са  
ећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, н 
у по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одј 
ега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити 
д дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било мног 
S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању  
ајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не 
<p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с но 
ама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивањ 
>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други г 
шла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око вл 
стресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом мес 
цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу до 
подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао  
 Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо с 
лог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зид 
а, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана к 
 само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме,  
лена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S 
 се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ 
влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са 
 се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан,  
а стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" 
ц, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе нова 
појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала 
ољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и  
 тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна 
и код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред све 
 на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицав 
ело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у 
ла чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n 
у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S}  
згрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ  
 пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као  
е.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, над 
тоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и р 
 високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, тол 
к.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и пос 
ину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме а 
 извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од  
вога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога  
 угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде 
по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понов 
аљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, 
р их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чаш 
 задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како 
 ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од 
 <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као п 
има би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, у 
да из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једн 
S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је 
 <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти с 
очиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, 
је имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде 
једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеле 
као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, ка 
Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би м 
реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био це 
му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју п 
и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некада 
игурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Не 
.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може  
ол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне 
е узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој л 
к.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} 
осетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Соф 
ницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искр 
елим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} 
е и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога 
ји им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборави 
сном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се пр 
ебе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке 
 њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју т 
ала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, 
јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигу 
којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам  
сећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу проз 
д беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, ис 
а коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодор 
 испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, 
о певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S}  
 се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне  
никнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни  
ке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером  
лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, 
ли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у с 
му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико ши 
 она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> < 
е једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} 
00" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихн 
њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута  
 око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, 
 цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи под 
осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у ск 
, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје! 
стима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и п 
 као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком 
 са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђ 
чканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога  
д ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом 
раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да 
 још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лак 
е руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, д 
радак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је г 
а више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима,  
ај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га ј 
убивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чиз 
 свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући она 
огорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво 
за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина,  
и топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе 
 уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широки 
ног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним в 
pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче ј 
 право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекал 
е скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по 
ше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезвере 
м зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="cha 
е цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати: 
ато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозо 
, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> 
{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух,  
 а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно 
ко јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису  
ким лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ип 
нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S 
ријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиле 
је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да 
стиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, реш 
на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Том 
ек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од ц 
 n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био он 
о оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, ост 
ве са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те ње 
ји се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим 
рвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би о 
.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао 
{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролеп 
 дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, 
и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све прези 
чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p> 
сена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није з 
о овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пре 
о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обуч 
би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ колен 
 продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, за 
> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="8 
о.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе  
 Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ 
мела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није треба 
ошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту  
ећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори н 
тери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада до 
Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, с 
о је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да 
е и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје 
им и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по пот 
о је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети н 
тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И  
 <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући 
ја би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када  
акар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици 
ласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се ку 
<p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико 
оље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и м 
ав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га 
 јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој пок 
, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони к 
од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе 
аутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу 
е била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> 
ишта није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што  
очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад  
и, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом од 
 крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако те 
ти, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да ј 
 и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, к 
то се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши 
1_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвар 
два му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, г 
лој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год  
ож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити 
ријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га ј 
е се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, ј 
латили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то  
кидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, кој 
ј грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p 
сећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, 
не у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњ 
е, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је  
 што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним  
у мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он т 
д сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да бил 
 су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште мек 
розора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама к 
и њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из пос 
ела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фе 
туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да ми 
ре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> 
еше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</ 
ота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И о 
ле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком  
ај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не вр 
је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div 
ање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не 
, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253"  
...</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симк 
ида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у  
з њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и 
ла сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 
а се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би с 
, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да с 
ожда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је би 
јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек д 
укала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није о 
{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И 
она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно 
осио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да поз 
ихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А  
да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин о 
ичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не  
младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није г 
 код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао,  
а, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код кућ 
 мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан ве 
а учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} 
егне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и  
 труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом 
и!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама по 
ед предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато 
рашно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, те 
би је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, 
е, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет 
бен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама 
ледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на док 
аде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб 
ко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је  
Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да уст 
напред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста 
ако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њи 
ржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прс 
 и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они са 
за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти 
ло; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, о 
 у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи у 
д њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог  
одају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим насле 
а каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мат 
<pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благо 
ребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не мо 
више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити,  
замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, в 
авала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она  
о што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасв 
 она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p> 
м лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је бил 
кречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собо 
е к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва ли 
у одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гл 
 манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и к 
прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би дол 
е, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, р 
.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су 
га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирн 
и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! 
у полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако  
свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне мин 
е модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а 
ља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у с 
ом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао та 
зана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих  
о му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва  
ав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све позд 
белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод у 
 косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше  
 руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</ 
једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова св 
ле су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледал 
ији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матер 
е <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак 
е са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокан 
 штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој с 
хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, 
 отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим  
ећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то преб 
а изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за  
ста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особи 
њом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за т 
епотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брач 
} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркв 
нија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње св 
ј вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља ро 
ући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од  
су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом 
то скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са 
еле ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер  
леда кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена  
Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека с 
ћа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на 
дби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раме 
рата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се посл 
р.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином св 
</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна то 
 </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, 
S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осе 
м, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод х 
ладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дн 
ела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто  
 обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S 
е.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан  
Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисо 
 интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да 
овац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакши 
, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа  
скошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла ј 
ећ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њ 
 ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљам 
д њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис  
вала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцр 
агда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није 
стом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од р 
лим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих о 
агом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" x 
 журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла со 
рла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније  
трашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рек 
 ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође 
о се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи 
о врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из  
ност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И  
 разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охраб 
и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, 
 одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигн 
зећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63 
т некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! —  
аки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заи 
ину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка 
ји глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, в 
тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се сл 
 поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није до 
ли, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била там 
 зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи и 
 отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога оте 
p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Бил 
нала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој 
а ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, 
 И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили м 
е сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од  
 смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, д 
ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, зве 
 пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање нек 
бе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче н 
ве више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим 
е, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са с 
и послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није  
о додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима 
и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледај 
ваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања  
 оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његов 
ва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је  
pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, кој 
ан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око вра 
ховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-М 
е амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узв 
ређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S 
диркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чис 
 спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да до 
това.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста от 
авлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се  
офка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.< 
 по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негова 
а деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо  
тери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је:  
 Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заи 
ка.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или  
еке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку  
их долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S}  
оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека ст 
ише јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој доса 
рса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио  
 /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у по 
о у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> 
и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тог 
дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свак 
а ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике,  
х почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређиват 
док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} 
нио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена 
оћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина ниј 
 заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчи 
ђе. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предоми 
осле прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за  
ињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка 
ног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, 
{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софк 
изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шушта 
 почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, 
 кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
де и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ  
 од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила з 
а трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо ку 
а била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софк 
 на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пун 
као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мор 
олико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханов 
из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши 
ичати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одби 
чио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке 
оре у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{ 
е, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тел 
, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, к 
када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и м 
з да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога 
 се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам ха 
 за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лич 
ружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да аши 
е, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тад 
прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлу 
о је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распаса 
уси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела. 
ао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава 
о понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава 
дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући  
смом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој посл 
сма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем ј 
— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он 
о и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем ј 
д вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, з 
онавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде 
 узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима п 
„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнак 
/p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај жи 
 је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, е 
 од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава 
доздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава 
ци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote 
а хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости д 
ита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где  
пи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђа 
, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једн 
осили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би  
има и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији. 
е он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено 
радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p> 
би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држал 
хваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку 
дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, 
{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо 
оси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да  
 поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до с 
ин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја 
пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како св 
и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи ј 
посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И 
ину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клече 
бећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку најви 
д среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље 
p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!< 
ма и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, 
и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим пр 
 љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у гла 
 као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку. 
поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом 
на онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марк 
 плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто  
 запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по л 
омци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одо 
а.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и н 
ио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једна 
а капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је би 
у врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S}  
ополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана. 
 јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих  
елине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све ле 
ја, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће  
 пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није н 
ечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење ре 
еним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље 
до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, 
, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак на 
их плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим  
p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, 
S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она з 
е више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом це 
нда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши 
 плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни  
половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S}  
, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га  
едела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкорт 
а плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је 
а, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, 
 велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестиј 
рађен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по у 
ући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро доша 
з двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређ 
пе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су с 
 да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се 
а, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са сво 
захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор 
енија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околн 
да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у поче 
пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S 
стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ св 
г имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно 
о, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастук 
оклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлају 
 да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S 
исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, д 
елом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат  
над асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{ 
 звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по 
ила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и  
к и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак гл 
, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пу 
лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно  
ових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они б 
је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а суви 
о је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њихов 
ју!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од С 
икну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани  
а тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побесне 
ити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући је 
закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа 
ру смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање 
} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, ка 
утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њ 
али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин от 
м Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда 
, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео 
 Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стри 
: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</ 
е поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекас 
матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали 
поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да  
ње.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непре 
 сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад  
 да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да 
> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, 
ао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после с 
ће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И в 
"44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг рани 
е сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушк 
{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе  
 он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, к 
да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена 
е сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најго 
ље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она 
ек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Ми 
ка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобр 
у, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвока 
иш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погл 
, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више 
 колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Ма 
то се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се 
 отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сирот 
акључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају. 
а, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога. 
е, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да р 
 упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам ко 
и до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> < 
S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S 
 њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је тво 
.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да 
ашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу 
мати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— 
нам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе  
да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одгова 
/> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер  
<p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, на 
и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо,  
ивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жа 
p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађ 
иш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља 
чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка  
"199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна 
траха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S}  
:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћ 
p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то 
хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би г 
 Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми 
раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chap 
и да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери 
азду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер отка 
аче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p 
е гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћ 
 до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и 
о је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда —  
цали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око 
еднако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> ш 
е.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год б 
а) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на 
 се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене  
од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда 
="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за  
но мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њ 
{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављај 
 ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа 
ро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Ма 
сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те 
 готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је 
ту што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, о 
е појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у  
а.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осет 
 због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије 
жи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, ка 
 Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку  
а, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није 
ту и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува 
фки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла 
.{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него т 
рта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте брад 
{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући  
ко тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија 
од своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је  
могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, 
 ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, та 
и сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је 
свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко  
а, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главно 
е се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, ка 
 дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје ку 
а дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од  
ако он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седет 
 њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S}  
ткада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, н 
ише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на  
д до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас 
{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то 
 је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да с 
же.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је  
к што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса под 
ијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, прод 
када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на 
 седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и зауд 
>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за те 
чи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S}  
ом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, 
 Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је 
, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није 
еснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступ 
ћи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била там 
 Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не  
 ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке,  
ато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, ка 
ечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одав 
жи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповес 
 би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у сам 
вона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужв 
 Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. 
а, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући ку 
лазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> < 
 је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде  
ивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да ј 
 ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изне 
ко богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баб 
 да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тиц 
 По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала ј 
"181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то 
те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набра 
 од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по  
} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око ва 
{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи њ 
пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и 
{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и исп 
, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим х 
готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју же 
чеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висо 
ена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласо 
звученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у 
 када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој нов 
е, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви 
међу њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и 
авом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p 
ући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ 
 собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио 
и и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пуш 
 греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И  
а до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети  
сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била до 
чним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, 
ко реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по ва 
у налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас 
 велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки лог 
о, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:< 
еном поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и  
/p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настад 
лела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и пл 
се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек би 
</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ  
pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те,  
а, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и 
на и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око 
 жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала 
ене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод с 
постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом  
е и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би вла 
кочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, 
чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, ви 
и шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то н 
е двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког пра 
е да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И 
 толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да за 
После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када 
.{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца 
очекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, г 
та, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине. 
/p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди М 
pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као 
ривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, 
 гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба н 
ачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на тол 
 низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала 
ужа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса  
рио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{ 
 уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се ме 
 се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено,  
љивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био  
 материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како с 
е од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова  
ред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три 
арци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „в 
ана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, зб 
био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде,  
чету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најм 
и крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скам 
ојом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том 
та од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је н 
 показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићено 
већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p 
ло би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе 
ада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати 
 колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са сва 
ако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измуч 
, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софк 
зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да  
 тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додир 
ко њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћу 
ј руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>—  
 скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и п 
оз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда пре 
к та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их 
 виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али п 
 род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, 
 са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед д 
у код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је зад 
сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куп 
 села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се д 
ћи шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу у 
уком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од у 
ија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичка 
ељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу как 
 банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на ко 
и, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, им 
, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, п 
мо да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа  
 која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и с 
, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је од 
ма, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве 
и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И сва 
дном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди 
, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време т 
ласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> 
.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и разв 
 је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то 
бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и 
по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једна 
радом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сад 
м је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да б 
ке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту п 
диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капи 
уно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогати 
екако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и покл 
сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда 
 братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав о 
 онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне 
ада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићен 
у као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубок 
ни не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога,  
тац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшн 
р стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола дово 
 са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући  
ове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов 
по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у своји 
остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе 
оји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па ча 
оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ 
ек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Рата 
узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} О 
ред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њ 
 ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S 
 очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су 
ова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега ј 
о дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њег 
кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и  
раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижу 
 провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, 
се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући о 
 ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах 
ј соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек ње 
 n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по 
 преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из ча 
 да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" />  
иде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} 
би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су  
 као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишт 
р, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намешт 
ad>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније це 
 би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким св 
ниште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића  
е и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада  
“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред  
ље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу т 
 да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} 
гледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети ота 
а и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са  
ма, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и има 
 доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао 
реле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких 
и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод ц 
ила задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Уза 
у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чу 
е зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гу 
бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страс 
 ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} О 
е ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати 
или би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би поста 
ј рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се,  
раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљено 
p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж,  
духом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опи 
ровели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен та 
ље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек мо 
их пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази ок 
а колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута 
етло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не з 
{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрх 
ио једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршиј 
е, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и с 
>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађењ 
ући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкиц 
коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:< 
 Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је 
о прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене о 
има и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а с 
село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, с 
стуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На 
ћу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} 
чекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је баца 
е.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> 
же и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може 
— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљ 
ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривал 
ако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Га 
а оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди М 
за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И  
ку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се  
тара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики 
зва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито 
рач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лел 
ој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала 
ед себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже 
 се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивч 
азе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим анте 
 Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, 
е хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима  
, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских 
.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и ула 
а то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да 
мама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Оту 
иганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по ок 
и му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</ 
е хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да п 
о двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет 
од руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час уст 
 она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих 
да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Соф 
 себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сва 
 све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашк 
а махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, 
пијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном пре 
а, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чека 
ју, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негују 
амо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису мог 
 јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај стран 
 сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око  
 затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, к 
чију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је зн 
авали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, 
оване, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа 
 Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и 
абашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њих 
плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ни 
око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући 
/p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, б 
.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима зна 
ке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки 
која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од ши 
д <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте наро 
била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од ср 
оби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети 
е су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кро 
 старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла д 
зила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштим 
на, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и озној 
и, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око 
ве скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И ус 
о, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим  
има а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани 
јеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, ми 
ајући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које зал 
<pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падају 
 иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је виш 
 се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и ша 
д слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је  
шију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу  
сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S}  
али су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом 
и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе,  
ао скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црн 
} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједно 
а да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све ме 
ајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оце 
унце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет св 
бе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који с 
авало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све  
 понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се п 
крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко виног 
оја је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра 
b n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је о 
ваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ 
у око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са своји 
шији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно праз 
ази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје 
 у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину,  
ако је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије  
 живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њ 
ећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она С 
доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било и 
рзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах о 
је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, да 
иближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око 
ван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она вре 
сравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала 
друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Г 
и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак 
тно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, 
ајтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још виш 
оћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и до 
} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један ч 
лећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом 
им кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гл 
 не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске  
родни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оп 
уштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владич 
верима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене в 
> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито 
 распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити с 
а гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз  
 у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ва 
{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву сн 
једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој 
м, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе сед 
а кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и п 
 да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се нади 
и је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која б 
нула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог ам 
 ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак 
 јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слеп 
аше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет б 
д среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрх 
 па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала ј 
на земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Соф 
и, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећ 
тране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из  
 бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са 
ђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, з 
собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p 
га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, 
јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста 
азујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како М 
ид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и 
везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бу 
ени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали 
 кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицам 
 његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и с 
 како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом 
свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широк 
> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуш 
у и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у  
већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој  
иде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су о 
им накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито под 
сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшиј 
е један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, 
и миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али 
ламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари 
 је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечи 
 мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње 
о се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацал 
ужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, по 
од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлази 
о последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљив 
 овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај се 
х игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спек 
 масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићен 
ечења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се гл 
алдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је  
би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату по 
 влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S 
дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и  
, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Ота 
 и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостин 
били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чуве 
агреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагр 
тира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећ 
ала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она  
, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда 
е; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и с 
 научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n=" 
, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоц 
лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и  
туда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарањ 
 се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће. 
а се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не  
а женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са т 
учао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао ба 
а је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније к 
адали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога то 
 и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пре 
но, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних 
о себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак 
 у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи ц 
.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлаз 
м ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивш 
урно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Он 
волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да си 
а сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивиј 
кав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не  
S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела  
у то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} 
ћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, 
И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде д 
олети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је 
еница у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док 
није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капи 
ако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је 
p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на г 
а је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер  
а једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спа 
здрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обу 
 љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љ 
би и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него 
 би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S 
крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самог 
е не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца 
 које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турс 
степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла за 
на, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему,  
 грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не к 
мшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се 
 дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На 
 дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> 
е од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о  
 би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после пев 
"48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од  
, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе  
ца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла 
није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, з 
 више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни ј 
ваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и ц 
јстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињ 
лагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се ра 
>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ  
је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, к 
шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слоб 
 као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује 
о дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму 
сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и  
у годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — 
 после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S 
тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се д 
ајвише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаут 
ући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, јо 
грађена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су  
па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штог 
но, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разбл 
у се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ ису 
ткинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и 
еговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама  
и и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако р 
буши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сам 
его о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{ 
вако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење  
, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Св 
би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покр 
а постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А са 
="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка 
авила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнан 
а из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са п 
тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, св 
ре била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме. 
и би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где ј 
p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу,  
чињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен 
, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да изл 
е, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове ош 
ст изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се 
јских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Ј 
p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је  
 да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи  
ви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим  
ма.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од 
млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин  
ивоту, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, ни 
ко у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са ок 
ва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и кори 
е трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чу 
во сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сад 
укама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, по 
 силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да 
е их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нов 
еко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја 
 води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, к 
обе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако 
висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страш 
а она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да т 
амо за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запреп 
им сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S 
ћа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће,  
екрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, 
иноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Ун 
лобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и п 
 тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ћ 
векну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом 
а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске 
шљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отворени 
спасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослоб 
са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они же 
инко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, д 
аном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно с 
 оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набр 
а њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он  
ела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим кора 
или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су 
већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скуп 
оким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој 
едао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се 
о чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњ 
руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће  
чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њи 
подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и цр 
у.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко ка 
p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као д 
лете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се 
доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим 
сти, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, друг 
з њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнет 
лил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb 
у заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала исп 
ше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тад 
е она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је  
ћ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело 
!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>—  
воје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да  
ојаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они  
и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне д 
} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и криј 
ом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем 
хтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу д 
диже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, син 
а свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезал 
де како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, прод 
е, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S 
ој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без 
ко чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да 
ратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као ост 
љајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене 
ежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте 
стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа 
м га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољу 
пи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се в 
 на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је о 
авијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душ 
левала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом са 
о.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени  
 као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{ 
и се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих шири 
ињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, меша 
гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах 
ци и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако 
ространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, шт 
р.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од пра 
ата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога  
шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире? 
ња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и  
е нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче  
 већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{ 
 ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајд 
ође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на маш 
 решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и с 
д поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што  
ле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А ве 
идова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како с 
иша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога н 
и живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од 
Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је 
пије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потп 
ло и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она 
еше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весељ 
стао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама 
о се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, д 
изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве мин 
егазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају ок 
лици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихн 
ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите. 
ори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушк 
ко схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико  
је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и 
 Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узе 
амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је на 
 се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и крију 
а који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, к 
ашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> 
 иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи с 
 варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са  
ћи самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се  
ст прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по  
и овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро  
уче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког  
а газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђ 
еднако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне,  
овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама  
задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кр 
њу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици  
“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> 
а од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ  
ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо,  
и у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије 
од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и 
овољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут 
сти.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа д 
ога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и д 
да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свира 
 никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су бр 
рији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет с 
але са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунар 
ема њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, не 
не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ј 
а како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то  
, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само  
е било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи 
S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи 
агда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, д 
 околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед 
Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт и 
 било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и ж 
и, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим 
ише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се нат 
отово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на 
 и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем 
 у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине 
а није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је 
оту виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару разви 
стати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека поп 
о пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на а 
} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је 
 Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају,  
 да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то 
ву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како поч 
ом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="1 
крачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, кој 
мо што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на уст 
 сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том М 
 једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она ски 
та, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико деб 
ајпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она вид 
ом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— 
увши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом 
 то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, п 
ала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре засе 
оје ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. < 
е, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају н 
 минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубо 
е свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима 
њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа и 
обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и ур 
 у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред  
 од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" />  
 је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залог 
ћала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе доди 
 себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи 
ело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, 
атима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под о 
ови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се позн 
 његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру,  
уке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећ 
 иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спре 
Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S 
алазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да л 
ице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка х 
авнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{ 
а ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да шир 
ешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{ 
еким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по ле 
а није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкар 
кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је  
ајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, а 
 по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потр 
фки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза 
ном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипа 
 се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила 
 као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми бил 
 тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још  
 је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина з 
вори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p> 
у да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте д 
 је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и 
сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је  
од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{ 
 гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш д 
 навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када вид 
 као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, 
их ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, 
 него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однего 
глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно,  
та; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све 
моте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не б 
не најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан  
ко уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не  
 Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна д 
Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сам 
, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S}  
 у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узим 
а држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p>  
ла, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољ 
сти, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на 
кну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Ха 
 брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и 
а, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} 
омагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах б 
о не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто 
фка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свр 
требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се  
 онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — од 
крену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у о 
его као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са  
етну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и подни 
рекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчањ 
ни, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
у о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ  
рачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека  
ље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељ 
трчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек н 
 онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, доне 
лавом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче  
ала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, сре 
атови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. 
те?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи с 
за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата  
ка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај њег 
 на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме доне 
аиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећ 
је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} С 
 кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после 
абацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано 
ранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се приб 
 и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују  
, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је  
 и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала 
је, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећају 
ој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре 
а, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од 
мигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нану 
а, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — за 
теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се С 
ила је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S}  
 одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се о 
 два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> < 
кати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћ 
 онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одоз 
ком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пи 
вирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо 
 је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> < 
ет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајућ 
S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама 
шуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга 
на не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо. 
дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га  
рнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из ш 
не.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој 
јући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обу 
носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са ј 
оже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свиле 
бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их  
ијући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака 
ољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>—  
, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене оч 
а лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехо 
 му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његов 
их очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S}  
Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало прамен 
ој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спро 
туке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а ка 
оцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани брков 
еровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би  
та.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна 
воја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко  
, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{ 
242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешља 
} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као уми 
реће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави  
нице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву 
" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, 
 она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док  
е требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у р 
мети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваисти 
ених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, 
ом и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са св 
чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне 
p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са м 
екшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим ја 
а израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод 
а и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, 
ој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово у 
ча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S}  
 <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му  
од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобн 
због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од у 
тане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој ост 
еља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и 
е цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи  
трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— 
Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не 
рећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у 
е нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што  
>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једин 
игурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште до 
и казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она јед 
...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све шт 
да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло њего 
ом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила 
е кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна 
андила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, чет 
еше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у  
ћи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, он 
агње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не п 
а кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" / 
ређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испре 
рак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Со 
утно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком при 
 дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај 
ама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо 
 она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се о 
е и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су  
на и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Во 
го та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када  
м приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та 
атери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхић 
 <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, 
рочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свак 
ено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, зади 
, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p>  
оштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса пал 
њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад  
 после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе  
 од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n=" 
виш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уреди 
 би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, поч 
, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од ко 
тљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, за 
реобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да 
ш на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва бил 
ла је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назир 
дбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="2 
а репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући 
ко друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом с 
 већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, 
гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад  
 своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и би 
 долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па  
апије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин 
 неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мек 
ше њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати бил 
, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око 
ању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n= 
ао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она 
 саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p> 
када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столиц 
 што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и њег 
Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длака 
ћ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да 
.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p> 
ли тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, наро 
у вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке би 
S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И по 
иноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње  
целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини,  
у.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које намес 
ило по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, ве 
ушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге,  
славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву  
везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а  
аве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пун 
вна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једна 
је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње,  
и и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само 
главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чи 
ињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљени 
од кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И 
е изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А  
ељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекр 
или на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Соф 
амо за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима  
 она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S 
етри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из се 
амо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му,  
ој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као 
} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли 
, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше дола 
о исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по н 
ак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када  
 даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само 
ности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магд 
p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребија 
да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газд 
 да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима сн 
 онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих,  
и.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И 
бија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јас 
> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешк 
у и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зи 
ретрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих з 
, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више  
е чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и 
 одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, ка 
пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није сме 
Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, 
— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за 
ен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у ш 
ем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, шт 
пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашља 
ико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и  
 она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне  
е до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И  
ући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на зап 
ију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и  
у у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста 
 спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, ко 
ма и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} 
 разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито 
, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прс 
 сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим шири 
 ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је 
 и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом  
ме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и поч 
ог тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{ 
крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг  
нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне њег 
ек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и р 
у паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која  
 је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити:  
RP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћућ 
и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одм 
ак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толик 
ер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицал 
да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче 
} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу к 
оређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га  
зо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њо 
пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по ва 
.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И 
 неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо д 
ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га —  
 ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи  
{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле  
нији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да 
ене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је п 
своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да разм 
} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавај 
ли.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, од 
ама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а з 
о, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас 
у по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, поч 
 Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а н 
насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у 
ла једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n=" 
е могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и м 
, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она  
</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софро 
ћи се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погу 
и не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепоти 
 да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји негов 
кинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{ 
ладенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да 
ажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би  
маљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све 
е, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, он 
 у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом  
ела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онд 
ранице залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало  
е, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају ку 
се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, ув 
 јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S 
.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и  
пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учен 
м така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће,  
белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Ј 
са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Ал 
жавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким п 
 тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој  
је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ни 
а.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би м 
ом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и 
се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуште 
слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах 
а, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разум 
х, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али ист 
и да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... 
а да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то ниј 
а пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то  
намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више ниј 
 удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања 
шом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је  
да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да го 
 свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са жено 
е дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, загл 
риште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни с 
е из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајд 
е целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилим 
ћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те 
<p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — план 
а набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред гол 
ште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима 
 морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била у 
ер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, ка 
ије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свака 
 ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за 
 високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу  
аком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се ј 
ило у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и  
 изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више п 
је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало п 
опирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ  
рођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од  
о времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: 
х, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са ј 
 задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежал 
 што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> < 
сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите доп 
е био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у нап 
ма све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте  
већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да  
обом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да н 
нодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег,  
де.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви  
прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекат 
рију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке  
Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао 
! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом ру 
, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, мл 
ицу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како 
кве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>—  
њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се  
и, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би  
то је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и  
ветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава  
осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од 
 уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату и 
то је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он  
ао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као ш 
а велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте 
рину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код 
обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, свак 
лачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; 
ио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били 
опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко  
Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:< 
губи се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, 
 њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак  
долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења 
адижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{ 
а са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте гла 
 јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врат 
ала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, н 
м црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји. 
што мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очим 
и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући  
 Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, ку 
ен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више  
икој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Ни 
 месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материн 
ала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна 
Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам  
Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале 
 на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} 
 голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да  
ила је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су виш 
препашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>—  
и ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов  
вори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жен 
д крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувен 
 са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно за 
дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су из 
 све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поч 
 поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не 
оћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ д 
латкише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, а 
а да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Г 
 и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо 
} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а су 
бе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слобо 
ика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побра 
таше и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком  
 главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како гд 
о Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, 
ви, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је з 
p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> 
спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то в 
 и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву 
ојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежал 
 мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако 
шла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена 
шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у куј 
теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шу 
а је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је  
p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни поку 
ајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побег 
ве биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накић 
49" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи 
о.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његови 
а а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да  
 било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> < 
 иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапан 
била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је  
м насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то 
туда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоч 
 Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурниј 
го стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на  
ак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бун 
бави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од 
 и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и п 
187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом  
оји јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала 
в куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако си 
 своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она 
 пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и с 
их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећи 
иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, с 
давна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гле 
о је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасви 
 се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би  
глед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова 
те овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не пев 
, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву 
 са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Соф 
ћи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађе 
алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћ 
а прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а  
S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p> 
осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који  
нда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изн 
е не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала 
ветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући 
аздо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њени 
еној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S 
екрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а 
и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{ 
>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезек 
"229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и ис 
и како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако нек 
 помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S}  
} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје с 
о од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас,  
ја је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n=" 
аче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела 
пљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га в 
 мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста 
ара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра 
а одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се две 
е, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{ 
ита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши  
е.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур  
. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна  
 поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, по 
у били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то 
јаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло,  
двајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе 
очену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судо 
е је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покр 
 к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући 
.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све 
ре нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаш 
 влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликн 
амандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала 
чке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим теш 
рснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су с 
огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као  
ка капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем  
 као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био  
онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пи 
морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик 
г ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чул 
ога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које с 
авлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ  
врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда с 
вијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> 
забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пре 
 са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђ 
 — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не о 
квим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа 
их ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви о 
 још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S 
на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само  
ти јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му  
ане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зид 
ама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буд 
 цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тог 
ити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући о 
 ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p 
, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, ра 
ње.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он  
м широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу ви 
 када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> ра 
е бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од с 
на најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у жив 
 Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и с 
 није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у 
аш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком 
, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва  
е, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да  
 ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за т 
 једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може споко 
виркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ 
 то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, с 
рно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити 
крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар св 
шћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} К 
, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугач 
а, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} 
на, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе 
} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, 
акшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ног 
његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала 
упчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да  
врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више коле 
 раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе 
е, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица о 
оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и 
еном и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом  
ореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су и 
мута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, ферме 
<p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем с 
лазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} 
 Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе 
 <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много,  
сује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од  
од куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганк 
 им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="cha 
ти из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је  
бише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S}  
S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка  
ешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, 
 да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играј 
 ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена њег 
<p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и  
у и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— 
на, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, све 
ка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Ма 
д свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p> 
ве око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb  
авај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то так 
и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима 
 кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче п 
као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо ме 
ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и 
 скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачк 
ц још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо 
т!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију п 
вао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак б 
слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се  
ути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми 
иганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући и 
> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има 
арност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стре 
тинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одго 
ајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</ 
изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она  
утра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Арито 
, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наре 
 пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> 
 тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар глав 
мља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, мол 
кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако 
, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обез 
У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви?  
ао без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p 
— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом 
 да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је чов 
<p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</ 
 и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно пров 
а испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. 
а.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p> 
ут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов у 
латне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек,  
ави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И 
е, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постав 
ви, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани 
а миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека 
 башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте 
и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке 
, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем ускли 
 жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на к 
убише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашч 
да: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S}  
ао дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале у 
ишта више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заис 
{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, 
лици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те  
тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато 
 то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над То 
шчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко,  
да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби  
.</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и а 
 зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n= 
еди и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са 
ића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући 
ам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше 
!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дој 
 И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су 
} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам,  
<pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! 
и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре,  
ама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била  
6" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племе 
, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала,  
има.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред њ 
навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S 
ека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њ 
 и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико ни 
ао побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав  
 њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чис 
о време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се 
епша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено 
уће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је т 
околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} По 
у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} 
е, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за но 
 Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом. 
ора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и с 
не почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спаз 
м великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију. 
 мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зи 
 румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагоди 
 онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје 
 мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као стари 
мах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у  
>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег ф 
ране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчи 
нај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој  
ње у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање  
 Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због 
 испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше 
а, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада д 
је могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са  
 видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варош 
Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нек 
да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је  
настирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рук 
Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њ 
моћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се  
, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се 
жевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће б 
 би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним  
чишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ кр 
и много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сач 
рагичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то  
аву.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, в 
од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су св 
 скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију  
 Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. 
 разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио  
тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осе 
отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свак 
, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да п 
а, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотер 
ара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очиј 
а у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито 
p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шами 
и се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни боја 
{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених 
потицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости  
еким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, си 
 најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од 
уси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ниш 
о се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гос 
е собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући  
о ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! 
 си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу леп 
то кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно  
ајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па как 
пала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и про 
задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па  
 у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу 
еднако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба 
о, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се вид 
} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> 
о, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо 
вега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S 
</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од ка 
ру и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како  
рда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све 
и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи ш 
поредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке п 
о гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазил 
едног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" 
гласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говор 
је!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши  
Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане ру 
е, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав  
што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дођ 
е може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" / 
 онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу 
слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — И 
да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац. 
о, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томч 
ко виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p>  
це у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска 
о име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} 
влаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се умор 
ли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни 
ead> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, 
има, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигур 
 је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве со 
офка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Из 
ријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка сви 
>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p 
њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, 
 док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се 
 тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на  
екло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка д 
грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прек 
е са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n= 
мо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као по 
е гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, 
ка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S}  
хне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то би 
 овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге 
и се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нан 
корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{ 
?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју  
нко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} М 
— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој ост 
м испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, о 
испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магд 
ама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимо 
 кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Со 
ош прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге  
о као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме 
ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на чест 
 мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређу 
куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, 
ављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, у 
ска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n=" 
 јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и  
сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања  
е било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{ 
ада би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав  
!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије,  
и.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, ма 
 онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, 
 није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руко 
ирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, 
ог би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</ 
стрт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим сл 
их доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе му 
светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, с 
рао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И ве 
 у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за с 
, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да т 
љава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пр 
 плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што по 
ндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зно 
ивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани  
миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} П 
} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пад 
дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом жено 
з тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остал 
 му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или  
е биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, ра 
е нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S 
 настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном г 
мам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима 
че, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицо 
и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита 
де да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на па 
ли реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су  
што да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, 
еде на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{ 
е он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој да 
ош дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје м 
као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова 
, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она ни 
ије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногав 
 Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и 
 поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се боја 
 загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{ 
а колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали с 
 хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имал 
један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао све 
/p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n= 
ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори 
 њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и  
 као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала м 
S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би 
раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и 
те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због то 
ала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могл 
упче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих ви 
е по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочниц 
е додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљ 
 би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та са 
а отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од  
S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и д 
, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сок 
мо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза  
ље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пу 
ше ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него  
е су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се 
ше ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— 
ој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи 
д њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, д 
ли су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="2 
главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва глед 
огла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне 
 она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у 
еношћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим 
его и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову шко 
ком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази 
ише Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више нау 
 у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n 
а и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало с 
е оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више у 
е сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао у 
лона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у ха 
а за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак,  
страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући с 
 да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на св 
из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши. 
ознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, 
ног алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће о 
де на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије  
јеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета,  
а, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним 
 ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаук 
дваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. 
не, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да  
 продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јач 
м по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, сл 
 на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака какв 
 као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој  
 овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} 
 још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило нош 
уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умр 
брађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком фу 
по стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, в 
ну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а х 
онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како 
ла да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхо 
ном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S 
ру на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш 
јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештени 
а дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на 
јни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толи 
ен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! —  
Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго посто 
о да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} 
S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а  
а, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако т 
ет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, о 
аких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађаве 
ике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ак 
ајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене м 
авила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она од 
 какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{ 
амота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје позн 
а што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој на 
која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у  
љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
им образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S}  
или по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за тргови 
, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о  
и било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је и 
г времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала  
Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели  
ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те  
на донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из  
кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до 
тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зн 
имакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ д 
у да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била 
} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, до 
аћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога саб 
д Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и ч 
ишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим гус 
овори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? 
иве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њ 
лаве не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се 
 чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе 
е свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т.  
е проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и лок 
, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз и 
 сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе пр 
ре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разле 
налих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако  
у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до ку 
 су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагд 
и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и 
 је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и  
ла да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако  
ија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојн 
су додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушкано 
а ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена кап 
увих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земљ 
це, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{ 
 у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропи 
капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била ко 
казала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S 
чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у т 
.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних поглед 
ободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задо 
што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.< 
азима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа к 
и близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно 
 је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други н 
 до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово 
, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо 
јама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И си 
ли испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На до 
 никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело  
јом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је  
Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била шир 
ма.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог полив 
осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у н 
S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршив 
уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се  
S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова 
е, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њен 
е тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била  
у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер так 
појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су д 
та не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом 
бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратк 
офка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послуж 
је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, ј 
не.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, 
авице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им 
ви велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе  
би у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавело 
поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али дос 
а себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је ве 
ст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмам 
 зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, 
х чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чох 
{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обл 
не куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала ка 
а је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S}  
агорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозде 
еће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из сам 
 виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али  
ан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситни 
ихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударањ 
ти и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким,  
чама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани 
 оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца ш 
сти.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страст 
а је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ва 
ед тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} 
доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио 
ниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу  
арко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола 
 више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном  
анске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурају 
 у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог прија 
то је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика каме 
 толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе 
</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна ра 
очекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку 
е све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали 
ва и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и 
а овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене кој 
а.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната на 
који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње в 
сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало по 
а се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој  
 Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлија 
оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уоби 
 /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би д 
 на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва ср 
овима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истин 
 седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад 
атраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда ис 
исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра  
 до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арна 
би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мора 
/p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор. 
ра и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, М 
p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ак 
е догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у ка 
ново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној  
све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и  
орала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ре 
за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тад 
вога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им  
ини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p> 
ресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме!  
 амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пус 
<p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... < 
све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове?  
а, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S 
што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче 
устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, 
жи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су 
у, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више 
а вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти 
 О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обра 
 то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, ја 
сним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла 
ну и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И по 
 де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> 
то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би поч 
ао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у  
ничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча н 
бина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сад 
о их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} 
какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје  
уно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнем 
 из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.< 
ла за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње 
 гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не да 
шна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И 
 Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p 
{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше  
<p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, 
, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве  
{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртањ 
а се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака < 
оме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах  
се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} 
под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање има 
чере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни сам 
го, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, б 
 Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично њ 
 охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала  
, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са 
на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не 
њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зат 
 сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутав 
шао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује 
р она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одл 
и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена 
 дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, сн 
у ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софк 
к), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне оч 
 интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак пр 
арко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске,  
најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што  
а у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те  
 да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и  
их, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да одн 
 сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага со 
ојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И 
и, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али од 
а, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види к 
њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, 
а не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта 
 признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, т 
рах, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била н 
} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, к 
 врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу! 
ова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази,  
одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у ком 
је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одм 
а гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; 
лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, 
у спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче 
носи да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могл 
њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алато 
жати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито ш 
ана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?... 
купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада  
дине, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што 
 је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако 
...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај. 
те у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пу 
еш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> 
2" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су но 
 могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, пос 
пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p 
и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у 
е могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} За 
а су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из 
ући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Д 
, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, п 
S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, у 
тварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, а 
 се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више 
 њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет  
S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папу 
и Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила 
 твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му 
то више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — 
је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ ов 
онесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе 
ла невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле к 
{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, к 
> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је,  
обови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type 
 И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Со 
црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако оча 
 он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде  
 шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њих 
у све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као  
p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то 
<p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да 
 ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се м 
о њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам  
оћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из  
ршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали. 
обици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и  
 свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губил 
спред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и  
 била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда прим 
агомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком 
о и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет 
упљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље 
 њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија,  
то даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати 
у црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а и 
ају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама  
S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих  
би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би бил 
била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и па 
о.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ 
p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати 
 коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке,  
 цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да м 
А КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n 
ући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи 
а, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, 
што није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, он 
попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, он 
е види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до  
енско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишл 
ке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај 
 и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеш 
а своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни пит 
вљале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p 
и и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад  
фу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са син 
унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурм 
увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и ост 
ђутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемири 
ага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, шт 
чкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ни 
ио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ  
и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због сам 
 да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена 
, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, 
а, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је зна 
невереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада о 
ли у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, од 
остајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим т 
то, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах 
а на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељ 
.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према 
о поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку о 
{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не види 
 оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, 
доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова  
рли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, 
и јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он т 
иједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин по 
ше <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним сусед 
онела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од 
и.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, д 
и сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ остав 
рскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она 
 вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилић 
че, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} М 
Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори д 
а са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, ма 
одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајеви 
"192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, 
 света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу чести 
е да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији,  
 подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ниш 
је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога 
у, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали з 
ли Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то 
од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по с 
и на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије,  
кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па о 
 уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> < 
не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће. 
узом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизм 
 увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео ви 
сто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасви 
е дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још ч 
његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са он 
коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поно 
 и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али 
лост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млак 
{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око о 
 недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што  
бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и  
 избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А св 
 и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгле 
е да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче 
е да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љут 
је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце 
век, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита 
и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за дра 
али, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатије 
 најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, с 
> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено иску 
p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши 
p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелаз 
о је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ов 
p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, —  
 ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као о 
он чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се с 
ње, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут 
од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији  
ћала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели св 
борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена н 
 Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да 
отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када  
и суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза ку 
 поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дво 
"11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од 
хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ  
га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је бли 
е суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много 
 да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици с 
 се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само  
, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, в 
обре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, т 
 <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли,  
о стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она  
ени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Со 
 је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како  
ни не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, цело 
гли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се прибл 
, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p 
о тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тргови 
 пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:< 
S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможив 
е трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже 
 им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе  
, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да 
а горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрв 
 хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од б 
ак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али 
абри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој г 
зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да  
.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свек 
 Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{ 
да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она та 
ак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви т 
 свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослоб 
 као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има,  
век јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и сва 
 није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, т 
ала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> 
.</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S 
 за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, н 
ребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стар 
b n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толик 
воме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p>  
е, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чар 
 ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p 
 од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер  
јама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волел 
арала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу. 
а ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S 
од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад по 
о, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, 
 <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{ 
ка да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачим 
је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није  
еби слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p>  
пази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну до 
фке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени 
 тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мим 
 зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављ 
свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са  
азлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво криј 
} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало к 
до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила 
ме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и 
је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела нареди 
ле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју ок 
во, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу м 
<p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој  
, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> < 
 јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p 
, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и шт 
а прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно 
ред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово шт 
 њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</ 
тавила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго 
евојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана,  
 на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, овол 
а је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило д 
се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо поз 
је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Мит 
е име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па 
рахом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поре 
матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиле 
 Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо 
љено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од ста 
јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро 
, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још б 
Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и 
ли тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{ 
се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све п 
ма, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њен 
, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да ни 
де, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их дво 
p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од 
грејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели прв 
осећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке сн 
 потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, 
дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по том 
ве речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на  
и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо не 
тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико  
какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са  
нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је ње 
 је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су 
ато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим забо 
 у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог пост 
ачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега,  
не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је т 
у, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не сам 
 софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да от 
а су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке  
о смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, дав 
говарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међу 
то жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико н 
а, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима 
 огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела 
скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала гр 
ка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад ужива 
 вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто  
} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него  
, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешин 
ка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нек 
ахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</ 
 да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} 
но муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није  
што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо с 
а, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била  
, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али  
распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не  
ему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако 
м дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, 
а, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази,  
 страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи 
чија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те д 
е како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тав 
е већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав 
брвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала 
 је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ип 
, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезверениј 
га одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништ 
ле се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нис 
ђе луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и н 
убоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела д 
е Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се  
ну сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он,  
дити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема 
/p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} 
 и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушк 
и:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том  
 се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки 
у себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико т 
ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује  
— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, д 
д њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега  
чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по 
о је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој ц 
надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола те 
да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испове 
е лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак  
д је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато  
че, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки 
.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног 
мрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и пита 
е мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да 
 чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као 
ла и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме  
 и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И 
 им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и 
е, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобође 
ања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободни 
 пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друг 
је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити с 
јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, це 
скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те  
су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да с 
 он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче бара 
 да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати т 
} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупиру 
а код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо 
о је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено,  
у, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, до 
у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскан 
тишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако 
ако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће об 
ола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и 
во улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што  
А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ  
озго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да б 
 дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ 
 је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у  
тиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет 
ли опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да  
и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са ал 
{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, б 
и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они ова 
о што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p 
 штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како 
али, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе. 
де.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса с 
г ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из какв 
 дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка  
намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван 
 о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало,  
зе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муш 
види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се  
ла!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S}  
 онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће с 
је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада нег 
 ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред 
љу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него 
ада свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се  
Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после пр 
 Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прв 
, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једна 
ви чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећ 
<p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва,  
ајвећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер 
едва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p 
о стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали? 
сто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није бил 
ећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n=" 
урно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто 
у била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо  
 шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, так 
лободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала н 
коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави 
 да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особи 
 наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати 
настиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито 
е зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И  
и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу ниј 
се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том сво 
 све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љуб 
ређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за  
 пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Св 
ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, свак 
ена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, шт 
ескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дво 
он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољу 
и му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Исти 
еш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати од 
кивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што 
ла и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, ње 
по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навл 
в је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело к 
ада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова 
и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифен 
р то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да прис 
није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да д 
ву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од  
пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родб 
 он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави с 
жи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихов 
 неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив 
 да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој ос 
на са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отиш 
ркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе,  
<p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хл 
, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће зн 
поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по 
ега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освес 
би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се н 
ђале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела  
 ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама 
е као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехују 
 по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра ј 
 га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, ко 
ајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носи 
pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не 
 и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за  
онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико,  
ме закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што мор 
.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадов 
нају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак 
 подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега г 
</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ух 
} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најго 
 полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} 
губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће  
p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети ка 
 би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртав 
офка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оц 
сме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији 
т, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је 
 свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће б 
S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва ње 
{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у год 
каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева 
 косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће 
Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Ко 
во што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у  
ре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S 
срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка п 
м изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по двори 
рака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не при 
и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n= 
 отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини п 
е, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вр 
од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пић 
сећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све т 
мо куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан мате 
е ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћо 
љајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно 
епоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу,  
али да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како с 
ркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко са 
оби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када поч 
ило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као 
е у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S 
сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега  
је и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и 
 отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" 
ама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће  
шини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једна 
о к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће  
 више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, заманд 
сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оце 
х само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мрт 
а је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или ш 
ећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престаја 
зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, т 
чега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да 
и.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав  
 и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко 
је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија 
 а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели... 
p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и 
м тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако ов 
оћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{ 
а видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих 
, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не навра 
ећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада о 
 то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у 
о одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је 
су могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А  
еним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где тре 
а је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да  
 срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи  
љавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се шт 
 коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све  
 ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним,  
.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да с 
 за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је н 
сти, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли д 
не куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не п 
о уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека веч 
имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да  
 да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она 
{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче  
 по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, 
 најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који 
брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се од 
 било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућо 
{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим  
ајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачи 
ла.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њ 
е госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим коли 
ло.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу  
 гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала 
, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси. 
е од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на м 
лбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јави 
о дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јо 
у, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И за 
, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од све 
н.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свра 
свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим б 
 код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе 
отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из 
већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ћ 
ом, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих 
тавио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко.. 
ао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је < 
 јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и  
ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овам 
како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изне 
 он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, висо 
{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у  
 пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, од 
прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, ос 
 бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за з 
енди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је  
 како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, оти 
ласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, см 
 растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> п 
 гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су  
женио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Је 
ен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак рас 
, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање  
хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са  
е чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ пр 
 само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше,  
пињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за с 
д њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и с 
ући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са св 
ивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се тр 
тана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што  
 било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом с 
ађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није  
а.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учи 
{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, 
 сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама млад 
да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке 
 она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде,  
памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумева 
ђе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача  
н отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна 
19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше 
ристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сва 
ки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба  
е.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопча 
као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропада 
 а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али  
х, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у после 
его исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осве 
о да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свр 
толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мат 
то сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувај 
 Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је пог 
 би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Мар 
ако их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, о 
њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму ј 
ји и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, 
а, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет 
знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде. 
 исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је з 
који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од 
 гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било.. 
ио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S 
нога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити 
ку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, т 
да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике  
о, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и нај 
би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</ 
и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан 
ојим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који п 
вања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Ни 
друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, по 
тву његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због т 
, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да 
 се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као бе 
то је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази,  
 колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на  
што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И  
вани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему т 
апоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ра 
 грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој  
аривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање ро 
дожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаш 
ђење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео за 
ено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p 
 овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку  
 нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет ма 
о утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан т 
и се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опе 
 него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док < 
да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако  
 јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још исто 
 она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто  
мком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће 
ино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „ 
рина не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по  
ко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него с 
адивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати  
а служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а јед 
 збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било по 
у се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у  
као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни п 
горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> 
ће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у 
 се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, ст 
 држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после д 
ликом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из 
 који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице 
ку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после 
 А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у 
а ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пође 
лед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се? 
сле међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — уст 
ла, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећа 
о на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо с 
е, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано 
вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, вра 
не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били  
да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом субот 
таре жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо  
так, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у  
 прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног велик 
ебе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од то 
 трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен 
ју, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мисли 
кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га 
 кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуне 
ознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су с 
е.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није мог 
 се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њих 
ак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када с 
вори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из с 
а би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пад 
страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се 
ихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики ур 
и.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њ 
убав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш 
мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгне 
ли одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда препл 
ти да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после 
 младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред св 
p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи с 
стога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она 
дијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је з 
а, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она ув 
озница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадб 
вао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том њ 
Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже  
и за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S 
е поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од  
 пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу 
85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили 
гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топ 
 да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетениј 
 и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе ни 
е да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у ос 
вамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разаби 
оту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај:  
стала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, 
ила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и д 
} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу з 
 она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега  
ела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само 
зом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте 
> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би  
врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ни 
 јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</ 
 поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на  
ћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих мате 
ујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p 
 да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допуст 
ћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p> 
а! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. 
са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му  
А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p 
ли.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са 
 се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као нек 
тка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се 
ајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још 
 басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивен 
среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова,  
са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари освет 
лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p> 
 да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обрија 
се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са п 
тку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино д 
јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са  
о сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{ 
ова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како  
м халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових  
аш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође гор 
за од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања. 
е од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко уви 
кад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред 
коку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у 
изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим  
же у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свир 
о Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је би 
е да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И 
ци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, ми 
и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста 
редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту к 
 њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, 
S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо 
околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ни 
из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да б 
брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још 
а светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младож 
није намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна 
а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући о 
а сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, д 
 свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак 
ају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена сит 
дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— 
дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха ре 
мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, ка 
te> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са  
е: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да 
подара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то 
че </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико 
растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе. 
<l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећа 
 дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра у 
 <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке диг 
, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и ј 
ла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жа 
 свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајућ 
када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> 
 гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p 
у Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> 
ој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, д 
епашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И  
ређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава, 
сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те  
рачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“< 
 и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не б 
 силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како в