| тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м |
| е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — |
| њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а |
| а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, |
| висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му |
| ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија |
| </p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова |
| т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на |
| S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он |
| пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S |
| пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> |
| ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су |
| седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали |
| о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим |
| знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о |
| ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и |
| гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што |
| } Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је |
| штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели |
| згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т |
| е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље |
| да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи |
| ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и |
| плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, |
| од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, |
| ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке |
| S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га |
| о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како |
| досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р |
| n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би |
| га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је |
| , иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој |
| /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> |
| ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел |
| ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св |
| су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср |
| зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, |
| парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове |
| и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па |
| н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо |
| се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле |
| је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства |
| како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само |
| {S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ |
| и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи |
| овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако |
| и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б |
| им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум |
| старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к |
| им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и |
| рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на |
| одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци |
| {S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн |
| сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, |
| е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун |
| ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т |
| ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с |
| као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, |
| бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво |
| две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др |
| , што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у |
| ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш |
| ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва |
| ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из |
| метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш |
| собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д |
| јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп |
| босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д |
| ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се |
| b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п |
| идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им |
| } Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач |
| вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам |
| јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т |
| -Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п |
| га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом |
| а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ |
| сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед |
| у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— |
| два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр |
| била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д |
| Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из |
| да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не |
| хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ |
| ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч |
| але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин |
| , није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први |
| за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под |
| p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла |
| псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п |
| како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в |
| оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч |
| он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али |
| и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т |
| ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М |
| ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че |
| почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што |
| едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, |
| њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и |
| И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: |
| ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр |
| ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч |
| ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима |
| Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш |
| зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како |
| лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у |
| еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} |
| вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних |
| ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију |
| е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" |
| како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо |
| задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем |
| има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, |
| урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви |
| ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су |
| ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ |
| ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те |
| да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. |
| Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј |
| ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до |
| твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ |
| све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак |
| .{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав |
| .{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д |
| апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из |
| е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а |
| све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл |
| ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој |
| ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м |
| оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих |
| {S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је |
| тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не |
| де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м |
| ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он |
| капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих |
| Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" |
| пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и |
| досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С |
| топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> |
| име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт |
| од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з |
| И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p |
| та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г |
| а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака |
| долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов |
| >— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! |
| но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо |
| би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било |
| разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући |
| али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> |
| не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл |
| ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о |
| а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат |
| евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н |
| ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи |
| к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући |
| ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја |
| о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј |
| како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова |
| го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима |
| предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с |
| к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком |
| ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко |
| собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д |
| своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија |
| би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п |
| здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да |
| , стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове |
| пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни |
| е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук |
| седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на |
| Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал |
| и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип |
| <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да |
| да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ |
| и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у |
| сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и |
| е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, |
| каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она |
| , спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и |
| а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће |
| д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа |
| згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук |
| отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос |
| ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит |
| н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф |
| питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем |
| ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од |
| било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја |
| пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п |
| јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр |
| } Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама |
| то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в |
| рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ |
| је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос |
| ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар |
| оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост |
| оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит |
| им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов |
| по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после |
| оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи |
| сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста |
| омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с |
| ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл |
| <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију |
| и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с |
| е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ |
| <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода |
| се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И |
| на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з |
| је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак |
| по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин |
| е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј |
| агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го |
| и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з |
| ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ |
| т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну |
| када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, |
| што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} |
| не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак |
| м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви |
| неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега |
| као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо |
| јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с |
| еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват |
| чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го |
| а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. |
| очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се |
| шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама |
| в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка |
| е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови |
| што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч |
| њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср |
| о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м |
| .{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ |
| још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно |
| бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та |
| ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т |
| а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик |
| а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб |
| ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне |
| оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н |
| > <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о |
| } И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све |
| и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј |
| та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал |
| ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим |
| аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, |
| с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} |
| да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је |
| сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S |
| S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало |
| на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком |
| о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, |
| ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба |
| пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис |
| ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела |
| о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве |
| капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале |
| дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он |
| лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено |
| це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо |
| на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост |
| ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих |
| вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д |
| она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама |
| ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј |
| другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев |
| вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне |
| ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П |
| ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к |
| астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у |
| рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред |
| ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји |
| слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко |
| /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј |
| ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн |
| просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв |
| ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б |
| синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн |
| тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона |
| јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И |
| ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити |
| е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви |
| ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, |
| о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, |
| о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо |
| а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, |
| } Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање |
| ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве |
| рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети |
| ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је |
| авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н |
| ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи |
| авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас |
| на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале |
| га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис |
| .{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} |
| ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче |
| ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се |
| н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то |
| , ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте |
| м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о |
| амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт |
| тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < |
| ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, |
| , колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу |
| куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива |
| ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д |
| јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег |
| мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв |
| и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код |
| било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се |
| њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб |
| је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш |
| ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч |
| а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о |
| влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат |
| жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. |
| екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме |
| увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол |
| док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да |
| офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они |
| једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по |
| .{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није |
| о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв |
| рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш |
| у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид |
| свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала |
| ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је |
| па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл |
| едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред |
| емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за |
| злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око |
| , у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б |
| код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били |
| а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м |
| ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и |
| си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш |
| пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} |
| посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так |
| а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим |
| ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, |
| Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао |
| од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег |
| откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком |
| неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и |
| ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека |
| не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, |
| че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак |
| ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више |
| в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да |
| пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч |
| сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив |
| ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао |
| и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер |
| , јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо |
| зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ |
| одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с |
| чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и |
| на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па |
| он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш |
| јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ |
| луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да |
| луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес |
| у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто |
| ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом |
| би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к |
| ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д |
| јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад |
| ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св |
| „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове |
| кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, |
| дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н |
| м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, |
| части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и |
| ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна |
| јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де |
| да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг |
| свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, |
| а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ |
| штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как |
| , са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср |
| рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а |
| гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт |
| Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо |
| игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне |
| ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег |
| код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк |
| е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која |
| око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике |
| је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким |
| сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш |
| но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв |
| павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го |
| мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е |
| изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо |
| намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се |
| себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} |
| фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да |
| ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и |
| ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир |
| ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, |
| е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн |
| ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју |
| нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и |
| ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и |
| би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни |
| чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб |
| с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да |
| лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме |
| никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о |
| ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј |
| афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол |
| ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом |
| е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело |
| е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, |
| хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још |
| роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка |
| им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с |
| ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се |
| езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос |
| им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} |
| ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв |
| ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И |
| и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки |
| о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње |
| а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту |
| , ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, |
| о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру |
| више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил |
| ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као |
| ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— |
| без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр |
| вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би |
| } Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < |
| реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут |
| собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин |
| преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј |
| ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј |
| оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да |
| ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј |
| је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв |
| раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље |
| силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти |
| лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо |
| могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о |
| хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер |
| ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих |
| ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< |
| аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, |
| да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< |
| ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера |
| а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије |
| ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све |
| илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја |
| кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав |
| вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма |
| една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д |
| .{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка |
| упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, |
| их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него |
| .{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су |
| а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < |
| омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он |
| е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже |
| ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој |
| ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ |
| а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би |
| и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп |
| то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ |
| а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав |
| и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д |
| а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на |
| Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно |
| рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је |
| фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни |
| оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ |
| страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! |
| поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p |
| потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти |
| аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не |
| дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст |
| носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све |
| јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном |
| } Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр |
| се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш |
| ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн |
| би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви |
| седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да |
| нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в |
| ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по |
| т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м |
| јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла |
| догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не |
| му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ |
| а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса |
| њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови |
| 8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— |
| он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, |
| м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб |
| , црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д |
| ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз |
| да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, |
| уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како |
| уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку |
| Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми |
| S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ |
| чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б |
| ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p |
| и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г |
| али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која |
| Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ |
| атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми |
| х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља |
| које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! |
| лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра |
| о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола |
| укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо |
| умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, |
| аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш |
| о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от |
| што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после |
| ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва |
| ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши |
| ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз |
| ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш |
| ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св |
| његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та |
| им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака |
| ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како |
| , није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо |
| дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде |
| и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба |
| има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала |
| а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, |
| још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад |
| ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би |
| су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених |
| Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с |
| S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под |
| полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ |
| о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се |
| с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад |
| себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре |
| а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер |
| S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од |
| своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < |
| но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се |
| она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б |
| очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да |
| ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п |
| а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам |
| о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос |
| о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице |
| а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с |
| суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, |
| врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ |
| да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа |
| вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк |
| им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис |
| p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> |
| ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн |
| " /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто |
| ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, |
| већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње |
| ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з |
| ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м |
| због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< |
| о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као |
| има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима |
| , што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. |
| јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп |
| амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ |
| ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш |
| дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг |
| а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го |
| о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} |
| ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с |
| и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте |
| затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени |
| , јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик |
| седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ |
| , јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м |
| атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св |
| држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази |
| S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита |
| Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи |
| азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ |
| ="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ |
| ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича |
| погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— |
| е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S |
| к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и |
| силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле |
| чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, |
| ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не |
| бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово |
| ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би |
| до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки |
| олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха |
| а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни |
| ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар |
| овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је |
| обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, |
| ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак |
| S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им |
| , да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д |
| и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, |
| тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус |
| г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све |
| ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з |
| у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд |
| н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов |
| био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, |
| !{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св |
| а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р |
| тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S |
| га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр |
| id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с |
| етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по |
| Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре |
| шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни |
| виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го |
| Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у |
| га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је |
| Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад |
| до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа |
| су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с |
| клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 |
| м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо |
| мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л |
| огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара |
| баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в |
| ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли |
| шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с |
| обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа |
| је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се |
| ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос |
| удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај |
| ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни |
| сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т |
| ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на |
| ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи |
| и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње |
| не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља |
| , али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова |
| ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос |
| да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г |
| нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати |
| по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} |
| прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с |
| , разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д |
| е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе |
| а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо |
| н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед |
| ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п |
| гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај |
| ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так |
| чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа |
| агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= |
| ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам |
| ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов |
| , јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост |
| ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум |
| нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра |
| диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о |
| као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј |
| намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма |
| мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр |
| ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла |
| ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је |
| о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, |
| телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч |
| рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, |
| то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ |
| ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање |
| ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би |
| .</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи |
| и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ |
| азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин |
| када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... |
| м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за |
| знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра |
| оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! |
| ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, |
| када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што |
| не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј |
| .{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр |
| ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из |
| ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал |
| S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер |
| Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви |
| има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган |
| , тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш |
| и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел |
| јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" |
| он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и |
| и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б |
| Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го |
| , да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка |
| иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом |
| еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде |
| е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к |
| ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, |
| није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она |
| и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да |
| оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи |
| још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, |
| чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи |
| ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> |
| оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до |
| {S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о |
| гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код |
| ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} |
| а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти |
| му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно |
| да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр |
| а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, |
| д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе |
| ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м |
| амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу |
| е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два |
| ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи |
| ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се |
| се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ |
| о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. |
| а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к |
| вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој |
| глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса |
| старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф |
| S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе |
| бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј |
| ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл |
| риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр |
| ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св |
| S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да |
| ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о |
| свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је |
| а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због |
| правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и |
| до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било |
| то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде |
| за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв |
| Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с |
| а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, |
| ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, |
| Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом |
| већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала |
| е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро |
| него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн |
| "195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст |
| слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о |
| р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са |
| тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не |
| обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од |
| двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј |
| — Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци |
| и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} |
| тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и |
| ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он |
| све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него |
| а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће |
| еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ |
| лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн |
| он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови |
| та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд |
| остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к |
| еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з |
| ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да |
| одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата |
| г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га |
| рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка |
| ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н |
| онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт |
| {S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама |
| ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну |
| пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни |
| нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} |
| а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули |
| везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је |
| ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н |
| коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе |
| куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш |
| крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну |
| м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље |
| ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. |
| од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља |
| е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи |
| по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив |
| умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући |
| газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, |
| Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра |
| сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође |
| је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост |
| иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д |
| } Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га |
| о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г |
| ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з |
| о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо |
| /p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др |
| мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у |
| офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као |
| укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д |
| и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н |
| тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој |
| да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в |
| зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве |
| ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински |
| засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он |
| ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину |
| тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби |
| новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до |
| ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак |
| те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож |
| и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј |
| њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол |
| Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини |
| S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о |
| ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во |
| , изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака |
| ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела |
| му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап |
| а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи |
| ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! |
| у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе |
| истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг |
| а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да |
| много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> |
| и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан |
| просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб |
| је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п |
| Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур |
| оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и |
| се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет |
| љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј |
| су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко |
| Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како |
| Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач |
| јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н |
| Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ |
| у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, |
| е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре |
| а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ |
| ..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја |
| масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана |
| з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр |
| слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н |
| и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека |
| , старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, |
| ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил |
| кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за |
| том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва |
| ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м |
| ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да |
| ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по |
| > <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати |
| је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су |
| е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о |
| неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који |
| спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он |
| дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос |
| он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не |
| гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, |
| дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з |
| речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" |
| дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо |
| собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом |
| г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> |
| S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв |
| лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том |
| сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S |
| има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м |
| pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то |
| јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту |
| ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те |
| м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала |
| противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} |
| ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао |
| е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д |
| ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и |
| опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. |
| то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор |
| онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле |
| а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов |
| о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав |
| се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу |
| ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро |
| не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < |
| андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр |
| беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за |
| {S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била |
| кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то |
| осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се |
| који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б |
| старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} |
| песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека |
| Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д |
| и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц |
| стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је |
| ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње |
| за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови |
| буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о |
| као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил |
| а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он |
| противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад |
| А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај |
| главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ |
| е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри |
| — Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ |
| Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб |
| бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} |
| а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када |
| ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка |
| Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св |
| онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с |
| више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је |
| била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм |
| јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се |
| онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба |
| о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти |
| је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело |
| туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре |
| седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и |
| еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ |
| зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш |
| фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит |
| ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се |
| екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ |
| од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он |
| гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији |
| све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n |
| уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож |
| а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо |
| у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је |
| радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. |
| ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек |
| трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. |
| затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак |
| вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији |
| и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з |
| овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она |
| ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма |
| -Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} |
| ; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о |
| њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није |
| Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним |
| p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе |
| средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш |
| тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у |
| исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре |
| код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он |
| скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, |
| кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита |
| зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим |
| наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н |
| е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з |
| у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи |
| за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати |
| ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за |
| и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл |
| пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н |
| г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, |
| кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт |
| н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} |
| та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком |
| <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с |
| ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт |
| /p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј |
| а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће |
| остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак |
| д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи |
| љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр |
| и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него |
| и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг |
| .{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д |
| > </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, |
| ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да |
| о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и |
| , посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да |
| амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед |
| д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре |
| а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о |
| да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар |
| жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на |
| би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је |
| а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара |
| ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл |
| један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S |
| Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о |
| обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири |
| вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало |
| аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, |
| то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со |
| газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п |
| икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши |
| наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb |
| од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз |
| што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в |
| поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з |
| дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву |
| спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S |
| ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и |
| вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј |
| о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, |
| час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м |
| ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ |
| истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го |
| урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда |
| би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н |
| етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} |
| занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб |
| аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би |
| Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе |
| д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако |
| жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о |
| n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања |
| већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б |
| ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла |
| а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око |
| га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј |
| стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб |
| како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш |
| рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна |
| није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> |
| о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га |
| и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс |
| собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н |
| у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос |
| ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н |
| , више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от |
| на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" |
| еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф |
| да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као |
| о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе |
| то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју |
| трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате |
| г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући |
| ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном |
| т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она |
| се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н |
| оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа |
| дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад |
| атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај |
| за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н |
| ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц |
| и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући |
| је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> |
| м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на |
| ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск |
| иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра |
| .{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок |
| ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по |
| а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не |
| Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по |
| } Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д |
| ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> |
| Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим |
| м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз |
| љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < |
| лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д |
| антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана |
| ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч |
| ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га |
| су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је |
| са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву |
| е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то |
| авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п |
| S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о |
| ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор |
| n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми |
| де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога |
| д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж |
| ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и |
| и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто |
| d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни |
| моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н |
| хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п |
| и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз |
| шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала |
| е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је |
| ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник |
| ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н |
| товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво |
| био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о |
| тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл |
| ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући |
| светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње |
| да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, |
| ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта |
| S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" |
| тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја |
| ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д |
| фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о |
| це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н |
| томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама |
| потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то |
| Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да |
| ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с |
| великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг |
| Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури |
| гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку |
| рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба |
| мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко |
| е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све |
| због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б |
| китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је |
| ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе |
| а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов |
| и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка |
| и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и |
| дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему |
| к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни |
| ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 |
| то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до |
| ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он |
| никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце |
| и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" |
| то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље |
| а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи |
| — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро |
| " /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч |
| и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. |
| ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п |
| продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар |
| вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари |
| ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како |
| </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи |
| аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази |
| да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н |
| муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк |
| , земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> |
| а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак |
| са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, |
| офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце |
| среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира |
| ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с |
| ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак |
| астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих |
| Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј |
| , имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако |
| волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< |
| поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост |
| дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна |
| ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати |
| ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран |
| >— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај |
| с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, |
| пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је |
| стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, |
| затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, |
| све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру |
| > <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би |
| рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а |
| миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни |
| ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних |
| м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало |
| рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе |
| и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре |
| дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање |
| трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види |
| горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а |
| ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се |
| е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он |
| о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост |
| одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око |
| им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска |
| , окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр |
| астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу |
| чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал |
| ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус |
| пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед |
| , охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц |
| >XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он |
| ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, |
| светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој |
| и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј |
| да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> |
| ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с |
| допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, |
| аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око |
| И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос |
| } Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос |
| , које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој |
| се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п |
| у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со |
| е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о |
| д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма |
| авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир |
| удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја |
| оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је |
| еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош |
| еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, |
| једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л |
| <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и |
| а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, |
| вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре |
| што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S |
| "150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С |
| изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и |
| еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с |
| ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би |
| аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и |
| ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с |
| кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка |
| ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско |
| Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок |
| у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран |
| гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с |
| павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп |
| да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли |
| само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен |
| на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам |
| ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат |
| суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње |
| , стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним |
| А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг |
| : прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме |
| ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м |
| оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б |
| } Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се |
| ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S |
| оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна |
| круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из |
| наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н |
| она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в |
| жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих |
| pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, |
| ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А |
| {S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се |
| поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт |
| де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п |
| капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о |
| како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, |
| p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је |
| толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати |
| ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S |
| >— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да |
| ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог |
| е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са |
| шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к |
| и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто |
| ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, |
| по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И |
| онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> |
| чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда |
| его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо |
| ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили |
| , у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост |
| од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел |
| е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих |
| нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом |
| лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче |
| а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> |
| а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S |
| а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно |
| зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ |
| ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која |
| особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и |
| } Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да |
| ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад |
| не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св |
| ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган |
| наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а |
| к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ |
| еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус |
| {S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи |
| готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и |
| , укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по |
| се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т |
| у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука |
| о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва |
| ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су |
| тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр |
| тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он |
| мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и |
| ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио |
| и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д |
| } Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап |
| Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с |
| штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма |
| сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се |
| лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— |
| сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. |
| 231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч |
| ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, |
| задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д |
| Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после |
| е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, |
| дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог |
| се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ |
| ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< |
| и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х |
| адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео |
| ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, |
| ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази |
| не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о |
| зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег |
| ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н |
| ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј |
| с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п |
| дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила |
| х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов |
| Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} |
| о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали |
| а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, |
| пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато |
| , да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај |
| откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, |
| аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о |
| ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> |
| себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље |
| оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик |
| ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ |
| p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а |
| о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> |
| атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни |
| е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А |
| <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе |
| фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со |
| око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, |
| , док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј |
| ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. |
| ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави |
| Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик |
| е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за |
| га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с |
| лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, |
| и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от |
| иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б |
| сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко |
| тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј |
| > <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти |
| бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} |
| да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти |
| и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> |
| ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> |
| екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра |
| — О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < |
| амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte |
| ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна |
| ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м |
| е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор |
| своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли |
| , ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас |
| и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в |
| нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра |
| арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр |
| хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ |
| S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред |
| дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по |
| томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера |
| е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха |
| да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр |
| е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка |
| у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те |
| њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син |
| то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити |
| рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ |
| да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра |
| та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. |
| о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб |
| родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил |
| као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< |
| рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр |
| S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб |
| коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се |
| лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му |
| чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— |
| а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно |
| пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К |
| > <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр |
| зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— |
| ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к |
| S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, |
| авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н |
| гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" |
| </p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га |
| води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, |
| тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д |
| се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат |
| ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п |
| зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p |
| анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ |
| н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к |
| ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S |
| енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б |
| олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме |
| је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу |
| ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг |
| штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту |
| кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми |
| редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> |
| Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди |
| ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву |
| е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с |
| але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. |
| а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н |
| штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту |
| на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз |
| .{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с |
| ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о |
| а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т |
| су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа |
| богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало |
| што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом |
| ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, |
| и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј |
| им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више |
| !{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са |
| преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру |
| де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н |
| а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, |
| ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела |
| вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к |
| , све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, |
| ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко |
| ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< |
| више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако |
| а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе |
| одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија |
| тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о |
| > <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј |
| својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св |
| пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр |
| рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим |
| на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви |
| олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор |
| иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да |
| е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р |
| нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл |
| жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо |
| чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа |
| очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет |
| лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом |
| .{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} |
| p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало |
| а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох |
| ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек |
| клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ |
| н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ |
| ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл |
| живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би |
| ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки |
| знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са |
| јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај |
| буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на |
| </p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д |
| и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ |
| који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном |
| , кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка |
| поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је |
| послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв |
| ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо |
| он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ |
| строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб |
| , грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса |
| У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, |
| фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са |
| то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, |
| ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за |
| твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр |
| нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види |
| :</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div |
| рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, |
| родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди |
| о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п |
| ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи |
| оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн |
| ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста |
| ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н |
| те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. |
| се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин |
| сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил |
| они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т |
| да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ |
| он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај |
| за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида |
| због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник |
| ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са |
| кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом |
| е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено |
| елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и |
| ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S |
| кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не |
| и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от |
| це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела |
| лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим |
| атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат |
| чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка |
| ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок |
| су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно |
| е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима |
| ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан |
| нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови |
| но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт |
| у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на |
| ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, |
| сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са |
| е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар |
| епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи |
| ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам |
| е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, |
| то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне |
| не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши |
| трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол |
| побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин |
| свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до |
| аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к |
| , спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето |
| се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да |
| у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима |
| еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p |
| а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста |
| и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б |
| у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед |
| пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с |
| >— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как |
| у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се |
| S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш |
| ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> |
| ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче |
| ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да |
| о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши |
| ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк |
| се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч |
| ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" |
| дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви |
| огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру |
| ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта |
| скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку |
| у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв |
| е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала |
| у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, |
| д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа |
| овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало |
| еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј |
| игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач |
| </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко |
| соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б |
| њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> |
| осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, |
| фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ |
| у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу |
| але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер |
| је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p |
| се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о |
| му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није |
| јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S |
| , то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос |
| е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак |
| а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с |
| шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује |
| Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p |
| могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед |
| лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д |
| нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< |
| од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. |
| напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и |
| снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у |
| те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој |
| а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с |
| илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо |
| одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу |
| ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, |
| аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме |
| стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености |
| све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се |
| ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се |
| а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до |
| не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б |
| оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц |
| кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p |
| е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, |
| чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С |
| ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ |
| ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би |
| м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> |
| } Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 |
| аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић |
| то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м |
| и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој |
| се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по |
| е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној |
| за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о |
| три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав |
| д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи |
| међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не |
| ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су |
| ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре |
| а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал |
| његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам |
| ) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс |
| раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра |
| р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист |
| ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и |
| та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који |
| све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка |
| ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т |
| :id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ |
| дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к |
| и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, |
| ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил |
| ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново |
| већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде |
| се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве |
| и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле |
| ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим |
| де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са |
| упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб |
| спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ |
| о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као |
| опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, |
| сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза |
| није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том |
| силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в |
| гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} |
| на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј |
| ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по |
| почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ |
| и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> |
| фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, |
| ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло |
| не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и |
| а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј |
| у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п |
| рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи |
| шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик |
| } Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава |
| акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже |
| осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај |
| , који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> |
| отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д |
| ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш |
| , цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова |
| а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S |
| собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао |
| е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и |
| — Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б |
| зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш |
| чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, |
| еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: |
| у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к |
| позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред |
| јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал |
| гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, |
| паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су |
| киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба |
| је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове |
| дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући |
| е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш |
| а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру |
| или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к |
| вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о |
| ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з |
| таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал |
| еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај |
| и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј |
| равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти |
| како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о |
| осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу |
| набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је |
| ’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј |
| рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, |
| Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих |
| а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил |
| ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, |
| опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни |
| аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек |
| једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г |
| овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи |
| опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ |
| опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са |
| и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S |
| подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој |
| аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ |
| стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, |
| ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу |
| мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби |
| а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> |
| .</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи |
| полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн |
| обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући |
| хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да |
| онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p |
| а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он |
| не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не |
| Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан |
| ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не |
| асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи |
| офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п |
| као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми |
| ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег |
| о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед |
| не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније |
| њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај |
| показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито |
| колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то |
| м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, |
| ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ |
| амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но |
| кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде |
| сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о |
| не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} |
| нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци |
| рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с |
| ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова |
| се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар |
| одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм |
| олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, |
| гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или |
| послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе |
| ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! |
| се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на |
| у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве |
| јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо |
| увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле |
| тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче |
| били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију |
| ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн |
| без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов |
| гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ |
| м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- |
| фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста |
| а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з |
| ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п |
| амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на |
| е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се |
| не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим |
| >Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са |
| {S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра |
| се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго |
| ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка |
| и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио |
| можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако |
| исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како |
| ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д |
| .{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле |
| ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури |
| жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг |
| екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри |
| м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока |
| намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо |
| биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" |
| са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б |
| хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, |
| а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, |
| нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п |
| ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост |
| лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. |
| висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу |
| е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как |
| тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об |
| де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви |
| Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао |
| ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката |
| тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ |
| аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве |
| цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. |
| ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, |
| погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци |
| х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ |
| дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш |
| ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла |
| бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ |
| {S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м |
| кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него |
| избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и |
| дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј |
| брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом |
| офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена |
| <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која |
| САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < |
| стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не |
| се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка |
| иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес |
| ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како |
| ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди |
| са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб |
| тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче |
| ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. |
| ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига |
| ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он |
| pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче |
| е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим |
| нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, |
| гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн |
| /p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред |
| чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се |
| ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш |
| и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол |
| слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада |
| и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< |
| и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с |
| е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме |
| ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д |
| умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада |
| њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје |
| уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн |
| то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< |
| е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств |
| отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га |
| а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н |
| је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта |
| оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која |
| о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор |
| нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, |
| } Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк |
| ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја |
| ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба |
| , и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к |
| а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им |
| иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са |
| ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с |
| сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити |
| аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака |
| — Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на |
| мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде |
| том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p |
| о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м |
| њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом |
| д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се |
| пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба |
| ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о |
| еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији |
| а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак |
| , врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се |
| мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ |
| У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г |
| им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, |
| :id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож |
| исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку |
| руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен |
| и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и |
| еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, |
| аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S |
| Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За |
| .{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј |
| мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико |
| лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< |
| приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра |
| а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен |
| плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов |
| ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао |
| суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм |
| по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун |
| а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И |
| разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима |
| е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп |
| у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као |
| еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио |
| а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди |
| олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к |
| ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, |
| и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= |
| од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од |
| цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е |
| да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од |
| ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што |
| можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр |
| аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По |
| од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < |
| руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере |
| е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец |
| ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н |
| које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као |
| изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза |
| пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап |
| малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње |
| ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили |
| ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже |
| су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш |
| ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када |
| они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим |
| , силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту |
| ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ |
| руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи |
| руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку |
| ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, |
| : како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва |
| врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј |
| очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н |
| спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој |
| та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди |
| з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром |
| хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо |
| талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод |
| ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в |
| а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м |
| крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да |
| вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о |
| ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, |
| чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да |
| ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да |
| ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена |
| јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља |
| рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј |
| измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се |
| упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал |
| она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п |
| кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п |
| на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се |
| зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< |
| баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво |
| и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба |
| гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко |
| а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп |
| м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње |
| к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин |
| било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно |
| е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући |
| {S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це |
| водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још |
| егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> |
| увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, |
| а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит |
| у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г |
| тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, |
| знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п |
| чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе |
| послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу |
| је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис |
| ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} |
| је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар |
| она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини |
| здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт |
| није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости |
| у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум |
| свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, |
| а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће |
| ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор |
| ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн |
| уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост |
| око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, |
| ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора |
| ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње |
| м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д |
| што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма |
| сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с |
| рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б |
| <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј |
| које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само |
| е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси |
| у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по |
| да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче |
| лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} |
| ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м |
| е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново |
| ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред |
| И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ |
| ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам |
| та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < |
| налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит |
| тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се |
| ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в |
| својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о |
| да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как |
| јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн |
| е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S |
| те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш |
| S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј |
| остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј |
| д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, |
| сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује |
| .{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок |
| } Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он |
| свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа |
| тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о |
| га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А |
| ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен |
| само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да |
| апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв |
| јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ |
| зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се |
| ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. |
| ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет |
| и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ |
| ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, |
| то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако |
| , шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 |
| ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис |
| и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас |
| да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да |
| Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ |
| ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос |
| ...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма |
| , као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и |
| а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош |
| ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена |
| на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт |
| , страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе |
| вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо |
| који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их |
| Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га |
| цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала |
| ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н |
| долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П |
| и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко |
| уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или |
| ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј |
| су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад |
| дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и |
| да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са |
| овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије |
| {S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је |
| није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства |
| а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по |
| се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр |
| их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа |
| ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, |
| атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с |
| постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр |
| ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи |
| едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} |
| да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу |
| асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч |
| ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч |
| > <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а |
| чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала |
| ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст |
| оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, |
| враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као |
| доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн |
| ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов |
| зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим |
| ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з |
| том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж |
| и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за |
| у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, |
| уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш |
| спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не |
| 3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по |
| а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка |
| већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева |
| слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд |
| сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то |
| м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и |
| д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по |
| као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз |
| тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, |
| о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу |
| на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где |
| они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И |
| т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам |
| овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као |
| ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н |
| већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, |
| мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде |
| да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, |
| пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати |
| е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид |
| </p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. |
| лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она |
| и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам |
| А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још |
| о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат |
| кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — |
| p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау |
| .{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад |
| </p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из |
| ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем |
| није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла |
| амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава |
| и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра |
| езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< |
| агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. |
| та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б |
| јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се |
| њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н |
| Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у |
| S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па |
| а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил |
| танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил |
| код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци |
| .{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа |
| ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука |
| због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 |
| дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, |
| их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це |
| о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он |
| ?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n |
| је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, |
| тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не |
| ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и |
| </p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с |
| нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да |
| офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. |
| едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко |
| а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа |
| <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и |
| о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p |
| видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на |
| њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, |
| ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити |
| рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б |
| сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан |
| и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва |
| ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим |
| та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св |
| есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О |
| к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di |
| и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се |
| то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи |
| у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш |
| , макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул |
| о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и |
| ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал |
| рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо |
| би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду |
| авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру |
| ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о |
| м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б |
| м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ |
| ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би |
| о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно |
| лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи |
| да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; |
| и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му |
| рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < |
| ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то |
| тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам |
| намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре |
| онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе |
| дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на |
| јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село |
| мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе |
| због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр |
| знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го |
| {S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о |
| осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, |
| ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу |
| ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен |
| то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с |
| натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после |
| ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је |
| није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен |
| а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да |
| чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м |
| и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје |
| , да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од |
| видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр |
| , где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно |
| и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи |
| у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова |
| , бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к |
| Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p |
| чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с |
| чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур |
| дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад |
| , влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к |
| ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т |
| међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол |
| и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св |
| {S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з |
| а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј |
| ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш |
| а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша |
| о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је |
| офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче |
| олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ |
| у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том |
| , или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ |
| прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред |
| г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде |
| је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје |
| колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан |
| оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле |
| најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и |
| тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ |
| фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и |
| кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с |
| , на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући |
| ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> |
| са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н |
| најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре |
| .{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач |
| влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с |
| ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко |
| ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести |
| њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна |
| оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, |
| , и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ |
| прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не |
| он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче |
| ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п |
| ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр |
| д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао |
| од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила |
| ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, |
| исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она |
| која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње |
| ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с |
| е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је |
| да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба |
| ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је |
| бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ |
| мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb |
| тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту |
| о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о |
| о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим |
| о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о |
| у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето |
| е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш |
| њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то |
| је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на |
| ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише |
| зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, |
| да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор |
| капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S |
| углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова |
| стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И |
| икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа |
| ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара |
| ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато |
| вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе |
| не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле |
| дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава |
| еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја |
| себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а |
| ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што |
| рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није |
| емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради |
| а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г |
| стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање |
| не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је |
| ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао |
| ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др |
| , кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш |
| 8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико |
| ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили |
| него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д |
| натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило |
| полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч |
| у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т |
| екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе |
| чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он |
| жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и |
| на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п |
| ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он |
| ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе |
| он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> |
| ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв |
| дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још |
| то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак |
| не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн |
| ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како |
| натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при |
| и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај |
| желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, |
| њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б |
| ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње |
| .{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ |
| пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту |
| ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих |
| била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче |
| коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк |
| и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса |
| са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб |
| је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д |
| тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, |
| гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега |
| .{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је |
| кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не |
| ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" |
| се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, |
| мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр |
| међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд |
| о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк |
| пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S |
| шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, |
| ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр |
| хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок |
| пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању |
| е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем |
| њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од |
| вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал |
| /p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би |
| под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј |
| а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в |
| рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со |
| борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ |
| ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич |
| ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад |
| и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али |
| му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих |
| тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом |
| а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к |
| свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, |
| миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво |
| аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр |
| било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена |
| м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, |
| и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ |
| ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п |
| е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се |
| арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени |
| ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо |
| како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу |
| е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им |
| крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на |
| ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н |
| мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап |
| намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода |
| ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен |
| стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише |
| подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S |
| есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој |
| де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва |
| звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем |
| а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, |
| слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не |
| но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан |
| ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним |
| еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње |
| Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид |
| удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј |
| е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж |
| е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао |
| аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима |
| увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ |
| вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, |
| аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск |
| да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео |
| е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат |
| е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ |
| уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се |
| и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су |
| и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, |
| људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго |
| иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда |
| ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини |
| би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да |
| } А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова |
| његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= |
| а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр |
| дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио |
| ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се |
| цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око |
| т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк |
| .{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} |
| ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу |
| нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не |
| ?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? |
| ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр |
| ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, |
| а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим |
| ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к |
| испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао |
| их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре |
| ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о |
| челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та |
| увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на |
| , особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли |
| од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з |
| вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију |
| чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц |
| еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј |
| јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол |
| С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај |
| нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж |
| и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи |
| и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде |
| S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах |
| ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да |
| ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе |
| аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан |
| и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по |
| такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк |
| ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту |
| спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, |
| само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож |
| и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра |
| р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што |
| машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ |
| што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, |
| цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о |
| матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, |
| , и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос |
| рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи |
| ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев |
| обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра |
| то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили |
| каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену |
| /p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п |
| ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из |
| о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на |
| ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, |
| е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном |
| творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен |
| њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером |
| рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу |
| таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< |
| {S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во |
| а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< |
| , који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб |
| куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг |
| уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р |
| од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, |
| е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p |
| о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур |
| ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} |
| , за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} |
| ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо |
| рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув |
| , ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр |
| е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с |
| мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод |
| тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник |
| нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава |
| би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив |
| тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана |
| и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад |
| о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича |
| е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све |
| p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т |
| да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — |
| кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ |
| , већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год |
| оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се |
| ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је |
| ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре |
| кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с |
| и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч |
| неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно |
| ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост |
| , горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос |
| } Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва |
| тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш |
| о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, |
| а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде |
| — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ |
| курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так |
| м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и |
| и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега |
| једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног |
| ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с |
| зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им |
| S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као |
| каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда |
| овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди |
| свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / |
| знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м |
| они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— |
| ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по |
| ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од |
| о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те |
| свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би |
| него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од |
| деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си |
| њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма |
| шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је |
| сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би |
| а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на |
| ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п |
| дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне |
| њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете |
| тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з |
| певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује |
| раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ |
| е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, |
| ="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об |
| S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве |
| у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и |
| укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де |
| <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч |
| ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила |
| но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p |
| ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у |
| о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б |
| ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив |
| осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако |
| више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш |
| /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об |
| и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал |
| гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном |
| а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, |
| руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам |
| ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са |
| сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл |
| товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини |
| ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила |
| он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м |
| д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка |
| ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб |
| еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме |
| ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их |
| >— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја |
| и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти |
| када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ |
| а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу |
| да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још |
| уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, |
| ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће |
| ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста |
| дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр |
| које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени |
| се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од |
| јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, |
| да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и |
| слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di |
| веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је |
| сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост |
| о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос |
| родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, |
| се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос |
| {S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни |
| пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му |
| је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, |
| , која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н |
| p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо |
| огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар |
| му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек |
| њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. |
| то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн |
| ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ |
| мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код |
| ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући |
| а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, |
| а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има |
| оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га |
| ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве |
| и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < |
| ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том |
| ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у |
| , дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н |
| че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп |
| спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово |
| ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага |
| дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста |
| кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала |
| <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb |
| двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк |
| м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл |
| на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели |
| ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц |
| њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к |
| а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср |
| кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. |
| опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра |
| Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, |
| не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино |
| у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио |
| ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж |
| да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли |
| куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн |
| И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с |
| и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче |
| ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве |
| и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв |
| тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте |
| е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико |
| <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, |
| цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т |
| се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа |
| ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове |
| <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче |
| ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти |
| лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк |
| ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак |
| ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин |
| ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј |
| ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се |
| како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д |
| то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ |
| , заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који |
| поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та |
| те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ |
| варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла |
| више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир |
| {S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н |
| разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази |
| ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од |
| а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој |
| ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при |
| же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ |
| нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо |
| алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ |
| отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа |
| о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар |
| и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи |
| е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ |
| врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе |
| ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен |
| пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива |
| ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с |
| око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче |
| ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с |
| кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п |
| то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре |
| је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз |
| ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ |
| ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу |
| а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то |
| ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум |
| срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и |
| он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б |
| е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ |
| да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не |
| ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ |
| едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ |
| ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана |
| што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и |
| са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив |
| и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в |
| а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, |
| Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели |
| а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх |
| ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз |
| је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост |
| рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед |
| је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина |
| е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко |
| постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к |
| а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к |
| врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к |
| ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј |
| о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н |
| е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, |
| .{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> |
| ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> |
| јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би |
| , криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил |
| де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој |
| ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу |
| , ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује |
| хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др |
| Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што |
| вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад |
| почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та |
| уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м |
| о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, |
| сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл |
| Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, |
| , све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н |
| S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т |
| се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си |
| одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома |
| е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо |
| чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал |
| умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н |
| и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода |
| офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц |
| м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј |
| ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о |
| се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с |
| а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв |
| ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл |
| тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, |
| рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест |
| а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; |
| , одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако |
| он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла |
| тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек |
| га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа |
| где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала |
| , пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика |
| ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле |
| дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал |
| о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с |
| би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д |
| ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са |
| , са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По |
| авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко |
| о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен |
| Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки |
| шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п |
| ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи |
| .{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је |
| ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима |
| а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул |
| а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп |
| ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п |
| било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се |
| вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал |
| пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по |
| иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n |
| на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш |
| због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ |
| м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ |
| и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост |
| ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне |
| д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако |
| > <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је |
| тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа |
| би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је |
| морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни |
| p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с |
| сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у |
| и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / |
| нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т |
| да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако |
| Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада |
| го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе |
| {S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— |
| авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал |
| у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро |
| ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb |
| кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон |
| нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами |
| кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима |
| а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином |
| , уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, |
| зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и |
| 01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и |
| рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост |
| уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће |
| остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, |
| а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т |
| свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ |
| офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр |
| ="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му |
| а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр |
| исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у |
| тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как |
| е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет |
| око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н |
| селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би |
| арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била |
| њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б |
| } И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} |
| мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, |
| е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти |
| А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи |
| очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и |
| спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола |
| цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т |
| о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо |
| већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна |
| шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога |
| сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, |
| , шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та |
| ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос |
| колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки |
| и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} |
| , у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви |
| што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего |
| њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв |
| се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој |
| разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и |
| ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на |
| дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам |
| ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму |
| вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го |
| а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова |
| /p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз |
| ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} |
| ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену |
| читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни |
| м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен |
| а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче |
| оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил |
| е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. |
| да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот |
| првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није |
| х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко |
| јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања |
| к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св |
| оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде |
| ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п |
| ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма |
| .{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр |
| ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов |
| ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка |
| јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш |
| .{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва |
| не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво |
| иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к |
| што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к |
| {S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и |
| ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш |
| ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања |
| о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из |
| ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то |
| уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} |
| зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру |
| а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би |
| жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб |
| } И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним |
| ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств |
| pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга |
| p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај |
| шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} |
| ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид |
| та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела |
| ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б |
| су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу |
| род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, |
| } На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — |
| ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ |
| ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр |
| а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре |
| хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S |
| учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в |
| <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да |
| лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д |
| сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со |
| к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се |
| а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. |
| се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и |
| а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само |
| не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к |
| ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, |
| еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој |
| парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, |
| нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, |
| о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала |
| ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о |
| она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње |
| осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, |
| леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м |
| са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам |
| и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј |
| чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј |
| це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ |
| је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн |
| итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да |
| одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> |
| и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном |
| ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио |
| в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде |
| ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, |
| поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с |
| о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц |
| о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе |
| у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј |
| овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та |
| на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл |
| и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол |
| страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т |
| акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол |
| ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола |
| се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И |
| , није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, |
| и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у |
| у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав |
| ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт |
| ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, |
| го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач |
| ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се |
| раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима |
| е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би |
| последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако |
| си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, |
| амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т |
| Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по |
| ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки |
| е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр |
| ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у |
| душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор |
| ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он |
| иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама |
| о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, |
| упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би |
| е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид |
| да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна |
| ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да |
| тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре |
| о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак |
| аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па |
| м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и |
| ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми |
| као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и |
| апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си |
| накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој |
| а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ |
| силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш |
| стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни |
| него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр |
| као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч |
| отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас |
| подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се |
| туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл |
| планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно |
| Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо |
| ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, |
| о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, |
| ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И |
| запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд |
| дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч |
| ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који |
| <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко |
| е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од |
| а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла |
| ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о |
| и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле |
| е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б |
| сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га |
| ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца |
| у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су |
| редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га |
| сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, |
| сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г |
| стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви |
| уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после |
| има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} |
| , што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр |
| ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул |
| питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п |
| је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја |
| , округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински |
| це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и |
| није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ |
| ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо |
| м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п |
| ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, |
| 3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, |
| иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр |
| аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и |
| су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т |
| гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред |
| мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко |
| вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст |
| њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з |
| том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би |
| свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М |
| тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр |
| — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе |
| је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, |
| сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п |
| , по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше |
| окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати |
| а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај |
| еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј |
| и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла |
| ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше |
| d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот |
| их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб |
| ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир |
| но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост |
| ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок |
| а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара |
| у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ |
| тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р |
| p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — |
| — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек |
| , псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе |
| овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она |
| ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд |
| Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати |
| скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр |
| па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост |
| собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> |
| отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш |
| било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, |
| на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер |
| наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена |
| иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј |
| p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат |
| то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и |
| епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред |
| > <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј |
| а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла |
| о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи |
| љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се |
| подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико |
| соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда |
| и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта |
| гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој |
| стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к |
| виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат |
| тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј |
| Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц |
| јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч |
| ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови |
| .</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б |
| , онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p |
| све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, |
| не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, |
| то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон |
| ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно |
| .{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али |
| утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м |
| рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа |
| ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не |
| у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече |
| ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа |
| одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п |
| то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј |
| својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни |
| орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов |
| е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ |
| зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може |
| ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности |
| нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт |
| овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у |
| ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с |
| на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет |
| ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе |
| а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа |
| ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у |
| сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч |
| чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г |
| да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос |
| маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} |
| чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука |
| ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао |
| к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз |
| њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су |
| ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с |
| S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил |
| наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре |
| т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр |
| бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о |
| ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве |
| до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ |
| матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д |
| сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ |
| гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб |
| какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско |
| </p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с |
| ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво |
| це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам |
| ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа |
| .{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат |
| а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих |
| а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н |
| нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да |
| другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл |
| неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј |
| својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен |
| и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да |
| у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с |
| шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот |
| ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена |
| а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред |
| ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно |
| неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п |
| а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, |
| страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле |
| лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И |
| це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј |
| во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол |
| и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј |
| весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас |
| н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ |
| , она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи |
| да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн |
| увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с |
| ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил |
| ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб |
| није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и |
| е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш |
| то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не |
| кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов |
| нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене |
| што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи |
| ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св |
| з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, |
| ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку |
| ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао |
| ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун |
| ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи |
| јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу |
| , у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б |
| дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем |
| ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су |
| а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} |
| шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви |
| то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу |
| а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор |
| ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, |
| и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се |
| одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит |
| сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, |
| икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> |
| S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от |
| е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор |
| на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х |
| смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф |
| фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г |
| pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази |
| ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал |
| де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и |
| слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б |
| овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ |
| , које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — |
| xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели |
| стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј |
| не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене |
| силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта |
| <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив |
| и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д |
| ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на |
| час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с |
| и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта |
| p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј |
| мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо |
| , тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а |
| и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, |
| престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом |
| давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, |
| има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај |
| S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп |
| за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} |
| ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све |
| ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди |
| ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н |
| чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр |
| за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи |
| p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п |
| о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин |
| коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк |
| рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил |
| де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил |
| м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер |
| и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив |
| мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма |
| њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више |
| ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк |
| ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> |
| испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл |
| о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу |
| блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов |
| нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон |
| ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд |
| ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б |
| је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто |
| лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп |
| би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча |
| p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, |
| а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б |
| опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к |
| оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} |
| ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по |
| оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав |
| не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч |
| /p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау |
| азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би |
| као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када |
| {S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св |
| то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад |
| е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр |
| т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до |
| а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди |
| обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако |
| и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн |
| знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} |
| с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети |
| исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица |
| пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако |
| нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ |
| а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил |
| у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио |
| ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они |
| ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, |
| <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, |
| е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор |
| ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч |
| А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < |
| година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов |
| а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г |
| је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ |
| у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди |
| о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на |
| бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене |
| о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по |
| обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа |
| а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље |
| се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп |
| кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек |
| равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п |
| о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д |
| ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм |
| остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п |
| се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле |
| ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене |
| ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с |
| и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р |
| о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он |
| фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да |
| се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени |
| цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас |
| за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ |
| својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног |
| рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор |
| ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в |
| триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ |
| а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од |
| вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с |
| јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n |
| која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту |
| готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, |
| а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о |
| осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште |
| и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с |
| нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти |
| како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк |
| офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели |
| га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про |
| гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с |
| подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који |
| који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати |
| главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, |
| о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S |
| елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т |
| ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н |
| ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру |
| није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова |
| гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп |
| <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц |
| мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или |
| ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з |
| бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж |
| а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико |
| хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко |
| а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз |
| чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не |
| у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ |
| .{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p |
| е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 |
| рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак |
| њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с |
| ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра |
| к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, |
| обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито |
| а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не |
| онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т |
| , да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- |
| а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На |
| ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист |
| е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ |
| ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да |
| у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, |
| што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа |
| наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с |
| аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст |
| о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп |
| бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> |
| "160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се |
| амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал |
| свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ |
| ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета |
| ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с |
| и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са |
| њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н |
| кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да |
| једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се |
| ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају |
| је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо |
| певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско |
| но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови |
| годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова |
| , није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо |
| Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, |
| а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр |
| је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по |
| ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к |
| ?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б |
| угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ |
| ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је |
| она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост |
| ?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн |
| ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о |
| о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника |
| ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж |
| ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев |
| вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што |
| још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј |
| гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака |
| Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др |
| , што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. |
| ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп |
| сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити |
| када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и |
| онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил |
| ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч |
| стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво |
| мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст |
| је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч |
| зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој |
| о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити |
| то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т |
| просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар |
| {S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда |
| месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д |
| добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист |
| аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она |
| а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога |
| бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле |
| узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све |
| , и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п |
| унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова |
| и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у |
| и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш |
| о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак |
| ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} |
| ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер |
| ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском |
| њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т |
| то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им |
| приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ |
| на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има |
| ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј |
| вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије |
| ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног |
| к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ |
| антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али |
| осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф |
| ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с |
| их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел |
| Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави |
| ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о |
| ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се |
| н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < |
| је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н |
| их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох |
| ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва |
| са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст |
| ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по |
| аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ |
| цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на |
| .{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и |
| целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка |
| ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више |
| ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе |
| побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, |
| ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за |
| о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као |
| нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове |
| ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д |
| тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас |
| ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр |
| тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за |
| ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн |
| прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> |
| јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с |
| а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била |
| зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба |
| етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе |
| упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с |
| по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму |
| м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел |
| асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако |
| што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 |
| еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем |
| ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози |
| ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те |
| дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр |
| у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз |
| ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим |
| у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д |
| е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> |
| комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо |
| од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п |
| > <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни |
| вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да |
| тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда |
| у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да |
| , спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да |
| плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о |
| то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он |
| тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се |
| ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше |
| богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с |
| гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак |
| оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} |
| кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим |
| на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише |
| елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по |
| то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто |
| тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с |
| идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И |
| , и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије |
| њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога |
| на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек |
| авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} |
| , него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји |
| али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели |
| опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, |
| већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д |
| зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов |
| је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в |
| се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н |
| пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, |
| 124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т |
| чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, |
| , продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М |
| ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от |
| ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи |
| роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло |
| жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп |
| и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које |
| Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— |
| обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри |
| је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А |
| ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како |
| ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога |
| {S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ |
| не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б |
| кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, |
| никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада |
| још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, |
| и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. |
| , света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде |
| злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада |
| уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит |
| чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит |
| абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, |
| је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к |
| храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и |
| само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће |
| вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је |
| S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг |
| ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук |
| преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и |
| еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти |
| нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно |
| вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ |
| поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к |
| о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н |
| како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т |
| они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до |
| то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а |
| ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав |
| пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р |
| а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. |
| да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и |
| {S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију |
| ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ |
| слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли |
| еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него |
| лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн |
| бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с |
| како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин |
| силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли |
| атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније |
| р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош |
| јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак |
| та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д |
| , заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет |
| повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас |
| аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи |
| је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум |
| де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< |
| ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон |
| уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор |
| е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као |
| Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, |
| у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал |
| , где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу |
| иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п |
| мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов |
| на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу |
| а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње |
| а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са |
| воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт |
| а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити |
| ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што |
| о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред |
| ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, |
| њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак |
| } Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо |
| S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о |
| алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с |
| {S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата |
| већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н |
| то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н |
| пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом |
| х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши |
| о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она |
| осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова |
| и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад |
| а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно |
| ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да |
| де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не |
| колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви |
| јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" |
| ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} |
| е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг |
| о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен |
| езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ |
| о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб |
| не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз |
| напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе |
| нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет |
| болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, |
| је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр |
| зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по |
| е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за |
| имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел |
| вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав |
| од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп |
| нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви |
| о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би |
| е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев |
| ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне |
| нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p |
| тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} |
| мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, |
| о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист |
| {S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра |
| едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће |
| ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне |
| , да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И |
| и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари |
| ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча |
| а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, |
| ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, |
| восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п |
| ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он |
| S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим |
| ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, |
| ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји |
| пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо |
| да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет |
| ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт |
| саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела |
| е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен |
| дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен |
| ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате |
| и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р |
| ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико |
| зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се |
| биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач |
| , и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми |
| него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо |
| кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп |
| без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 |
| ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум |
| {S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и |
| и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел |
| ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о |
| чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ |
| е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил |
| с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р |
| сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе |
| ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу |
| стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл |
| а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она |
| свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз |
| откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, |
| .{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све |
| за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и |
| чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва |
| офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> |
| греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких |
| н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв |
| ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога |
| ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил |
| атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. |
| г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе |
| браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи |
| ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто |
| енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј |
| бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ |
| <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј |
| ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј |
| /p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д |
| , једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, |
| се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> |
| ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка |
| ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани |
| /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. |
| и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је |
| томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ |
| ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж |
| како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч |
| е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео |
| ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо |
| да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су |
| , једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л |
| када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, |
| да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла |
| а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо |
| {S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и |
| их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц |
| а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова |
| и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и |
| ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело |
| гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил |
| ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т |
| би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S |
| пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши |
| не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван |
| аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја |
| сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту |
| елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне |
| ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, |
| масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер |
| ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато |
| Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј |
| воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна |
| азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п |
| во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка |
| пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли |
| ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им |
| је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к |
| у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што |
| варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат |
| и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а |
| се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по |
| Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи |
| х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама |
| а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д |
| ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли |
| к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в |
| </p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как |
| пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, |
| још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с |
| а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид |
| — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у |
| плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал |
| хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те |
| ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п |
| на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, |
| тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} |
| али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис |
| ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о |
| ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто |
| во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота |
| рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито |
| ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S |
| асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур |
| најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла |
| на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, |
| ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к |
| и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј |
| да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С |
| ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу |
| ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" |
| што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп |
| чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе |
| о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p |
| S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она |
| а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран |
| рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна |
| <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и |
| она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, |
| хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду |
| о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући |
| која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон |
| S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к |
| алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и |
| и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види |
| о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т |
| редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи |
| чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од |
| богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве |
| ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св |
| .. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил |
| е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до |
| че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос |
| а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т |
| да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе |
| а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва |
| то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл |
| испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со |
| и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд |
| ....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ |
| видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што |
| томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д |
| арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < |
| но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме |
| еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж |
| ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј |
| ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин |
| е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин |
| е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И |
| бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед |
| у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча |
| перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ |
| , па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно |
| е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, |
| је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас |
| .</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ |
| очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано |
| че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма |
| тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак |
| чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p |
| и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис |
| ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што |
| рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк |
| она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ |
| вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих |
| а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу |
| оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и |
| нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче |
| за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их |
| и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно |
| ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота |
| м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са |
| ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од |
| одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, |
| оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< |
| покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на |
| и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з |
| бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав |
| p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или |
| ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај |
| њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад |
| "80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н |
| о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин |
| ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < |
| њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, |
| ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т |
| наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти |
| онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да |
| и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили |
| свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т |
| уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла |
| кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— |
| пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота |
| то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што |
| ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а |
| и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану |
| ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, |
| и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и |
| <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од |
| њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато |
| лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да |
| х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она |
| била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око |
| ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш |
| се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> |
| гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г |
| Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т |
| Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко |
| и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с |
| авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч |
| , њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо |
| ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро |
| од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла |
| о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе |
| изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо |
| , заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, |
| .{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б |
| д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв |
| е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном |
| >И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м |
| ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су |
| из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз |
| огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч |
| ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с |
| е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф |
| , на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети |
| <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је |
| но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п |
| аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два |
| другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и |
| азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> |
| утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право |
| е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М |
| шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр |
| не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње |
| или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст |
| ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп |
| корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по |
| их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S |
| у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору |
| и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни |
| ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст |
| вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку |
| је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема |
| е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, |
| е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом |
| затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати |
| , да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п |
| но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb |
| ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су |
| у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам |
| з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк |
| ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, |
| о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то |
| са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч |
| г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл |
| да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове |
| није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише |
| је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по |
| би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика |
| горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико |
| никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т |
| женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та |
| >Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < |
| е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв |
| лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била |
| оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н |
| се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То |
| иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч |
| почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, |
| ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш |
| оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда |
| а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка |
| и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, |
| не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т |
| зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р |
| са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он |
| страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће |
| гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ |
| ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То |
| обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва |
| а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се |
| Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св |
| комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би |
| , што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, |
| е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би |
| , по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп |
| Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. |
| оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, |
| авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> |
| на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни |
| , комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с |
| војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур |
| о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје |
| а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б |
| орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове |
| са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих |
| } Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла |
| е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над |
| није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, |
| него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S |
| вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње |
| очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако |
| вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће |
| поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, |
| све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога |
| е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск |
| да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао |
| ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да |
| а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к |
| аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От |
| е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, |
| м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се |
| то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им |
| реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p |
| ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве |
| је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. |
| з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, |
| е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт |
| враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т |
| </p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с |
| у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто |
| враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути |
| нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд |
| ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке |
| азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p |
| о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу |
| ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос |
| као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про |
| други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући |
| е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан |
| мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш |
| ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап |
| ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло |
| прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ |
| , та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет |
| ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< |
| но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, |
| е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична |
| р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка |
| и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S |
| а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св |
| ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S |
| рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з |
| несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел |
| ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају |
| ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки |
| ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ |
| њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли |
| ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као |
| он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре |
| алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве |
| Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p |
| о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би |
| S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од |
| ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа |
| од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, |
| ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} |
| д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, |
| ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр |
| ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л |
| штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг |
| остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се |
| мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи |
| , јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с |
| аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од |
| х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ |
| да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави |
| ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с |
| о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ |
| ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне |
| До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с |
| воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из |
| настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом |
| у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака |
| шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то |
| скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к |
| р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле |
| ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" |
| вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч |
| хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н |
| јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим |
| не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад |
| о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је |
| атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ |
| ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, |
| и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> |
| p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а |
| ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча |
| скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с |
| ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он |
| е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп |
| стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући |
| својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч |
| а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист |
| нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св |
| изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. |
| мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино |
| вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка |
| S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо |
| здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред |
| , не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк |
| шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме |
| <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х |
| > <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим |
| да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} |
| убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла |
| ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу |
| <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе |
| ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н |
| офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п |
| > <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он |
| , за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S |
| да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н |
| d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то |
| ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра |
| Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да |
| а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада |
| ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све |
| им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до |
| орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г |
| лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све |
| у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, |
| га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити |
| а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во |
| гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, |
| и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са |
| баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро |
| раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После |
| але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, |
| лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани |
| умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че |
| собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да |
| може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г |
| и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под |
| ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ |
| довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м |
| кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ |
| ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb |
| отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи |
| сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас |
| мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку |
| ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц |
| ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв |
| тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с |
| ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине |
| њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра |
| за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S |
| рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не |
| из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил |
| су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка |
| , и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист |
| ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо |
| и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним |
| а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче |
| о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при |
| к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} |
| рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ |
| b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, |
| о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту |
| овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да |
| е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово |
| продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал |
| 38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви |
| бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве |
| Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу |
| ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд |
| И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: |
| јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, |
| , укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< |
| апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це |
| ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, |
| лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав |
| д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово |
| у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје |
| живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо |
| Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само |
| ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз |
| м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ |
| сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, |
| ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д |
| д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој |
| а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али |
| суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па |
| ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака |
| уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају |
| волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не |
| донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи |
| р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка |
| А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен |
| кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер |
| нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер |
| цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не |
| p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н |
| ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те |
| ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж |
| их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре |
| к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А |
| ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S |
| .</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред |
| Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с |
| ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ |
| јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у |
| скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер |
| Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем |
| ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру |
| сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн |
| тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј |
| , поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр |
| ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не |
| вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, |
| ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш |
| е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал |
| мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о |
| се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п |
| арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим |
| дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ |
| ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту |
| вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и |
| ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да |
| свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво |
| револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр |
| свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д |
| ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи |
| једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со |
| S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе |
| осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в |
| че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку |
| није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал |
| да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка |
| ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, |
| да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> |
| а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би |
| !</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ |
| јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн |
| њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат |
| тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в |
| , све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном |
| то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну |
| кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу |
| слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. |
| да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у |
| могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то |
| утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела |
| а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа |
| једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т |
| када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, |
| м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и |
| оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј |
| а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве |
| ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п |
| а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан |
| рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут |
| а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао |
| ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући |
| силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би |
| необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта |
| би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул |
| ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < |
| ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и |
| е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана |
| о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре |
| ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п |
| та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано |
| та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д |
| ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо |
| ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо |
| код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце |
| а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме |
| ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, |
| да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа |
| де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан |
| {S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног |
| а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн |
| какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку |
| може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим |
| м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н |
| .{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо |
| {S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега |
| е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав |
| и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали |
| но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п |
| мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па |
| ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, |
| да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це |
| ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т |
| рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж |
| а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см |
| и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. |
| целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О |
| S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом |
| пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> |
| ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S |
| првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с |
| жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с |
| мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без |
| елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з |
| у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и |
| она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с |
| како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно |
| до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и |
| ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих |
| стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О |
| ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т |
| све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од |
| ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до |
| од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је |
| змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој |
| а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н |
| ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста |
| оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак |
| пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно |
| ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, |
| .{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно |
| а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та |
| је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но |
| а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете |
| ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и |
| пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ |
| дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с |
| , неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ |
| пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг |
| о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о |
| а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва |
| .{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би |
| а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала |
| куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни |
| горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п |
| на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} |
| p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн |
| ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил |
| окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в |
| намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св |
| Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан |
| како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си |
| дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со |
| како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како |
| луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и |
| ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј |
| е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да |
| е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д |
| Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да |
| бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по |
| н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо |
| еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар |
| а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би |
| ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило |
| да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И |
| ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака |
| оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко |
| већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам |
| најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни |
| по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и |
| ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с |
| држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед |
| S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих |
| .{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — |
| уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла |
| на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ |
| лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с |
| на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок |
| лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск |
| , виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при |
| знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к |
| а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато |
| на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од |
| до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ |
| друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради |
| .{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз |
| до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор |
| покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј |
| ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И |
| ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, |
| ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> |
| и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог |
| као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у |
| та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} |
| се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам |
| ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о |
| ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене |
| охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n |
| што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск |
| а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф |
| се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв |
| , кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера |
| а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те |
| али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст |
| света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје |
| када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст |
| нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} |
| е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ |
| нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо |
| ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, |
| умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор |
| такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног |
| је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се |
| збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све |
| овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, |
| апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м |
| огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т |
| тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни |
| </p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к |
| оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, |
| кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао |
| ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош |
| , опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д |
| ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са |
| /p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па |
| р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него |
| знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, |
| исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ |
| ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, |
| а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири |
| поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба |
| да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, |
| еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу |
| наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко |
| на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н |
| је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с |
| !{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед |
| сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb |
| њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те |
| ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ |
| ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако |
| затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ |
| а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ |
| у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} |
| тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј |
| авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати |
| адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са |
| ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми |
| ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку |
| о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у |
| собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако |
| ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као |
| бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} |
| } А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит |
| од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо |
| сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш |
| је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- |
| да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из |
| ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} |
| ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се |
| ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, |
| е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о |
| дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери |
| ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с |
| ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с |
| јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт |
| својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да |
| ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи |
| ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и |
| ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су |
| ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене |
| , баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед |
| И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н |
| о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с |
| — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као |
| тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако |
| сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог |
| ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се |
| е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл |
| је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по |
| сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је |
| коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д |
| е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ |
| виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от |
| аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, |
| очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} |
| е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с |
| а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и |
| наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ |
| не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов |
| е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} |
| собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј |
| осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, |
| ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би |
| а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред |
| ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 |
| не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св |
| пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито |
| д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара |
| , још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара |
| ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба |
| дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма |
| Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају |
| адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она |
| друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} |
| е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој |
| фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел |
| двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у |
| цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ |
| , бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако |
| > онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад |
| ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр |
| и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут |
| о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви |
| није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада |
| више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, |
| а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку |
| е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв |
| дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски |
| , када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит |
| S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и |
| ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н |
| и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п |
| нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо |
| старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с |
| долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено |
| а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде |
| е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а |
| е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру |
| о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се |
| е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов |
| био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми |
| жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, |
| диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући |
| овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше |
| има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил |
| наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек |
| аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је |
| о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, |
| рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з |
| требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било |
| ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве |
| нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи |
| виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч |
| нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с |
| е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир |
| ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази |
| р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б |
| а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче |
| м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље |
| Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на |
| тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим |
| јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и |
| ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У |
| а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! |
| болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ |
| ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач |
| имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ |
| учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус |
| није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ |
| апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које |
| да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т |
| да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не |
| ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ |
| а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј |
| ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још |
| адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев |
| естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б |
| уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и |
| а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч |
| е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога |
| едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога |
| е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ |
| јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, |
| цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која |
| ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му |
| ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, |
| ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < |
| остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду |
| и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком |
| ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је |
| о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим |
| а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> |
| и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то |
| А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb |
| тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на |
| ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу |
| S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену |
| в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој |
| оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој |
| ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј |
| не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза |
| стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били |
| етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно |
| очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та |
| пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на |
| Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср |
| ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко |
| вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре |
| ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало |
| м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п |
| требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака |
| дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир |
| треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре |
| Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр |
| едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог |
| асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи |
| ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји |
| велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb |
| } На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва |
| буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з |
| ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него |
| p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш |
| ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и |
| ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и |
| Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S |
| оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани |
| ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко |
| и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д |
| реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није |
| почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} |
| у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То |
| , чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, |
| ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн |
| озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш |
| у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој |
| ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које |
| удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста |
| све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д |
| ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош |
| или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се |
| о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад |
| е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не |
| ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во |
| пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ |
| у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора |
| за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ |
| р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка |
| лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари |
| е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто |
| пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве |
| д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали |
| ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је |
| увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к |
| да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво |
| <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви |
| увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ |
| ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, |
| , ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав |
| ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> |
| и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он |
| хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н |
| а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити |
| а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, |
| ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у |
| вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал |
| ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на |
| задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д |
| ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо |
| је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} |
| рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са |
| " /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео |
| то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид |
| му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је |
| подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка |
| о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо |
| т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, |
| иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је |
| шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве |
| а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, |
| гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико |
| офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб |
| башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба |
| а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што |
| очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S |
| бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају |
| нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ |
| а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни |
| оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ |
| двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. |
| дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед |
| н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат |
| а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера |
| кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с |
| самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј |
| оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити |
| угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам |
| до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св |
| и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти |
| чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и |
| дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још |
| а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из |
| а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап |
| ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч |
| асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели |
| на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре |
| ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко |
| роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У |
| очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз |
| прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје |
| ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар |
| знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле |
| и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, |
| адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м |
| латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су |
| з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода |
| ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле |
| ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ |
| одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, |
| ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова |
| при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв |
| њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне |
| Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" |
| се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна |
| ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат |
| ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, |
| И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он |
| остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар |
| а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к |
| > <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не |
| ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина |
| го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све |
| ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња |
| е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако |
| ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда |
| , Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст |
| ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви |
| иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb |
| S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб |
| њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк |
| равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове |
| ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как |
| а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар |
| њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде |
| реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас |
| .{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла |
| .</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици |
| е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати |
| да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн |
| ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис |
| це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв |
| ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да |
| ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре |
| и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог |
| о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј |
| тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу |
| куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк |
| рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} |
| ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св |
| амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка |
| о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с |
| о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет |
| оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след |
| p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам |
| тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се |
| примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр |
| /p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како |
| ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те |
| а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м |
| .{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу |
| м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш |
| ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св |
| рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: |
| не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру |
| војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> |
| ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у |
| м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим |
| .{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < |
| оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако |
| } И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З |
| клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо |
| ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по |
| си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети |
| рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни |
| тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n |
| со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк |
| ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил |
| рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са |
| о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т |
| е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо |
| .{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, |
| му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде |
| ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и |
| ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он |
| о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби |
| кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће |
| ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п |
| ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио |
| она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви |
| И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св |
| уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м |
| сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И |
| ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м |
| а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се |
| мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ |
| лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го |
| по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо |
| је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин |
| ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем |
| мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по |
| ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о |
| ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, |
| зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в |
| оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у |
| и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До |
| а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п |
| ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир |
| ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, |
| а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с |
| ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< |
| се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то |
| , сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори |
| исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т |
| се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви |
| е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов |
| ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п |
| е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај |
| да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш |
| ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p |
| ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени |
| ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, |
| је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б |
| о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш |
| а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со |
| је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, |
| но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн |
| одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо |
| вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и |
| више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с |
| само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис |
| ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно |
| о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А |
| е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, |
| ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, |
| ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал |
| ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије |
| /p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он |
| са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н |
| а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, |
| И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич |
| сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли |
| у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в |
| го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим |
| тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће |
| реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина |
| коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш |
| су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи |
| поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с |
| а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, |
| е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А |
| амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј |
| су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за |
| , што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> |
| ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, |
| својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, |
| ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ |
| офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде |
| го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> |
| ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни |
| аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да |
| II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој |
| обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле |
| и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, |
| араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са |
| учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м |
| лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div |
| гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао |
| VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао |
| е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по |
| љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га |
| а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв |
| ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т |
| друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали |
| сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија |
| реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој |
| ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета |
| S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени |
| ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ |
| тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још |
| S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама |
| мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да |
| иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз |
| "27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С |
| че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж |
| а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви |
| а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се |
| љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр |
| а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> |
| иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор |
| обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о |
| јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, |
| после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да |
| његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ |
| и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S |
| ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко |
| био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < |
| авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М |
| ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј |
| са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко |
| после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и |
| обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д |
| ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима |
| ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа |
| је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш |
| ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето |
| е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку |
| о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком |
| они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не |
| новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те |
| ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да |
| онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем |
| им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б |
| аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр |
| скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п |
| и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће |
| Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта |
| ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз |
| собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос |
| на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р |
| артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте |
| , сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако |
| син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так |
| седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом |
| вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито |
| мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима |
| е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, |
| горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / |
| кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас |
| Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза |
| а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p |
| раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — |
| епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате |
| овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у |
| вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво |
| S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар |
| ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, |
| љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п |
| у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} |
| се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где |
| а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об |
| олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то |
| хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит |
| ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж |
| а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н |
| мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад |
| о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд |
| коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 |
| јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак |
| знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп |
| и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа |
| е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано |
| . — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст |
| > <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с |
| ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као |
| од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И |
| едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и |
| д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло |
| их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo |
| а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће |
| ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да |
| ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је |
| е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет |
| пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ |
| дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која |
| p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку |
| је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу |
| >И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, |
| одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче |
| .{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако |
| о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил |
| едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти |
| чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, |
| Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је |
| глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре |
| му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха |
| да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила |
| вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен |
| поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да |
| ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за |
| а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова |
| четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке |
| ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је |
| пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч |
| ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па |
| .</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S |
| снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн |
| <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору |
| киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < |
| аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж |
| не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши |
| х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас |
| е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо |
| ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј |
| на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у |
| аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу |
| радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи |
| јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве |
| <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, |
| _C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з |
| есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о |
| улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да |
| и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да |
| } Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како |
| ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, |
| губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили |
| че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш |
| ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој |
| о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не |
| шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан |
| ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко |
| ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов |
| и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње |
| отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице |
| а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у |
| ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи |
| у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п |
| нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако |
| а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се |
| чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе |
| лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то |
| а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од |
| , не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих |
| } Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са |
| одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п |
| мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц |
| м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов |
| чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед |
| проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој |
| екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати |
| по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре |
| ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ |
| , тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој |
| ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се |
| а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за |
| цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д |
| бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону |
| Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који |
| та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина |
| ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б |
| ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по |
| рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, |
| ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и |
| а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, |
| </p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако |
| његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т |
| трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана |
| и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако |
| не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да |
| вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п |
| је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не |
| това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа |
| овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она |
| стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем |
| упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе |
| се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова |
| их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до |
| ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по |
| и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их |
| се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес |
| Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу |
| фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно |
| има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина |
| цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна |
| буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, |
| блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј |
| ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај |
| е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла |
| авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен |
| да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел |
| n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она |
| } Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. |
| ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени |
| очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид |
| е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин |
| илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ |
| већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису |
| очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о |
| кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом |
| их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, |
| тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да |
| навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, |
| Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил |
| p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то |
| љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте |
| а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа |
| оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, |
| <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз |
| ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова |
| м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је |
| пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка |
| охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м |
| заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш |
| да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн |
| ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да |
| /p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре |
| ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега |
| је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и |
| оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани |
| а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. |
| недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т |
| под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, |
| виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима |
| о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто |
| /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао |
| 03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни |
| олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S |
| дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати |
| онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу |
| му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко |
| е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче |
| уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед |
| угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст |
| уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св |
| не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето |
| на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ |
| нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з |
| рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. |
| амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш |
| оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н |
| и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој |
| кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит |
| аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила |
| а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т |
| /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при |
| а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак |
| ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр |
| ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о |
| срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как |
| знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, |
| учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана |
| заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н |
| је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде |
| о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том |
| о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а |
| њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в |
| p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко |
| а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон |
| у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука |
| о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра |
| боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} |
| ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм |
| ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд |
| кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м |
| .{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер |
| е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап |
| , скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије |
| приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не |
| нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} |
| Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} |
| што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд |
| би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој |
| ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја |
| дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов |
| а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала |
| рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з |
| ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише |
| Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" |
| ...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у |
| им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш |
| корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе |
| љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах |
| пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја |
| ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, |
| бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с |
| а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп |
| аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би |
| ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, |
| е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као |
| е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д |
| к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че |
| нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала |
| оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап |
| ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, |
| p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је |
| тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, |
| њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње |
| зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив |
| ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба |
| ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод |
| аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к |
| p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила |
| том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада |
| бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена |
| а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, |
| га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как |
| ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к |
| иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} |
| } Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк |
| ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко |
| е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу |
| ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а |
| а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане |
| рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет |
| свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад |
| што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв |
| ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на |
| адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з |
| ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од |
| ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс |
| и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање |
| ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво |
| ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр |
| окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки |
| актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м |
| о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из |
| је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n |
| ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И |
| вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б |
| песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд |
| е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш |
| јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа |
| о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. |
| ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, |
| ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на |
| је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд |
| цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз |
| е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к |
| се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: |
| десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености |
| и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека |
| ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина |
| .{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај |
| није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са |
| собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али |
| је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак |
| о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући |
| поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу |
| виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј |
| ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в |
| рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру |
| зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p |
| Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> |
| ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да |
| } Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так |
| воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ |
| ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима |
| чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с |
| и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до |
| је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, |
| је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с |
| аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ |
| ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н |
| вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза |
| Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв |
| е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма |
| ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево |
| гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј |
| свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb |
| мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт |
| <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос |
| е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т |
| /p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С |
| удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије |
| <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 |
| Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d |
| Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж |
| чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј |
| аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам |
| о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је |
| своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д |
| врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о |
| о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као |
| е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал |
| исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни |
| ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла |
| свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав |
| али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо |
| аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу |
| ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в |
| ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, |
| око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им |
| као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов |
| ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим |
| матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо |
| чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако |
| ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м |
| лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после |
| о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб |
| а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије |
| S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса |
| олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т |
| ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу |
| било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ |
| , поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, |
| него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, |
| ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр |
| гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж |
| удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. |
| толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: |
| тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ |
| купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, |
| води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та |
| света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т |
| њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са |
| а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов |
| .{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ |
| од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу |
| долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на |
| га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с |
| капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се |
| роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр |
| хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз |
| чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и |
| губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се |
| латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в |
| купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн |
| а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ |
| он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр |
| и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку |
| ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} |
| а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са |
| оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а |
| "20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> |
| ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до |
| спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и |
| ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер |
| ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне |
| остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус |
| ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче |
| остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" |
| иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј |
| , сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл |
| хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр |
| е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп |
| А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј |
| рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се |
| паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама |
| кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн |
| дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в |
| стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро |
| ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој |
| ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} |
| ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к |
| дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин |
| </p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од |
| жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и |
| е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно |
| ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з |
| ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в |
| ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур |
| вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда |
| едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра |
| сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код |
| оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел |
| и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни |
| сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! |
| о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм |
| емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно |
| љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато |
| и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка |
| угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< |
| ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију |
| але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка |
| Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— |
| ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом |
| , блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, |
| из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ |
| /p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} |
| та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} |
| са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с |
| /p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с |
| ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се |
| употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ |
| е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И |
| утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле |
| огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом |
| урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд |
| више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада |
| он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из |
| вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн |
| е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу |
| палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао |
| ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г |
| виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С |
| та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св |
| а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек |
| да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв |
| а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о |
| ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља |
| него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П |
| ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн |
| е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча |
| наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о |
| м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива |
| ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п |
| гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би |
| угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се |
| силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си |
| и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко |
| , пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку |
| итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета |
| ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр |
| то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул |
| м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле |
| да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз |
| а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо |
| амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска |
| је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к |
| сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м |
| игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, |
| в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, |
| о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д |
| н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви |
| те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — |
| че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ |
| сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки |
| дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и |
| оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет |
| смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче |
| горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на |
| че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч |
| еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф |
| ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ |
| /p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ |
| уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да |
| ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни |
| што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви |
| и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј |
| , и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг |
| рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от |
| , од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста |
| А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде |
| з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро |
| чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо |
| отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб |
| да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви |
| рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на |
| а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И |
| рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако |
| га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв |
| види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед |
| кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он |
| и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела |
| нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у |
| собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће |
| овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино |
| им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк |
| у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — |
| ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу |
| ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 |
| , што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p |
| куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с |
| лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч |
| тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с |
| ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн |
| је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се |
| <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној |
| разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја |
| сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как |
| ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч |
| кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље |
| о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со |
| руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова |
| свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг |
| ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д |
| алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се |
| се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов |
| оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб |
| ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То |
| како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са |
| Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, |
| руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик |
| ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис |
| >И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо |
| ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до |
| ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил |
| миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд |
| ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица |
| е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама |
| ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви |
| ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл |
| .{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно |
| Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је |
| се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под |
| лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} |
| о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух |
| и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не |
| однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т |
| рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не |
| са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре |
| остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м |
| ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али |
| и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог |
| уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак |
| поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф |
| иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак |
| ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало |
| } Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв |
| послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је |
| > <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава |
| света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с |
| тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна |
| ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш |
| Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д |
| а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам |
| га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл |
| И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца |
| ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј |
| вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с |
| их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова |
| а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за |
| нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још |
| продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да |
| ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови |
| д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ |
| задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и |
| о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув |
| столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p |
| собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто |
| гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал |
| ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на |
| могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј |
| што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ |
| крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад |
| b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма |
| , јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к |
| } Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати |
| ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада |
| повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била |
| и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} |
| {S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S |
| ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и |
| само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће |
| каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и |
| по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт |
| и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар |
| p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а |
| , што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, |
| као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, |
| ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с |
| ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т |
| тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско |
| вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни |
| те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед |
| њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А |
| се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс |
| , дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, |
| гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из |
| <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап |
| p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с |
| о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч |
| не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос |
| Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за |
| о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр |
| за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук |
| тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п |
| шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п |
| ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с |
| у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил |
| или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме |
| да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 |
| ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек |
| да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч |
| згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је |
| лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви |
| о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја |
| чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду |
| је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више |
| приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав |
| се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p |
| м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св |
| о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство |
| , да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он |
| како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S |
| неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му |
| о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис |
| свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре |
| пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш |
| о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б |
| ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са |
| венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т |
| кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње |
| гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< |
| отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, |
| раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста |
| огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки |
| о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с |
| нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, |
| естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих |
| , и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети |
| е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио |
| рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец |
| тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со |
| сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби |
| њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти |
| го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се |
| и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се |
| се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве |
| око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, |
| {S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод |
| а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла |
| се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / |
| у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив |
| очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з |
| пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше |
| они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с |
| анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута |
| неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја |
| м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад |
| онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в |
| <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен |
| ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, |
| м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа |
| , од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се |
| је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с |
| јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби |
| егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и |
| њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо |
| Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н |
| него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч |
| глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма |
| да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош |
| ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с |
| још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима |
| стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с |
| видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако |
| о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном |
| е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада |
| а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т |
| ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине |
| а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д |
| глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> |
| седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш |
| xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам |
| осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену |
| најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а |
| незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ |
| се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка |
| о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви |
| затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки |
| ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада |
| н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим |
| узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо |
| из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво |
| тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр |
| и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ |
| меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком |
| ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све |
| њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} |
| ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к |
| ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би |
| Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч |
| pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве |
| било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, |
| своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо |
| снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која |
| еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о |
| ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам |
| њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут |
| жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод |
| на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по |
| аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ |
| онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо |
| очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ |
| ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи |
| дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди |
| ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви |
| , који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и |
| кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад |
| хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино |
| део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во |
| /p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све |
| је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S |
| но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} |
| путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама |
| ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да |
| бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима |
| материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође |
| дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе |
| доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / |
| ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као |
| реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, |
| да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, |
| ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з |
| к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу |
| донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе |
| њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач |
| ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште |
| а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам |
| нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта |
| кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д |
| <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, |
| негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг |
| тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако |
| ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к |
| } И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про |
| ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова |
| ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св |
| з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери |
| готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ |
| са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, |
| ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, |
| и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у |
| ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з |
| вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. |
| то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} |
| се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш |
| десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и |
| вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале |
| {S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз |
| .{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј |
| шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан |
| жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим |
| њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б |
| очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п |
| ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим |
| есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p |
| ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш |
| е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил |
| куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S |
| т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов |
| х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп |
| ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< |
| га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли |
| ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и |
| поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају |
| ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би |
| с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да |
| ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад |
| и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о |
| векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, |
| метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п |
| о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч |
| ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод |
| е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < |
| уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во |
| ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип |
| ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл |
| сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед |
| о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис |
| да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ |
| кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к |
| ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод |
| ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру |
| S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко |
| другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном |
| о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама |
| да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да |
| ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр |
| S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал |
| рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. |
| ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита |
| корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша |
| {S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез |
| ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр |
| капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ |
| , да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он |
| екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред |
| толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим |
| учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т |
| сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио |
| јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн |
| Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч |
| ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м |
| дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар |
| их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, |
| како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в |
| шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и |
| и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п |
| а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, |
| матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек |
| ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да |
| да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т |
| ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св |
| го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о |
| наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так |
| на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, |
| но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин |
| ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ |
| себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ |
| бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се |
| ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није |
| јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми |
| ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, |
| ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. |
| јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се |
| и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн |
| за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто |
| га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н |
| а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, |
| ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као |
| .{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ |
| се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p |
| јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш |
| ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p |
| /p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, |
| да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу |
| на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд |
| и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо |
| долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики |
| од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се |
| еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н |
| се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки |
| егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так |
| , на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт |
| тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с |
| о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш |
| а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ |
| мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме |
| ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н |
| е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: |
| је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем |
| оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, |
| са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп |
| мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан |
| и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, |
| дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл |
| нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде |
| се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци |
| хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр |
| оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} |
| луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи |
| тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста |
| ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: |
| гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ |
| беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да |
| од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с |
| S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с |
| {S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, |
| спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb |
| сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо |
| ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} |
| да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са |
| рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з |
| лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т |
| рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра |
| ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p |
| не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, |
| о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско |
| е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек |
| Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор |
| жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре |
| ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак |
| не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато |
| у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци |
| де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по |
| е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш |
| прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и |
| бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал |
| ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, |
| виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни |
| иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук |
| нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < |
| м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају |
| м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама |
| ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп |
| и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач |
| Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др |
| ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле |
| мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, |
| , боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би |
| собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка |
| фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу |
| једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн |
| собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ |
| ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д |
| љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос |
| у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако |
| ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да |
| Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци |
| већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово |
| ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо |
| ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! |
| обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе |
| е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле |
| атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н |
| n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. |
| шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је |
| га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе |
| његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад |
| , већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава |
| јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј |
| } Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе |
| нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср |
| дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ |
| а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с |
| сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у |
| пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој |
| претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, |
| апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ |
| мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр |
| при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф |
| рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да |
| шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. |
| </p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол |
| у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све |
| време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на |
| реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд |
| како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од |
| донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез |
| иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С |
| ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о |
| ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн |
| Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ |
| Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем |
| м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је |
| ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о |
| ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би |
| <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то |
| ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм |
| д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м |
| она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре |
| овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз |
| ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј |
| рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед |
| а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не |
| отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо |
| ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д |
| не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш |
| служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он |
| 01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом |
| тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл |
| моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ |
| ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј |
| о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, |
| а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д |
| аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м |
| е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в |
| ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их |
| о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му |
| т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо |
| , што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и |
| била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим |
| } Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала |
| </p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да |
| ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type |
| вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр |
| и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва |
| је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем |
| о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она |
| и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој |
| јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж |
| вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ |
| дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск |
| обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по |
| асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам |
| рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S |
| , са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. |
| рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка |
| јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља |
| од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако |
| ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра |
| ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста |
| к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј |
| сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, |
| почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим |
| рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста |
| а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S |
| излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост |
| њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко |
| е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил |
| се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим |
| Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци |
| , нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за |
| пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува |
| кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н |
| уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини |
| е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли |
| S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил |
| излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада |
| о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва |
| увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, |
| шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе |
| иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о |
| чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које |
| лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову |
| Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав |
| воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар |
| х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза |
| и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ |
| виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> |
| ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим |
| ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк |
| онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} |
| маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен |
| аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша |
| боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста |
| чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи |
| ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич |
| о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ |
| она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, |
| кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању |
| ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, |
| пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се |
| је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п |
| ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала |
| ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр |
| ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја |
| ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис |
| у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч |
| ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш |
| отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј |
| вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и |
| отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је |
| црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр |
| да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн |
| ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео |
| > вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, |
| е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух |
| њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ |
| по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д |
| се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал |
| њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се |
| ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош |
| <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч |
| дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка |
| <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат |
| ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији |
| која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч |
| шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и |
| >— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт |
| а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да |
| е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби |
| ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, |
| 19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први |
| .{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да |
| а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и |
| вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод |
| ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако |
| е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, |
| учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за |
| p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в |
| њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт |
| зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у |
| мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј |
| можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ |
| ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш |
| сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов |
| , да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап |
| опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа |
| их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи |
| ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе |
| саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко |
| ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да |
| крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су |
| сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" |
| и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од |
| би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре |
| гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по |
| <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино |
| била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је |
| е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо |
| загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка |
| одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш |
| а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св |
| ="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из |
| ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка |
| ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све |
| под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и |
| и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло |
| би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} |
| аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр |
| што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ |
| , тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S |
| ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код |
| на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале |
| че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући |
| и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего |
| убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има |
| ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са |
| иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и |
| јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла |
| аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ |
| м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде |
| је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере |
| Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p |
| шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла |
| ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу |
| са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе |
| ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел |
| могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав |
| } И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре |
| ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита |
| их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, |
| ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр |
| рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас |
| азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун |
| е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. |
| е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор |
| уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи |
| рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са |
| а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у |
| ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша |
| есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув |
| то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо |
| и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, |
| а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј |
| Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п |
| еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући |
| , да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик |
| ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче |
| о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку |
| о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија |
| .</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле |
| ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! |
| седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном |
| ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле |
| о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато |
| његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с |
| ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак |
| разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и |
| што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св |
| S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед |
| ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући |
| креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н |
| сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота |
| били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, |
| они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов |
| .{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на |
| ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с |
| ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по |
| до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра |
| на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само |
| ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п |
| е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца |
| шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби |
| акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј |
| а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб |
| ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с |
| вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући |
| а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п |
| ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н |
| а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата |
| довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн |
| е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S |
| заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га |
| ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, |
| боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве |
| е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г |
| да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав |
| ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало |
| носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов |
| уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући |
| очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} |
| покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи |
| — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је |
| да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о |
| им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато |
| ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос |
| ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ |
| над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу |
| дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече |
| ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с |
| и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза |
| ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати |
| ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са |
| p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, |
| пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к |
| Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А |
| нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б |
| весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н |
| за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она |
| му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн |
| а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож |
| неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би |
| и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, |
| нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г |
| овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х |
| примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл |
| лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ |
| к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов |
| у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега |
| ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} |
| смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г |
| ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} |
| се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер |
| ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} |
| то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад |
| сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за |
| То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" |
| да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед |
| ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч |
| , својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре |
| и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац |
| свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр |
| Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу |
| можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
| олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ |
| и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела |
| вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме |
| није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн |
| на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> |
| ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се |
| ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг |
| је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, |
| оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в |
| {S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде |
| самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ |
| е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м |
| аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све |
| је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове |
| леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго |
| уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод |
| {S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч |
| јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p |
| та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав |
| служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе |
| еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г |
| на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ |
| мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> |
| } И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на |
| же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра |
| о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног |
| о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници |
| тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S |
| ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп |
| осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем |
| и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да |
| ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид |
| тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена |
| од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по |
| пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ |
| епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во |
| p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з |
| е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић |
| н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од |
| у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" |
| Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с |
| силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата |
| е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и |
| ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. |
| зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и |
| одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па |
| чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од |
| Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв |
| {S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале |
| чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе |
| раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в |
| Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, |
| седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен |
| а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з |
| Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н |
| хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку |
| готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић |
| о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин |
| да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн |
| продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на |
| ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца |
| , једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу |
| међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш |
| ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к |
| реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т |
| н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће |
| ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо |
| > <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к |
| се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет |
| овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она |
| м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> |
| ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с |
| нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој |
| о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег |
| огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра |
| ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед |
| ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико |
| а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах |
| ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад |
| /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад |
| она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да |
| ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је |
| гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ |
| м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала |
| >— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S |
| у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ |
| ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p |
| тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет |
| рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл |
| .{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и |
| а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син |
| види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да |
| дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра |
| у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> |
| вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м |
| лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з |
| а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр |
| стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ |
| му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја |
| тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} |
| поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. |
| оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ |
| е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> |
| м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да |
| почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да |
| укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо |
| га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући |
| стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе |
| ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује |
| заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч |
| шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди |
| павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва |
| игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и |
| сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног |
| илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! |
| пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се |
| урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш |
| она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да |
| у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, |
| ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и |
| !</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен |
| бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ |
| , без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, |
| креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес |
| прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке |
| ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, |
| вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> |
| њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на |
| се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг |
| И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се |
| Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и |
| служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, |
| де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 |
| лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести |
| о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама |
| едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и |
| чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до |
| не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как |
| одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови |
| S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А |
| аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ |
| слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти |
| таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су |
| уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају |
| кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S |
| смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S |
| д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош |
| ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о |
| у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу |
| а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< |
| Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад |
| аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р |
| во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са |
| олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам |
| Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л |
| наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од |
| била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> |
| е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г |
| .{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном |
| ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал |
| Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< |
| о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м |
| , ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј |
| пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби |
| а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц |
| јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи |
| акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г |
| у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако |
| у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав |
| .{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ |
| е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б |
| уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> |
| де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З |
| е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно |
| оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст |
| авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе |
| ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у |
| p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок |
| мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко |
| , толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо |
| } Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и |
| јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава |
| испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг |
| ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха |
| p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, |
| њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао |
| ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с |
| } Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не |
| а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн |
| рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер |
| е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, |
| гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим |
| тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св |
| њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али |
| он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, |
| ="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, |
| коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} |
| а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По |
| рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад |
| ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их |
| а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад |
| ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што |
| е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> |
| ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к |
| у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он |
| му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав |
| толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг |
| а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 |
| упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не |
| још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о |
| шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) |
| Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео |
| — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— |
| зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши |
| д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба |
| ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ |
| у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од |
| коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може |
| прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото |
| освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи |
| ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг |
| њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. |
| е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> |
| х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п |
| о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, |
| да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} |
| че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди |
| се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато |
| тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат |
| итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. |
| се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо |
| једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, |
| — Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не |
| ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј |
| чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н |
| .{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем |
| к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, |
| е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ |
| , и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао |
| аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака |
| кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п |
| т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б |
| слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и |
| ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н |
| узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши |
| како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил |
| и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово |
| досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с |
| ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. |
| гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о |
| тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у |
| м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че |
| , алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< |
| новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али |
| И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном |
| гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м |
| огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове |
| Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с |
| да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча |
| она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену |
| јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још |
| p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и |
| ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен |
| код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој |
| и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ |
| да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И |
| али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се |
| о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе |
| погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ |
| је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п |
| се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ |
| главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н |
| држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, |
| чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им |
| без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < |
| у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т |
| а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ |
| по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т |
| , чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес |
| м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс |
| , псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме |
| о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар |
| е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага |
| јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи |
| <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с |
| у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, |
| са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују |
| очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве |
| мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, |
| пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б |
| — Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ |
| ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују |
| накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци |
| ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да |
| женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
| ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
| </p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња |
| /p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав |
| на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав |
| их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
| једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
| свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> |
| на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с |
| а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив |
| ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он |
| у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п |
| иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел |
| и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да |
| велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> |
| , млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник |
| чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к |
| огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но |
| секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса |
| колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= |
| приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска |
| оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро |
| а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче |
| ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за |
| спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, |
| е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил |
| љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев |
| те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а |
| ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф |
| pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг |
| уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, |
| е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с |
| Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после |
| се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф |
| је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча |
| е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру |
| да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S |
| едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ |
| тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, |
| S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком |
| ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл |
| ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн |
| ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој |
| по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати |
| руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не |
| .{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код |
| ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос |
| тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се |
| {S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к |
| з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к |
| ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д |
| ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј |
| Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о |
| ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет |
| е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је |
| врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор |
| оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< |
| цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад |
| и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о |
| А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту |
| а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко |
| ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она |
| жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто |
| и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл |
| горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј |
| улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није |
| у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр |
| онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с |
| зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с |
| — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с |
| </p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, |
| а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено |
| женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк |
| пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага |
| то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од |
| то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке |
| где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало |
| изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају |
| о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с |
| јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} |
| ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен |
| ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за |
| лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с |
| зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед |
| е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве |
| само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, |
| не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма |
| </p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим |
| ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот |
| ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш |
| ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} |
| потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на |
| </p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — |
| а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по |
| воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од |
| , и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба |
| уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и |
| И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> |
| мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би |
| „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу |
| ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с |
| , димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату |
| ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> |
| ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу |
| да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној |
| } Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> |
| се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с |
| реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог |
| сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— |
| } Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења |
| врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан |
| и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном |
| из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел |
| ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се |
| се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов |
| <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј |
| Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила |
| ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог |
| еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може |
| арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у |
| {S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога |
| чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и |
| до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св |
| рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши |
| пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл |
| те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук |
| над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега |
| офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г |
| ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} |
| , овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста |
| разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел |
| ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је |
| унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч |
| круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б |
| о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег |
| распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н |
| ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос |
| миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ |
| сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов |
| ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и |
| зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све |
| уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И |
| ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил |
| а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али |
| ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак |
| о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе |
| ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин |
| сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос |
| везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н |
| ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља |
| ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с |
| бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да |
| дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га |
| рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима |
| устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и |
| се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди |
| вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у |
| и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња |
| — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо |
| {S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч |
| смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице |
| <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков |
| о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о |
| ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то |
| стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо |
| а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му |
| кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ |
| није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери |
| би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с |
| он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик |
| иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка |
| к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на |
| ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} |
| на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда |
| сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак |
| тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој |
| би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к |
| > <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар |
| >Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене |
| чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да |
| своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на |
| дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране |
| него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само |
| помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао |
| нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн |
| почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т |
| ..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још |
| не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p |
| ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале |
| горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и |
| чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов |
| ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк |
| бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве |
| њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма |
| о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије |
| поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне |
| запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака |
| Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А |
| и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је |
| — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, |
| еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, |
| дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за |
| ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са |
| очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним |
| год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер |
| </p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у |
| {S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе |
| ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. |
| а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с |
| доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп |
| лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н |
| оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо |
| ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро |
| никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи |
| деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан |
| ="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од |
| више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени |
| ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це |
| еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да |
| пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из |
| о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил |
| правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не |
| пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци |
| пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! |
| вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! |
| и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда |
| уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат |
| а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш |
| а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само |
| у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... |
| з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда |
| на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид |
| </p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— |
| ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б |
| постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет |
| омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар |
| да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј |
| се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! |
| о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од |
| жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу |
| <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и |
| видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, |
| ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с |
| — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог |
| S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк |
| капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка |
| S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун |
| готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве |
| !{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се |
| за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло |
| и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са |
| и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би |
| лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ |
| оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего |
| ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п |
| кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. |
| амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл |
| чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с |
| испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: |
| обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из |
| ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни |
| ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те |
| ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, |
| се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе |
| н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр |
| још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ |
| то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, |
| онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши |
| > <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу |
| ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд |
| д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, |
| , а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с |
| а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од |
| го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а |
| ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати |
| је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д |
| него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи |
| на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ |
| кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се |
| S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и |
| продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ |
| , (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м |
| уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја |
| алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> |
| „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— |
| а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт |
| чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки |
| е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, |
| о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на |
| ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл |
| , да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал |
| седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с |
| Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав |
| Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по |
| су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но |
| енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој |
| е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што |
| чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ |
| з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка |
| тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла |
| , а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког |
| тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср |
| оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн |
| гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико |
| ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м |
| д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К |
| вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја |
| о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију |
| како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н |
| ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х |
| ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим |
| је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п |
| >— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико |
| "156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, |
| тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му |
| /p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> |
| а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако |
| </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен |
| та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила |
| {S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п |
| арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн |
| у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го |
| у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} |
| нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м |
| Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор |
| е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... |
| ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П |
| цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у |
| сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане |
| но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после |
| о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије |
| а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у |
| длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о |
| свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, |
| ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С |
| спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S |
| кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по |
| његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од |
| ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д |
| о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек |
| своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} |
| ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос |
| ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх |
| ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два |
| еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп |
| дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п |
| га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то |
| , и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, |
| , оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра |
| Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на |
| зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, |
| еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> |
| а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за |
| И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас |
| дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када |
| е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед |
| оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на |
| ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав |
| више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута |
| и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил |
| а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, |
| соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје |
| апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче |
| нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д |
| е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но |
| Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама |
| ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не |
| но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с |
| ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за |
| ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је |
| а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к |
| > <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, |
| била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ |
| још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> |
| аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, |
| а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p |
| поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја |
| ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или |
| као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се |
| нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба |
| бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи |
| ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу |
| одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била |
| шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с |
| као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им |
| и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре |
| вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ |
| љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к |
| мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил |
| у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана |
| тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти |
| као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б |
| ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис |
| вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в |
| о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у |
| , препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што |
| међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у |
| , кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва |
| попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља |
| опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл |
| .</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп |
| оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао |
| , могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и |
| ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн |
| не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када |
| 162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост |
| ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, |
| , као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про |
| е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за |
| ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра |
| се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о |
| ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел |
| свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ |
| а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је |
| душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј |
| оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо |
| ="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре |
| се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби |
| сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући |
| за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то |
| мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп |
| е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по |
| дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, |
| век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин |
| Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и |
| у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к |
| а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви |
| о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т |
| ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у |
| -Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен |
| и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> |
| тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину |
| .{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по |
| </p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со |
| оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим |
| празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају |
| па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и |
| ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што |
| и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у |
| то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео |
| поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св |
| с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, |
| неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н |
| и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св |
| д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S |
| је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била |
| ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо |
| з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним |
| рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет |
| обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М |
| је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у |
| и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева |
| се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ |
| е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба |
| S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ |
| крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије |
| м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара |
| што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т |
| о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава |
| е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим |
| ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там |
| у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг |
| е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим |
| знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не |
| толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи |
| амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} |
| ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} |
| и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста |
| ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р |
| ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} |
| ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p |
| ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ |
| д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн |
| ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја |
| да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада |
| аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег |
| знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к |
| ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула |
| а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим |
| нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д |
| оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист |
| вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала |
| ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва |
| овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во |
| е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме |
| ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к |
| а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку |
| и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно |
| коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о |
| сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је |
| као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј |
| ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст |
| она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче |
| !{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан |
| чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п |
| нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви |
| Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> |
| да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн |
| <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па |
| рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј |
| ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. |
| масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S |
| под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис |
| било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин |
| амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. |
| ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње |
| то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то |
| е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка |
| ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од |
| де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т |
| ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д |
| а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе |
| о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур |
| буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога |
| } Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у |
| војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему |
| ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши |
| S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И |
| тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из |
| онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис |
| заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да |
| ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д |
| пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор |
| сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла |
| ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш |
| радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и |
| ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. |
| ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре |
| дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да |
| е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо |
| оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све |
| њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с |
| таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, |
| водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до |
| а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, |
| тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку |
| е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него |
| м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет |
| младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако |
| , па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о |
| Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је |
| а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше |
| са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица |
| то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, |
| обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p |
| али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве |
| ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са |
| брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о |
| друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам |
| ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О |
| и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ |
| уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не |
| лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен |
| њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину |
| ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок |
| е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, |
| а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < |
| офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, |
| за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, |
| бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв |
| е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с |
| ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се |
| није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр |
| .{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к |
| горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н |
| и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св |
| чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо |
| аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, |
| еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов |
| лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л |
| ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад |
| уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима |
| примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет |
| заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру |
| у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе |
| а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об |
| угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, |
| а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та |
| спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка |
| ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем |
| о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, |
| рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ |
| у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г |
| од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву |
| наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник |
| вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д |
| м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок |
| а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши |
| , осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С |
| ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а |
| ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни |
| одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви |
| ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ |
| ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог |
| ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра |
| ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п |
| јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав |
| ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а |
| а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом |
| оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије |
| и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в |
| столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д |
| ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл |
| ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч |
| лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> |
| На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен |
| он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп |
| им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д |
| А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то |
| а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј |
| } Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П |
| пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј |
| у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа |
| толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со |
| увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме |
| ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св |
| Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи |
| не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об |
| а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ |
| ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} |
| — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј |
| , та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме |
| вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни |
| стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ |
| ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те |
| део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало |
| еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> |
| ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу |
| мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да |
| >— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов |
| } Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн |
| у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још |
| м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне |
| отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј |
| за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с |
| јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар |
| родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр |
| при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б |
| великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се |
| Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља |
| и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не |
| лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p |
| нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та |
| х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и |
| им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн |
| подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур |
| чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа |
| лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве |
| рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о |
| ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, |
| онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико |
| једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, |
| да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о |
| ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с |
| алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир |
| и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S |
| ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца |
| , брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> |
| што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад |
| ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе |
| ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и |
| увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од |
| удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек |
| једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} |
| И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још |
| апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма |
| као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу |
| иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита |
| Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази |
| за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из |
| авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал |
| старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн |
| ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то |
| {S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} |
| што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још |
| шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање |
| њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о |
| ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули |
| ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада |
| Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и |
| јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој |
| .{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с |
| еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста |
| пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д |
| а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б |
| оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб |
| а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере |
| о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с |
| ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима |
| b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, |
| уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој |
| , видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к |
| е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ |
| пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ |
| е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело |
| у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p |
| свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет |
| Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће |
| едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г |
| а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п |
| ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју |
| а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те |
| и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а |
| илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б |
| ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ |
| pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе |
| } Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да |
| , начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с |
| е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с |
| узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем |
| азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар |
| г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не |
| све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише |
| да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за |
| врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да |
| раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није |
| фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о |
| еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак |
| тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време |
| уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете |
| и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн |
| траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко |
| како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ |
| испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд |
| м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А |
| њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За |
| ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да |
| а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен |
| то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г |
| где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо |
| затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл |
| S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр |
| испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и |
| > <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он |
| Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој |
| тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т |
| кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је |
| а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к |
| меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак |
| ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с |
| ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га |
| лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, |
| {S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, |
| е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је |
| — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј |
| ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако |
| у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А |
| њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан |
| пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри |
| и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота |
| има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб |
| Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било |
| ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи |
| ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х |
| /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако |
| прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу |
| ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је |
| о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија |
| Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше |
| дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ |
| /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з |
| е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к |
| {S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао |
| старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, |
| стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у |
| га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи |
| и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави |
| то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо |
| је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> |
| стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако |
| нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и |
| Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д |
| а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако |
| чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање |
| , не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И |
| шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам |
| > <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= |
| немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ |
| е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже |
| фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск |
| и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} |
| више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева |
| мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј |
| но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о |
| раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п |
| S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, |
| 101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха |
| ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од |
| само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч |
| не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче |
| ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв |
| испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због |
| сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада |
| и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. |
| због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се |
| гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев |
| емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш |
| ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, |
| а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр |
| а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т |
| , под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви |
| а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в |
| рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак |
| } Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ |
| да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к |
| не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да |
| а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе |
| она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да |
| да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п |
| о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол |
| лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са |
| њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с |
| а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када |
| } Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује |
| њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ |
| о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за |
| гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда |
| већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо |
| доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, |
| о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — |
| д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч |
| траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а |
| њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за |
| има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред |
| по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што |
| , остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо |
| ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п |
| е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз |
| да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак |
| н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о |
| и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да |
| може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б |
| већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике |
| ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив |
| он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана |
| а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију |
| а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, |
| чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, |
| стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику |
| се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки |
| <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да |
| једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув |
| те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али |
| тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б |
| ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што |
| измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама |
| ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв |
| b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је |
| колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о |
| тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се |
| њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и |
| што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n |
| А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из |
| нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с |
| едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо |
| о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с |
| ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње |
| д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот |
| } Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод |
| д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг |
| он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо |
| , на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < |
| </p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала |
| ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач |
| тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа |
| је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико |
| то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а |
| а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св |
| гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах |
| исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со |
| е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу |
| здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем |
| можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута |
| то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви |
| } Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел |
| ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи |
| може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви |
| и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш |
| м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед |
| еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м |
| опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи |
| овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р |
| седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, |
| дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т |
| укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да |
| као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на |
| ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж |
| .{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује |
| {S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил |
| ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или |
| ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} |
| слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око |
| пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође |
| ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на |
| сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог |
| и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да |
| а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу |
| илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и |
| у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к |
| но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ |
| мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр |
| оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о |
| росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел |
| у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н |
| ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи |
| мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала |
| Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м |
| њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. |
| ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по |
| уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када |
| а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к |
| авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње |
| лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ |
| и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо |
| га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин |
| пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са |
| више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви |
| е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун |
| т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ |
| , док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би |
| {S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к |
| ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка |
| имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј |
| и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о |
| ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које |
| ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— |
| реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим |
| ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О |
| младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то |
| Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав |
| стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу |
| није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п |
| /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, |
| акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра |
| ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф |
| има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста |
| вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод |
| и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ |
| омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их |
| еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн |
| а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата |
| од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а |
| и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме |
| јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се |
| бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се |
| {S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о |
| S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао |
| {S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна |
| мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, |
| оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно |
| ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко |
| а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ |
| и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило |
| S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра |
| и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И |
| ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о |
| p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј |
| главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> |
| м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како |
| ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, |
| И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д |
| ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та |
| даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п |
| релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та |
| акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара |
| а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} |
| оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах |
| Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол |
| и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј |
| ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б |
| и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, |
| пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < |
| ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат |
| и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус |
| да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље |
| ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то |
| /p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан |
| да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан |
| ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн |
| зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до |
| огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — |
| к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће |
| , или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части |
| о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње |
| , а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па |
| оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а |
| на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни |
| азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат |
| новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се |
| дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд |
| олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, |
| обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p |
| раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење |
| није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој |
| руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле |
| ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на |
| што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с |
| мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч |
| е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста |
| а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост |
| на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ |
| езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога |
| купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу |
| колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није |
| оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, |
| ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, |
| мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> |
| вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, |
| почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно |
| све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п |
| , како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве |
| метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје |
| о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј |
| ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући |
| же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено |
| или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, |
| {S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а |
| p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње |
| ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло |
| S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни |
| аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, |
| и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао |
| руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л |
| ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно |
| ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ |
| гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S |
| p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по |
| и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих |
| јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о |
| и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по |
| Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч |
| ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со |
| еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је |
| шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о |
| једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о |
| пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S |
| ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м |
| пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну |
| недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} |
| ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и |
| преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више |
| , опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о |
| > <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв |
| вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на |
| којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф |
| Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј |
| расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико |
| S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да |
| као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С |
| плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> |
| зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у |
| ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур |
| те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се |
| био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ |
| рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш |
| испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < |
| диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И |
| хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт |
| ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, |
| век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас |
| по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к |
| топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв |
| пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо |
| и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— |
| их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к |
| , одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато |
| дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи |
| >И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по |
| том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави |
| , иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате |
| ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише |
| и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом |
| свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер |
| волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и |
| и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач |
| .{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син |
| куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п |
| било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни |
| азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м |
| дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр |
| ="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн |
| <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи |
| свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она |
| свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли |
| с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав |
| , па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве |
| , цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и |
| ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н |
| е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> |
| свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз |
| ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак |
| дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз |
| све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> |
| ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља |
| нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у |
| ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> |
| хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о |
| д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф |
| могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} |
| свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап |
| и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к |
| замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила |
| у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње |
| у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре |
| ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да |
| задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна |
| </p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ |
| носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због |
| ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се |
| ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била |
| како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с |
| ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено |
| уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен |
| ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри |
| ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да |
| вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету |
| код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак |
| ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш |
| или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по |
| же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј |
| ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н |
| уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како |
| а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише |
| жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и |
| ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче |
| ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп |
| ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово |
| воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол |
| кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с |
| ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас |
| њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, |
| јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол |
| тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, |
| говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр |
| године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр |
| аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину |
| ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј |
| у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка |
| поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи |
| у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се |
| х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н |
| бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару |
| ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу |
| рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец |
| оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо |
| га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За |
| ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно |
| ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн |
| после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ |
| одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з |
| појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови |
| замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н |
| , чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, |
| нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе |
| му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш |
| лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с |
| грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ |
| бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових |
| Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к |
| ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте |
| о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр |
| би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п |
| терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама |
| љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола |
| сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра |
| ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так |
| ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало |
| ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато |
| е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир |
| рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви |
| ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се |
| игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ |
| онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но |
| ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ |
| поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто |
| уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар |
| <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј |
| .{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп |
| ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел |
| није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза |
| ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са |
| 2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, |
| са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао |
| м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни |
| нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с |
| упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S |
| Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа |
| а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само |
| теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча |
| ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п |
| еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с |
| и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од |
| кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих |
| лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н |
| као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г |
| ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је |
| {S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук |
| аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл |
| како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, |
| ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим |
| како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо |
| д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— |
| ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с |
| бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф |
| ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни |
| водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А |
| део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи |
| м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д |
| ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј |
| стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ |
| на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> |
| еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и |
| ="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} |
| тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од |
| ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и |
| лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к |
| е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот |
| особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос |
| ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош |
| ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау |
| весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре |
| би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, |
| е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м |
| га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" |
| е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да |
| ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, |
| о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с |
| куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п |
| ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p |
| мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ |
| устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди |
| а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад |
| <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори |
| цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb |
| се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- |
| талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо |
| у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби |
| офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве |
| бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од |
| а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш |
| >Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова |
| , и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто |
| комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он |
| аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п |
| је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З |
| и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог |
| родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не |
| ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж |
| влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу |
| да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о |
| чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од |
| и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова |
| о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш |
| а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов |
| зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама |
| анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез |
| е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, |
| "212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и |
| зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и |
| се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у |
| , одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, |
| S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен |
| рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ |
| аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче |
| среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв |
| јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус |
| ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл |
| да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег |
| то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там |
| светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см |
| о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об |
| о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт |
| лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, |
| ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> |
| ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ |
| увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме |
| уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна |
| лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ |
| а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д |
| слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} |
| зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на |
| , трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а |
| рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр |
| ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо |
| т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила |
| у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта |
| ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада |
| , увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како |
| ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то |
| де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, |
| а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д |
| тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З |
| да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p |
| епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> |
| ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да |
| ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи |
| га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, |
| им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д |
| ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс |
| ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п |
| у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м |
| , колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка |
| Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ |
| ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб |
| . — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење |
| витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло |
| аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала |
| о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка |
| том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж |
| главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели |
| ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више |
| реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј |
| , у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, |
| ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он |
| њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} |
| де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа |
| е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала |
| озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала |
| ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м |
| <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше |
| превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за |
| се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, |
| поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до |
| ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча |
| е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око |
| , као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ |
| ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б |
| ?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди |
| јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да |
| наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени |
| иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с |
| о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н |
| де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере |
| вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд |
| ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д |
| ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка |
| љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} |
| >- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! |
| ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от |
| вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст |
| а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра |
| > <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст |
| е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св |
| и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га |
| ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б |
| ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. |
| ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво |
| потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени |
| ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како |
| од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен |
| љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да |
| зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр |
| ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава |
| да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо |
| а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод |
| о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как |
| издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д |
| сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / |
| а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу |
| , отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник |
| ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не |
| ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, |
| одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг |
| као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п |
| И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће |
| ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо |
| и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д |
| 44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д |
| ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим |
| гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за |
| итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати |
| су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн |
| Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк |
| ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из |
| руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава |
| отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне |
| , задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита |
| и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. |
| треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о |
| дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, |
| до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как |
| гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит |
| ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p |
| исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч |
| ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче |
| очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он |
| е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни |
| ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге |
| И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за |
| о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј |
| ; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро |
| добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п |
| и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ |
| S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р |
| е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако |
| ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе |
| ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р |
| а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета |
| же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у |
| бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д |
| о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо |
| могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к |
| о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада |
| ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку |
| а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог |
| ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с |
| рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок |
| то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од |
| и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо |
| о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик |
| а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от |
| као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, |
| едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно |
| а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} |
| Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то |
| једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с |
| еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као |
| и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п |
| чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес |
| а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ |
| Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј |
| : да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр |
| са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли |
| <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо |
| и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, |
| Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр |
| пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н |
| прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук |
| и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п |
| , остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд |
| ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок |
| умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго |
| умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, |
| ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м |
| — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ |
| , гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их |
| ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је |
| својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све |
| што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо |
| усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж |
| ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, |
| .{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр |
| 23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар |
| е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н |
| што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад |
| има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И |
| оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> |
| по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н |
| ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко |
| и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св |
| а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији |
| ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту |
| била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве |
| са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку |
| ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се |
| егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} |
| е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S |
| таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш |
| за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се |
| им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С |
| нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада |
| ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп |
| кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б |
| почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно |
| ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре |
| олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе |
| а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје |
| д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму |
| до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по |
| лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и |
| обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур |
| ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј |
| ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг |
| е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн |
| ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч |
| х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко |
| с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо |
| оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С |
| се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато |
| Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> |
| шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ |
| љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас |
| зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви |
| а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој |
| ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин |
| испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д |
| они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с |
| а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи |
| ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид |
| се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада |
| све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед |
| е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с |
| ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di |
| ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што |
| ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око |
| и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна |
| м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист |
| како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић |
| им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, |
| склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од |
| одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 |
| лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — |
| прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш |
| у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, |
| Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав |
| е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног |
| ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч |
| го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со |
| су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог |
| једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд |
| Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази |
| бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив |
| цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н |
| ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— |
| Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари |
| доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} |
| И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се |
| дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о |
| једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло |
| рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала |
| о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < |
| чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т |
| а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д |
| , хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био |
| сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али |
| а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> |
| доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к |
| ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т |
| ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш |
| ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ |
| верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с |
| главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да |
| чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ |
| ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а |
| офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр |
| скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 |
| >Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл |
| као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, |
| о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас |
| > <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би |
| , зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му |
| ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав |
| егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н |
| лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви |
| уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н |
| презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен |
| , балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф |
| сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену |
| него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са |
| кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— |
| о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш |
| из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п |
| а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е |
| би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са |
| долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p |
| колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај |
| а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк |
| елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од |
| побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у |
| хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ |
| идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је |
| њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл |
| Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, |
| еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< |
| саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ |
| ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов |
| да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако |
| си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене |
| ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође |
| Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр |
| га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче |
| <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в |
| жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм |
| због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се |
| е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн |
| , да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин |
| чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући |
| је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр |
| ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот |
| ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и |
| мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него |
| и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето |
| угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот |
| чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис |
| боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом |
| је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н |
| је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж |
| а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају |
| уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо |
| ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је |
| , ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила |
| ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк |
| нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н |
| дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она |
| оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со |
| када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од |
| се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н |
| > <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј |
| ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, |
| а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат |
| не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј |
| кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак |
| ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање |
| арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ |
| ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик |
| је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би |
| гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта |
| Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. |
| ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т |
| неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел |
| м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> |
| ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи |
| и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес |
| кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире |
| неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем |
| нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први |
| !{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н |
| зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој |
| ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи |
| S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да |
| осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А |
| собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од |
| ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, |
| И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са |
| ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" |
| е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету |
| истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се |
| ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком |
| што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по |
| а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина |
| лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м |
| јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела |
| клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина |
| е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн |
| г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако |
| руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка |
| мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој |
| сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п |
| већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб |
| њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за |
| тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено |
| идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија |
| идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ |
| Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију |
| гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист |
| уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар |
| он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па |
| о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 |
| прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ |
| бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка |
| је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ |
| куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само |
| ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ |
| Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава |
| ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј |
| љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо |
| да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м |
| отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва |
| де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и |
| ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д |
| га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на |
| причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати |
| је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од |
| Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука |
| томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< |
| стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. |
| Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа |
| очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м |
| на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми |
| ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг |
| да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и |
| на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због |
| и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо |
| у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко |
| плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с |
| му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч |
| ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди |
| тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} |
| сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч |
| , издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п |
| рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се |
| њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ |
| па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове |
| ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са |
| одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> |
| оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи |
| ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у |
| њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и |
| ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос |
| причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те |
| шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су |
| пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима |
| сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в |
| ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр |
| сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени |
| бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл |
| де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у |
| т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ |
| ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о |
| адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и |
| сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли |
| ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање |
| о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више |
| Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го |
| ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим |
| куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, |
| одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д |
| јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са |
| онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама |
| ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се |
| х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим |
| ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј |
| и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази |
| кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т |
| ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик |
| ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку |
| поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши |
| а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п |
| ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је |
| . тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл |
| виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со |
| амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр |
| што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ |
| трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: |
| је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери |
| а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се |
| говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде |
| е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к |
| а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т |
| или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта |
| д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м |
| ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од |
| е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т |
| окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост |
| јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави |
| је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за |
| квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к |
| ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о |
| и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о |
| нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код |
| обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много |
| у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да |
| му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, |
| анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се |
| фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се |
| ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т |
| здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи |
| p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода |
| зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ |
| од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с |
| е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити |
| овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с |
| и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот |
| а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д |
| и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. |
| амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни |
| и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст |
| кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу |
| етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам |
| бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу |
| о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с |
| иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и |
| су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће |
| страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о |
| а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње |
| иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти |
| .</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј |
| оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр |
| , по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, |
| плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а |
| ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је |
| еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п |
| ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука |
| зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра |
| Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе |
| и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта |
| ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, |
| бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло |
| S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим |
| ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и |
| му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб |
| све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва |
| е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење |
| појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи |
| е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк |
| задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма |
| ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу |
| звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи |
| оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва |
| ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. |
| колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у |
| своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе |
| авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј |
| едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј |
| евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал |
| естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен |
| : да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча |
| унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од |
| другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон |
| о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис |
| сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго |
| еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, |
| до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус |
| уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из |
| е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин |
| одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д |
| жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п |
| и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т |
| о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака |
| бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н |
| што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили |
| и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п |
| S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт |
| сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р |
| имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б |
| ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с |
| гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук |
| почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р |
| ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли |
| ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те |
| да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело |
| бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} |
| ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, |
| свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није |
| у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с |
| — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом |
| е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да |
| одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини |
| ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав |
| е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне |
| дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је |
| е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там |
| о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, |
| странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку |
| ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће |
| поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д |
| лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз |
| ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе |
| мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће |
| би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт |
| се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св |
| претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј |
| ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д |
| му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, |
| , као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год |
| што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на |
| е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити |
| стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га |
| е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од |
| а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал |
| не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се |
| , по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О |
| ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с |
| ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр |
| било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, |
| ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се |
| орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та |
| ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ |
| апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там |
| ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге |
| ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м |
| брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ |
| наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p |
| {S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ |
| ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног |
| е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем |
| реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем |
| утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј |
| <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И |
| јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи |
| зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т |
| ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н |
| како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег |
| , није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј |
| а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да |
| и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе |
| да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј |
| ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < |
| је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што |
| да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр |
| А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов |
| сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова |
| би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= |
| ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? |
| а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и |
| ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати |
| </p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен |
| и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада |
| како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д |
| !...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го |
| , бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас |
| ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н |
| га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, |
| собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све |
| , него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову |
| за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс |
| и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би |
| ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч |
| међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак |
| ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < |
| едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме |
| b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј |
| жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре |
| колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S |
| росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву |
| због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због |
| оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења |
| и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ |
| су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима |
| је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да |
| гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више |
| јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна |
| огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он |
| а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p |
| шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш |
| ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, |
| а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и |
| аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п |
| ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о |
| ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала |
| о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој |
| мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате |
| дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как |
| сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. |
| е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с |
| а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој |
| не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од |
| то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала |
| а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла |
| На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј |
| јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, |
| свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо |
| о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н |
| о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а |
| и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди |
| љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји |
| око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, |
| одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се |
| ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р |
| ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за |
| И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> |
| а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро |
| нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и |
| ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч |
| ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, |
| ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако |
| :</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким |
| амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што |
| остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д |
| </p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил |
| издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка |
| еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл |
| да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, |
| /p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да |
| о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т |
| гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, |
| неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол |
| жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на |
| упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе |
| жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, |
| све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним |
| она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о |
| је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр |
| кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је |
| љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма |
| иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла |
| и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч |
| а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет |
| и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл |
| , као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима |
| ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви |
| т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св |
| у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до |
| затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не |
| ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p |
| те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б |
| же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з |
| ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме |
| а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ |
| о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са |
| е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з |
| бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн |
| ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше |
| почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда |
| </p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар |
| је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист |
| њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена |
| свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка |
| , љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м |
| Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр |
| тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет |
| и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара |
| ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт |
| мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се |
| оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка |
| пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр |
| сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако |
| а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т |
| и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од |
| о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је |
| јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н |
| о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме |
| м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених |
| ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} |
| ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, |
| жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ |
| срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го |
| Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, |
| ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по |
| нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, |
| И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и |
| ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи |
| можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко |
| је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино |
| ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када |
| и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, |
| оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала |
| т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код |
| тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с |
| ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да |
| кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку |
| е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за |
| е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та |
| ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не |
| pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке |
| и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма |
| апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б |
| ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З |
| ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк |
| Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв |
| ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" |
| када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. |
| {S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да |
| чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на |
| е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже |
| био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр |
| како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд |
| а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п |
| рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к |
| а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, |
| а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о |
| матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико |
| би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к |
| квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да |
| се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо |
| онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как |
| оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн |
| " /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се |
| он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ |
| нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ |
| могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј |
| нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара |
| а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, |
| Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава |
| ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме |
| а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима |
| ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе |
| да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с |
| аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про |
| , она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола |
| , одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та |
| /p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк |
| онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В |
| 79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по |
| у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно |
| у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и |
| ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А |
| ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа |
| /head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек |
| лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче |
| } Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред |
| , чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < |
| једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс |
| је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач |
| усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј |
| то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам |
| велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И |
| с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото |
| кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по |
| му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о |
| би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед |
| знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п |
| зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али |
| ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з |
| тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни |
| .{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п |
| ="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и |
| миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, |
| еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол |
| мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како |
| је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ |
| лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада |
| ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. |
| ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр |
| о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} |
| више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда |
| с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот |
| купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте |
| ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала |
| добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре |
| кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и |
| засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, |
| елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда |
| почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, |
| } Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б |
| чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не |
| чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б |
| свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в |
| них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> |
| собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто |
| ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи |
| {S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту |
| никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— |
| ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна |
| приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен |
| , сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, |
| у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал |
| неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј |
| /p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш |
| окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" |
| ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, |
| слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип |
| има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, |
| тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с |
| е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш |
| узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У |
| офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о |
| вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— |
| њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} |
| да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње |
| Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада |
| х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, |
| адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н |
| акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и |
| а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију |
| ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да |
| , и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т |
| губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни |
| детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, |
| ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није |
| ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок |
| е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј |
| вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с |
| Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу |
| вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} |
| е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала |
| је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо |
| едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње |
| стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с |
| ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок |
| 175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили |
| ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в |
| S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко |
| када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и |
| одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако |
| ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, |
| ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, |
| ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред |
| на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи |
| ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд |
| , јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње |
| и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње |
| ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј |
| е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла |
| и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма |
| очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д |
| како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла |
| чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S |
| од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв |
| и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све |
| и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p |
| Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови |
| огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како |
| и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо |
| верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у |
| девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п |
| ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu |
| родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со |
| S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф |
| д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С |
| а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п |
| пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе |
| ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д |
| и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к |
| то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, |
| p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од |
| тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ |
| а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п |
| је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож |
| пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше |
| ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури |
| мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се |
| ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п |
| p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она |
| тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом |
| онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се |
| p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр |
| ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити |
| тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о |
| ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор |
| да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и |
| е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести |
| осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе |
| а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл |
| бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да |
| силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете |
| лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са |
| ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb |
| жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз |
| што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис |
| пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type |
| чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" |
| азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр |
| е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ |
| S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед |
| га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка |
| атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би |
| о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, |
| најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да |
| и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел |
| је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, |
| борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј |
| и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још |
| е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се |
| ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој |
| ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S |
| сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када |
| , да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није |
| је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ |
| к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене |
| оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве |
| силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, |
| ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < |
| у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о |
| ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о |
| фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, |
| сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са |
| о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} |
| јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p |
| гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и |
| о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо |
| } И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до |
| х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле |
| је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд |
| ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес |
| х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик |
| а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник |
| чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, |
| е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао |
| то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле |
| цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д |
| реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, |
| , те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ |
| S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} |
| задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен |
| , увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по |
| о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов |
| та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес |
| S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> |
| ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб |
| гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? |
| ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! |
| ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз |
| зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од |
| , само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н |
| > <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз |
| е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет |
| Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе |
| е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим |
| буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог |
| спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ |
| а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ |
| ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ |
| да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај |
| тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог |
| е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил |
| , да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се |
| хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима |
| ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < |
| олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их |
| ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо |
| то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт |
| имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 |
| </p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> |
| је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, |
| ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб |
| ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, |
| О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч |
| че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з |
| арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута |
| , већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо |
| викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — |
| ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ |
| преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос |
| кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора |
| да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П |
| није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу |
| тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако |
| ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо |
| седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а |
| че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о |
| ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду |
| би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} |
| ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка |
| би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни |
| ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д |
| ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли |
| готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт |
| очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше |
| <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса |
| жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је |
| се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је |
| } Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од |
| ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо |
| увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он |
| је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши |
| , знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању |
| бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан |
| ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту |
| а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} |
| Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн |
| ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а |
| кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај |
| то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла |
| ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака |
| мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с |
| p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. |
| Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво |
| гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. |
| једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н |
| /p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д |
| осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> |
| одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених |
| д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се |
| тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још |
| и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују |
| наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> |
| дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с |
| о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са |
| нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи |
| о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ |
| м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, |
| г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да |
| кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј |
| тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке |
| тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. |
| ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све |
| гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н |
| нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово |
| врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, |
| испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, |
| а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, |
| ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и |
| > <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом |
| ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања |
| просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т |
| а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне |
| мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур |
| још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о |
| е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима |
| плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м |
| најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен |
| стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} |
| свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ |
| ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све |
| зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> |
| се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з |
| долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек |
| од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи |
| p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н |
| ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре |
| {S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол |
| ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб |
| , поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на |
| ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико |
| d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо |
| ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и |
| свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада |
| она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни |
| да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; |
| њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне |
| и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то |
| } То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити |
| } А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка |
| а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи |
| тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в |
| имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на |
| првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са |
| де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у |
| едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све |
| лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п |
| сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S |
| ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији |
| душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во |
| ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к |
| њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К |
| оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј |
| и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн |
| не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема |
| н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да |
| ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- |
| се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма |
| а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу |
| том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма |
| га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај |
| ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м |
| Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, |
| вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га |
| себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед |
| о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао |
| } Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< |
| а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то |
| у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да |
| , Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је |
| са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има |
| да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би |
| епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са |
| то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете |
| би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов |
| да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако |
| на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља |
| у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст |
| а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит |
| А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег |
| ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" |
| се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, |
| ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим |
| шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, |
| амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < |
| ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега |
| е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м |
| це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале |
| суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где |
| ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка |
| ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу |
| поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос |
| ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п |
| тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис |
| трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, |
| њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с |
| ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе |
| ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора |
| кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр |
| кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис |
| еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро |
| није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк |
| м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће |
| премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в |
| баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње |
| ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н |
| Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, |
| лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук |
| оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики |
| кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек |
| у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у |
| то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д |
| са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и |
| ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. |
| несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша |
| јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у |
| ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј |
| на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то |
| ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ |
| виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут |
| о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т |
| ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< |
| ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, |
| псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг |
| видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т |
| ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к |
| псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр |
| ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о |
| но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма |
| њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока |
| ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини |
| ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном |
| љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с |
| овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н |
| ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за |
| колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је |
| из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј |
| е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу |
| нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с |
| њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила |
| а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви |
| крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак |
| ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме |
| Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, |
| с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив |
| м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом |
| емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да |
| и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво |
| у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, |
| е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша |
| а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, |
| а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори |
| се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај |
| {S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са |
| а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч |
| о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак |
| о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко |
| ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ |
| м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук |
| е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов |
| ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а |
| ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр |
| здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн |
| ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш |
| ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у |
| /p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата |
| не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри |
| ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо |
| указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада |
| лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава |
| и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С |
| она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време |
| у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато |
| и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б |
| , Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! |
| мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста |
| авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд |
| би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим |
| еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. |
| , сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p |
| тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта |
| у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, |
| ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста |
| тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај |
| шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно |
| ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ |
| њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин |
| ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з |
| ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или |
| о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, |
| азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на |
| .{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин |
| ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м |
| ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети |
| .{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то |
| обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв |
| га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о |
| е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро |
| се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго |
| се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и |
| ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико |
| врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту |
| } По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т |
| та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл |
| , пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак |
| м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) |
| зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, |
| ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у |
| Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б |
| плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше |
| пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му |
| да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва |
| ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата |
| густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка |
| ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < |
| ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего |
| да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, |
| таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела |
| знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п |
| и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п |
| је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и |
| е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м |
| м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз |
| гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта |
| уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> |
| ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да |
| ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она |
| фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt |
| онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о |
| ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и |
| и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, |
| џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо |
| S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас |
| због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил |
| неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да |
| молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. |
| , када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ |
| пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол |
| рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, |
| у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви |
| чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат |
| ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и |
| кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде |
| е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо |
| лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и |
| е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок |
| ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с |
| иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј |
| {S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн |
| n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н |
| по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са |
| а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок |
| рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост |
| ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск |
| ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут |
| е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в |
| бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс |
| на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији |
| амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру |
| цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у |
| одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се |
| >Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> |
| га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. |
| 9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> |
| ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар |
| uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али |
| у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} |
| ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да |
| ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико |
| .</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он |
| да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} |
| а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре |
| ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко |
| увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < |
| дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр |
| тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб |
| н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < |
| ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр |
| туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, |
| ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно |
| здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш |
| се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз |
| оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе |
| но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још |
| .{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око |
| е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у |
| ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју |
| а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па |
| је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге |
| S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с |
| да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв |
| <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме |
| а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла |
| рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу |
| матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице |
| а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М |
| а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу |
| страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв |
| пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св |
| вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к |
| њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо |
| ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то |
| </p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < |
| а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од |
| о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није |
| и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо |
| е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља |
| , на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S |
| пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т |
| оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек |
| о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније |
| пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него |
| га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги |
| к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста |
| у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и |
| ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг |
| м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то |
| е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она |
| Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна |
| рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А |
| е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, |
| и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, |
| већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те |
| ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос |
| само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост |
| едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када |
| , мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај |
| ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама |
| ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им |
| а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, |
| мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао |
| а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п |
| бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к |
| иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе |
| њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл |
| још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је |
| ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. |
| а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с |
| светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше |
| к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци |
| ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре |
| огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла |
| почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да |
| и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм |
| , видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> |
| остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча |
| мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима |
| иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то |
| ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По |
| ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в |
| а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, |
| то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма |
| нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од |
| вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам |
| ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр |
| е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше |
| а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со |
| долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед |
| знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла |
| е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да |
| колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен |
| да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ |
| акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и |
| се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка |
| хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око |
| ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S |
| питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики |
| олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п |
| и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него |
| дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи |
| и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би |
| али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе |
| крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с |
| а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем |
| њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање |
| више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. |
| p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски |
| <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући |
| могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св |
| Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, |
| се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф |
| ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так |
| {S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, |
| ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф |
| одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со |
| гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски |
| ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из |
| аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк |
| вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са |
| чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис |
| , осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг |
| сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, |
| сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о |
| ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај |
| далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д |
| ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< |
| а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да |
| мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з |
| аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем |
| ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ |
| оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком |
| сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п |
| ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ |
| а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к |
| .{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју |
| због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а |
| ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за |
| то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу |
| пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр |
| вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав |
| о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p |
| ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј |
| матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с |
| о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба |
| наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ |
| јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко |
| из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве |
| г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је |
| и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег |
| му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p |
| ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал |
| ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с |
| морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог |
| е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве |
| S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све |
| стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S |
| очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт |
| .{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол |
| два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн |
| последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га |
| ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако |
| } И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д |
| и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил |
| азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ |
| већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к |
| .{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко |
| очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О |
| то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње |
| т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише |
| на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има |
| на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет |
| већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће |
| долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м |
| ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д |
| сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с |
| смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и |
| мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, |
| ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма |
| ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а |
| о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да |
| ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој |
| е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре |
| врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед |
| сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти |
| зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј |
| емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, |
| еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, |
| есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> |
| удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, |
| иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн |
| д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t |
| , па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су |
| не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p |
| је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И |
| вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај |
| еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ |
| е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, |
| ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш |
| т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни |
| гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн |
| на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије |
| к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он |
| а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат |
| како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на |
| то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к |
| ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ |
| .{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор |
| дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} |
| блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к |
| била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог |
| он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада |
| <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу |
| да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да |
| за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе |
| ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући |
| } Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш |
| ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико |
| неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц |
| ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво |
| слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви |
| огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци |
| <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц |
| ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик |
| поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После |
| м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај |
| посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и |
| о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни |
| оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S |
| , почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ |
| ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер |
| да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил |
| ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин |
| е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с |
| уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал |
| пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи |
| ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело |
| ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот |
| онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није |
| ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни |
| оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме |
| свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не |
| <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то |
| стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> |
| S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква |
| јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни |
| <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит |
| о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел |
| да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив |
| а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, |
| м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве |
| то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ |
| били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ |
| ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати |
| иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него |
| ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко |
| остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — |
| ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет |
| елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке |
| је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи |
| чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш |
| ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов |
| д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма |
| ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн |
| Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p |
| све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза |
| х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без |
| не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена |
| лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па |
| Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би |
| ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо |
| ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла |
| ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал |
| дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он |
| исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, |
| , обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем |
| себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи |
| ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о |
| а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо |
| же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за |
| не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да |
| ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с |
| е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр |
| фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово |
| хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн |
| } И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> |
| поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п |
| тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј |
| смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка |
| , чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто |
| те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и |
| ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б |
| трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да |
| у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн |
| праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни |
| енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и |
| ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св |
| и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м |
| еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је |
| И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог |
| ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п |
| за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од |
| а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град |
| нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки |
| и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена |
| нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те |
| сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч |
| и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч |
| } И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла |
| {S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. |
| овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, |
| гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо |
| хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи |
| би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака |
| тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа |
| шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама |
| о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г |
| у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как |
| оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир |
| ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује |
| полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter |
| акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се |
| </p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" |
| толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p |
| ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— |
| лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што |
| мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им |
| и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот |
| мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то |
| ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел |
| је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил |
| ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас |
| онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И |
| е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до |
| Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ |
| руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом |
| , да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се |
| да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет |
| ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј |
| ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р |
| ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и |
| {S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн |
| ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п |
| орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са |
| уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде |
| а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са |
| јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н |
| жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада |
| не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о |
| е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи |
| би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па |
| постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, |
| неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота |
| и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п |
| ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је |
| , да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро |
| це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори |
| е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито |
| еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик |
| , сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и |
| ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к |
| и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела |
| са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели |
| , знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада |
| И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му |
| треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н |
| о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш |
| -Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о |
| пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до |
| <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк |
| мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по |
| погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да |
| гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б |
| и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око |
| лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је |
| ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б |
| Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш |
| ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана |
| цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве |
| одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п |
| ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ |
| <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ |
| да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт |
| пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> |
| онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да |
| о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава |
| поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама |
| о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата |
| ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње |
| јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка |
| ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < |
| > <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре |
| да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б |
| као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега |
| Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо |
| ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот |
| ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б |
| е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. |
| у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б |
| да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза |
| к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак |
| јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и |
| окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < |
| уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао |
| аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу |
| изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив |
| а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с |
| међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра |
| о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ |
| а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из |
| поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче |
| , и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, |
| ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с |
| аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто |
| апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, |
| Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст |
| ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр |
| овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због |
| ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр |
| не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до |
| , чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо |
| а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку |
| .{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је |
| весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, |
| >Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, |
| а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош |
| ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о |
| рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф |
| ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све |
| к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н |
| гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит |
| а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> |
| .{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те |
| е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По |
| Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив |
| би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и |
| м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р |
| лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала |
| > <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц |
| еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо |
| он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг |
| она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се |
| а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра |
| иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ |
| хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес |
| јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући |
| , већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности |
| овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле |
| еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" |
| није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук |
| доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд |
| очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} |
| {S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И |
| мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И |
| лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је |
| жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з |
| и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са |
| >— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по |
| (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ |
| он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} |
| и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље |
| тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус |
| Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост |
| по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д |
| му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек |
| степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах |
| ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! |
| е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т |
| ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п |
| а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не |
| олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још |
| сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и |
| неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да |
| > пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама |
| растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп |
| леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, |
| S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са |
| испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа |
| >— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! |
| ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр |
| игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш |
| по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како |
| ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на |
| да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. |
| ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м |
| ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb |
| да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би |
| па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј |
| рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о |
| ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп |
| а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл |
| Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен |
| Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на |
| све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с |
| је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н |
| и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т |
| .</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о |
| азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и |
| ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т |
| сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб |
| и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S |
| њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу |
| еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с |
| риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде |
| ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S |
| ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц |
| сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог |
| сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш |
| единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј |
| ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} |
| судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ |
| једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг |
| вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д |
| рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато |
| пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} |
| у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира |
| м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све |
| ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе |
| га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ |
| Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде |
| Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком |
| јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл |
| остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д |
| сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ |
| намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе |
| и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што |
| бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не |
| не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело |
| међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи |
| леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, |
| се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та |
| ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би |
| гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка |
| м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно |
| бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д |
| ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла |
| ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и |
| а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ |
| а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г |
| аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут |
| гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су |
| оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква |
| е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И |
| е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо |
| <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва |
| ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, |
| ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се |
| преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож |
| аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој |
| зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 |
| о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но |
| и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г |
| </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote |
| арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ |
| е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с |
| се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве |
| већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при |
| се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго |
| рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А |
| аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му |
| их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово |
| нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с |
| распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де |
| а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ |
| кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> |
| им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас |
| ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи |
| то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> |
| би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни |
| ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са |
| нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна |
| косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с |
| што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл |
| а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога |
| — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства |
| > <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= |
| ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т |
| а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр |
| о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб |
| еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т |
| Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио |
| о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п |
| бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по |
| ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и |
| а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш |
| да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би |
| вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као |
| есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима |
| .{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута |
| а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па |
| и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је |
| ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал |
| је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да |
| њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку |
| оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу |
| остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св |
| пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши |
| ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М |
| а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ |
| пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп |
| ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p |
| е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко |
| од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима |
| , Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене |
| женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} |
| то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је |
| мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком |
| ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси |
| итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор |
| казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је |
| комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да |
| } Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам |
| круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр |
| женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д |
| , и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т |
| тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, |
| и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она |
| његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како |
| оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са |
| нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз |
| не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек |
| у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а |
| {S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, |
| рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се |
| n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав |
| аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} |
| трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, |
| је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада |
| о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине |
| ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш |
| одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал |
| ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга |
| маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и |
| опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в |
| рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је |
| S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им |
| ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као |
| е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради |
| , него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима |
| рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви |
| е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло |
| о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о |
| и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде |
| да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога |
| јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше |
| оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, |
| о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако |
| ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све |
| Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј |
| питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с |
| ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара |
| павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb |
| по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и |
| да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к |
| зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с |
| и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас |
| ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал |
| е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p |
| на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује |
| </p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе |
| ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск |
| ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то |
| м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б |
| а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че |
| ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом |
| и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, |
| , стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека |
| буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о |
| је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј |
| он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек |
| ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О |
| навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо |
| , тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише |
| скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор |
| (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто |
| p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об |
| када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих |
| се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по |
| војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса |
| /p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без |
| } Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара |
| би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста |
| p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б |
| а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в |
| његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост |
| отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи |
| тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд |
| , него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт |
| мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле |
| ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо |
| а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов |
| ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц |
| заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес |
| ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb |
| реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка |
| намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене |
| еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим |
| на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати |
| већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н |
| а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер |
| </p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како |
| у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк |
| вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то |
| еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и |
| и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не |
| да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст |
| жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б |
| даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п |
| ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа |
| се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S |
| је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч |
| о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно |
| уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка |
| то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му |
| амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п |
| , пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до |
| само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро |
| на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова |
| живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св |
| ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би |
| о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто |
| ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> |
| p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с |
| } Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали |
| p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг |
| {S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п |
| ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник |
| , још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н |
| а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у |
| ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн |
| су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у |
| ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј |
| може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са |
| љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да |
| и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др |
| да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го |
| на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн |
| а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес |
| девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да |
| хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да |
| де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с |
| а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија |
| а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л |
| S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра |
| ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< |
| /p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ |
| никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т |
| од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак |
| нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи |
| амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње |
| гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј |
| а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т |
| це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к |
| сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и |
| и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово |
| ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио |
| лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога |
| иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч |
| о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен |
| а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку |
| да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ |
| њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке |
| ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о |
| део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или |
| а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, |
| еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з |
| е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне |
| али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел |
| , ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и |
| , у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест |
| ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра |
| свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} |
| знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, |
| те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње |
| их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S |
| ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три |
| била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес |
| а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би |
| све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу |
| бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не |
| оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики |
| ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос |
| <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак |
| м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он |
| кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос |
| ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} |
| атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел |
| ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани |
| ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т |
| а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн |
| турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. |
| у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн |
| Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај |
| е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала |
| радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око |
| а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. |
| ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел |
| о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало |
| оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, |
| две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о |
| на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ |
| 05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не |
| о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају |
| скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек |
| простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ |
| склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући |
| х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег |
| и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове |
| за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И |
| Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила |
| ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге |
| и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах |
| га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није |
| д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш |
| премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна |
| спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о |
| то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н |
| дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} |
| а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича |
| заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} |
| питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p |
| и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов |
| јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста |
| та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут |
| шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних |
| , што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т |
| да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре |
| у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више |
| ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с |
| раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира |
| пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн |
| но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и |
| еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не |
| о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и |
| и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после |
| се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен |
| у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико |
| } Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, |
| тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га |
| е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни |
| ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} |
| његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због |
| е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша |
| поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају |
| ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= |
| чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не |
| Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З |
| Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов |
| и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр |
| од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби |
| и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато |
| ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих |
| ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред |
| е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не |
| и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как |
| и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он |
| паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, |
| енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући |
| аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она |
| а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? |
| р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ |
| ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци |
| од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве |
| , која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло |
| ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво |
| ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н |
| пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог |
| се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си |
| мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј |
| , и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам |
| е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у |
| е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв |
| ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти |
| ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, |
| , у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и |
| же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о |
| чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла |
| , чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, |
| почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, |
| јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д |
| уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће |
| о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру |
| да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ |
| унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што |
| она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл |
| {S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти |
| ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, |
| ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је |
| што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих |
| етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и |
| Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у |
| > <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d |
| силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао |
| ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим |
| аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк |
| шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< |
| љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за |
| ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом |
| {S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам |
| а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући |
| страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим |
| ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод |
| а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в |
| S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ |
| виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к |
| 19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. |
| ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не |
| звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к |
| собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по |
| сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра |
| Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка |
| распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град |
| сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ |
| велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, |
| скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је |
| <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал |
| Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш |
| заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника |
| дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу |
| због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се |
| зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли |
| се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд |
| бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма |
| па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи |
| она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. |
| о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и |
| ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т |
| > <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} |
| не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки |
| са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као |
| да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу |
| S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 |
| оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м |
| утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, |
| асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега |
| ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да |
| .{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: |
| лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш |
| зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д |
| ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот |
| ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик |
| оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до |
| о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, |
| кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним |
| и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то |
| да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући |
| ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, |
| да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в |
| го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво |
| ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на |
| ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да |
| ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. |
| , она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М |
| и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р |
| то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко |
| атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим |
| 6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: |
| !{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви |
| е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со |
| све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ |
| же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... |
| пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу |
| ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које |
| од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао |
| му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на |
| и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и |
| гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то |
| иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести |
| о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она |
| мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, |
| ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж |
| толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, |
| Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер |
| час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало |
| код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S |
| љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И |
| највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази |
| ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико |
| тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св |
| а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} |
| и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат |
| у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по |
| , отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би |
| више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист |
| : </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед |
| због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и |
| енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више |
| то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по |
| о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} |
| тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов |
| о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос |
| да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> |
| ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр |
| з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то |
| што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел |
| , оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, |
| јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила |
| стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д |
| и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ |
| доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т |
| уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл |
| ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу |
| е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож |
| се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и |
| чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће |
| ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио |
| катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр |
| ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће |
| оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n |
| фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко |
| од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п |
| Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, |
| Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, |
| о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се |
| да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и |
| о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више |
| одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш |
| лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку |
| p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, |
| ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не |
| офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те |
| Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије |
| офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка |
| ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с |
| а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о |
| ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје |
| од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ |
| амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. |
| ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре |
| пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} |
| м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере |
| редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла |
| гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе |
| из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош |
| раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности |
| до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> |
| служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој |
| Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи |
| ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј |
| И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши |
| е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било |
| сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним |
| н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са |
| БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије |
| Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај |
| <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила |
| ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са |
| ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> |
| у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово |
| е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим |
| ... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! |
| Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о |
| и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о |
| мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле |
| фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело |
| да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се |
| ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух |
| а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ |
| за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к |
| суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам |
| а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т |
| мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав |
| ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је |
| оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. |
| p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб |
| оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же |
| n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен |
| аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду |
| штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ |
| . де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < |
| омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> |
| гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди |
| а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он |
| ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. |
| шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото |
| церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај |
| је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања |
| ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна |
| амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ |
| она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње |
| атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико |
| је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то |
| ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но |
| према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи |
| онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч |
| се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. |
| p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — |
| поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко |
| е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би |
| пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со |
| позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр |
| још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо |
| срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање |
| оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, |
| делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то |
| граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, |
| , цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са |
| тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с |
| бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер |
| це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр |
| огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, |
| да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма |
| ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м |
| ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм |
| траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе |
| ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао |
| а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да |
| за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада |
| а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да |
| на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д |
| , а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S |
| ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с |
| њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н |
| што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о |
| шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о |
| калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац |
| е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све |
| рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут |
| , чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св |
| гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т |
| све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш |
| и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, |
| ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и |
| изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора |
| ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н |
| ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако |
| болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д |
| , готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ |
| није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос |
| е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид |
| су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше |
| тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад |
| јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат |
| пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с |
| неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. |
| спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, |
| да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. |
| е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и |
| спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про |
| тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, |
| све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав |
| теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к |
| Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ |
| а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо |
| брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к |
| они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом |
| еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан |
| а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: |
| шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети |
| им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти |
| ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с |
| знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код |
| <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д |
| p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о |
| , дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас |
| улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све |
| ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон |
| зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом |
| Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је |
| ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз |
| матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот |
| у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < |
| _C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир |
| трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч |
| е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а |
| и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав |
| би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он |
| о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п |
| лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр |
| ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и |
| амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц |
| а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а |
| P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з |
| а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач |
| ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође |
| ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм |
| ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к |
| ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п |
| </head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог |
| би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За |
| са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб |
| задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд |
| бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, |
| а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д |
| че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као |
| ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам |
| свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, |
| ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку |
| луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над |
| звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна |
| на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} |
| сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, |
| емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, |
| ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, |
| пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок |
| .{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б |
| и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ |
| је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих |
| /p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали |
| оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ |
| предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к |
| слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф |
| оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених |
| живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ |
| би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи |
| дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала |
| журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч |
| одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ |
| рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр |
| сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт |
| мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од |
| ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете |
| мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па |
| орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче |
| авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби |
| је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б |
| јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г |
| се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, |
| већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три |
| утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по |
| за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и |
| а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава |
| а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не |
| још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео |
| то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р |
| де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са |
| > <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр |
| ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када |
| био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као |
| и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на |
| да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г |
| могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац |
| ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче |
| ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за |
| аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле |
| поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј |
| ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки |
| остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра |
| преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо |
| лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме |
| томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су |
| да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл |
| {S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што |
| ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д |
| бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет |
| јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид |
| <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н |
| је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз |
| капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап |
| аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам |
| појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви |
| и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S |
| p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} |
| њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак |
| прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног |
| вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до |
| " /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ |
| ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј |
| кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м |
| а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, |
| е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав |
| тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, |
| {S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к |
| {S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S |
| (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо |
| аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико |
| ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си |
| и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, |
| а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али |
| кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла |
| д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к |
| у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат |
| а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч |
| ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу |
| >— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p |
| ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде |
| горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с |
| лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је |
| ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па |
| и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу |
| маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> |
| пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим |
| лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ |
| : и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв |
| ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је |
| ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато |
| им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос |
| свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто |
| доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, |
| хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала |
| о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с |
| } А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о |
| ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада |
| ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп |
| а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, |
| да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој |
| , такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј |
| ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са |
| еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н |
| е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д |
| широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва |
| е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д |
| ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато |
| еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ |
| није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па |
| са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали |
| p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И |
| е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и |
| ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн |
| а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ |
| } Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји |
| е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф |
| и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те |
| данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу |
| S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. |
| едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др |
| авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена |
| ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о |
| свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо |
| сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв |
| ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала |
| широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн |
| ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед |
| дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн |
| Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич |
| ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл |
| о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук |
| гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж |
| да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не |
| а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види |
| ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто |
| едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и |
| готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би |
| е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј |
| , када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме |
| е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, |
| на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б |
| и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш |
| он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас |
| ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с |
| злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори |
| она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је |
| ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п |
| ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, |
| мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ |
| иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све |
| ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта |
| х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S |
| <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д |
| да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј |
| а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так |
| кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо |
| ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав |
| удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив |
| т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар |
| а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе |
| на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, |
| едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј |
| се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била |
| тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и |
| има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би |
| да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ |
| крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме |
| , дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. |
| атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са |
| сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ |
| љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш |
| у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе |
| оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж |
| е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало |
| , своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да |
| а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор |
| лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ |
| е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с |
| ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи |
| ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св |
| продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог |
| Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл |
| рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ |
| о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт |
| !{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. |
| бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу |
| амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се |
| по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак |
| ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о |
| аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск |
| собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз |
| ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд |
| њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал |
| уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не |
| фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо |
| горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи |
| мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м |
| ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос |
| мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут |
| ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн |
| да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ |
| S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су |
| у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци |
| себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про |
| дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг |
| ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty |
| а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд |
| .</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи |
| је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та |
| е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе |
| есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о |
| <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, |
| смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т |
| еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел |
| су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со |
| , тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао |
| ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб |
| игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је |
| ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем |
| панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ |
| е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се |
| живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл |
| е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа |
| ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с |
| јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур |
| их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на |
| ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, |
| ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне |
| не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се |
| , поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње |
| и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др |
| то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, |
| — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је |
| сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, |
| м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к |
| ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе |
| ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог |
| ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу |
| одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, |
| чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} |
| оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним |
| већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов |
| ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз |
| ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо |
| јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста |
| ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S |
| своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа |
| ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр |
| ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> |
| > <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под |
| е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел |
| е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о |
| дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го |
| абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у |
| се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати |
| а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи |
| е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, |
| зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, |
| е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за |
| се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн |
| хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес |
| урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, |
| ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук |
| дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у |
| се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо |
| е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч |
| у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи |
| капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш |
| иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају |
| , једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- |
| ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал |
| о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн |
| ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог |
| ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S |
| <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот |
| е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т |
| е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи |
| кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, |
| чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости |
| </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
| .</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
| quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча |
| uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем |
| срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, |
| рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул |
| куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид |
| сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе |
| у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као |
| е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод |
| мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и |
| било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се |
| а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но |
| ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк |
| ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од |
| је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи |
| са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед |
| p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл |
| сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет |
| ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај |
| рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај |
| х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време |
| ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, |
| да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им |
| није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} |
| је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу |
| ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о |
| после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк |
| ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — |
| сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто |
| та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр |
| икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т |
| вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д |
| поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, |
| јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} |
| не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи |
| “ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел |
| на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве |
| <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ |
| муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра |
| прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S |
| хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т |
| гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто |
| ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S |
| у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, |
| лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч |
| ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће |
| то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с |
| сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му |
| јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед |
| ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули |
| но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност |
| где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н |
| /p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке |
| ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има |
| крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у |
| ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око |
| S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, |
| "> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола |
| страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој |
| нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н |
| ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> |
| ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф |
| змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч |
| и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: |
| седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф |
| што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад |
| рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. |
| е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ |
| е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ |
| не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ |
| гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так |
| му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д |
| ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је |
| наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи |
| ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м |
| а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко |
| ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника |
| менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре |
| ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н |
| лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со |
| из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од |
| часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п |
| а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив |
| ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} |
| том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он |
| а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв |
| а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 |
| уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так |
| да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања |
| о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово |
| це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв |
| а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се |
| и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} |
| договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} |
| мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала |
| а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и |
| ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив |
| и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат |
| лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен |
| му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт |
| бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс |
| ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко |
| тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана |
| дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< |
| им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј |
| е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости |
| држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине |
| ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала |
| афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше |
| деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао |
| ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же |
| која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са |
| већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл |
| у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, |
| и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч |
| сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су |
| S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор |
| отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак |
| .{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп |
| огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва |
| новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она |
| куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин |
| сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч |
| Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, |
| S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама |
| у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко |
| зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк |
| комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав |
| а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос |
| се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч |
| а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S |
| роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из |
| почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу |
| прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п |
| S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако |
| оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку |
| а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м |
| Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову |
| морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с |
| наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин |
| и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го |
| својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да |
| е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе |
| а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и |
| .{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн |
| га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз |
| сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива |
| кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања |
| <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а |
| асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци |
| здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к |
| жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад |
| и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот |
| по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< |
| се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт |
| ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са |
| ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и |
| (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи |
| ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра |
| чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— |
| аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш |
| рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск |
| тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да |
| м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут |
| гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у |
| м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати |
| али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд |
| знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж |
| ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би |
| ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из |
| , кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу |
| Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за |
| о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се |
| а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по |
| тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе |
| да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас |
| ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, |
| од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м |
| n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а |
| и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим |
| мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам |
| све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. |
| ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р |
| око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! |
| а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести |
| брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је |
| Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини |
| да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да |
| шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како |
| ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат |
| ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по |
| топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з |
| то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, |
| међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — |
| а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На |
| вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље |
| с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али |
| ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач |
| ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде |
| изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж |
| uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< |
| е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе |
| ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут |
| велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као |
| ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак |
| , али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— |
| p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула |
| оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши |
| у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет |
| Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч |
| ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр |
| том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус |
| погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп |
| драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с |
| свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о |
| вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у |
| ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све |
| бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / |
| у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, |
| рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад |
| умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} |
| рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об |
| стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се |
| /p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а |
| и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, |
| n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> |
| риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ |
| тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва |
| /p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј |
| звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q |
| ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < |
| кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з |
| е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне |
| , разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес |
| , одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к |
| покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па |
| им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан |
| ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч |
| н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо |
| .{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в |
| го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас |
| скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места |
| е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје |
| ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори |
| ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ |
| ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред |
| се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да |
| љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о |
| упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја |
| о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати |
| .{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид |
| тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ |
| дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи |
| главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп |
| <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц |
| ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед |
| ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то |
| не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег |
| ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је |
| варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче |
| дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, |
| ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид |
| нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву |
| ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< |
| ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ |
| то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу |
| а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве |
| ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту |
| јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов |
| Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну |
| ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил |
| о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка |
| ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком |
| био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к |
| камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд |
| прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит |
| Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом |
| детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма |
| <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између |
| вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао |
| ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К |
| то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша |
| љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али |
| ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив |
| ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер |
| из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п |
| мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с |
| а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см |
| ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт |
| лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени |
| а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук |
| ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро |
| скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она |
| соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали |
| једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва |
| ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див |
| јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в |
| ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} |
| алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме |
| ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша |
| како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила |
| све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го |
| шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем |
| да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух |
| ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним |
| ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, |
| 2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим |
| најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког |
| запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што |
| идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал |
| никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста |
| имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S |
| ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се |
| , обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце |
| атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, |
| махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, |
| е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту |
| нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар |
| они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен |
| ?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да |
| е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од |
| ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико |
| а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред |
| ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил |
| .{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се |
| а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до |
| рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен |
| /p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр |
| рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ |
| д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, |
| тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, |
| рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д |
| ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са |
| ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с |
| /p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и |
| ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с |
| — Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, |
| ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама |
| не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије |
| p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид |
| осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з |
| ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу |
| ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p |
| во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, |
| од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр |
| ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј |
| о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј |
| у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} |
| ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј |
| ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве |
| служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући |
| ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х |
| Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, |
| до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве |
| почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о |
| вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и |
| авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун |
| се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш |
| е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба |
| н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п |
| рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се |
| ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о |
| м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада |
| Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји |
| А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову |
| оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с |
| } Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са |
| у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива |
| >XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку |
| што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз |
| греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо |
| е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с |
| заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош |
| мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма |
| ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове |
| неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам |
| ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они |
| и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим |
| ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама |
| ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци |
| ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < |
| ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни |
| је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с |
| друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д |
| од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес |
| о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав |
| овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, |
| а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј |
| авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она |
| .{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену |
| ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н |
| афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом |
| вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику |
| спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с |
| зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве |
| у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на |
| се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста |
| о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ |
| се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја |
| Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет |
| праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која |
| опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре |
| својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па |
| ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо |
| , Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј |
| кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, |
| коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш |
| заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А |
| свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска |
| тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа |
| еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним |
| ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов |
| <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к |
| он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п |
| капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж |
| или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т |
| могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па |
| , зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п |
| убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн |
| ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је |
| и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач |
| епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. |
| епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а |
| цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур |
| е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи |
| гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку |
| ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, |
| ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо |
| јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал |
| он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада |
| доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: |
| да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара |
| кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч |
| те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви |
| а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с |
| луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, |
| пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад |
| ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме |
| еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да |
| х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве |
| кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј |
| а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас |
| ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та |
| слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које |
| , када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л |
| чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из |
| ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку |
| мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они |
| , чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као |
| , видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима |
| била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста |
| е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј |
| кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и |
| а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст |
| {S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј |
| у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу |
| а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> |
| а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју |
| , не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у |
| препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с |
| све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на |
| е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, |
| остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени |
| јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол |
| че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к |
| не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито |
| равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора |
| тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу |
| >— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би |
| ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, |
| <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п |
| гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с |
| већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но |
| век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, |
| другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав |
| } А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S |
| о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до |
| је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> |
| ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из |
| тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви |
| че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка |
| ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша |
| ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к |
| ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде |
| у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при |
| псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке |
| итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, |
| а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по |
| ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на |
| купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> |
| , као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га |
| е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало |
| и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке |
| кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач |
| а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком |
| он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је |
| ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више |
| узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на |
| жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине |
| Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не |
| задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто |
| {S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у |
| пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале |
| и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли |
| на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
| ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} |
| ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, |
| код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла |
| има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма |
| о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т |
| } А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> |
| p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и |
| би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е |
| да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће |
| патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н |
| — Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им |
| S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш |
| , има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б |
| сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он |
| Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра |
| ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о |
| е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде |
| гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк |
| сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< |
| мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун |
| е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с |
| ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} |
| пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве |
| егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ |
| >Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ |
| вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и |
| оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та |
| кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п |
| нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил |
| 8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен |
| једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да |
| ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више |
| е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви |
| идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то |
| а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то |
| во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал |
| ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, |
| примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, |
| внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се |
| држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи |
| љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен |
| и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв |
| његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе |
| Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж |
| вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, |
| она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока |
| ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави |
| давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда |
| и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п |
| p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но |
| , на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући |
| в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл |
| осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит |
| знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, |
| едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива |
| Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала |
| њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, |
| ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т |
| њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на |
| што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но |
| е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој |
| угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем |
| оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, |
| е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр |
| лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире |
| ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још |
| на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па |
| ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам |
| е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по |
| овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач |
| аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр |
| блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад |
| би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со |
| вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин |
| виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи |
| о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери |
| чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб |
| ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да |
| </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на |
| капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц |
| испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел |
| ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више |
| д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није |
| > у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк |
| да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже |
| из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т |
| руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о |
| ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се |
| претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру |
| е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде |
| , али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут |
| ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при |
| ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек |
| капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену |
| погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу |
| ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор |
| ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> |
| е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј |
| адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д |
| а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} |
| <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ |
| може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво |
| } И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати |
| чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када |
| јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко |
| И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к |
| рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за |
| и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до |
| је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег |
| он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган |
| је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про |
| а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано |
| то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо |
| сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је |
| упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже |
| ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић |
| ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} |
| , него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл |
| .{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре |
| дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит |
| м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ |
| Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри |
| SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ |
| издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга |
| ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она |
| седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р |
| газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к |
| поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри |
| г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ |
| <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S |
| на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов |
| ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} |
| покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} |
| до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича |
| ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по |
| пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према |
| <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују |
| тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п |
| ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати |
| тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг |
| о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст |
| ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на |
| се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк |
| идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о |
| што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер |
| к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си |
| шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог |
| о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну |
| сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к |
| вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о |
| 1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш |
| понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик |
| и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак |
| ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с |
| не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до |
| ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за |
| а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере |
| о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са |
| то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог |
| би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар |
| реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са |
| стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им |
| потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к |
| а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} |
| p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с |
| ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим |
| пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм |
| о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, |
| ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк |
| мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме |
| ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач |
| исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са |
| рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м |
| земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т |
| са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов |
| ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег |
| мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после |
| задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист |
| >И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн |
| } Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, |
| или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На |
| о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су |
| > <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско |
| о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако |
| а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, |
| лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ |
| ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, |
| ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г |
| ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb |
| нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п |
| ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки |
| има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј |
| азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе |
| си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде |
| почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к |
| ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис |
| ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на |
| кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи |
| ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу |
| зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње |
| руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд |
| која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о |
| о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, |
| стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак |
| мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују |
| егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там |
| ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне |
| у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ |
| уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас |
| е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо |
| к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен |
| ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, |
| и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н |
| е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со |
| стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле |
| гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав |
| трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја |
| пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, |
| њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да |
| причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би |
| пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг |
| о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} |
| рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал |
| одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо |
| о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза |
| п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе |
| унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко |
| ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако |
| иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в |
| — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему |
| оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не |
| један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег |
| ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу |
| јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је |
| живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од |
| ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар |
| ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им |
| о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок |
| степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С |
| јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши |
| смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он |
| е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ |
| ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} |
| пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња |
| бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г |
| а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због |
| зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен |
| ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П |
| очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве |
| пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. |
| полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене |
| -кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види |
| а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви |
| > <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар |
| наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, |
| шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от |
| да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр |
| е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога |
| а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче |
| рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј |
| ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч |
| што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з |
| ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа |
| само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв |
| длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, |
| ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb |
| нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру |
| их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј |
| ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико |
| а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј |
| свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој |
| очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / |
| ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће |
| би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S |
| и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све |
| обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште |
| рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до |
| офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа |
| вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с |
| амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт |
| , везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск |
| ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, |
| да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с |
| прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо |
| а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући |
| ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по |
| када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он |
| слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст |
| због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу |
| тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол |
| еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S |
| али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части |
| крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит |
| , од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з |
| ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А |
| ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку |
| оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S |
| ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са |
| него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој |
| спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи |
| ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр |
| ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис |
| један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так |
| , које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле |
| — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где |
| е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће |
| јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, |
| више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд |
| у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен |
| што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч |
| би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг |
| А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p |
| им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, |
| све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ |
| ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув |
| ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ |
| ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи |
| .</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше |
| очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> |
| не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не |
| кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с |
| зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари |
| и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, |
| се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} |
| или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} |
| она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до |
| ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 |
| све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка |
| већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не |
| uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако |
| водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра |
| цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х |
| ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во |
| рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених |
| {S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак |
| и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б |
| тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо |
| } Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о |
| Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа |
| а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог |
| мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, |
| {S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у |
| ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј |
| <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј |
| где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама |
| ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч |
| ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл |
| била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о |
| оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к |
| то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим |
| су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат |
| се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел |
| Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик |
| И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема |
| осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. |
| први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли |
| је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и |
| > <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у |
| рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се |
| бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их |
| их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т |
| ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да |
| почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} |
| када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет |
| летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра |
| да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< |
| своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као |
| то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О |
| сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат |
| јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} |
| а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ |
| у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} |
| Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може |
| лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, |
| у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај |
| са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра |
| и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл |
| ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко |
| о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п |
| љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на |
| ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и |
| ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S |
| су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ |
| b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, |
| ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ |
| ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце |
| знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије |
| , <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, |
| ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па |
| он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са |
| знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а |
| е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп |
| и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци |
| } Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром |
| и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали |
| p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене |
| и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с |
| о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе |
| — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он |
| х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет |
| слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, |
| кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор |
| зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав |
| Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче |
| S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ |
| бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb |
| и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и |
| мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео |
| а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су |
| реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у |
| p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда |
| има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в |
| у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ |
| ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у |
| на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст |
| ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим |
| ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све |
| ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал |
| Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, |
| изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј |
| сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од |
| е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир |
| тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј |
| p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М |
| , не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на |
| ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо |
| ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила |
| тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н |
| тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор |
| и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св |
| бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, |
| или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само |
| 125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн |
| , Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр |
| јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го |
| ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у |
| , чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није |
| весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи |
| Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т |
| од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо |
| о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, |
| мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др |
| } Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба |
| и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду |
| И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> |
| стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро |
| > <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С |
| нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т |
| ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж |
| !</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> |
| есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и |
| свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре |
| су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по |
| м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн |
| плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док |
| и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт |
| то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И |
| у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог |
| ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча |
| се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. |
| последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се |
| зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S |
| е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних |
| , изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на |
| чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су |
| </p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим |
| ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр |
| ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон |
| а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< |
| ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама |
| , испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори |
| окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл |
| обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как |
| и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво |
| .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у |
| то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, |
| емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо |
| ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај |
| тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут |
| здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 |
| га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио |
| </p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г |
| S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури |
| асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш |
| за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв |
| да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ |
| о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио |
| b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес |
| а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к |
| ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио |
| е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п |
| очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав |
| служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> |
| Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г |
| вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било |
| јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч |
| и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће |
| ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, |
| >— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. |
| ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} |
| {S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн |
| И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј |
| ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј |
| и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој |
| овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко |
| p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп |
| широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н |
| Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им |
| ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. |
| је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> |
| ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / |
| ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је |
| гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад |
| вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве |
| ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе |
| аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч |
| ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; |
| ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ |
| к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че |
| вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада |
| p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја |
| им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се |
| свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен |
| <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је |
| су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан |
| {S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк |
| ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об |
| тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д |
| куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. |
| зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и |
| гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем |
| срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и |
| {S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та |
| ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр |
| а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С |
| S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч |
| као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил |
| тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам |
| спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и |
| е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, |
| што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих |
| то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу |
| на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча |
| сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у |
| ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба |
| о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов |
| круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде |
| ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко |
| рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < |
| ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо |
| S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој |
| и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ |
| емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ |
| чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < |
| гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р |
| у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек |
| и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа |
| , а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште |
| а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп |
| и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало |
| велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и |
| лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла |
| тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и |
| еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња |
| анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах |
| и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма |
| S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к |
| ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да |
| ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп |
| и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних |
| ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј |
| дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д |
| S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне |
| идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч |
| ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако |
| где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача |
| чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич |
| али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За |
| ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} |
| ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д |
| ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле |
| себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се |
| тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о |
| фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з |
| а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, |
| о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же |
| то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај |
| е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до |
| она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о |
| у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе |
| ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када |
| S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал |
| не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка |
| :</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. |
| врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка |
| <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д |
| му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако |
| зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове |
| атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био |
| е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк |
| ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до |
| не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег |
| шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само |
| руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн |
| за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови |
| ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн |
| b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд |
| и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи |
| ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по |
| и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ |
| е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н |
| Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма |
| да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в |
| не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и |
| сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са |
| неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер |
| , поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа |
| цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ |
| ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф |
| ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом |
| куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ |
| да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p |
| а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону |
| S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр |
| варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа |
| оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас |
| поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена |
| на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц |
| ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви |
| ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> |
| на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув |
| га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се |
| цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад |
| ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и |
| воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} |
| био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ |
| није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} |
| неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо |
| ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то |
| неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са |
| нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ |
| окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник |
| сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з |
| била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н |
| она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила |
| , свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту |
| својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S |
| је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао |
| лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в |
| мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да |
| акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше |
| страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле |
| а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј |
| суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад |
| оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч |
| сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила |
| ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, |
| ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д |
| n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа |
| даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ |
| оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес |
| су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј |
| уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, |
| стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. |
| реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену |
| ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе |
| и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < |
| а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз |
| а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн |
| је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. |
| ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси |
| дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице |
| чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего |
| {S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се |
| и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине |
| не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т |
| то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, |
| о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе |
| иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што |
| ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело |
| Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} |
| х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, |
| прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о |
| то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по |
| е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по |
| човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на |
| м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г |
| ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка |
| ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је |
| {S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м |
| као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам |
| еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк |
| осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи |
| ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из |
| н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег |
| а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она |
| е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође |
| ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико |
| енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид |
| то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових |
| о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди |
| да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ |
| акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н |
| шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о |
| /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как |
| о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се |
| И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов |
| хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни |
| једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када |
| ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је |
| .</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з |
| о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини |
| ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор |
| ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, |
| уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: |
| послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка |
| а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру |
| штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да |
| је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико |
| е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са |
| на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово |
| оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из |
| ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг |
| } Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ |
| најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по |
| што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст |
| ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више |
| VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ |
| онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он |
| ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д |
| она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот |
| бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да |
| , одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише |
| id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј |
| , само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол |
| које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / |
| ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази |
| је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од |
| ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о |
| двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н |
| е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо |
| Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд |
| , издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка |
| та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от |
| њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве |
| 4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А |
| упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на |
| <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело |
| да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п |
| ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р |
| Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ |
| Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с |
| да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ |
| кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по |
| бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д |
| ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у |
| ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл |
| свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св |
| .{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само |
| но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се |
| нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, |
| . — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с |
| улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а |
| је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S |
| ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п |
| се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до |
| и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе |
| као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима |
| је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т |
| n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен |
| ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к |
| улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к |
| је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про |
| самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб |
| о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака |
| амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера |
| и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са |
| долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле |
| ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни |
| а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн |
| д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко |
| а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А |
| но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко |
| бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради |
| а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она |
| но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил |
| осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, |
| било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао |
| ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто |
| азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка |
| уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил |
| заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н |
| т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б |
| од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве |
| радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао |
| н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао |
| а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним |
| {S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа |
| а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед |
| шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д |
| елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и |
| ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом |
| песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к |
| авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код |
| , сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < |
| ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} |
| и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал |
| вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре |
| начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ |
| м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо |
| што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ |
| да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p |
| е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т |
| ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп |
| и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S |
| добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, |
| о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли |
| ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени |
| е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо |
| на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са |
| о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, |
| сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на |
| а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< |
| је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — |
| комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко |
| сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ |
| тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д |
| овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича |
| ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој |
| одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста |
| клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, |
| е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с |
| што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, |
| да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно |
| а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју |
| А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед |
| оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како |
| го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји |
| вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је |
| пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, |
| плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив |
| /p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> |
| ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале |
| а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n |
| себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, |
| злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — |
| кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п |
| ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, |
| е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 |
| ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} |
| ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и |
| затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 |
| вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г |
| тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак |
| , Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо |
| амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика |
| мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси |
| вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори |
| је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа |
| на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас |
| увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би |
| ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, |
| {S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих |
| на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к |
| све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о |
| прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, |
| ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум |
| роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к |
| аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср |
| увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек |
| ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан |
| сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов |
| привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове |
| њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр |
| игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила |
| ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају |
| рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и |
| } Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с |
| ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му |
| а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, |
| , у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ |
| тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и |
| е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. |
| то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово |
| лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа |
| особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу |
| м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша |
| у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво |
| ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе |
| нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед |
| ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в |
| Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке |
| пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и |
| а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д |
| гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча |
| а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут |
| оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл |
| осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. |
| и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз |
| а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов |
| гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир |
| е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ |
| ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос |
| сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ |
| пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да |
| е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако |
| шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш |
| пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в |
| ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је |
| ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и |
| жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се |
| гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п |
| >И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него |
| ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн |
| ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум |
| пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т |
| сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље |
| епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини |
| пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је |
| праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос |
| и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа |
| е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос |
| у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д |
| ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган |
| и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр |
| самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ |
| вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша |
| елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в |
| вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист |
| , што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А |
| иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у |
| и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила |
| се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с |
| рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи |
| ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е |
| цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити |
| ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг |
| су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт |
| а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у |
| вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо |
| кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап |
| је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка |
| ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не |
| о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м |
| и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир |
| крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и |
| {S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају |
| ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о |
| ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < |
| ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо |
| продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је |
| са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се |
| нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли |
| бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск |
| слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к |
| азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и |
| и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м |
| због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно |
| село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр |
| то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са |
| ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не |
| их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт |
| ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си |
| Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д |
| тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата |
| {S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, |
| ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п |
| <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед |
| , како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} |
| зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д |
| матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш |
| иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа |
| носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи |
| , Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у |
| пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са |
| механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис |
| ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П |
| оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр |
| лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су |
| ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан |
| ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ |
| њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће |
| у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд |
| P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с |
| И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве |
| ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с |
| више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј |
| али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом |
| , као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и |
| поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с |
| ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд |
| ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би |
| топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо |
| егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован |
| би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ |
| више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том |
| м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто |
| уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ |
| Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, |
| о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, |
| пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об |
| па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило |
| оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу |
| о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи |
| бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— |
| оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на |
| до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко |
| је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе |
| е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна |
| пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код |
| д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и |
| сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр |
| ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко |
| та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т |
| ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д |
| исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ |
| само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего |
| е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто |
| ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} |
| оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун |
| о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај |
| ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб |
| је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се |
| тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се |
| а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. |
| /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с |
| и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да |
| ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп |
| у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: |
| у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би |
| о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с |
| !{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> |
| е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни |
| зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт |
| као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве |
| ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо |
| сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал |
| он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на |
| аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, |
| отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк |
| , чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све |
| ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез |
| .</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца |
| , али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих |
| а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там |
| од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" |
| њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми |
| то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега |
| о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> |
| ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости |
| урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред |
| е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак |
| јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч |
| што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава |
| о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег |
| е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n |
| ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад |
| <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер |
| о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк |
| ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени |
| ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она |
| ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с |
| <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как |
| е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, |
| изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в |
| , и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних |
| зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ |
| а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко |
| икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са |
| са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у |
| И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, |
| едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она |
| ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма |
| огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве |
| простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме |
| ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би |
| ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С |
| м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб |
| ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н |
| морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та |
| и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п |
| о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г |
| ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини |
| војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч |
| n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p |
| мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре |
| осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ |
| цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је |
| p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је |
| осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу |
| и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се |
| ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, |
| ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т |
| еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако |
| ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с |
| оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи |
| ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, |
| увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј |
| силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир |
| затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек |
| а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с |
| тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с |
| еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла |
| редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. |
| за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, |
| , осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет |
| и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н |
| n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене |
| њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С |
| та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав |
| ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава |
| арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет |
| о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра |
| ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл |
| која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она |
| е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З |
| по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн |
| х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он |
| им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул |
| у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к |
| е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још |
| све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах |
| дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви |
| расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он |
| његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго |
| пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих |
| њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се |
| еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва |
| ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети |
| ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н |
| тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там |
| га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо |
| S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све |
| у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н |
| тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он |
| {S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад |
| о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело |
| ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре |
| мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се |
| н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} |
| видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни |
| ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла |
| се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре |
| чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А |
| ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д |
| S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви |
| зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, |
| Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в |
| ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p |
| да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр |
| и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано |
| збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом |
| док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да |
| изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у |
| почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад |
| се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч |
| а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, |
| здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим |
| али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на |
| у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост |
| нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, |
| офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се |
| била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса |
| ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И |
| те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом |
| другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос |
| јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака |
| сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div |
| о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово |
| тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч |
| .{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ |
| ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о |
| сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат |
| кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр |
| м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне |
| га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ |
| ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с |
| катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к |
| {S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом |
| тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} |
| ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би |
| од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ |
| , изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул |
| иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе |
| еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе |
| дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти |
| увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и |
| од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и |
| , сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал |
| у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого |
| а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n |
| ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, |
| му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н |
| су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са |
| > <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, |
| ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г |
| а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе |
| не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, |
| и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т |
| о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п |
| уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" |
| је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би |
| о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S |
| е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има |
| неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с |
| како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука |
| не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању |
| ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске |
| у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра |
| Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби |
| опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр |
| ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј |
| крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше |
| и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п |
| ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн |
| тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка |
| онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског |
| е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв |
| назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, |
| трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се |
| једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави |
| ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао |
| уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ |
| њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав |
| читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к |
| црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, |
| љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М |
| ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви |
| , које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з |
| стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога |
| чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви |
| о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она |
| д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не |
| д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п |
| мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју |
| кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и |
| , пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља |
| </p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући |
| спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи |
| узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 |
| ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго |
| ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и |
| е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору |
| чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне |
| води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не |
| p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по |
| су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н |
| .{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св |
| лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p |
| то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо |
| И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош |
| та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа |
| држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања |
| е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н |
| ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако |
| , видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе |
| ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу |
| и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк |
| днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, |
| слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би |
| осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл |
| о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп |
| епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео |
| апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, |
| нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— |
| коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који |
| {S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма |
| велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се |
| али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв |
| ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег |
| купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза |
| обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али |
| о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова |
| ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд |
| о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као |
| рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с |
| уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за |
| у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п |
| ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша |
| ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости |
| у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос |
| и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т |
| ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред |
| {S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и |
| рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка |
| ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик |
| естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у |
| S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се |
| на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског |
| и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла |
| нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал |
| <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А |
| ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова |
| о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас |
| ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко |
| игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе |
| ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да |
| знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света |
| њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе |
| ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч |
| мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, |
| > <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г |
| мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба |
| никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} |
| гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у |
| ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам |
| лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. |
| реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о |
| кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт |
| не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр |
| — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви |
| куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма |
| спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти |
| , на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} |
| еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто |
| утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц |
| аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил |
| , онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила |
| шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар |
| ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават |
| море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p |
| кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ |
| ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! |
| <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. |
| , после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч |
| по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се |
| шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и |
| за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва |
| Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а |
| ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр |
| {S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр |
| у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, |
| тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож |
| ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> |
| к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би |
| роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима |
| они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са |
| и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т |
| шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка |
| b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, |
| сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај |
| торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров |
| какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да |
| чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус |
| се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста |
| Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче |
| реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос |
| пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу |
| унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па |
| ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш |
| рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир |
| у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д |
| мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б |
| Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и |
| еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И |
| <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з |
| к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к |
| } Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То |
| ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући |
| та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б |
| у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е |
| е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п |
| епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так |
| ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш |
| ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ |
| ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед |
| даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да |
| итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви |
| еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с |
| ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до |
| а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на |
| Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин |
| Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе |
| Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo |
| p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> |
| тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} |
| не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ |
| да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од |
| устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт |
| иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до |
| да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з |
| ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т |
| е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ |
| би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се |
| им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса |
| многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, |
| знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс |
| ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен |
| ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже |
| мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из |
| њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, |
| ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него |
| о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра |
| } И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту |
| арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну |
| од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене |
| једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т |
| ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т |
| ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к |
| доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј |
| и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да |
| е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због |
| сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, |
| ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га |
| но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст |
| забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, |
| — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на |
| кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ |
| , било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п |
| ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд |
| азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ |
| е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу |
| звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по |
| и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г |
| но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч |
| еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе |
| алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку |
| вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама |
| {S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се |
| по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск |
| ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл |
| сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове |
| одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим |
| ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид |
| есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва |
| ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј |
| другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц |
| дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < |
| е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн |
| неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи |
| ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко |
| знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег |
| пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, |
| да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен |
| ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња |
| о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се |
| да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве |
| > још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} |
| сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с |
| ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то |
| је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на |
| подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га |
| да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, |
| го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн |
| е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој |
| а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / |
| фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј |
| ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, |
| даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј |
| бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе |
| да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в |
| бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в |
| Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч |
| ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка |
| је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи |
| ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти |
| ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да |
| од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде |
| она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О |
| очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле |
| господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и |
| ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не |
| а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож |
| препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н |
| имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј |
| астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам |
| о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но |
| из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер |
| га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој |
| дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни |
| ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г |
| и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си |
| рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п |
| ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не |
| и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч |
| родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис |
| дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" |
| ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи |
| куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с |
| а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д |
| изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, |
| њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још |
| Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то |
| свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о |
| устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј |
| ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас |
| баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ |
| ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка |
| d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о |
| што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с |
| је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно |
| ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, |
| Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр |
| — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл |
| {S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ |
| реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе |
| ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, |
| и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат |
| ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је |
| оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув |
| ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле |
| мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д |
| а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он |
| ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је |
| и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више |
| ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси |
| проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? |
| рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста |
| о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј |
| и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} |
| о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ |
| вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па |
| од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни |
| ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да |
| искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен |
| оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле |
| : ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, |
| два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> |
| илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли |
| стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер |
| , и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж |
| и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега |
| реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све |
| хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н |
| идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, |
| певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све |
| м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво |
| ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: |
| сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и |
| е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у |
| у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен |
| на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < |
| лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот |
| бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв |
| " /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај |
| /p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> |
| е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и |
| " /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита |
| , јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo |
| јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ |
| Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати |
| ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, |
| м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл |
| буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о |
| ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се |
| ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке |
| ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, |
| ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З |
| а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више |
| а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св |
| орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к |
| {S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з |
| пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д |
| он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би |
| ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с |
| ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа |
| да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S |
| ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м |
| Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p |
| о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после |
| ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв |
| ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад |
| Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз |
| ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к |
| pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли |
| ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и |
| асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и |
| сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа |
| га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи |
| ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна |
| а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог |
| њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле |
| ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д |
| аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск |
| па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро |
| а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см |
| — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" |
| е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано |
| искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј |
| више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу |
| се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S |
| Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала |
| чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да |
| чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме |
| ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n |
| не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући |
| да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег |
| , шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г |
| долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр |
| {S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} |
| дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ |
| „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде |
| а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код |
| а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и |
| навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу |
| нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање |
| и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са |
| ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло |
| уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај |
| вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар |
| ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф |
| у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з |
| по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа |
| или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући |
| спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет |
| , онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, |
| зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и |
| теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за |
| могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в |
| а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, |
| о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, |
| пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису |
| ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод |
| али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза |
| клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос |
| о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ |
| највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ |
| ...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ |
| м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н |
| застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко |
| ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку |
| апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т |
| у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е |
| } А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ |
| ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо |
| гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до |
| офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п |
| а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с |
| у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и |
| оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И |
| амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо |
| од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо |
| , где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се |
| о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о |
| ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн |
| ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под |
| о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с |
| још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега |
| син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p |
| пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си |
| </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше |
| илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик |
| нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер |
| , где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред |
| у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл |
| вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p |
| а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. |
| ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p |
| .</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п |
| Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи |
| } И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин |
| због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад |
| љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл |
| гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з |
| лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и |
| о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с |
| ! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са |
| ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се |
| увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у |
| све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето |
| а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д |
| ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел |
| осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра |
| отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и |
| <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код |
| јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише |
| подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н |
| кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф |
| прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на |
| није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо |
| је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З |
| ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н |
| није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј |
| ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и |
| , моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај |
| p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од |
| /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не |
| у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још |
| едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то |
| по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з |
| на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече |
| и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл |
| огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је |
| поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < |
| кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н |
| г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк |
| е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни |
| их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од |
| и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време |
| p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да |
| ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з |
| кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ |
| н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н |
| шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати |
| стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н |
| ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз |
| но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов |
| г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн |
| а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао |
| своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по |
| панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с |
| та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж |
| ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. |
| ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би |
| и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о |
| о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима |
| који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, |
| оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу |
| у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, |
| S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га |
| ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе |
| ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос |
| одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и |
| принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући |
| на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел |
| рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав |
| поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, |
| ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к |
| оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче |
| ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у |
| ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк |
| руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д |
| , прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в |
| итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м |
| мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при |
| елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој |
| залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} |
| па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м |
| кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма |
| помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под |
| о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} |
| неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о |
| стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, |
| <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако |
| селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст |
| нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр |
| /p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ |
| ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи |
| да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, |
| да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра |
| но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе |
| дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су |
| новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со |
| говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} |
| у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе |
| миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г |
| ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о |
| n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле |
| е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и |
| Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с |
| х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода |
| дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид |
| самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив |
| им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, |
| тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ |
| шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} |
| ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини |
| е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н |
| пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор |
| е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама |
| м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по |
| ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. |
| а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S |
| јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим |
| ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми |
| , изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д |
| едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с |
| ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе |
| о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн |
| ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос |
| ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил |
| којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка |
| аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S |
| да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с |
| тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње |
| илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ |
| } У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа |
| и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил |
| тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ |
| а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, |
| вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га |
| тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла |
| зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос |
| </p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т |
| и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц |
| лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је |
| пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр |
| есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу |
| матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} |
| и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д |
| ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест |
| страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д |
| {S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и |
| !{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл |
| крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с |
| игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве |
| м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј |
| е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила |
| и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с |
| штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не |
| ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о |
| ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, |
| она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна |
| век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за |
| ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава |
| .{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и |
| а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка |
| овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба |
| на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и |
| S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < |
| р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред |
| није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи |
| и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде |
| и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра |
| ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље |
| n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе |
| ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: |
| p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун |
| свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т |
| <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој |
| хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље |
| е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је |
| кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф |
| местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, |
| воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, |
| њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, |
| чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је |
| драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и |
| огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и |
| иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту |
| асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око |
| не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу |
| о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к |
| шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс |
| а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим |
| о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора |
| ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била |
| џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви |
| чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та |
| њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за |
| е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом |
| светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед |
| гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До |
| а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц |
| ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се |
| отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. |
| слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно |
| иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог |
| ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не |
| да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце |
| њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с |
| кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али |
| ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање |
| , свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, |
| ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ |
| е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М |
| очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај |
| ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар |
| иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз |
| </p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св |
| као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи |
| га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в |
| ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах |
| сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до |
| бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о |
| , ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом |
| амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ |
| о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да |
| ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад |
| има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва |
| уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега |
| јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је |
| да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам |
| прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како |
| гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола |
| е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в |
| од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н |
| му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он |
| нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле |
| сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила |
| рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, |
| е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе |
| лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов |
| и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па |
| не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто |
| шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где |
| мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку |
| руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она |
| саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И |
| ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов |
| двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње |
| била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ |
| н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах |
| дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б |
| ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега |
| рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б |
| то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато |
| p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш |
| е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв |
| га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле |
| не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви |
| уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек |
| о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише |
| које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б |
| суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај |
| оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо |
| ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину |
| двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба |
| } Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини |
| стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав |
| ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач |
| где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је |
| , како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор |
| S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо |
| е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк |
| ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам |
| Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> |
| сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био |
| ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде |
| ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа |
| опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по |
| о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в |
| тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи |
| а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 |
| сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч |
| Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт |
| се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, |
| их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа |
| , чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег |
| е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т |
| > <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и |
| уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је |
| Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи |
| да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т |
| на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С |
| на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је |
| све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск |
| док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул |
| хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк |
| отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз |
| од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о |
| Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала |
| наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он |
| оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил |
| загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге |
| рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г |
| ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, |
| у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг |
| ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са |
| о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о |
| била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јад |
| ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
| шао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, |
| стало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{ |
| S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и сла |
| черас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћин |
| у кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за син |
| е, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, с |
| .{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред |
| руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софк |
| м ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на ш |
| спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој |
| осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди |
| сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејућ |
| .{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} А |
| од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било |
| то ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се досели |
| треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће с |
| а гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код кућ |
| .{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујн |
| буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој би |
| колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ни |
| се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једн |
| пашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу се |
| кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лак |
| узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> < |
| {S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда |
| са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није ј |
| већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што |
| е.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Вид |
| сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, к |
| није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; |
| коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова у |
| нетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привеза |
| ан сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно од |
| ме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трч |
| оје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао |
| одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „д |
| зо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он |
| то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да у |
| а он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Ил |
| е, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да н |
| , ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо |
| одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, д |
| вечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору па |
| м тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.< |
| е за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је |
| вљају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се |
| што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли |
| прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подс |
| ер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више |
| еже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савије |
| и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по |
| Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад |
| њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за |
| има, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у соби |
| у, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео |
| И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај варош |
| о, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме |
| сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра |
| а увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје |
| него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{ |
| ње своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, |
| S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплаш |
| е није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту луд |
| } Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестат |
| о тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину |
| било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све оста |
| да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико стра |
| , коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се к |
| асао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.< |
| , на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, |
| га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или мож |
| ислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и д |
| вакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она |
| тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала. |
| ганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, ш |
| никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, |
| ао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Ш |
| оје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац млад |
| девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на коле |
| би.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме |
| И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замор |
| питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао ј |
| час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је н |
| , одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине |
| су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио |
| због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега р |
| ника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној на |
| омаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, |
| ку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала |
| у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њ |
| дашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се |
| ржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од ј |
| се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, |
| а вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као |
| ла би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, о |
| ини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играј |
| и, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одве |
| } За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осети |
| {S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало зн |
| p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми ке |
| ди, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или тра |
| на беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, б |
| ећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико н |
| од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и други |
| ам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, |
| дланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ћ |
| ати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и би |
| целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам |
| > <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом ш |
| удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђ |
| е, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која к |
| ла и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав |
| жећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни б |
| им имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она |
| ући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог |
| S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешт |
| се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сиг |
| Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али о |
| како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Д |
| ире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После |
| о материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито |
| тово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако зн |
| азе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њим |
| више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој горел |
| ка, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јус |
| њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и не |
| не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити |
| е га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове |
| ве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испо |
| прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Р |
| о чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадов |
| какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, ју |
| ага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо. |
| е она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи к |
| id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, ка |
| на преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наред |
| еце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по |
| сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог зл |
| ка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, к |
| а оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Соф |
| е хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да |
| м, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још д |
| љиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у |
| ог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају |
| — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, |
| бу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по |
| га, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се ч |
| ђеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној р |
| ри.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанстве |
| оје је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у по |
| вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред ра |
| бог њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обича |
| нили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне |
| . они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасв |
| n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они з |
| , било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или |
| њивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, по |
| м да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она |
| илука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо запла |
| више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био п |
| не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијањ |
| знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око |
| ише гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не |
| овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дру |
| е дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет |
| и је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и де |
| је и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видет |
| јане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њ |
| а ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</ |
| ете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се |
| их, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаут |
| тављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не п |
| head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за ш |
| чну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и |
| у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама |
| скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али по |
| зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али |
| а на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стиг |
| фка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и |
| била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чи |
| уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, |
| иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, |
| ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} |
| , када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим |
| граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окрен |
| {S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила |
| пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га |
| мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да а |
| да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе т |
| судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз |
| , ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда |
| али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— К |
| у од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати |
| а му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за |
| сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу. |
| ти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а о |
| дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да |
| мерају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотон |
| та и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опа |
| таде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништ |
| } Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, г |
| духу, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од прост |
| ли не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер с |
| ују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отв |
| } И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита с |
| сте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у |
| тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, |
| дише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се пра |
| му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесм |
| {S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, нег |
| крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао А |
| ивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих ниј |
| <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што з |
| какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} |
| па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечер |
| дно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само |
| и, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вече |
| ре, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним |
| њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са вели |
| икако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнако |
| из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, це |
| а, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, |
| ми Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и з |
| о.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу |
| а шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који |
| остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред с |
| ико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете. |
| >Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама |
| неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је |
| Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим |
| има.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, т |
| p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, кој |
| исали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са велико |
| ам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и |
| иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, |
| ше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утрк |
| ватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви |
| о је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слу |
| ли још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} |
| ек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле ј |
| S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, ви |
| ораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради |
| није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати |
| успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и гов |
| } За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здр |
| би, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино ш |
| и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од |
| } А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{ |
| } Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио |
| руштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом |
| лико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, |
| јни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, |
| <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, |
| аш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне в |
| женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, п |
| драсла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, нег |
| ко брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина жен |
| се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чи |
| изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— |
| ама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још |
| ну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико њего |
| осла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да зау |
| е дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марк |
| и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на ви |
| везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и |
| Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуг |
| роз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад с |
| пусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти |
| ћ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном од |
| испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час |
| погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>О |
| доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиж |
| кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> |
| ице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одуп |
| окмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из а |
| ање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су |
| почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се С |
| је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S |
| !{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће др |
| се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се н |
| узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у |
| , већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека |
| зевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања |
| радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењ |
| } Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужин |
| шко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу |
| њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{ |
| војим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е |
| чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из ком |
| без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од пра |
| а нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седе |
| једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их |
| а!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају с |
| и, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, к |
| та.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам ч |
| и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само |
| ер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његов |
| сто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, |
| ла утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог |
| је не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз про |
| ило он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ха |
| им чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући ј |
| цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> < |
| робуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклет |
| ...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињућ |
| среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио? |
| ном, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb |
| .{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, |
| Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да |
| да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не дол |
| {S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па |
| огу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда о |
| оликим, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, на |
| рви пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим |
| је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено |
| <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину |
| </p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свеч |
| јева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била |
| гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</ |
| му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање |
| према, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу |
| што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. |
| ом руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако ста |
| поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не |
| чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликоват |
| тија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања кака |
| добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пиј |
| у тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само |
| а: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — |
| /p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким г |
| пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у бе |
| и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А т |
| ебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опа |
| обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак от |
| его смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не пла |
| него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада тр |
| че бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марја |
| што он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје и |
| S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се б |
| д, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и беса |
| тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и |
| S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око њ |
| д кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи |
| <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој наз |
| Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова д |
| оћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по т |
| дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p |
| слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој |
| к, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан |
| овољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, |
| и прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лиц |
| њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изгово |
| да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, та |
| се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и заз |
| ату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} |
| свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и ка |
| ешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлач |
| оче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт |
| у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све |
| ивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији он |
| омчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, |
| адости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће |
| ала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А најви |
| м међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата |
| ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он по |
| код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као |
| а се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај |
| је се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, не |
| пред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет д |
| сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ |
| огу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса |
| , Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, пра |
| ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, ј |
| тећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му |
| и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још ниј |
| нтерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено сто |
| раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да и |
| не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одел |
| ити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од ду |
| расла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши ј |
| Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Њ |
| иче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>С |
| а осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој ј |
| пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка ч |
| } И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојк |
| {S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Ал |
| слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где с |
| е би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> |
| добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, |
| говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине пре |
| приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p |
| ко се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то |
| ач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне ра |
| љи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степениц |
| ри се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{ |
| ож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, д |
| тала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пу |
| , силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из |
| кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том |
| олики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због т |
| да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако д |
| крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час нав |
| пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бив |
| кав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог |
| их себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када |
| ко треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због |
| тина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— |
| овуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у по |
| а би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се |
| раје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радост |
| ој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар |
| е.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазил |
| г амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да |
| о венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све виш |
| шканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од т |
| ле, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И |
| } То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од |
| , враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да пр |
| ударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</ |
| ита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: |
| е, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Ал |
| S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући бу |
| чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће |
| ке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на гол |
| и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађе |
| све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потиск |
| соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, ра |
| ње салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} О |
| , готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће. |
| дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.< |
| оликом жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати |
| пота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само |
| , чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склања |
| руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице |
| .{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из |
| њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невест |
| а свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибран |
| рве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су |
| вала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да |
| Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојк |
| тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} |
| зду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка н |
| ло одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна |
| говим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — јо |
| p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облећ |
| ко устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служ |
| ако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа |
| ве лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога ниј |
| а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, |
| свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те с |
| у и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепото |
| , него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела |
| оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша |
| ипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика |
| ато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио ч |
| им осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, |
| само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједн |
| окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прс |
| а и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по кој |
| те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n |
| ла масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у |
| де су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час |
| она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} |
| Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка ч |
| ном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да с |
| и опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку |
| и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— |
| ћала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се |
| и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од |
| е могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће |
| то пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готов |
| долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврља |
| тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— |
| нку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку ј |
| о и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— А |
| да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да |
| неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и о |
| у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и од |
| сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Ал |
| рне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софк |
| у, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било ј |
| ури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једна |
| им, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу куј |
| вати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из |
| амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Соф |
| овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа п |
| а, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет о |
| част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни шт |
| и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате |
| оје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, |
| во пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина. |
| о две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се |
| свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се |
| шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на в |
| ште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и |
| напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S |
| г тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада |
| ха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до |
| /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не в |
| ок они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се ова |
| што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и о |
| е, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних |
| е утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пу |
| ди да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће |
| ј, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Оч |
| кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе н |
| празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код |
| свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у |
| ла:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се |
| ће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе |
| воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него |
| м јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли |
| да он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Ал |
| о, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се наг |
| се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </di |
| празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да |
| о капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија |
| се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга манти |
| а запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мисл |
| е из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, |
| чи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је о |
| о за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој ј |
| погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по к |
| му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Н |
| ивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбин |
| чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па |
| о му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не леж |
| са укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно |
| капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у п |
| свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему. |
| е, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да та |
| частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, |
| чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва |
| трча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један |
| сти и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину |
| нкаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а |
| а, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго у |
| му, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матер |
| и о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и |
| аже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, |
| ању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што п |
| Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући |
| је живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди |
| што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капи |
| њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили |
| себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али |
| но ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња врем |
| не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прод |
| е била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софк |
| да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свак |
| , и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, р |
| њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању |
| не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћили |
| > <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека |
| <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену |
| ознато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и |
| > <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, ст |
| , није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и с |
| да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и си |
| него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међу |
| А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно |
| се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осет |
| о одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад по |
| к дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то прич |
| димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још ка |
| ој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка нич |
| би звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памт |
| ијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од остал |
| репти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{ |
| о спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама |
| арочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на дале |
| , што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, |
| а их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах |
| лу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за |
| мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и пра |
| плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела |
| тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да ј |
| р <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби |
| ва и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима |
| > <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} |
| да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ши |
| ио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она |
| а и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, |
| — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како п |
| мом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци |
| тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њег |
| љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва н |
| } Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а |
| иле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са пос |
| сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мал |
| ке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зу |
| и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ |
| мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек |
| љану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо |
| ?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрн |
| ликим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од |
| ије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрач |
| сили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па |
| на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разни |
| гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И |
| ед судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама |
| , ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и нас |
| пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, гр |
| овцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју |
| под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све т |
| а тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од неч |
| ати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи исп |
| главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Соф |
| остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, са |
| али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустан |
| и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се сел |
| омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да |
| ући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} |
| отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима |
| н јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке к |
| ба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле |
| амијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S |
| м од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој |
| под њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, ис |
| му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и ве |
| а, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око вр |
| еже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девој |
| о није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из са |
| чи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не п |
| ну свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да д |
| е кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанс |
| а и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове |
| обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази ник |
| , причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му о |
| ар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колик |
| ена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који |
| се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале |
| дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и сво |
| прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој т |
| мова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, |
| идесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из |
| ри врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу оче |
| мих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се тр |
| од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само |
| вамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не |
| гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њ |
| /p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широ |
| м.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом б |
| виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све |
| зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, |
| амо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривениј |
| види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, н |
| </p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n |
| иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том |
| редузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — |
| , највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по том |
| других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И |
| ућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} |
| ио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је т |
| де напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред С |
| нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило ј |
| ћ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скут |
| н се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Ис |
| од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, |
| {S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у свој |
| а би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одс |
| га ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} |
| зи.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жи |
| ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Ал |
| ош мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да мес |
| да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им С |
| ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчин |
| е, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имал |
| се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је |
| м да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразо |
| кву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, г |
| њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови к |
| ли још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше |
| уго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не |
| тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучи |
| гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида |
| ата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, б |
| трах од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, ра |
| тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом |
| о издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до са |
| ати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како |
| уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што ј |
| есело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих пева |
| тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да |
| о трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко |
| у води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње р |
| етка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S |
| ремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је |
| де је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно од |
| а ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одм |
| нако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сув |
| е рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа ми |
| на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште |
| тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" / |
| би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, к |
| би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, бол |
| што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, п |
| еиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад са |
| {S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова |
| разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и |
| оји јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више |
| е тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата |
| .{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима |
| ха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и проб |
| почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још сла |
| .{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само јед |
| бу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она |
| о боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа |
| ишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрш |
| г зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} |
| од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предак |
| м попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши |
| се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед |
| т виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако |
| ћ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са |
| ркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео |
| не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момц |
| нограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и |
| аке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе план |
| о јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се |
| {S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку н |
| Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quot |
| Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни |
| ћи у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> < |
| је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И |
| ом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из ус |
| е њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, увер |
| , вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> |
| да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газд |
| , у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p> |
| , да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој с |
| је, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, ка |
| уначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се до |
| а гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка |
| ођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осе |
| опирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по о |
| и дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и дру |
| ише страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је |
| би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>С |
| ебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се н |
| } Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о |
| корачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро |
| нула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула |
| са да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милу |
| асладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију заманд |
| </p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње в |
| и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје |
| мо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Со |
| заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газ |
| само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само |
| Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским |
| како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне н |
| о иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата о |
| амо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса |
| вета и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у |
| е и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!. |
| рашно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачи |
| ли, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да |
| баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда |
| ној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>М |
| , на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури |
| " /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на |
| .{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање о |
| знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним оч |
| лепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и |
| пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и м |
| {S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао |
| овима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око |
| ама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдари |
| икада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и п |
| Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се ис |
| снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа |
| м чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застан |
| а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургу |
| е тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да |
| енце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силниј |
| рсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом ви |
| — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за |
| — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер |
| хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у |
| чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати? |
| какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, |
| е, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва |
| сам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више ниса |
| ћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} |
| ује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знал |
| га газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас у |
| и, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... јо |
| да га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n= |
| } Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Ку |
| во!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} |
| Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и ко |
| испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" / |
| о, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после |
| /p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте ш |
| видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост сам |
| "113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то |
| Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и |
| ти буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко |
| срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја |
| ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу |
| — Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала |
| ..{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И |
| очну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без |
| езумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не |
| а не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада |
| јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} З |
| та и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И |
| гињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му |
| ар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро как |
| Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да доч |
| око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мис |
| ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка |
| броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, кад |
| ала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он гот |
| то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> < |
| тито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику |
| м.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тог |
| Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада о |
| /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, ма |
| p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и |
| свим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и |
| се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, |
| ко његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, |
| е, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га |
| акав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не диж |
| о трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је |
| {S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још до |
| е меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао |
| јас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није |
| ри, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто |
| лице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се с |
| и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И |
| од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, |
| афовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, |
| зила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун с |
| ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже при |
| ва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрн |
| чни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радос |
| су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уно |
| .{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама |
| де, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p |
| веће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, |
| рвима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то |
| овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и |
| у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} |
| се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекањ |
| ла би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насл |
| вога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ни |
| ао у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се т |
| мо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где |
| зеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више |
| бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним |
| ли услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себ |
| ој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице |
| н чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасв |
| и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком с |
| срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, ка |
| наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не |
| талом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако до |
| Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином |
| потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва |
| Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала |
| спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукам |
| у ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да ос |
| ватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца је |
| Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа |
| кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима рук |
| давно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таван |
| се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па |
| , у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуг |
| {S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, ко |
| .. — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p> |
| > <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико |
| рана.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, г |
| ош мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Ал |
| а? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са |
| старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, ка |
| нама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здра |
| ице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, ко |
| њи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, п |
| а брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде пр |
| ва му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трб |
| није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фе |
| е пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мо |
| о потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се при |
| и су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би гот |
| закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком |
| већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, |
| к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше |
| ј да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка ос |
| у курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и |
| > <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећ |
| авала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:< |
| војим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш |
| завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, |
| мо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што н |
| } Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мр |
| њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и |
| о извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази сед |
| рча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p |
| то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једно |
| ако јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче д |
| Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да |
| ија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујт |
| је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би м |
| уд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах |
| како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и |
| стали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изнош |
| их ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их |
| а, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.< |
| већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А |
| Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавал |
| аквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретим |
| их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке |
| нако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били о |
| ошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија |
| осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа |
| кључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше д |
| {S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у р |
| оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бего |
| онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да н |
| е.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопч |
| е прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, |
| а се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ |
| .</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је најви |
| </p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере |
| абећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није с |
| .</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ ос |
| мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до |
| ек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ б |
| мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капи |
| до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и |
| аструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта |
| а.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе |
| .{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана |
| тављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњ |
| ком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се з |
| том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у сл |
| , да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, |
| ше постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему п |
| са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од см |
| још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како |
| полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротниј |
| 1_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то |
| му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошт |
| аква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна |
| их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, |
| о.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за |
| ан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узи |
| успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и |
| а.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, о |
| сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан |
| о хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано г |
| њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало стр |
| .{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. |
| неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се |
| кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим с |
| механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкам |
| од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што |
| о да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући |
| де.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз ба |
| о отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста д |
| војом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свира |
| виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно п |
| ас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако |
| , и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто |
| с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је |
| и је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као д |
| {S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попи |
| се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укоче |
| о према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Гд |
| а се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацив |
| никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42 |
| љда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за |
| новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} П |
| ио, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, |
| вање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима |
| са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раском |
| такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, |
| .{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, на |
| уда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак |
| прекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорав |
| ховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред че |
| А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка ника |
| и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, д |
| ечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила |
| приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о уз |
| ће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнак |
| бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећал |
| а и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, с |
| рме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија |
| сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би виде |
| леда, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке |
| } Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата у |
| памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не п |
| лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те ни |
| цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: к |
| ћу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да с |
| и.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигу |
| одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће |
| , јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто |
| неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би |
| мљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он т |
| штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, |
| тала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то д |
| ди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је |
| још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тог |
| е гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што |
| S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као саж |
| , тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купа |
| под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— |
| њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и ов |
| а више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време |
| ила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила |
| нај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њ |
| нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју соб |
| еним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет о |
| е, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И |
| адост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа |
| прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим |
| се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мора |
| реће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, |
| виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ног |
| х некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене |
| ћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали у |
| оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад |
| Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ни |
| бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мора |
| , и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што |
| сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</ |
| ање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и и |
| обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се |
| а сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и |
| реме да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немају |
| кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито |
| за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p |
| о у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек ре |
| ила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати за |
| било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад |
| злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом л |
| ека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По |
| свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихо |
| њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до |
| долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари аш |
| кући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред |
| нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и друже |
| ина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли |
| } И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, та |
| су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, из |
| quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, сек |
| здвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пр |
| ћи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да |
| фка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу |
| у међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли с |
| тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не мог |
| да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је о |
| ђ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: |
| мамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, |
| и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати г |
| ко луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им ли |
| је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размест |
| ml:id="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима |
| како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, |
| на душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасви |
| еби, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, |
| о миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме |
| то више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој ј |
| ла при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле |
| лук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зи |
| више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, посл |
| осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по с |
| не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње с |
| и, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не |
| од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горње |
| самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.< |
| о на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно о |
| оле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са |
| а, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмер |
| обито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, |
| штећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и воса |
| , прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност |
| к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом цига |
| а, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јач |
| нуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, ос |
| чве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац |
| х!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> < |
| ити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не у |
| е се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнан |
| ке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улиц |
| од ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198 |
| ове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све зајед |
| Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што |
| су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја |
| застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Со |
| олико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују |
| ка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, |
| о њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, |
| грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега |
| и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, |
| је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од |
| реће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, |
| рећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери! |
| Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају |
| иким земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче |
| наш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да |
| а све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Н |
| ећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њ |
| парушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да |
| ше осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи |
| држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јел |
| то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој од |
| са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само ј |
| ла већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од |
| Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округли |
| натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, п |
| х, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуд |
| ије на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегну |
| , задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из во |
| о виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} |
| у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата |
| ерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се ра |
| офке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изн |
| чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> < |
| е лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разбол |
| о њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се? |
| поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, |
| о љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, |
| Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда лу |
| ћи шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса суз |
| .{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њ |
| /p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одјед |
| шла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тоб |
| чке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунил |
| зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га ј |
| не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га ти |
| је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се п |
| жда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S |
| гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заи |
| .</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, поб |
| би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде |
| ије хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар |
| стра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена |
| је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, |
| то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се |
| и тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осе |
| дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узе |
| би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, |
| зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке |
| и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, ка |
| , а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати ка |
| брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, ник |
| несене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> |
| ка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да |
| осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ |
| и уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше |
| му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта |
| била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин |
| био и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, |
| а, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су св |
| болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве |
| све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није м |
| Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Со |
| днако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са |
| и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље |
| је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да |
| е му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да пропл |
| же ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ |
| а јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје ве |
| обним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему вид |
| са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се |
| на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала се |
| ц, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан |
| но избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу н |
| изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире |
| , зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих к |
| као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да |
| о и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико з |
| ло, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегов |
| неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, |
| шта, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да |
| — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да ка |
| оме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, о |
| ед ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништ |
| ни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, д |
| И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све вре |
| ећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у |
| него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, |
| зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе ху |
| ди, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази |
| гла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угреја |
| розори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не |
| долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, |
| ала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Соф |
| тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све св |
| оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, ш |
| јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини г |
| шкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе |
| /p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробуди |
| е чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због друго |
| а, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав ло |
| > <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га |
| а услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S |
| !</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} |
| већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марк |
| помињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осе |
| коме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање неср |
| тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, та |
| ве, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и на |
| , миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била |
| што због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени |
| могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и |
| на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она |
| били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, ш |
| спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на ус |
| Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему ниј |
| лећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} |
| шла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није з |
| , кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је х |
| таја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће г |
| ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од стр |
| , како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње |
| о би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, |
| код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек т |
| г посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће |
| исли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрак |
| је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју |
| ка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, |
| ало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне годин |
| ко мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао |
| ободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онд |
| фка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, ув |
| изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему |
| цама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину |
| ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брж |
| само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; |
| ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и |
| он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Н |
| живати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима из |
| очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} |
| он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је |
| а и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако ми |
| ио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба |
| лико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не у |
| дан члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и п |
| ве руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу как |
| пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — |
| рговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, |
| кићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" |
| јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто |
| уге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којо |
| и да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час |
| одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би |
| ајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лиц |
| њу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче п |
| разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки о |
| и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато м |
| ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре о |
| м купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају к |
| помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до уши |
| же се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како |
| руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и |
| олијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим у |
| оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажни |
| а клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћ |
| ра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку п |
| же, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијен |
| е истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била јо |
| о коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, |
| о опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други |
| дсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху |
| {S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса ил |
| да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње |
| сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по њег |
| ..{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче |
| од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: ко |
| ке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, То |
| полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и |
| дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше |
| да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би с |
| могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да |
| да их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до |
| заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћа |
| рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се т |
| као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачи |
| „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко |
| батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде |
| из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и ха |
| ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</ |
| е љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> |
| агдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за |
| до, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога |
| м, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели гор |
| дашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, шт |
| нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што |
| ифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после |
| , скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали |
| S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе |
| зноси мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Со |
| ше од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуш |
| фка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију |
| склицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако д |
| пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод по |
| етрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, и |
| е а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, оп |
| и тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их |
| .{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, |
| ачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакал |
| , било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из варо |
| уше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растуруј |
| загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо |
| осле службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људ |
| ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој |
| ва а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по ули |
| слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Со |
| ава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и та |
| и главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, |
| кидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих пр |
| глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш |
| м сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, с |
| Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер |
| и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да |
| неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово с |
| о удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, к |
| само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из |
| оја је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то |
| ером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Поче |
| ђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у д |
| лободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — |
| е мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, а |
| вим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој |
| м, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због |
| аљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим поти |
| као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не |
| еди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се |
| коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечиј |
| ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето |
| /p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халака |
| </p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Зака |
| а шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, |
| мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око уш |
| Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгле |
| била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да т |
| и доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само |
| ма би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из св |
| се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше |
| и и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју соб |
| која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у др |
| матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гл |
| а, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима |
| ница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједн |
| како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи ист |
| и празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, на |
| ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, |
| </p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, |
| е са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{ |
| од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове са |
| дбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него ш |
| е и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, с |
| учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову |
| а одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба |
| допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: |
| еститајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="c |
| е судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запро |
| новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још |
| ћи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили праз |
| пап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја |
| оси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и |
| озајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та у |
| је.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под |
| је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих т |
| — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбам |
| у свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Со |
| озади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као у |
| ане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог |
| , готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега |
| ле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спро |
| сећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање |
| чијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се |
| вали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихо |
| , а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити |
| сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софк |
| неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, на |
| додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p |
| ако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком |
| венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широ |
| им ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрн |
| унавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад ник |
| цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окр |
| она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније |
| ћни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капиј |
| дња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, кал |
| арочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као де |
| ...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку |
| ико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружен |
| ких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако |
| рча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака |
| је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, |
| ер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb |
| раг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у посте |
| мо шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, |
| је бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} |
| и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти п |
| и: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, о |
| да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викн |
| е боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи |
| а прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и |
| међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих |
| око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рука |
| слаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом |
| S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике соб |
| бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> |
| ој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би |
| а јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, |
| би, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, ч |
| ога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, те |
| се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они при |
| ојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ б |
| аностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патро |
| ма из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да |
| ти кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, |
| а, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{ |
| бито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе |
| више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онак |
| лост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишт |
| је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, |
| у, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка г |
| јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога и |
| це, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb |
| доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и п |
| ело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су д |
| ћ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново п |
| е оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину |
| его да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb |
| улом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шушт |
| лачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S |
| вим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до мил |
| је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} |
| рорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се ч |
| г њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> < |
| у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући ј |
| одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, |
| е боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гл |
| тку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесен |
| , у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде |
| и се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљ |
| зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n |
| остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој ни |
| х до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би б |
| део код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан |
| ње несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљениј |
| S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатага |
| мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да у |
| ир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, |
| И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад с |
| , као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним |
| оспод!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S |
| Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и |
| еда Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додирив |
| луживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало свој |
| S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се по |
| ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће |
| ко се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, к |
| и имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били с |
| нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго |
| беси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене |
| а; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мр |
| а су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан |
| стуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку |
| ј тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у |
| а великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утв |
| вима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче проба |
| на, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнак |
| ону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћен |
| чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те |
| чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка |
| око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела |
| а је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, |
| безекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да |
| о, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног ув |
| јући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно |
| Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед с |
| ми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, |
| шта и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна с |
| е, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: |
| е, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том л |
| гурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана и |
| мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спре |
| > <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га |
| <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} |
| син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један |
| просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, < |
| већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младен |
| ј и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више |
| не и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потр |
| , шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{ |
| ада он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, |
| p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са |
| Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка см |
| а и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им |
| оказује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао б |
| а бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, |
| шћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И в |
| лико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе |
| је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене |
| као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одво |
| фе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не |
| ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p> |
| ћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дет |
| његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би д |
| гласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, п |
| ледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљ |
| човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црн |
| овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се ов |
| иже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући од |
| га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то |
| </p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у р |
| у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео |
| њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у кора |
| е ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва в |
| је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду |
| пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{ |
| свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са |
| ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само |
| а сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада до |
| пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упу |
| ај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турс |
| ако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поре |
| је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, |
| ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се |
| о два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој |
| љацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова |
| право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика |
| ваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад |
| ућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S |
| њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, |
| никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневал |
| Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, |
| <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све |
| , горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} С |
| као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Ал |
| е он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и гр |
| када, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових |
| лачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то |
| да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило |
| ама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магд |
| ма налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} |
| p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Ал |
| у.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико ле |
| , чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, о |
| ко није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако |
| р, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, |
| и сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту дове |
| ном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Соф |
| са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити |
| упи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то |
| е да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни с |
| не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{ |
| кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрч |
| ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то |
| ласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ва |
| ом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можд |
| о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред |
| ање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се п |
| ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са к |
| знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој С |
| гао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне ј |
| прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Как |
| уго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Ал |
| ели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недељ |
| онеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у т |
| Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му с |
| од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да |
| о.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула |
| е поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још |
| ечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када |
| бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку па |
| ушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања с |
| S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само |
| е само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, запл |
| бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом |
| а.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вар |
| „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла д |
| S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећ |
| ећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отво |
| уге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у |
| утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном ча |
| гла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те д |
| длазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комш |
| знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комш |
| у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отвара |
| е, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, |
| око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му с |
| а капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, рад |
| до из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурн |
| гове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши |
| нди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изне |
| {S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и ни |
| ривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његов |
| а дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула |
| ве је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да о |
| иш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, о |
| никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нан |
| затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башт |
| учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се |
| високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад |
| бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаг |
| е.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, |
| адржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p |
| И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама п |
| е сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог |
| него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{ |
| омљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а |
| да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Ни |
| устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла |
| ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа све |
| и косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, |
| исли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и о |
| види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, |
| и сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да нај |
| квењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> |
| ој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта |
| ше давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чи |
| не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интим |
| се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред |
| ер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри поче |
| ву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одби |
| што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{ |
| го што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова пон |
| а, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ о |
| заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од |
| о <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала |
| , надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће ј |
| одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз |
| XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загреј |
| у је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" |
| знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све |
| е зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве п |
| >Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, та |
| ар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, |
| ко још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} |
| јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ов |
| Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљи |
| о ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, |
| у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма |
| Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не |
| купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још |
| а ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз |
| вари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост к |
| фка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питај |
| е било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још ни |
| у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је са |
| ако Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо |
| на баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће |
| шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не м |
| же се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и оту |
| оворили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришо |
| тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући г |
| у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свита |
| /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине ни |
| јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да ј |
| и, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тица |
| рса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећа |
| ише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на ко |
| ћи гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="1 |
| S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о |
| аршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити ску |
| ји донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла к |
| S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознат |
| ваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У |
| ко влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева глас |
| ако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> |
| Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуш |
| поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда ј |
| пкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах ов |
| >Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ниш |
| удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> |
| зника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако наме |
| .</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на |
| он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Пр |
| S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне проше |
| лим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за он |
| Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике к |
| {S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било дал |
| је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена |
| ло.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, и |
| ије већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нароч |
| а тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отић |
| А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити |
| себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота |
| радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће ша |
| тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} |
| кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улази |
| да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кри |
| м устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити |
| је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гла |
| Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопч |
| а све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по п |
| дала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као с |
| правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена |
| p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе |
| се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби |
| е.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о с |
| о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад |
| <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он исп |
| како не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излаз |
| после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда |
| о, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и |
| покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала. |
| је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јо |
| насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећа |
| се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато |
| м, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Ма |
| промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао |
| како споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да |
| у <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да |
| бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли |
| за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, пр |
| отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно ч |
| е требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто |
| собито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ћ |
| м мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко в |
| све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је |
| век. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од |
| шире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и сре |
| је она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар |
| загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати к |
| <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом к |
| г.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да |
| по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан < |
| што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, |
| њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него |
| ао да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихови |
| ају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са с |
| издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ п |
| на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, о |
| .</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, |
| од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога х |
| ало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се |
| озвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за ка |
| о, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да |
| у, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треб |
| одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост њего |
| колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слобод |
| о по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши |
| одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и |
| очито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да на |
| пше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати и |
| SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него |
| д предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за ха |
| стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стис |
| овом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом |
| ахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да н |
| славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, ка |
| } А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем посл |
| није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом с |
| ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све он |
| од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун рас |
| оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како с |
| се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, |
| горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се са |
| ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{ |
| <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с |
| ов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихно |
| ипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И |
| се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде |
| тишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта |
| се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, к |
| загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар |
| ј, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке |
| ејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} |
| морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обу |
| , чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећ |
| ути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах |
| ала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, |
| зекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И т |
| ра:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбиј |
| ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он т |
| ћ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршен |
| ала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна |
| исто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве п |
| ика:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући |
| рила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и пода |
| ри, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши |
| им гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} З |
| } Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} О |
| убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, ка |
| љујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах |
| , раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, ду |
| ће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арс |
| јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, и |
| о томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује |
| а.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити |
| у јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p |
| слободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више с |
| егове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свира |
| иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када |
| то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га с |
| ога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} |
| се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, н |
| гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, к |
| уршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад |
| родати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, |
| не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p> |
| било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би С |
| би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на |
| , ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не с |
| е бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, |
| очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сад |
| оји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не |
| туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у |
| ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је сино |
| он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" / |
| као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осе |
| о за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она |
| <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S |
| и, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све |
| о чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да |
| ено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по |
| ле и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: |
| ристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, |
| и! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} О |
| га? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је |
| — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} |
| че:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да |
| /p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Со |
| друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S |
| урах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па |
| </p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри |
| екну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p> |
| м као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</ |
| брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, сух |
| Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само |
| </p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ј |
| газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— А |
| би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму з |
| диш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p |
| Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и |
| му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> < |
| у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и о |
| . — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у |
| здарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка ос |
| едне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између доја |
| да какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Соф |
| поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, |
| поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb |
| извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, је |
| а се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све |
| е, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало. |
| Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и про |
| опа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздо |
| гом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ун |
| као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосн |
| се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{ |
| шика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На |
| ати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало п |
| се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то |
| готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их |
| {S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто |
| , ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе |
| че.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним |
| да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а ве |
| спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се |
| бу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они |
| са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је |
| грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз маг |
| } У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са с |
| покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек |
| ије било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збун |
| радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да с |
| има негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу |
| њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, д |
| због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађ |
| d="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, с |
| лова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио нат |
| ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину |
| престано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн |
| ћао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у |
| од белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудос |
| ашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај кра |
| S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуг |
| ним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се |
| оже се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача |
| у, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, кој |
| ија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљуј |
| ве више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, син |
| ко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим |
| о, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> |
| ма, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара |
| ка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтан |
| о једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закит |
| ло тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знај |
| долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p> |
| рнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Од |
| .{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из ва |
| крштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, к |
| кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак |
| , спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на |
| а да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушк |
| сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ ј |
| и необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он располо |
| А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако н |
| рица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се ко |
| ловине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и |
| кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће |
| сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, рак |
| вет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, у |
| им чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да |
| вља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и зб |
| n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, д |
| са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стоје |
| S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} |
| остељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људ |
| можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се |
| А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему н |
| г и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} |
| ла, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, ул |
| ве.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда |
| о правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, |
| тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Тр |
| тало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винов |
| е он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на ма |
| /p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом |
| и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда |
| а.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Т |
| ст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мо |
| брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слуте |
| отив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу |
| ан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су в |
| нуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред |
| ећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да |
| S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у |
| ачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по |
| знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толик |
| убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за о |
| ве уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од ум |
| масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је |
| д свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака жен |
| онова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи |
| , до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је би |
| него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> до |
| е испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још |
| ром и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи ј |
| Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, |
| ла се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у ср |
| овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљи |
| ашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долази |
| усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стид |
| е, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до послед |
| е она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча |
| јући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо |
| ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да |
| та, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим п |
| аве, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, пр |
| што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра и |
| од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешља |
| на већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе |
| И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> |
| комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка |
| а је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страша |
| часте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када |
| њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.< |
| неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили |
| лико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима. |
| > после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо |
| ају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао |
| на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или ран |
| кошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила стр |
| већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продуж |
| XVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патос |
| не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</ |
| ебе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, |
| X</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек зво |
| и већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога сел |
| и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје С |
| и одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се |
| и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, ост |
| тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се |
| дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито н |
| е! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир |
| и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, о |
| нима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много разви |
| амљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље ост |
| ат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да ви |
| не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала пос |
| од њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост |
| им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са мат |
| кошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; п |
| во свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{ |
| зимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимал |
| руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за |
| а повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гос |
| ујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, тре |
| ос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија |
| та, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не ди |
| оћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице н |
| лука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се см |
| о дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" |
| видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на т |
| а, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћ |
| први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, распра |
| у и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано ос |
| вала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, |
| ега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто ова |
| к плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у бора |
| рана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чарш |
| знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како |
| сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет сп |
| сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и да |
| земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо к |
| и оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато |
| чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у в |
| не цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи |
| оче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по |
| да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде |
| , и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више д |
| само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она |
| S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседлано |
| мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада |
| танувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и око |
| осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан |
| примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочека |
| фру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здрав |
| о да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве |
| она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нану |
| тлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капиј |
| {S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на |
| рата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледал |
| ој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац |
| е.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А нај |
| опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и н |
| , те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и |
| дили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била об |
| та да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курј |
| p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у посте |
| слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са велик |
| ве ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још кр |
| , завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зној |
| овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да са |
| Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, |
| онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са |
| ј дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао |
| о, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свек |
| нгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да |
| м говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не з |
| и радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} |
| је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њ |
| , на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увиј |
| ошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из нек |
| запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стр |
| војом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за т |
| талима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као ник |
| као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредн |
| и и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, |
| фка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним пор |
| нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је |
| , као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На от |
| е рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гла |
| е собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, узд |
| јући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> < |
| рва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, са |
| а шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да |
| са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div |
| отова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као |
| знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ип |
| аборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му у |
| и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом пог |
| д ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и |
| е.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у гу |
| ре, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, наро |
| , од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Т |
| вим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, |
| и овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа |
| p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба |
| е то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају ст |
| з далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, |
| ена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да ј |
| тно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију з |
| з којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би м |
| дећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изнена |
| би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p> |
| у вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му |
| се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи |
| акође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{ |
| — Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је ка |
| дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p |
| седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него исп |
| момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то о |
| одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} С |
| за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била пошт |
| да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не |
| : и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} П |
| апијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је ко |
| заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо |
| n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са |
| за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се доб |
| идећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће |
| очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једр |
| ице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно с |
| , она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, и |
| Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, н |
| стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да насл |
| мали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно о |
| исавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{ |
| остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, ник |
| шћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему |
| да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да д |
| оће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и |
| фке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сеља |
| њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сад |
| лено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изг |
| ого.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, |
| ј да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, |
| у бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме ов |
| утина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко вр |
| ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и |
| >— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до |
| , испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А он |
| другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномања |
| да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, |
| по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од б |
| овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све ви |
| {S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и |
| у, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, |
| ла и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен |
| и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јо |
| како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево |
| , дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се |
| Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим ан |
| ходу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да п |
| за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басам |
| чке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која |
| еке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на ли |
| век, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле |
| ити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, глед |
| излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубит |
| дело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p |
| ка нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју с |
| , примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислуш |
| ла, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, к |
| х Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од |
| а ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од |
| жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, д |
| како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. |
| по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже |
| е лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Ку |
| задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео |
| тац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, мој |
| ла разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особи |
| , у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и д |
| лећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери |
| је, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољав |
| ак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње ни |
| слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега ба |
| е горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад ка |
| махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож |
| начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А |
| амо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, |
| И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би |
| е то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак |
| прављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче |
| све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској |
| својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да с |
| и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заист |
| имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, |
| слаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађе |
| IX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку |
| и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхов |
| се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.< |
| су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.< |
| бу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени |
| трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и |
| једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо з |
| иран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због |
| наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом м |
| њеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасви |
| се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе ду |
| највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да |
| ој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на к |
| хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из пос |
| из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мал |
| чиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето прод |
| а, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена. |
| о чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Св |
| зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су |
| о чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих |
| су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се ув |
| ком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, |
| но пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем |
| ама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb |
| нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са нек |
| се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> |
| елог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка р |
| год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро. |
| тки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} |
| какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она |
| објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод |
| ба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у ам |
| обе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада |
| Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, |
| p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— |
| у је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати к |
| са није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још |
| пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А ова |
| > довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, за |
| га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, |
| жати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, сед |
| опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камењ |
| } Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се в |
| да подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега |
| томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на свак |
| је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више слу |
| ш.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од ње |
| ато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, |
| агао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и н |
| мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} |
| м ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне |
| де су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и д |
| ојеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет |
| кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Со |
| да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са |
| рави — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и с |
| , као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А |
| ви“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је бол |
| .{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би по |
| му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматост |
| поштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију |
| ељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прек |
| узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— |
| свим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фу |
| ком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Ш |
| онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели тол |
| поцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опши |
| излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, сабор |
| о, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти |
| pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова |
| осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појур |
| задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће |
| ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку у |
| закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од |
| гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: |
| знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А м |
| д ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</ |
| S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена |
| ца, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима к |
| да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је |
| своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, п |
| ар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, ко |
| би да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред |
| е готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сас |
| а сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити. |
| њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n=" |
| оче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен |
| и, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, |
| топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећ |
| чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се св |
| и гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова са |
| вадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затвор |
| ек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на рав |
| т све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, |
| ом почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, |
| реја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како исп |
| акле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало з |
| што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу ку |
| то пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и с |
| >Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим |
| се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера |
| иде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, |
| н сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктав |
| тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма д |
| ред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала |
| Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то б |
| {S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n=" |
| аном, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, |
| ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка п |
| ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, наст |
| има да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао |
| плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S |
| толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетк |
| а собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на ду |
| дашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, нег |
| подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала |
| о, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} |
| кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви о |
| тлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их ј |
| ала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу н |
| е, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље |
| се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И |
| амо да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.< |
| е више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашин |
| и.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када |
| скрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послуж |
| а, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те з |
| бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да |
| о матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже |
| оје парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену |
| само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас до |
| не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно |
| да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужев |
| ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујн |
| S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њим |
| о.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, |
| {S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није нај |
| — Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што |
| ака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пр |
| иш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шац |
| у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој |
| е он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни |
| видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати |
| е би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, р |
| ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме |
| еговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, ве |
| а и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи та |
| еднако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газд |
| исмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! |
| продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је бил |
| зду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете |
| } Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује |
| хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, |
| а!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отиша |
| и о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што тре |
| е.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се |
| ову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{ |
| ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што в |
| p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је |
| крва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је д |
| {S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око ку |
| тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму |
| е досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе |
| све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним ш |
| гу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, |
| пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, у |
| > <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане кос |
| би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапа |
| не коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима |
| сто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена |
| ући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим |
| неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће |
| орена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог |
| еје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Ве |
| увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био и |
| !“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спреми |
| равили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устук |
| о што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на ово |
| мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледал |
| га: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њ |
| S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њ |
| да већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекал |
| уботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, ч |
| све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче С |
| а сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, |
| 3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и |
| ризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, |
| Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, с |
| се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђе |
| ти а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p> |
| ади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жељ |
| жи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пи |
| и, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{ |
| n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, |
| , својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки |
| под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга ст |
| је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, |
| уће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала |
| о и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, |
| е кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је |
| акву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања. |
| ева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и |
| а алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— |
| овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова |
| еног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што |
| ако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано |
| свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охраб |
| оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак |
| па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту |
| јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини оп |
| свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорга |
| урније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле |
| им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и |
| фку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И ш |
| гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутави |
| бе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође врат |
| .“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> |
| руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, |
| .{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече ал |
| Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби |
| мотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} |
| стане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у |
| обру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} |
| а њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац кућ |
| тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грд |
| пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и ист |
| видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би |
| злетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и |
| по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путо |
| ођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири. |
| амо што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу |
| ши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је с |
| ебе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} |
| чама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} |
| /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се п |
| а, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не вер |
| } Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ к |
| {S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гла |
| и бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду |
| ладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним с |
| кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка вид |
| гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некад |
| ="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набра |
| ућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, к |
| догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који |
| } И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не |
| свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча |
| и се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред |
| ој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим о |
| Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце |
| не наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку |
| амо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по д |
| прсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку о |
| ло.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к |
| је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, |
| ху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју ку |
| њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да |
| ?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај |
| њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што |
| <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим про |
| је могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово н |
| и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, п |
| послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини х |
| , убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштова |
| , своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће о |
| војити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није |
| из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око |
| све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат ко |
| о јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{ |
| е по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Пон |
| самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што |
| да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ |
| жења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, заврш |
| стоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или слав |
| е ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, |
| , али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обел |
| лав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, |
| ироким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузам |
| што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у но |
| еће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из |
| рела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, така |
| цем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{ |
| њиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекор |
| p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софк |
| /p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} |
| :</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</ |
| и; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{ |
| си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софк |
| ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њен |
| е женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не и |
| није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> |
| лика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен ов |
| он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим |
| те!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету ст |
| Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава |
| не и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесн |
| , брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној |
| радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се ку |
| леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево |
| леко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да ј |
| ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле |
| {S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, |
| ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он м |
| то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: |
| те их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, о |
| му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се т |
| ореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима |
| те прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над какви |
| ко, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала |
| ве ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, виш |
| с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо и |
| и да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и д |
| сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, г |
| талог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по з |
| и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се нећ |
| ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља мол |
| и за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“ |
| јвећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза |
| бе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску |
| <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети |
| ашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родб |
| , што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада |
| тајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, |
| ува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и ста |
| а, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разг |
| ли се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мо |
| есреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој с |
| и испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито |
| уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, |
| , сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, ни |
| једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, в |
| ена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребр |
| ер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту |
| оче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост и |
| мо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободни |
| ању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи обл |
| спред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она |
| — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што |
| неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папуча |
| </p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново о |
| да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро зак |
| ћу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би |
| чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „дво |
| мбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, нан |
| .{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ов |
| шу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и |
| ихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, |
| не разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на посл |
| оли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка о |
| би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе |
| д њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало с |
| ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није |
| днесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто к |
| ког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила |
| Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} |
| ако хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> |
| а чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, п |
| ка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала |
| има, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да |
| вима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А к |
| доше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући за |
| он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје |
| > <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, у |
| око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се та |
| Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, |
| тком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, |
| а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се |
| ајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушј |
| не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да п |
| о виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове н |
| пруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно |
| свим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били вес |
| у белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу |
| а у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефен |
| им, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је |
| ало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно |
| две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила ост |
| редао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, и |
| ва њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати |
| кама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а |
| остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за |
| ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу |
| ада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном и |
| а, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Си |
| них некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвен |
| ну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њ |
| <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ он |
| играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина д |
| ва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцрт |
| амо ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са зап |
| иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри |
| е да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућ |
| акажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што б |
| лато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак |
| и му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком |
| ко.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота из |
| држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни |
| е ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због теб |
| дло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњ |
| је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готов |
| ла, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он си |
| као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, к |
| нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, |
| о, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, |
| ости, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалаш |
| ник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаг |
| ао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њихов |
| а у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не |
| ије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним санов |
| ати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је |
| Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, |
| рин, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетк |
| њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала ј |
| ега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролаз |
| окри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, б |
| сенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалост |
| ештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће |
| ткако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и ра |
| ним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој с |
| урно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће с |
| ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали |
| а јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољ |
| а срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово л |
| ти оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, ка |
| ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не |
| а се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пи |
| неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А ве |
| са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не |
| оге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, |
| да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <p |
| и јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затвар |
| ране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што е |
| мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и |
| } Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према |
| вим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико |
| може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако |
| ру, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори |
| аву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и |
| лачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не |
| А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена |
| нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благо |
| о постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S |
| гују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негу |
| , силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће |
| , <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осе |
| вама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела гр |
| ило му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не л |
| песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободни |
| ако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама |
| ако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с |
| о млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софки |
| њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости |
| тимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, с |
| га, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће о |
| одом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, ма |
| била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све |
| врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} |
| а Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може мак |
| прт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како |
| ице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, |
| , миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: д |
| и једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико |
| ђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу |
| че и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких |
| ласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страш |
| а дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје ж |
| друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, |
| да ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месе |
| шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишће |
| виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме ка |
| чке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод шт |
| ко од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и |
| поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорг |
| а и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p |
| , што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црве |
| ао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио |
| као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу |
| а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкан |
| и да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при в |
| ју како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако |
| тише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне по |
| сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је р |
| о је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на |
| лена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак |
| „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала |
| ије ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са остали |
| а ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од с |
| али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је |
| n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако |
| ца, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју |
| ка ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је |
| животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, |
| е и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред св |
| ку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а прив |
| између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, д |
| , чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све с |
| иде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како оту |
| могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, |
| дити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер збо |
| l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измеша |
| лађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да |
| аче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Посл |
| ли капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у |
| заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра на |
| аше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је он |
| ју, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако |
| ак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није н |
| во сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</ |
| ек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мо |
| кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивал |
| ује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелост |
| отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, т |
| а би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом |
| вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да с |
| обио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се п |
| га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио |
| како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Ју |
| е новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорил |
| и, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај |
| би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачо |
| он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће |
| ри, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, |
| онети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софк |
| Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћа |
| и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и з |
| вама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више |
| е Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И по |
| S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило изме |
| о свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њем |
| ли мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли ј |
| ово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако |
| осећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности п |
| } И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, уве |
| о да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама |
| ко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, ш |
| пе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од њ |
| бро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да се |
| што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ћ |
| мора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, |
| тоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, |
| и, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готов |
| о брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и |
| они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, |
| .{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва |
| ива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више н |
| се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом |
| које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више угр |
| чала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, та |
| та ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, з |
| еће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да |
| мо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама |
| рена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да |
| еној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ к |
| ан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећ |
| ој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако спор |
| ало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како |
| раг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци к |
| /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били |
| њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнут |
| а, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа она |
| госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлиј |
| о.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно |
| —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на ис |
| му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} |
| на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од |
| убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би |
| аршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебе |
| , него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чист |
| да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спус |
| а нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, |
| га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако |
| је, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме |
| ни ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, |
| о мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софк |
| омукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, нег |
| ет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мр |
| и старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања |
| а, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> |
| ћи и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, к |
| чешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како |
| У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опру |
| еснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и |
| аз, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између |
| ад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би |
| родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долаз |
| кали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче |
| , а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, |
| е између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда г |
| тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледа |
| авија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда д |
| ест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S |
| да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може |
| дним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и он |
| зан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, ј |
| бало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из |
| а.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у г |
| а их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ једа |
| у како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиш |
| ући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што |
| вим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не |
| , сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати! |
| тогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученос |
| икот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, прас |
| битак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S |
| и и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би |
| било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно с |
| емање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и |
| не у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да |
| готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке г |
| о обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да с |
| издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог ком |
| во лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</ |
| соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је ка |
| а, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и |
| а је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не |
| ло цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" / |
| азе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства ка |
| у, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са с |
| Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. |
| ве доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли |
| х каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случаје |
| ила сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири |
| ено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{ |
| сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да оп |
| ворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и |
| јни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свр |
| како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допусти |
| је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Ода |
| долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, |
| ће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га о |
| него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим кр |
| син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оц |
| шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малакса |
| никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S |
| ени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у о |
| од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спре |
| захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити |
| отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њен |
| ада их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако |
| по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и |
| истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе јед |
| а кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S |
| време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Нема |
| и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n= |
| ености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, доју |
| на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, |
| х, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око ку |
| чели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ |
| да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, ув |
| ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, зан |
| да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко |
| а, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особит |
| и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни ру |
| тих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били |
| ранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му забла |
| еркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била |
| , поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику |
| и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у на |
| а његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> |
| <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, нег |
| а њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена |
| пуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада до |
| ај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечи |
| дости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годин |
| ла јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, м |
| н, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:< |
| овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећа |
| то какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после |
| еднако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно из |
| </p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{ |
| и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и пр |
| се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом св |
| свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак н |
| заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачен |
| за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу как |
| чиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове ру |
| , него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, |
| тра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро |
| чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседл |
| или везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналос |
| вених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дуб |
| о да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна збо |
| > иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само |
| волети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада |
| стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на минде |
| о се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој и |
| и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, поч |
| нашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке |
| S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она |
| ј Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} |
| е заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ к |
| му, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показ |
| е знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарн |
| настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио |
| у, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећ |
| ће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, |
| говарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — |
| .</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S |
| а је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разгра |
| шта.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, |
| страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак с |
| е!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама уп |
| Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему. |
| ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, |
| ила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне рад |
| p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада |
| агди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој |
| мо би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупља |
| им...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Ц |
| се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби |
| го неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све |
| е ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излази |
| сти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не по |
| p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у к |
| едва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у |
| не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужава |
| редусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза вр |
| рко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи То |
| p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{ |
| тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног |
| pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су за |
| и се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ев |
| је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети |
| } Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему |
| сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И шт |
| е, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрљ |
| ка!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више жен |
| рица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ |
| — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, м |
| у, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погач |
| у, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја с |
| еди, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче |
| и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без |
| S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ће |
| ијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само п |
| } Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовк |
| не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и у |
| Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, |
| а, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упит |
| доре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. |
| дижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему. |
| сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар |
| ли ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} |
| више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И он |
| еваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, |
| И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све ја |
| ну.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, |
| колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случа |
| је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и ова |
| ка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, |
| </p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су |
| асти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и р |
| кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његов |
| вању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест годи |
| и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би с |
| и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када |
| ебе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина преве |
| још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер мо |
| Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p |
| /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је |
| је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И |
| а, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, |
| ове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="9 |
| у, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збиј |
| узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је |
| а је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла |
| не свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губ |
| ујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хв |
| ита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом го |
| поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при |
| куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На пит |
| да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши |
| 40" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S |
| јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда |
| се, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скршт |
| да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада |
| лед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он в |
| у задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати |
| њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је п |
| пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најб |
| ово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је |
| {S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасви |
| ији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} |
| ни, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са гр |
| а и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао |
| о своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га |
| е вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p |
| чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником |
| е, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо нег |
| остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени |
| , купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарел |
| очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као др |
| Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и |
| ако први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уск |
| а је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети |
| к на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној |
| , гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Ст |
| ајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме |
| итом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, |
| рово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне кра |
| удици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због ова |
| преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж ум |
| у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> |
| алваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Со |
| ликим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дука |
| а не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} О |
| .{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> < |
| н све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као |
| ме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, осло |
| а, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамот |
| за куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, ј |
| ио затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и |
| ињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он |
| јући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по тргови |
| з њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{ |
| и, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирућ |
| ше мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из |
| тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме |
| Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио |
| p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледат |
| еља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не б |
| вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и |
| реко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да др |
| утина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После с |
| а полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претр |
| И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што |
| S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно |
| ије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год |
| а бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаки |
| .{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми не |
| и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> |
| , морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он м |
| оде, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} |
| >— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети к |
| оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу прин |
| у, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> из |
| ви пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ни |
| ћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицо |
| им женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли |
| а, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он |
| рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p |
| репет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она |
| реса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније |
| прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека |
| ставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо уд |
| јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ћ |
| .{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S |
| , тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта до |
| асти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, |
| о да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он мно |
| са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пиј |
| .{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити пор |
| ева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, ми |
| брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с по |
| онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав п |
| е хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — |
| од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n= |
| и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим чла |
| остире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} |
| рају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} |
| са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, зано |
| четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт |
| а слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тих |
| {S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара |
| тео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да |
| отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, је |
| више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчањ |
| .{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, |
| од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је |
| е било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама тако |
| оји би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надглед |
| оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и је |
| да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући м |
| овања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи |
| се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком д |
| е како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчиј |
| ко у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није |
| е само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њо |
| рво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познај |
| де кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, |
| свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију |
| ко себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, за |
| мо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Ма |
| е одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, |
| вом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да о |
| калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на |
| ба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме пок |
| се од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала |
| рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешт |
| о он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од |
| је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, |
| тору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изној |
| љу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ |
| дједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда го |
| ли.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка |
| и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је М |
| Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и св |
| и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепрша |
| фкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="12 |
| редаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком о |
| ру који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више из |
| "177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и |
| е свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Ма |
| х ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха кла |
| о первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати |
| ела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако све |
| увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} |
| били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n= |
| ах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену |
| подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у |
| творена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, про |
| , осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава. |
| још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некад |
| еднако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и с |
| ама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање са |
| ед себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} С |
| секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с т |
| ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште |
| те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је |
| S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат куло |
| главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и |
| и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Ка |
| брва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени |
| двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div |
| е не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, од |
| , јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свеште |
| њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења |
| тицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, ал |
| од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мисл |
| аде.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од с |
| дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у повер |
| о стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, осве |
| гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућ |
| оте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту |
| његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући |
| ле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамја |
| о и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде |
| вирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, |
| кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је. |
| и: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понес |
| .{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мир |
| днака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привук |
| давно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и оду |
| чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли д |
| и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што ви |
| чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како |
| овање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљ |
| Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како |
| вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако за |
| д жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела |
| е поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудн |
| чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, н |
| томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свр |
| го угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где ј |
| она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не леже |
| дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бе |
| е и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како пошта |
| <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S |
| >— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и ниј |
| чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништ |
| а покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивал |
| све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је та |
| есе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо |
| дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, пред |
| о треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној |
| ше излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, |
| Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој т |
| , и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихо |
| оди натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га |
| ожда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би гото |
| де, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ |
| p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и |
| ама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама к |
| се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али |
| би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спав |
| хана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова |
| бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све прест |
| сту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту |
| не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољ |
| амо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж |
| од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141 |
| на одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S |
| себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, ш |
| о сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би |
| /p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој у |
| ој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој пог |
| џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софк |
| м, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане ш |
| сти и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S |
| а и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких с |
| намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ на |
| мска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и |
| , пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вар |
| где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, с |
| ао увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затвори |
| аз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке кл |
| асти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју |
| лоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радост |
| ветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, по |
| а, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми |
| т у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а на |
| о кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изглед |
| /p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, |
| , иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али |
| селио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка |
| није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорач |
| та се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била с |
| Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: |
| се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, |
| p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз проз |
| ај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки л |
| овог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гла |
| к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је |
| е, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто зна |
| м и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек с |
| али.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} |
| ли из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском |
| би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо |
| ако иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата |
| а, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је си |
| имећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њи |
| кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз |
| издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало ве |
| него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да п |
| е затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре |
| инама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртв |
| састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их уве |
| са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, |
| /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакв |
| {S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса |
| а и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спа |
| јну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запрж |
| шеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним |
| чела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле |
| тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка |
| ада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собо |
| одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силно |
| о, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њ |
| само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао |
| куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њ |
| села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, |
| њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мат |
| тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, |
| , а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, и |
| Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, |
| шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно |
| везана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њи |
| да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза |
| међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, |
| њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла |
| све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога н |
| рав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње |
| истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело в |
| невала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— |
| драва, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, |
| /p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојк |
| е годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо зас |
| мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода |
| патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, д |
| дала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазил |
| м говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда |
| њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли б |
| ћу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на ко |
| за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађено |
| се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У |
| а не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да |
| је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли м |
| легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако тр |
| се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S |
| него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи мо |
| очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се ве |
| кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка |
| мен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је п |
| ј се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ра |
| лдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гво |
| и се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знал |
| силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из |
| ћи Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ов |
| појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да |
| /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њи |
| за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због стра |
| она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мир |
| косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S |
| р остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувен |
| е себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него |
| и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидал |
| је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући |
| она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе |
| S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључ |
| терала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, |
| спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и |
| ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и |
| тидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошл |
| овима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад |
| } Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат г |
| Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над цркв |
| на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тод |
| носећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дан |
| 8" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само |
| ије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очим |
| Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод |
| матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало д |
| папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, |
| ук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у |
| и да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, ка |
| , чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео |
| стинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{ |
| ти сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођен |
| а слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши |
| девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су пор |
| аскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоз |
| рише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурн |
| ресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа вид |
| ра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима с |
| ?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се о |
| олаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда б |
| а, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само |
| ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по |
| еденим до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је |
| чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно |
| , у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад |
| вању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толи |
| тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му |
| се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па |
| њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинско |
| соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку п |
| увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс |
| ше служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у т |
| е.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, |
| глав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја С |
| оту, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да с |
| хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> |
| аспуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама к |
| спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздр |
| је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шало |
| је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, |
| капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно |
| о сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане |
| ек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када |
| ује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујн |
| пијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друг |
| и, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, |
| , увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткиш |
| он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Нат |
| и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, |
| остом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу |
| шкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али |
| Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је о |
| n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер |
| што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери |
| ући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које оту |
| вши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и |
| и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донес |
| ало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и |
| ећ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим |
| {S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одвед |
| патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређани |
| а ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио |
| есто у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута за |
| рено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text |
| шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им б |
| ано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог ог |
| , ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож |
| по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету |
| кне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> < |
| -Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога |
| бини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успав |
| ћа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко |
| шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и уви |
| вом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И |
| ме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак мор |
| екорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она х |
| приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" |
| осу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним |
| се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S |
| 8" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и |
| ошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њих |
| вке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих т |
| стајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са о |
| која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа |
| к иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније |
| ошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и вр |
| гле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раме |
| грнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од |
| ком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, |
| око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигур |
| довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и р |
| дно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном обли |
| ним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сни |
| ко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из иск |
| а и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што |
| могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, прав |
| ења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошко |
| са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, |
| ом смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак |
| као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газд |
| тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и |
| упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаље |
| иземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора |
| ено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „св |
| бе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, б |
| вини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица |
| ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркив |
| , редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање шк |
| по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> прове |
| ма и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито с |
| код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки |
| ши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима |
| Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручн |
| уку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком рук |
| " /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утиш |
| .{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно с |
| после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год |
| рејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага |
| овој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, к |
| {S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да |
| д кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у но |
| им већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима |
| е и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још н |
| ви и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала н |
| а.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па |
| па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запрета |
| офкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се |
| да је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихо |
| ак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Д |
| уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, |
| м хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлот |
| Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је |
| е нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега? |
| провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између |
| сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, |
| ивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: |
| о учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шал |
| ен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва |
| } Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим дла |
| да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни |
| која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласни |
| ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сут |
| грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза к |
| ава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да с |
| ао у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> < |
| ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, у |
| е стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће. |
| а јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгу |
| ше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку |
| Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељан |
| таји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледат |
| село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, уш |
| свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као |
| ична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан см |
| о са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу се |
| се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S |
| доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одуда |
| на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је |
| и би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино о |
| ставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од св |
| ошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово |
| почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, |
| ве лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; го |
| и помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клец |
| анке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођош |
| павши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са и |
| је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак |
| толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео |
| {S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврн |
| ог празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа |
| Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим |
| у на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој |
| ош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S |
| била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је ни |
| које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. |
| ношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит |
| 7" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и |
| pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакл |
| ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега |
| о би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ха |
| и осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, кој |
| ђ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да |
| 56" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несиг |
| и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета ви |
| о, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали |
| — Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али |
| ла, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинам |
| одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело |
| а: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом |
| пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред св |
| , слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка |
| у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са |
| ивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли |
| неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, глед |
| радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, |
| да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после |
| и међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звони |
| днако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело |
| .{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је |
| , како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} |
| о почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан за |
| ако је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујн |
| е видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазу |
| оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али |
| S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најг |
| свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним усти |
| ређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раск |
| почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала |
| Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио ме |
| ук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући |
| ећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, |
| мање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелаж |
| тављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и |
| учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се зна |
| а више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се |
| и бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила |
| ана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, |
| јасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округло |
| S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком с |
| е да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и |
| изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, ск |
| т обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, св |
| ене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она о |
| и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и ј |
| да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до |
| а о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса. |
| и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Со |
| че пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Со |
| S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; |
| се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз п |
| воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, к |
| учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слуш |
| офку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса п |
| ло са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се в |
| } А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место |
| када, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и |
| а осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А ниј |
| већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се |
| енк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Т |
| ако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да с |
| ка, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежиј |
| о тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари |
| /p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начи |
| ученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поч |
| фка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим вид |
| не најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова |
| је, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било з |
| , и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у но |
| , крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда |
| их, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да ј |
| да иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да |
| јој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што |
| атило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлил |
| нам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} |
| ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе |
| нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и б |
| њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанул |
| и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изр |
| ије ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Ма |
| з капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодо |
| Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле раба |
| > <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пру |
| чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да |
| амо што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато |
| и свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, ј |
| апучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, |
| него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод |
| ћ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него по |
| шао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Коли |
| од закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њих |
| } И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Ј |
| ечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лиц |
| , звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} |
| о стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плака |
| горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у |
| едао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста о |
| ако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како |
| не и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се т |
| шњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат к |
| /quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, ова |
| и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа |
| е, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази |
| у; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цел |
| ко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде |
| е требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће с |
| полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подр |
| правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и |
| ако би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да |
| ска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и |
| ворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли прима |
| помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утег |
| , ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике све |
| {S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу |
| ред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче |
| долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И он |
| нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од |
| ош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друг |
| е, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори ов |
| су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колеб |
| ну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењ |
| између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њо |
| Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, |
| па.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да |
| ва је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прост |
| рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, злато |
| а, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога куп |
| на тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, |
| но.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по |
| трахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на |
| ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њих |
| о покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он н |
| о га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магди |
| то што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх |
| /p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} |
| леке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —ма |
| е од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржа |
| о би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним п |
| .. —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се по |
| леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча |
| се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва с |
| ричају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а |
| од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} |
| ат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, ос |
| } Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа |
| јом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуљ |
| а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, прилик |
| х а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{ |
| Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела |
| оче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што св |
| прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је |
| p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку г |
| офка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи |
| ком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети как |
| , они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> |
| оше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том њег |
| се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Мар |
| сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одго |
| изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соб |
| /p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро н |
| и јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити |
| реће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку н |
| почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} |
| а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околн |
| ма.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а д |
| о њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и |
| поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренера |
| сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао д |
| ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари с |
| чмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола |
| су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже |
| је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водо |
| нађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div |
| остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалиш |
| ји ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да ј |
| али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попр |
| офку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Т |
| ега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање |
| и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показ |
| е би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то т |
| Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како |
| то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрада |
| зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова |
| Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{ |
| .. —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — ка |
| >Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, и |
| у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око ко |
| ала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала |
| у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} |
| али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала |
| јну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда |
| ога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да |
| мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових в |
| њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често узд |
| право ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се к |
| е она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све с |
| А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се на |
| Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето ка |
| м гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног т |
| ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стањ |
| весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихов |
| ба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручиц |
| уће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојал |
| ући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку сило |
| рачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шт |
| ом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знал |
| да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, в |
| та, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, ника |
| о, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су |
| да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при њег |
| она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, збо |
| еном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, |
| офка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</ |
| ених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело |
| марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино |
| имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И на |
| зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже |
| уке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим |
| а толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем! |
| једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не |
| , као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње о |
| кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и |
| е, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђ |
| свим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то |
| и, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: |
| куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појав |
| е.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред мате |
| .{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод ње |
| по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прв |
| боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не мог |
| не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа |
| ена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка |
| фка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећ |
| има.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На |
| други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то м |
| каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетк |
| изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко |
| аскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, к |
| поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од |
| — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни |
| досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он б |
| .{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне вел |
| каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само |
| трасна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад б |
| ени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове |
| е, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, ј |
| шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв |
| и, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да б |
| зама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} |
| вежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оде |
| гле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је с |
| иле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб к |
| литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вин |
| ставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како |
| зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, |
| n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, д |
| опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, не |
| слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породи |
| даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да нећ |
| што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је |
| ки урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, по |
| о кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не ч |
| родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него |
| ктом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p |
| , једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотеруј |
| својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао при |
| у, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњи |
| фка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста |
| Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред |
| и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да ј |
| а.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, |
| да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио г |
| а браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових |
| више да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи |
| била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи в |
| је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бр |
| а.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесни |
| рабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, |
| а, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapte |
| собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њи |
| — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори |
| а у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим |
| да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено |
| и раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те С |
| и, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостим |
| мао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, гро |
| и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин |
| ткопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом с |
| е, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, |
| S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам з |
| кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила |
| м отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Пока |
| , да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном |
| њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шушта |
| ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А |
| доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као |
| ласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је. |
| зи.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани |
| е све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска х |
| у, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад |
| обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње и |
| и, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот |
| шкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>Посл |
| и, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов к |
| е поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким |
| еба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошко |
| куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Вид |
| ке, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од ско |
| {S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријућ |
| ке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу |
| стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих |
| од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готови |
| И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на |
| њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јо |
| има са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све |
| еподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није |
| о њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна |
| се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан вазд |
| д год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се |
| када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше |
| због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази |
| ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још кад |
| а падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико ниј |
| узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, д |
| и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега са |
| зо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, попра |
| пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабост |
| , као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху |
| асео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима мог |
| испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуг |
| о се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, |
| е, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распаса |
| га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашк |
| <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек |
| и, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би пред |
| згуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде |
| сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, њего |
| удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, |
| Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на с |
| што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гл |
| насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter |
| одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде |
| орио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, |
| а му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју |
| од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продато |
| иру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пр |
| ...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо |
| >А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S |
| а дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још ка |
| нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, |
| с овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући |
| дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за кол |
| коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад ве |
| тонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као ув |
| p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи |
| вилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, од |
| изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> дос |
| х за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечањ |
| студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} |
| далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стр |
| бом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њо |
| је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са ос |
| их и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у свој |
| знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да |
| и, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="13 |
| у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се |
| не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је |
| ер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не см |
| кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, |
| ост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним |
| кширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо се |
| b n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, са |
| е заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти да |
| рабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изн |
| ашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као у |
| е још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, ве |
| по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А оп |
| али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцн |
| о је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети с |
| све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, |
| не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Ниј |
| а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она с |
| када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, ј |
| ји, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} |
| ци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли |
| е, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пр |
| вога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ра |
| тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поч |
| да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по |
| а му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукам |
| чког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, |
| то је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зар |
| црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, |
| била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износил |
| вета Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као о |
| е.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S |
| се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} |
| р тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да |
| ло.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од ку |
| ћ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се |
| S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не ул |
| , наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не |
| о Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се ј |
| {S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је би |
| елим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобниц |
| е није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратиш |
| јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у ку |
| , дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва с |
| оче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе |
| ви код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек |
| вши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, д |
| у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они г |
| и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Дево |
| је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на |
| као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, |
| мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> < |
| д када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из њ |
| цем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, т |
| е се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале |
| а подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљас |
| без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овам |
| кав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска до |
| — Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, шт |
| а столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> |
| то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особит |
| а амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, к |
| да, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је би |
| дарало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом докса |
| куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као |
| па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би |
| м Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећн |
| а, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, |
| жило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одјед |
| S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> |
| и је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је ви |
| и ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али јед |
| Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи заст |
| ежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S |
| јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћал |
| у, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А ме |
| сељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак |
| и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој т |
| тово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, уд |
| буђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ |
| још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, ме |
| вом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њих |
| е година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га |
| лико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је |
| м кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан |
| м својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако... |
| а, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</ |
| ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас |
| ојим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{ |
| ти, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца п |
| регледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при р |
| и лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вар |
| кујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више |
| .{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада же |
| он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по к |
| асније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њ |
| но тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју |
| ст и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, |
| е, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мисл |
| ла, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се но |
| зумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ |
| а, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да |
| ао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="3 |
| звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузн |
| ни села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се |
| кових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући с |
| исти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кр |
| ра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{ |
| срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, |
| већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча |
| лагодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S |
| чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за |
| још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пе |
| ила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо вис |
| њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како д |
| новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{ |
| узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} |
| их пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се он |
| по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона |
| кве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село |
| горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и |
| драганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса. |
| ћи се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при хо |
| Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трч |
| прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама |
| ци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних |
| А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојал |
| мијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле |
| службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу ви |
| d> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се је |
| слободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све |
| ижава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год |
| слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, |
| о их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио св |
| } Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поре |
| витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како |
| су, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изру |
| прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Он |
| ко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света |
| е и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на |
| о собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пош |
| чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} |
| в срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка |
| ок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ног |
| оре, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, |
| светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим је |
| ет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још |
| је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склања |
| ога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није б |
| врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас в |
| се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, |
| уна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код к |
| вим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој ру |
| јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је бил |
| сити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, с |
| аљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупо |
| , не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пр |
| е ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, |
| пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напа |
| метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него та |
| огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти |
| да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноста |
| икад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што |
| тежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запитк |
| а преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких |
| Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Нек |
| чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рук |
| целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако |
| трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грл |
| је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла |
| о од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а |
| стрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> |
| ј се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у го |
| не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{ |
| ечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да |
| сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p |
| {S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, |
| аже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по |
| b n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да |
| ином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу |
| да овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет |
| млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то |
| ила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да |
| } Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго пос |
| не су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} |
| су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће о |
| у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, ка |
| опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих неслани |
| о то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да |
| оге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој приш |
| , када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на стол |
| силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, кол |
| пуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, |
| врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S |
| и почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсви |
| како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, |
| се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трго |
| оје су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој |
| зорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симк |
| одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скорот |
| навала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да ј |
| је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас |
| утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" |
| то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и |
| вечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужа |
| ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да |
| е Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што |
| а би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви с |
| ту виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, с |
| Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да си |
| } Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима |
| донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим |
| p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била ш |
| зо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обе |
| > пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка. |
| {S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} |
| би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидан |
| адбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када п |
| о увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворе |
| лазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријућ |
| м а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пош |
| у избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трж |
| само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, неста |
| и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда |
| старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се п |
| тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукоти |
| поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од |
| има, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод т |
| а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, ук |
| то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досе |
| послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се так |
| ема његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" / |
| по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, |
| Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка с |
| аш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> |
| ку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом за |
| рашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Н |
| ако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знај |
| еко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињањ |
| држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете |
| готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако |
| , толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од |
| од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију: |
| атаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се о |
| жену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да |
| ри сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} |
| ароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење |
| ила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од |
| трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје |
| хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њо |
| чи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио |
| кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је |
| чи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој |
| и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе. |
| доше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да |
| прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, |
| ла увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се |
| > <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топл |
| рлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Са |
| већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она ј |
| оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: св |
| и своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} |
| дина да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од |
| да су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се |
| несе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле |
| ћем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дво |
| накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада о |
| иској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под х |
| ма девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутраш |
| ер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да |
| на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</ |
| рбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из шта |
| тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дан |
| ју, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на с |
| ћи се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и |
| ="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не |
| жен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим ж |
| неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p> |
| д прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дво |
| ити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен д |
| осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показују |
| " /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац |
| мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој |
| ко има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну: |
| љава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепе |
| p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбија |
| алуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више нег |
| е и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се стра |
| нити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, |
| Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мор |
| а срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и леп |
| а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" |
| <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења |
| у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није м |
| и и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима нећ |
| о и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рук |
| морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу пр |
| што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што ник |
| да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда п |
| о, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало к |
| и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и н |
| е настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисо |
| на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свир |
| мо би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{ |
| ко од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, о |
| и да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Гос |
| идови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} |
| но одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо ме |
| лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордост |
| ој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} |
| гао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши |
| сату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, ве |
| , па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе |
| {S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја |
| ојој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослоб |
| > <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и |
| , прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она |
| ну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? |
| е хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сад |
| ло се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уз |
| ртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само |
| а неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, зајед |
| а што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак ј |
| сле тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} |
| , клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме |
| до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, |
| ек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу сво |
| и још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне б |
| нојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза |
| е са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући в |
| ављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом и |
| чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен |
| у биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> < |
| Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи. |
| забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њ |
| спод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, |
| арице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да п |
| о много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисал |
| , тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} |
| га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</ |
| сила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, |
| а шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађа |
| децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кро |
| , она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јо |
| им и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зар |
| требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника с |
| он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, |
| па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, ника |
| p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео не |
| ај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се св |
| ћу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по док |
| реба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они |
| по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} |
| ост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, ки |
| те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да |
| ију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, д |
| ид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тат |
| која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разгова |
| цем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким |
| офке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај |
| нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена сн |
| оришта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама че |
| е.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тес |
| ола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућ |
| ој на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А |
| е, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе |
| дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбу |
| И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тат |
| тицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовал |
| на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од к |
| ема светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен млад |
| са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и он |
| врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{ |
| S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, |
| асположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је наме |
| не.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везо |
| би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред |
| , пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетк |
| ек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од |
| јао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео |
| за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у |
| , можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у |
| е му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај |
| гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови ј |
| ацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћили |
| , а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући |
| газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, ње |
| драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му т |
| срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ |
| а води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и |
| те капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста |
| е.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула |
| ком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пресед |
| ај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале ж |
| би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, ис |
| Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како |
| ма, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни д |
| , силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не |
| порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши |
| ојасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и |
| ратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов |
| ши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтан |
| ња, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узви |
| да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће |
| ом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди М |
| се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би |
| што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Т |
| еце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад |
| она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу |
| то, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе |
| ице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p |
| нце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, |
| а види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осироте |
| доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да |
| пет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песм |
| у.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган |
| амо да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S |
| дзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах сла |
| е воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе зна |
| њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка |
| пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била |
| аршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа |
| , на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље |
| тави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као ш |
| ла чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, и |
| етку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећу |
| >Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић би |
| ко други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око |
| није не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз п |
| олазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њ |
| скошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} |
| и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас |
| има је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се ок |
| ер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</ |
| једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и стр |
| е могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао |
| м гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су |
| {S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и |
| глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="6 |
| ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине |
| еговим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да |
| — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Соф |
| лаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да |
| то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, |
| исте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он |
| е, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долаз |
| и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда |
| , прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се и |
| њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више |
| ог одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на ла |
| је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео |
| ери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе б |
| ојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката. |
| а, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и он |
| поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још н |
| бож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него с |
| ауздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још |
| ти венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у |
| никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке |
| доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Ку |
| готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико в |
| па, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb |
| мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не п |
| и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре је |
| ије.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој |
| ови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p> |
| руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећа |
| ило осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста |
| вамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и т |
| могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову |
| че да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава |
| ри, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних п |
| хна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче |
| те, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да м |
| оче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башт |
| да, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и |
| а.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку уда |
| нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сад |
| риште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башт |
| А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слобо |
| она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p |
| му остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, |
| међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сеља |
| отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, |
| ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле о |
| ве свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мири |
| етов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо |
| ед интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању |
| о и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb |
| И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сироти |
| их корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозо |
| тенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње |
| ина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома |
| агда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} |
| , једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до к |
| ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, паз |
| ледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија |
| нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш т |
| љем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али |
| .</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако ши |
| тадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највиш |
| да, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, |
| бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} |
| се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бив |
| зећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и д |
| ако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S |
| да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега |
| ли алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, |
| ене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат ос |
| аиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: |
| а тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер |
| ежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више изла |
| је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као ос |
| сто, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне |
| е како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га |
| ишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито о |
| од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте на |
| гда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестиј |
| ласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <di |
| насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију зама |
| мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице |
| к, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чи |
| ободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине |
| да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена |
| ико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде |
| та, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му |
| досним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне н |
| едало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа ј |
| а ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— |
| згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово једа |
| на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџи |
| ред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављ |
| а, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе |
| натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда |
| {S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче |
| и ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, с |
| ђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим |
| бегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчав |
| ажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и |
| а могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој |
| о, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да б |
| и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се |
| га што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост. |
| о крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изн |
| агдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо |
| и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним |
| бог посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, нећ |
| зо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то о |
| знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, |
| војим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити |
| и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, |
| </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и и |
| жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надн |
| е прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломунов |
| и и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном |
| шице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком |
| ви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређи |
| утра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваки |
| се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше ама |
| се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што |
| ве друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој б |
| ка, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усам |
| <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— |
| ваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају слу |
| 57" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:< |
| <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не |
| а се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, М |
| ари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек |
| , спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот п |
| — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више |
| кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Д |
| аском некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно в |
| е тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим |
| то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уп |
| раг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом г |
| тави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је |
| ери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, |
| лио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужа |
| и и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погач |
| е замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, |
| тлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да ј |
| тала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприро |
| аснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је |
| јући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него об |
| и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила ти |
| ти јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су че |
| јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то |
| те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце |
| урно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, и |
| седео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуф |
| И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто та |
| улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, |
| не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У |
| ве да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њи |
| е ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним |
| ик!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — ј |
| 86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненад |
| ма.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Ар |
| ије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} |
| се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у г |
| а се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар д |
| ињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад |
| з ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету прис |
| једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, |
| , цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добр |
| мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мр |
| а чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису |
| ености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови |
| да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет |
| <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чив |
| иви ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи |
| Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије г |
| ама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагла |
| А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и ша |
| Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко |
| ма пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по |
| се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, о |
| арош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на ку |
| о оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле |
| гађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родби |
| еде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше |
| , бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сеља |
| о ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друг |
| , амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је к |
| његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да ј |
| је хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар |
| ки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — |
| <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало с |
| еђутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почел |
| који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је |
| е толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи. |
| о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу п |
| , већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, |
| о да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и сила |
| а влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али |
| љи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као |
| и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне б |
| чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда |
| ега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и т |
| а очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} |
| плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а |
| а поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела т |
| е.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари от |
| лепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јас |
| Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са с |
| м потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ка |
| ије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се п |
| а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли д |
| , тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима |
| која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијо |
| на звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурба |
| ави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S |
| могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да |
| } Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето |
| и лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу с |
| ра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе му |
| ко тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софк |
| ле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њени |
| м, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} |
| ак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се в |
| аче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да |
| има буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издво |
| вом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала |
| крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, |
| није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају |
| лети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на д |
| дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ пр |
| ом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала |
| све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испун |
| ше не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се од |
| окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у |
| Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око |
| S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зат |
| ћи од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би |
| е, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> |
| вљу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и в |
| ама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној |
| а, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код |
| забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гр |
| им местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо б |
| ароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је |
| шак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао мно |
| е са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Н |
| ју је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} |
| опли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намес |
| ило је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда |
| тиви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада се |
| зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, |
| з грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би |
| м мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред њ |
| уревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком |
| ха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он не |
| ао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе по |
| 20" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис |
| ни, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну о |
| мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било д |
| ова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улиц |
| то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да |
| ра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нароч |
| а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, |
| е светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, |
| ада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим |
| трепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него |
| а ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра |
| у широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} |
| ештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах п |
| и опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио |
| ди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Там |
| И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери |
| рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са надн |
| а никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и |
| да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она с |
| за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости |
| — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање |
| вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им н |
| е дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али |
| тово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође |
| то кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато там |
| јтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су |
| било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} |
| се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не |
| напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страх |
| у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} О |
| као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осв |
| целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећ |
| ћ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би о |
| ма, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи |
| то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек |
| мет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највиш |
| S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вред |
| ма, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољу |
| ећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, им |
| да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можд |
| да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом |
| , и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мир |
| њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови дово |
| ла колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb |
| помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који |
| бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| јих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико н |
| свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи |
| оред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почел |
| је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, поч |
| јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" |
| а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова |
| <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и п |
| и како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом |
| туци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво шт |
| слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, |
| и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овак |
| овошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, |
| и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када |
| за зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад д |
| ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају |
| света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком |
| офка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, ра |
| и к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом ци |
| поти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, с |
| > капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <qu |
| њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог пол |
| о укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p |
| ипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, |
| есно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ош топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али |
| </p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у |
| читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није |
| код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издр |
| ичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради ш |
| него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да с |
| свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осм |
| а се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим |
| углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са |
| удати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, |
| b n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све ви |
| оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n=" |
| од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само сл |
| не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши |
| није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена |
| , куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим |
| к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од кој |
| ош тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} З |
| предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} |
| а над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њег |
| Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек |
| засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никак |
| незверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да |
| Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог |
| ли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по |
| капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софк |
| те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, б |
| рса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте г |
| на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, |
| њка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само ки |
| , узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од та |
| пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна |
| а на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опе |
| на пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим дл |
| ванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, за |
| несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, ост |
| то је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, ка |
| поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двор |
| поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, глед |
| и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по тав |
| лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, сам |
| њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она б |
| остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао |
| време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Со |
| дмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има |
| ала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и |
| на отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини |
| не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу |
| оше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{ |
| обљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати до |
| p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Ј |
| зи и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу с |
| нуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори к |
| ве више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гор |
| ="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек шт |
| уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови бр |
| који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Х |
| ије тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да |
| ле и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и свак |
| ним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да д |
| у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она ка |
| омири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> |
| е кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по п |
| љајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је |
| рајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и би |
| е већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свећ |
| напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама прода |
| .{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јата |
| далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био ј |
| удила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати |
| да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Д |
| {S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и ма |
| јући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше д |
| ржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у све |
| ла сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражава |
| ако ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ћ |
| рила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, |
| сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде |
| рт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини |
| другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ћ |
| не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким |
| а ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењуј |
| Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, по |
| е она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{ |
| а; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="17 |
| ај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би с |
| ога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња |
| Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остат |
| о из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све ост |
| /p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећа |
| ебе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику |
| ене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њим |
| ице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало ј |
| у, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судби |
| е долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у |
| низи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво |
| у, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покр |
| но, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зн |
| сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, д |
| собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} |
| т, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{ |
| осле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симко |
| е приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ни |
| ла је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршен |
| и бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чул |
| гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихов |
| наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у |
| у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, од |
| здржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p |
| он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми |
| ајвише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се пре |
| само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, к |
| уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и пет |
| и из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав гла |
| це, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из куј |
| осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као к |
| фенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта дол |
| <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје же |
| или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од с |
| својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ |
| ојој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорск |
| {S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој н |
| девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, |
| је било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, к |
| очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста |
| ром.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда п |
| , не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је извед |
| како мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети |
| носећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину |
| се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подр |
| p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако н |
| , гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из њ |
| као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега н |
| е ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кри |
| сти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији |
| ?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није |
| н гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погре |
| а главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, |
| де чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из к |
| ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а т |
| {S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колим |
| новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и |
| ћи преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи и |
| је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо пос |
| до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не |
| иже био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као |
| може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S |
| ајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> |
| тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засић |
| зури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица |
| остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери |
| астрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И |
| во унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да |
| знати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кро |
| ко горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се |
| жена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, |
| ало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако |
| он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеш |
| ј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњи |
| вена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрин |
| целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим соба |
| а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одма |
| ead>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, |
| ла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} |
| о ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је |
| о јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Сре |
| чно би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама |
| стави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најгла |
| стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од ј |
| зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучен |
| какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не |
| кшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога |
| ур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава |
| е више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, |
| е, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Со |
| 22" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише в |
| и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну в |
| p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркв |
| ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети ка |
| оре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на |
| Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно довод |
| жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где |
| особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због |
| ако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, |
| ре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се |
| а био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу |
| ти гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити |
| .{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да |
| змешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајк |
| у раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих |
| се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи- |
| ед њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније |
| жући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу |
| јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке |
| њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на ма |
| ату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, так |
| и да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе |
| најући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, з |
| аци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да и |
| е у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по |
| прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са исп |
| е им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да |
| јајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у |
| ловина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извук |
| аље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац |
| — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су |
| својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, ми |
| ироко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да ни |
| днео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом |
| и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче |
| ало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се |
| ојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Дале |
| војој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; јед |
| покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не ост |
| на осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њен |
| игару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скрш |
| е, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их та |
| никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али и |
| </p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то |
| ар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не зна |
| е газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи |
| упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на |
| није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се к |
| тавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дођ |
| ује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино |
| а она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, к |
| руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од |
| ећ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако |
| подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и млад |
| S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало |
| а велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовање |
| тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исеч |
| и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије о |
| да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајн |
| S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном за |
| се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање |
| ед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да |
| печене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена |
| сто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму |
| отроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином |
| и, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, |
| а је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако |
| то може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div |
| сипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p> |
| поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: н |
| ћи својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, |
| одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе |
| о дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина по |
| олена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, ко |
| у пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача |
| јом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је б |
| мах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би |
| исто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској |
| заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену П |
| ним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене |
| Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у |
| би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора |
| ада се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатк |
| чила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" |
| дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање св |
| спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> |
| нска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Ј |
| могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како |
| и да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога д |
| е јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њи |
| одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обр |
| бе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отп |
| ан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће |
| И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи |
| се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се |
| из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, |
| аки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, м |
| , осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је з |
| смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али |
| љење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби |
| као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него ика |
| дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Об |
| еницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађ |
| веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефен |
| а, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p> |
| беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врат |
| јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, зауст |
| кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно |
| ле многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И |
| ше и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, |
| пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудно |
| састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени |
| има да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и бу |
| усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раско |
| , исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама ро |
| о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} И |
| седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или |
| " /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка бил |
| а њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и |
| љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра |
| каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, н |
| чени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди. |
| зби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тих |
| х кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер т |
| ирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скак |
| заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи нова |
| но да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да игр |
| за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепасти |
| ама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он |
| била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, усле |
| и је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезве |
| ђења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречи |
| ен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили ис |
| то тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> ј |
| ду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуре |
| ише него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих |
| лушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње |
| му држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној ј |
| унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла |
| p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо к |
| ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, |
| се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</ |
| е он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико т |
| га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са дос |
| ча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши |
| о њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар |
| } И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, бл |
| , притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S |
| , кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ћ |
| ријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} |
| о били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да |
| нем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, |
| <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софк |
| здахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што |
| , ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само од |
| пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, |
| чно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено |
| силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} |
| па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањај |
| јом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и |
| чашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто ј |
| але да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би |
| а би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо |
| .{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејан |
| ади него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле |
| ако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, б |
| се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више |
| мао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спр |
| , тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а оп |
| ћ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, г |
| уцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређа |
| и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и до |
| је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати |
| лом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} |
| ео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај |
| има и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене |
| нако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу |
| једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузуре |
| углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном |
| у чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му игра |
| азуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушк |
| ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, сл |
| им по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при |
| агавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, ти |
| очека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, |
| да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе ид |
| опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, |
| н јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њ |
| , у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до |
| , са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна с |
| анким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је |
| њери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чист |
| са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуш |
| ом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође |
| ко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо |
| ту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се |
| да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик |
| итио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовим |
| <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довик |
| о са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S |
| о дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек |
| мехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима |
| тио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и д |
| нако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са |
| а једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и ра |
| главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само н |
| о како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте р |
| ити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и ко |
| И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не |
| се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у с |
| би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Ку |
| о се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија с |
| ијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више драж |
| ова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} |
| ћу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, т |
| а катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су |
| колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је не |
| рати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и |
| о тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, |
| аџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо осв |
| вој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од с |
| је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадб |
| и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне уд |
| ле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окр |
| , никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је ина |
| треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља о |
| овлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи. |
| , изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радост |
| ити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} |
| огледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто |
| /p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита |
| распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, |
| и и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка |
| дајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то |
| о што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркам |
| ас отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где |
| обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у сви |
| пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче и |
| ла, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а |
| а је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зат |
| а уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А |
| Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њ |
| сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И ч |
| ндуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скид |
| а врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Мар |
| неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, |
| жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у тасл |
| та су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се |
| ћи главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— |
| да, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, |
| , док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред |
| орелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ у |
| за очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе. |
| ај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не зн |
| ла би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остав |
| ећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему |
| {S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да с |
| буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти |
| еће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и |
| јом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђ |
| тављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој |
| н на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не |
| и.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у |
| Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, |
| скује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њ |
| , увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјај |
| а, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дан |
| ој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему д |
| те, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да |
| чав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заи |
| прати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, ис |
| среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{ |
| а лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p |
| ајвише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви с |
| едерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога д |
| ући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она пол |
| p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијс |
| оји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирниј |
| ачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидо |
| другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} |
| их радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облач |
| ећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због |
| засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, о |
| ћи купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из |
| днако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је ви |
| белим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, |
| светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било |
| е моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, ча |
| ли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она би |
| асвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до м |
| није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не леп |
| а је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} |
| глед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онак |
| врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морал |
| ој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута |
| ца, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мириса |
| ко му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, |
| антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана. |
| научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога |
| хте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узб |
| г није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{ |
| , неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике ле |
| који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из |
| n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга |
| ки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, |
| </p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а дру |
| егова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега |
| траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више о |
| ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али |
| <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакшир |
| му ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он д |
| гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран |
| неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде |
| н и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Ми |
| , једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати д |
| ца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам |
| е нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ стари |
| Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да с |
| х, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врат |
| огла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, |
| једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он т |
| чела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — |
| прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свад |
| еше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и д |
| ад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грун |
| а, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне |
| сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је ве |
| А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — о |
| олепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада ње |
| ђство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га |
| ећ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког д |
| о Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распрема |
| о посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после |
| четку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јес |
| црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико д |
| се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а ј |
| страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и |
| ј матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио |
| остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо са |
| .{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пр |
| ој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ни |
| ихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од во |
| а бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као |
| у, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује |
| иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би с |
| е јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, с |
| та до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жаго |
| е увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку |
| е повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена би |
| , потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место бл |
| ије га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његов |
| е са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао н |
| да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</ |
| } Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи д |
| да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се |
| д главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из ку |
| ру, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, |
| јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао |
| ив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код |
| ато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то. |
| ом, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, |
| амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати |
| се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, |
| и по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n |
| када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити д |
| боту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин с |
| бе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није см |
| лест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је о |
| а, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји нап |
| знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, |
| ркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је ис |
| амо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њ |
| , која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље |
| аставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако го |
| да, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S |
| ста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица о |
| врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S |
| стивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света |
| тукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не са |
| исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да дол |
| прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ |
| јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, а |
| и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би |
| јде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, с |
| трахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина |
| } Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, |
| ије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су так |
| д од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које п |
| ме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак |
| да како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса |
| глим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој |
| Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало од |
| би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови |
| кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи с |
| Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од се |
| еђ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика |
| жном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било |
| шла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на раф |
| ко који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспав |
| ричали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богат |
| е то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ниш |
| беле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дво |
| отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, к |
| са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све |
| шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда |
| е климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по п |
| о претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући |
| а се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим ку |
| он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и ка |
| нко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него |
| , газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама н |
| сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и ко |
| к.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и |
| уна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме |
| и то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да |
| и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно |
| научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као |
| што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заист |
| ога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" |
| ви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, |
| само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне г |
| аства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки н |
| етили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би пос |
| за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је |
| стаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не в |
| Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија |
| н.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће. |
| м прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њ |
| олико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди- |
| и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из |
| тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се |
| али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S |
| њу, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, мол |
| да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А |
| пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се |
| чко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{ |
| жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и |
| слати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаут |
| и и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком |
| што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе |
| и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p> |
| Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену |
| је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били |
| ца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обич |
| га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му |
| е сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, |
| стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио. |
| са, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стид |
| узама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је са |
| је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему |
| међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како |
| м сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у |
| лакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{ |
| и се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, |
| пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к |
| не биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме |
| е чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна |
| ликог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софк |
| и је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу |
| не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста |
| силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз т |
| ане, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу |
| поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува каф |
| она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} А |
| {S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд |
| је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тач |
| на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрц |
| а да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да |
| а капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би прив |
| може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се н |
| а.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чи |
| b n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као |
| у испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пи |
| купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Ту |
| сени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за |
| утне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и |
| себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А по |
| ад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнеми |
| е се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </d |
| а и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго |
| ом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у исп |
| не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и |
| ва вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили |
| су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се |
| , као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другим |
| аци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије |
| у спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рук |
| :</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер б |
| ојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она ни |
| о, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље |
| ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана. |
| је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у с |
| его чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарад |
| , она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме |
| ка види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен с |
| доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде |
| S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и |
| аме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— К |
| је надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се з |
| шкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада дав |
| Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њо |
| лом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда збо |
| </p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и нај |
| <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убез |
| >— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе ш |
| .{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да жив |
| ани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у |
| капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи ви |
| рса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесам |
| и.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, |
| ично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необи |
| ли какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, |
| е шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимат |
| аса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну |
| али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све б |
| Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не |
| је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајал |
| граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед п |
| еђа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће |
| з ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све |
| 01_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима |
| ом снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} А |
| кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по н |
| , одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Ци |
| те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани как |
| ли славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само з |
| а, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећ |
| нако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда св |
| н прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се к |
| око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим |
| офке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матеро |
| ва све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то п |
| ући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки ст |
| да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори том |
| мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе |
| осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све |
| прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек с |
| од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из |
| великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на |
| загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и све |
| ашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени цел |
| рата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" |
| ри Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, ка |
| који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је с |
| ш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим |
| је из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гро |
| пивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} |
| ен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме |
| ука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећа |
| али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео |
| могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ћ |
| ш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ј |
| и долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, г |
| ене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p |
| трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не мо |
| } Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој дв |
| о, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвени |
| еликим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јас |
| рс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезан |
| рачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, кој |
| себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p |
| ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друг |
| д куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана |
| богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, |
| каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, н |
| Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас св |
| животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије |
| о шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све |
| а прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује |
| наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли |
| <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па.. |
| .</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама |
| "216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито п |
| види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском |
| и што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи как |
| а њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотр |
| у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, |
| рочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> |
| то једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и |
| с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наред |
| како друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом |
| >Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе |
| а га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике |
| — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и уби |
| евају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако л |
| ме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, н |
| то је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> |
| ану обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заог |
| 123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакши |
| и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S |
| е поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда он |
| небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, |
| ти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ |
| омшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} |
| уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се |
| , да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Воли |
| испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигур |
| весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сват |
| кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је |
| /p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, с |
| ј чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчи |
| х, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући |
| виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер |
| ије тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као ув |
| , кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би |
| е његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би б |
| , доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто |
| ве то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: |
| >Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакш |
| је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, г |
| е.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи. |
| месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али дев |
| када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и лар |
| на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћу |
| асте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, нег |
| ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави |
| ога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — |
| јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{ |
| смехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду |
| радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> ма |
| најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а ка |
| и!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њ |
| о ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на у |
| ржали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвај |
| би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код |
| ој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снаш |
| и, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да |
| овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у нов |
| лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не |
| убити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није м |
| види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, са |
| о једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и |
| ену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефен |
| м је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загре |
| или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не каж |
| то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} |
| гао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и гото |
| свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по куј |
| ао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, с |
| мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све в |
| другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{ |
| вчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће. |
| м бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јас |
| ијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно |
| , љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с так |
| колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И хан |
| води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, г |
| то се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду б |
| не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџи |
| мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу о |
| ћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, |
| омшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и |
| по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењ |
| јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упи |
| ња хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширива |
| не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали |
| кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све |
| асне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} |
| окренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, и |
| агду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као |
| одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину к |
| ли су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гр |
| јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко |
| и пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се |
| упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— |
| накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне к |
| о, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немо |
| правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са ис |
| ће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је М |
| ло добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да |
| у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка доб |
| да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, |
| " /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — к |
| на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба |
| вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој |
| ста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у до |
| “ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и |
| смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће ј |
| кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, ка |
| ад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети |
| се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хај |
| , и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била забора |
| озирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика |
| особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} С |
| .{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и |
| јатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, |
| ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ с |
| е то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се |
| тављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец |
| трина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топл |
| кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, |
| њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући с |
| Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада би |
| дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магд |
| „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире |
| му неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да |
| у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ип |
| а врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погл |
| би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож т |
| ћи оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда |
| е ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али нику |
| иле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле |
| им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не тре |
| од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та |
| је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. |
| капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају |
| уго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јел |
| илан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, кол |
| кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредил |
| му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много |
| од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни |
| ећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, п |
| ју за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак |
| очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и |
| бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док |
| заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из куј |
| } Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену |
| новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се |
| ави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p |
| нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, |
| свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свил |
| донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, н |
| , сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и пре |
| грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и с |
| лаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што |
| уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запи |
| ј губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> |
| ућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и |
| ајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и |
| слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта |
| Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика |
| више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему |
| тким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала |
| бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усн |
| и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом |
| пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к |
| одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за с |
| н тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кура |
| д њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се о |
| ед бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметни |
| не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа ош |
| ле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њи |
| услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра ру |
| на знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче |
| /p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој |
| прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скину |
| му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не |
| скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозниц |
| и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило |
| и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је |
| а јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову к |
| , дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати б |
| највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је |
| се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе |
| гледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо |
| ој матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, н |
| о испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчани |
| им, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечер |
| антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S |
| е изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај |
| толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи с |
| чеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање |
| себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, сам |
| на зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода |
| им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и по |
| узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени н |
| немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба |
| м подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, к |
| ко њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да |
| днако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Слав |
| птрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! |
| ри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, |
| } Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Све |
| , пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Со |
| баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и |
| је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она ре |
| га гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе |
| , Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" |
| но пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у к |
| а је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би |
| д степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капи |
| међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана и |
| !</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, |
| отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из |
| е у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио кра |
| ала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црн |
| ило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре |
| сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна ка |
| а лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набрано |
| обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загл |
| етли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у |
| е му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико |
| отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено |
| Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало |
| им ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада |
| љно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{ |
| да чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, |
| , држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и ка |
| м сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве гла |
| , одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасв |
| само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан ма |
| к и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил |
| не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао |
| з баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И он |
| у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погл |
| т, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, за |
| ио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ћ |
| није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га с |
| је био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека с |
| и, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где |
| би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весељ |
| вим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се |
| прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише с |
| рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, |
| али живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко |
| весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" / |
| ?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И о |
| ебе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, в |
| ост и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила |
| амо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но |
| џика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе |
| , једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, |
| знојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> |
| јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи |
| ели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, |
| лук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче да |
| у ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је |
| Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизм |
| се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пеп |
| офка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он бр |
| n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и |
| дости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, др |
| ова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{ |
| ц.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно д |
| , лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа. |
| народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, |
| ека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кр |
| расно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} |
| све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и т |
| ици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> < |
| к, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type= |
| о бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му ј |
| због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" |
| као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да |
| са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се од |
| љу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од |
| ећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пора |
| по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жил |
| а Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и |
| уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право ч |
| женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би уве |
| , и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на |
| о ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази |
| и тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а |
| исто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је |
| истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се |
| а осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње |
| шију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву |
| им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купи |
| ији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде са |
| <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки до |
| раству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуд |
| ше, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати ј |
| ћ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се ј |
| p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="1 |
| прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осме |
| и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима по |
| о.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су |
| дмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздиг |
| обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат |
| арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље т |
| лави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, |
| е и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишл |
| ремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који ј |
| оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући в |
| аци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, |
| грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није |
| оста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још |
| стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оц |
| p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је в |
| ост, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато! |
| , да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино к |
| p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се |
| амо да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у р |
| и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж |
| олиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица до |
| одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих |
| ла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, |
| ним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће м |
| ети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако н |
| робови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који ј |
| фка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле је |
| гле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви има |
| ивот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није из |
| ања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада |
| то треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Оде |
| га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љу |
| твари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Как |
| уга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну |
| и тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, |
| метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију |
| еће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, зна |
| метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звал |
| новни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чу |
| као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, |
| кад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div |
| што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снаја |
| } На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, |
| је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} |
| самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, с |
| аде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно пошт |
| затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док |
| ође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе ко |
| сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се ш |
| испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет |
| ала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софк |
| је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у |
| голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да за |
| оз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у куј |
| оре са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитава |
| кшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њ |
| њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још би |
| у, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, б |
| при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут |
| и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађено |
| ибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са |
| да радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, |
| могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, п |
| стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумра |
| о код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах |
| било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био поче |
| у више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене иско |
| да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} |
| чију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако |
| ља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као ј |
| вији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свако |
| а околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, н |
| куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овам |
| е примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и |
| е се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па ро |
| и, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови |
| т, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама |
| њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по слав |
| се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи |
| ењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила вла |
| ију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће по |
| ив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, |
| тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али |
| , цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнут |
| заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта |
| гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{ |
| а се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} |
| а до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене |
| тово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњача |
| би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало |
| ати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују |
| а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, пр |
| аном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега са |
| , једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена за |
| гледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имал |
| горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена |
| наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сут |
| ре, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети |
| а толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдит |
| тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем |
| већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, нај |
| нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац м |
| аз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и беж |
| ица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно |
| Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Од |
| шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако |
| на мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан |
| авом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови |
| , и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње оти |
| м затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се |
| у само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде |
| виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са они |
| ве злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом |
| удо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чел |
| ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по в |
| углих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они |
| ; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинск |
| ма, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад |
| тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са |
| испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је о |
| гачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њ |
| о окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шара |
| ај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а н |
| зним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито п |
| ама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их |
| ла, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико |
| ихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што |
| он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Ч |
| лечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са рет |
| шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпева |
| двојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчен |
| тима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, |
| Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.< |
| ?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — как |
| грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, |
| {S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и п |
| и.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њих |
| е доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је |
| , стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни дол |
| чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није |
| <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама |
| </p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> |
| е такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи д |
| шиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, з |
| Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала др |
| е да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрога |
| чује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} |
| } И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби |
| "107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И |
| >— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале рад |
| што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и ви |
| чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p |
| аква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, ил |
| та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, усл |
| атим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречен |
| итицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само |
| офка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њ |
| е и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом и |
| о овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово |
| живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може св |
| их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање |
| о, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ет |
| , њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу кућ |
| , доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али г |
| затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало |
| ри, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их о |
| она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго |
| сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, ко |
| да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, |
| дима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} |
| d="SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђо |
| ="SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак по |
| d="SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да п |
| :id="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто |
| l:id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, |
| ml:id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одл |
| е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та пе |
| е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она |
| ом Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом |
| > <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако |
| >Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, ст |
| </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас зв |
| е крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, |
| виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подска |
| ониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и |
| нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} П |
| а кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку |
| ила Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела с |
| а вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обич |
| p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тог |
| тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Т |
| ка свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући о |
| одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гла |
| Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола |
| /p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, |
| ли би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне гл |
| .{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној |
| , промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измаху |
| по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од С |
| >— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа ње |
| </p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњ |
| хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, |
| Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и |
| се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онд |
| м јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само |
| а Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирују |
| ику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Ми |
| и јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих ше |
| } Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испо |
| сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, |
| p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као |
| <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, ка |
| јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се |
| b n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и ј |
| рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и сп |
| то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само |
| о, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај |
| S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И |
| а, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више ј |
| е.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредн |
| p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за рук |
| д свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њи |
| се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у ку |
| мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запре |
| кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да |
| оја су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са с |
| лободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући к |
| асму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда мат |
| нај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радос |
| јни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гу |
| ко...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеш |
| ело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да |
| ити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале |
| да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лон |
| >— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим |
| жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узе |
| у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати |
| ост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њ |
| /p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач |
| е ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће би |
| е нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> |
| бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала |
| ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, н |
| ? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, шт |
| ти мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, к |
| уха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима |
| окаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи |
| , онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед |
| ину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер посл |
| и се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и о |
| спуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то |
| овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и изм |
| уше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у че |
| и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта пре |
| ептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се |
| је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, |
| њем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина |
| — Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, |
| ржању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што |
| о с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, гото |
| ти долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари |
| исказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долаз |
| јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би о |
| кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пр |
| ма ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овак |
| ављајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и зајед |
| , јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и ка |
| ла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар ве |
| де својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — |
| ече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софк |
| Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико нава |
| у а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>К |
| к плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} |
| н син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, т |
| је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега св |
| е само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и |
| читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер це |
| ји поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу |
| Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од |
| лако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{ |
| је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкају |
| еда да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да |
| неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се |
| није живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефен |
| се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи с |
| м и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на |
| лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу |
| окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пре |
| она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него ч |
| је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба д |
| гу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу |
| о да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а |
| фке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих виде |
| послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на кап |
| е сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред св |
| о к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изгов |
| ста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледа |
| пштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тр |
| крва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашч |
| ћаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако |
| лом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса |
| ори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта с |
| собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико |
| ерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како |
| не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му с |
| и што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Со |
| њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко ос |
| е што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка ка |
| ако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га зауст |
| ве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, о |
| ђе, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека т |
| опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} |
| и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најм |
| ређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да ника |
| цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко |
| што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, ал |
| ка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима б |
| ње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долази |
| о, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како |
| лас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испун |
| <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва |
| је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да ј |
| охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седо |
| рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Ма |
| Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуб |
| онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином |
| , промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим за |
| не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да м |
| .{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и |
| о.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагиња |
| у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још с |
| } По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све т |
| а бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму св |
| бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="19 |
| сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да преба |
| мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на |
| а.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и |
| ито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах |
| иђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, о |
| је Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражи |
| а играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, |
| И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе |
| е остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клеч |
| руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајућ |
| ази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва |
| о испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако |
| едном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћили |
| ама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би |
| ицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Све |
| Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући |
| о и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом |
| чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се |
| а њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после то |
| елије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како зано |
| акој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са саб |
| , било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> |
| спред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све |
| женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене |
| жена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покре |
| ија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би та |
| ном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче |
| ченим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газд |
| и <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се нат |
| знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симк |
| верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, |
| {S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе |
| , а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада осл |
| се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позива |
| ва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, шт |
| } Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом ду |
| како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S |
| ледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном |
| p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на посл |
| ста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним кораци |
| мајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, С |
| и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и г |
| питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је о |
| сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... |
| њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи од |
| и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белег |
| .</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она св |
| иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А |
| ако се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и |
| уст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, |
| фкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, |
| њини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, разд |
| Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — |
| шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све жу |
| не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готов |
| поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно д |
| навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На |
| рабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за ду |
| тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, |
| муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још |
| зи другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Из |
| ви оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> < |
| ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скуп |
| је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у |
| е поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гуж |
| ла, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже |
| о <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капиј |
| угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је |
| ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— П |
| звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбани |
| оче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући п |
| од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} |
| нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређ |
| згледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, |
| е, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, п |
| која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не мог |
| ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и к |
| д оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом |
| син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} |
| трала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, |
| оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама |
| , ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није |
| Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> |
| Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено |
| реће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту н |
| </p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је |
| вет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекуј |
| нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Маг |
| а кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласц |
| како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убр |
| едан другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су ве |
| Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава! |
| Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама са |
| : сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те бр |
| и силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је С |
| пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судб |
| е браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, |
| а више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} |
| !{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Са |
| и, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p |
| како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да |
| ам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се |
| и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и |
| </p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на ма |
| судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче |
| ећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док |
| и, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} |
| уло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види д |
| главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у |
| И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широ |
| и, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост с |
| без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом. |
| а носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око |
| који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак |
| А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" / |
| ледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не |
| дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је |
| ичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носи |
| м колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то |
| ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p |
| а хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у |
| лица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи п |
| ка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уб |
| .</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које ма |
| одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви |
| и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима |
| жује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све ост |
| акшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би |
| р ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још |
| тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговар |
| , мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к се |
| када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што |
| стаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин стра |
| ана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му |
| овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главо |
| ћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да киј |
| чију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које на |
| , де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете н |
| а где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, те |
| а што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више глед |
| за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и успла |
| ш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије уми |
| е био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши |
| дигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледат |
| ледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и ка |
| лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах и |
| у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајн |
| ена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, озној |
| х тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала |
| ади што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи по |
| истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или др |
| не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу вид |
| утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не з |
| ила тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да |
| иста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како и |
| уре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше |
| среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{ |
| од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Ос |
| лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло |
| да вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чарш |
| цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и С |
| а, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се с |
| облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође |
| она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од је |
| лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек |
| <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум |
| анац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато |
| и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по |
| огу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— |
| су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вече |
| слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им ј |
| кла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, |
| ори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и |
| ћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као |
| , са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки стр |
| <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јо |
| ка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и са |
| узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и |
| баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис. |
| е се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ог |
| случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед |
| бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ства |
| како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а он |
| коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, |
| у кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, |
| ла.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опра |
| к осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу п |
| их чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како |
| роз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} |
| онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели |
| су могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, |
| о куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам |
| баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, |
| оздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb |
| зета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рач |
| у повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило ј |
| {S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: т |
| ј и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засић |
| м брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он |
| а са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни |
| оче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли |
| јећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обу |
| ши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улица |
| фре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите |
| и зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улеп |
| ра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што ј |
| рање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове по |
| шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" / |
| но, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, |
| е са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљи |
| обе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, |
| на другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да |
| осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, зап |
| и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S |
| дах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У |
| дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.< |
| смо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Ота |
| њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: |
| купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног |
| и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка |
| здравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни |
| висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му |
| распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње бо |
| ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано |
| кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{ |
| час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива |
| S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве |
| бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такођ |
| уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећ |
| јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се ра |
| оз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто ка |
| купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега ш |
| дало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од м |
| биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки |
| ти сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, и |
| и плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне |
| вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим мира |
| љачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p |
| одицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је би |
| овим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори |
| ле већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом |
| кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на |
| о су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, так |
| м од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, |
| у.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, по |
| прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у ч |
| к ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са ото |
| ји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све св |
| јим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне |
| чају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спрем |
| {S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, ост |
| 1" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Же |
| онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих |
| теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезвере |
| кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, прилико |
| ове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам |
| ена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у и |
| ко њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, |
| , сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и |
| а из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, ду |
| ости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се |
| ише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију |
| Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, |
| ебо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јо |
| ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна |
| зила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ |
| мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, |
| то се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушил |
| , него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не |
| 33" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манаст |
| ону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндер |
| и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја |
| ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе |
| жењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са св |
| и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n=" |
| рана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништ |
| час понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рука |
| у воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себ |
| реживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане гл |
| ије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмов |
| механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса |
| д оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто |
| е жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као |
| цељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио м |
| , и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Х |
| би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за р |
| , правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то |
| нару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, |
| мивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима сла |
| не, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта св |
| гољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина з |
| еднога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за кој |
| од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе |
| и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, вид |
| толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, сва |
| и сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнес |
| ead>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле |
| Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ пр |
| аво на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њо |
| , да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испо |
| > раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баште |
| не петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали с |
| није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату |
| хтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у |
| а.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, |
| } Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи |
| х неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више |
| да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и |
| одили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из |
| ругу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру. |
| почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са |
| и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, |
| е од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади друг |
| ненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Ар |
| сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро |
| корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорс |
| ћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је |
| него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>О |
| е, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се |
| мах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у |
| не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у ис |
| м кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</ |
| је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И |
| намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послет |
| >Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да |
| се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сиг |
| але.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n= |
| агда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој ква |
| а.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напукл |
| , и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке к |
| приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са |
| унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом |
| ен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћ |
| и млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да |
| Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њи |
| чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно п |
| се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш |
| ике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, |
| p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смра |
| аде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим |
| кове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу с |
| Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе б |
| , које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у поча |
| пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столи |
| ови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује |
| не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршено |
| тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али нем |
| ше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насл |
| го, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго жур |
| је, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто рук |
| прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на |
| пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њи |
| на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што |
| је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... |
| гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, |
| ије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> |
| и осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се |
| ћи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спај |
| , чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, ка |
| </p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојани |
| арош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У |
| ло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цви |
| жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. |
| игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и |
| х је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе |
| ести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали с |
| , и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва |
| општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и ра |
| се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онд |
| тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и |
| никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Ча |
| ица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа |
| .{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и |
| ћавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, |
| би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би д |
| сноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, |
| .{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Соф |
| све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продај |
| ко стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почн |
| све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита доша |
| стало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, дол |
| пији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу г |
| е.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако |
| ту, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, н |
| и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно |
| време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљи |
| ка кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућ |
| т.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може |
| д доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазит |
| офка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да |
| двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скуп |
| етлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отв |
| у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, |
| ма поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не м |
| је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и нек |
| већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и |
| е главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote |
| трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како |
| хом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа ду |
| је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се о |
| ћ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејањ |
| и су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто |
| том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви с |
| зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p |
| } Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рук |
| чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и вла |
| зилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе бо |
| њене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и |
| ки, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb |
| бучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минт |
| <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она к |
| ан пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекај |
| да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="24 |
| и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како је |
| са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк |
| обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са |
| риним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Гд |
| рицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас мла |
| шије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздух |
| трану одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{ |
| кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, за |
| његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво п |
| ање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора пос |
| су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у к |
| еже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда з |
| близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} И |
| плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није |
| разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран г |
| у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, н |
| дала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно прод |
| крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с |
| да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а п |
| екрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату |
| ог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, |
| досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрин |
| мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим. |
| а је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и |
| олусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидови |
| плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред |
| стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворен |
| м и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а |
| својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни |
| ле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хр |
| у своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто па |
| {S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила С |
| (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори с |
| шуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила ка |
| е ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазар |
| д ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављај |
| е, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С |
| а ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слоб |
| "64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој |
| брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сас |
| а, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих |
| ула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, к |
| па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, |
| јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, |
| ена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врап |
| и, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комши |
| е дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га |
| тиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сан |
| ле од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да |
| зити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ с |
| ј очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена поче |
| уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасви |
| ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почел |
| почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да д |
| ини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене даров |
| свим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они |
| мјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, |
| >Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и |
| је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да о |
| ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је |
| послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неко |
| од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само |
| аквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са |
| готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сеста |
| те што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, |
| уда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случ |
| о да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p |
| гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" |
| ена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међ |
| о, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осе |
| и ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, |
| а.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато зад |
| ла се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут |
| е, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, |
| како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизме |
| , а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем своји |
| поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њо |
| када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме |
| опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући |
| је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао |
| вала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занима |
| ао да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окр |
| ро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи |
| може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како о |
| /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код ње |
| а је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, па |
| о јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко |
| ...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „ |
| ако се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са |
| као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Зн |
| чи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од |
| ање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, |
| је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сн |
| еће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је о |
| ко да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да греб |
| кови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом мар |
| и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу о |
| родаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове |
| ојаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије |
| ти, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати |
| мио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрн |
| већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} |
| стуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ сед |
| се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога муж |
| во место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој |
| .{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама о |
| , а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотал |
| S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени прамен |
| ах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су д |
| ило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида |
| S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изв |
| курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} |
| .</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и покази |
| би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино. |
| дна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је |
| помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И |
| у на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> < |
| олећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, |
| ене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се с |
| дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као |
| доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнак |
| ка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему пор |
| свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мири |
| грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући |
| <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, зајед |
| акопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноћ |
| зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија |
| но али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од |
| дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости |
| х криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу н |
| се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености куко |
| } Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Цр |
| рати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилу |
| еднако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не |
| мах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је о |
| <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, |
| ући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме с |
| ћ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури |
| ућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Со |
| не, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p> |
| ао заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нис |
| лазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обуч |
| и да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то ни |
| купљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне |
| их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда |
| ма његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли не |
| ле удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, |
| е смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је и |
| а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо |
| хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако |
| јвећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дед |
| од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као |
| а коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и наки |
| Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знај |
| дна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси |
| е и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поре |
| некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола |
| влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све ве |
| аш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да б |
| е, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, де |
| н, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити |
| и.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и |
| асније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са ти |
| {S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а |
| не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му ј |
| да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи |
| ко намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> |
| појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино та |
| своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права |
| а коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућ |
| чићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртви |
| сило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта |
| ко јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мрам |
| била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој |
| а и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузд |
| гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што с |
| види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била уг |
| рти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца |
| ачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратит |
| но у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање |
| нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p |
| едва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки |
| о, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капиј |
| че од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка н |
| праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао |
| чине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> < |
| о због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више глед |
| ред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење |
| ује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би |
| лико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, |
| и га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му |
| ка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он так |
| ељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се са |
| е.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њо |
| и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, ка |
| огао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласиц |
| виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном |
| могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће по |
| е је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </di |
| ла.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни |
| како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предав |
| д те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка ниј |
| е обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и |
| сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.< |
| и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга т |
| >И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око с |
| што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледа |
| ла на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци о |
| ећ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и дв |
| S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> < |
| у и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши б |
| една уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и |
| и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страша |
| жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али о |
| о ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене |
| ацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> |
| —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се пост |
| n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</ |
| крила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне |
| а није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у |
| .{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врат |
| , тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мор |
| S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја |
| с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити |
| ном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{ |
| те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се |
| свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} |
| е, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осе |
| да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз |
| ке обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни у |
| и.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{ |
| тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, |
| е би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а |
| има и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се о |
| S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесени |
| рају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S |
| умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одах |
| сно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он |
| све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као о |
| и она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Ма |
| обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са он |
| двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њ |
| оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да дру |
| {S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима |
| два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуб |
| прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе и |
| е ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог ча |
| ихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њи |
| тари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве па |
| Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркива |
| ке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобо |
| Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по то |
| икада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи |
| мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не |
| Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, в |
| фка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју од |
| девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет п |
| ћу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све |
| када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, |
| са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролаз |
| е да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, ова |
| :</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и шт |
| њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка дец |
| ома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њ |
| се какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га |
| , и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>С |
| p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан |
| још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> |
| ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује |
| S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, |
| га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapt |
| ве то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И |
| прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајућ |
| ико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по |
| а брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и |
| увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде |
| хом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, |
| немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана |
| јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и све |
| дом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те |
| обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени |
| га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није |
| нцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је о |
| рла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И к |
| Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни |
| p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, < |
| ним чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се б |
| оници.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне |
| м прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се д |
| е малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахуј |
| ао да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, |
| у.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако на |
| и крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, изв |
| е могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим |
| ="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда |
| свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, г |
| е о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости за |
| олазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега |
| седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, |
| ико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би ч |
| на кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право г |
| мах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скам |
| се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо б |
| ава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и |
| та ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало |
| ише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином |
| они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што ј |
| а матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручк |
| .</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав |
| што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.< |
| ране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише |
| ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, прашт |
| буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и пра |
| особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико |
| И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету: |
| руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још |
| еда и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу доди |
| ет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слаби |
| о врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже се |
| сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку о |
| слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, мла |
| не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледал |
| адноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, в |
| ито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по род |
| ум, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турск |
| час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном |
| о два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не |
| ије звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све |
| ехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику де |
| не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуб |
| угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. |
| јана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, |
| ца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, мо |
| једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скуп |
| ављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла |
| цима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због |
| иганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у м |
| редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће |
| оловила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да од |
| тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала зај |
| угим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће |
| знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој не |
| годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, к |
| , кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види |
| ти.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене |
| то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушен |
| лико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бр |
| и јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка заста |
| ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после т |
| , готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса с |
| ећ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота? |
| удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и |
| е кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из |
| у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да и |
| то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газда |
| је око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од си |
| ој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашт |
| ело.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла |
| те, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амам |
| чући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко |
| није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку |
| а бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и та |
| им устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајућ |
| о не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} М |
| у дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не и |
| дела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела |
| е исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним |
| положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, про |
| Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n |
| ала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих |
| вајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети как |
| а, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и запов |
| .{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује |
| А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање и |
| ише служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би |
| азмичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући |
| — Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и |
| на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ни |
| , онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је |
| ти, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по ово |
| ога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{ |
| да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, |
| и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како |
| тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са св |
| /p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело |
| о Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају |
| уби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније с |
| себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како |
| ћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра |
| ао кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у св |
| од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њ |
| о грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, |
| тању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и же |
| јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, |
| ила сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане |
| .{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пи |
| не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек |
| афу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај ве |
| јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S |
| јао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао о |
| бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене |
| о ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред се |
| това са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећк |
| о јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да |
| њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћ |
| вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу |
| ети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} |
| ији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се |
| алоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава кло |
| и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико тур |
| у, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, |
| м у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше д |
| мири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах н |
| ало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови п |
| ивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, ко |
| цу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута |
| бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака |
| н једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем |
| ако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовн |
| је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако нећ |
| .</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њ |
| е он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по р |
| ати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо ко |
| ме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невр |
| ито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене тол |
| апахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, ал |
| о при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, С |
| оку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти |
| чено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ет |
| јено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта |
| међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и не |
| а њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба |
| х танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати |
| акву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање св |
| арко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде п |
| их година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи о |
| и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ |
| и од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешај |
| ра, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивал |
| и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ ру |
| леђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, |
| — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> |
| илано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа |
| обито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да с |
| ји је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у пом |
| ста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног пред |
| е; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице бил |
| рбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље так |
| мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче д |
| ту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и |
| е га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори |
| ји ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост јед |
| сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомил |
| ћ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворен |
| ом мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити |
| њег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугам |
| а <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти |
| :</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су ле |
| пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</ |
| појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће х |
| брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} |
| се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купи |
| мо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им с |
| је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда |
| улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је д |
| м, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак |
| ховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раско |
| а се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утут |
| се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он |
| м је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обич |
| ељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S |
| Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гл |
| извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <p |
| су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и с |
| кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала ка |
| , мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по |
| а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{ |
| помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би |
| друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој бил |
| заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је |
| саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод пока |
| све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Со |
| гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и |
| Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе у |
| ео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно |
| о куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до о |
| а, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребр |
| е памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Тр |
| кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним к |
| соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњен |
| , покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред |
| омиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа |
| м мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се пр |
| таклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми |
| еде и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге |
| е.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он |
| а скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер зна |
| јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у |
| шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> |
| а и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и та |
| звали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом |
| босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа |
| Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлен |
| е и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе |
| исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, |
| личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити |
| испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луд |
| е ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чис |
| обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, о |
| широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га |
| штеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико преп |
| једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чира |
| ада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, |
| онесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тести |
| ао врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато не |
| и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не |
| с, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећ |
| ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама |
| ења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мири |
| собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда |
| ом: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију |
| ки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Тур |
| ао свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу |
| акала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето св |
| онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више да |
| ање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, |
| зи на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада |
| о на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њи |
| авих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га јед |
| огод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Ју |
| ео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује |
| азити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, |
| , Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла |
| а ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати |
| на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино |
| са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тет |
| ц био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, какв |
| и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим д |
| тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међути |
| а, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, |
| а поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{ |
| , као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да |
| } Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S |
| још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка у |
| а га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог вре |
| !</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, јо |
| ц, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, |
| осао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; |
| штати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће |
| .{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не |
| војака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једин |
| рађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било ког |
| луд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега |
| астир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвник |
| ако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела |
| узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто |
| ке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би |
| била.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгл |
| о.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио |
| оћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш |
| нице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се позн |
| е то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело во |
| ила прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи |
| а наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер н |
| рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, ч |
| га тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно мо |
| де су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, |
| обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је н |
| ладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених но |
| суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређе |
| ро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и |
| и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и н |
| , а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, шт |
| , као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се о |
| е, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, |
| јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек |
| а по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p |
| асељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била ск |
| ру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, ис |
| у истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га ч |
| д је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не вра |
| да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је гр |
| S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина |
| ма код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и т |
| е знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S |
| b n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка |
| наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка |
| , из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све |
| "49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини ј |
| би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, |
| р или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашт |
| ања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И |
| огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче м |
| ати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши |
| дети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засја |
| азила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што |
| ам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја н |
| разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом. |
| е да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је |
| е шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би |
| и готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да пр |
| труднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спрем |
| ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не ула |
| н већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и теб |
| коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из св |
| и ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пења |
| о ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је та |
| нела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покој |
| враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија з |
| са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p |
| тко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмак |
| тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке... |
| се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да ник |
| то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни М |
| ни, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> м |
| о од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина |
| чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада њего |
| — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша |
| само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у на |
| два се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црн |
| су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још в |
| оће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био на |
| није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би наша |
| доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да с |
| би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{ |
| а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлу |
| животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се у |
| бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу пр |
| досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote |
| а пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није мог |
| беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепша |
| х Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне мо |
| ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од |
| допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу на |
| свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку |
| ији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку с |
| ог тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не |
| ли као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> |
| че да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег д |
| је везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" |
| које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се |
| ска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} |
| очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и са |
| не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, |
| то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго шт |
| е је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било ра |
| а их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било |
| ачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и |
| <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим с |
| бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у |
| </p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд! |
| тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће и |
| ет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико А |
| хом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, п |
| ако купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и п |
| им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и |
| у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче |
| , један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и р |
| беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећ |
| сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она ова |
| ла, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће он |
| Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у с |
| тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, ш |
| ама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{ |
| њене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које с |
| а стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у |
| ји се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их пр |
| и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву с |
| пче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, |
| толичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, |
| Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} |
| о кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А о |
| и, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} |
| и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће |
| а из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, С |
| p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма |
| ш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима |
| , падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не м |
| х имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи |
| енчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и по |
| ца.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о то |
| ао да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p |
| гло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, |
| а, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију з |
| кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, |
| ="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тет |
| начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега к |
| х Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врел |
| о од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, вити |
| ко да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p> |
| и до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и п |
| е само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу |
| о четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то |
| сељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих с |
| држљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога |
| никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пи |
| других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и |
| е добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постал |
| ахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста бр |
| као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у |
| Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да т |
| ар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи гл |
| е, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може |
| он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешко |
| били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, до |
| и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нис |
| е, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепас |
| ивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова |
| о да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препла |
| ругом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њи |
| се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више |
| што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће |
| , вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни |
| љуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж |
| о овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа |
| кав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, |
| ије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и м |
| оре на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} |
| друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротињ |
| ерујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то |
| чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакр |
| да је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њихово |
| коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах из |
| војих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, преба |
| како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка |
| е још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају |
| а то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, стра |
| иче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> |
| лико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још |
| , као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети д |
| а прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соб |
| ноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.< |
| удбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада |
| се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово |
| /p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, п |
| , бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и |
| ог свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, |
| а, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S |
| бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надз |
| ћи вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тог |
| Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са л |
| амо дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уре |
| д куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану так |
| отово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила |
| набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и мно |
| том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у ам |
| е са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, сре |
| корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И |
| ти.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и |
| ком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што |
| оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Г |
| била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осет |
| 1" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, |
| ро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за ње |
| тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, |
| д ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> |
| > <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја |
| о зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што в |
| д продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене |
| што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истро |
| они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих |
| предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослобод |
| лу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи |
| тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Н |
| куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови |
| е издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто с |
| и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико о |
| не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње |
| с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За |
| радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да |
| у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</ |
| тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Бог |
| било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p |
| упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, |
| рапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати ста |
| пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Нег |
| треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то. |
| да Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.< |
| ваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до к |
| зила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи р |
| е видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Со |
| ово дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза |
| , већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи |
| дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од ко |
| и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајно |
| отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{ |
| ела су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробир |
| са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у |
| очека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{ |
| ала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба. |
| није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, |
| очне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да |
| којник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остав |
| али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за доб |
| , знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била |
| енска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда п |
| о су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији |
| ожио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна |
| коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, |
| Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди |
| в пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све бле |
| и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, т |
| ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту па |
| "134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су |
| плашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тет |
| а њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за замени |
| слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све |
| изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, |
| остала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи |
| ле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у двори |
| би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, та |
| хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство |
| том белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} |
| а њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p |
| а ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по |
| механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза |
| о, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле б |
| сити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, |
| дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{ |
| зми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, |
| а то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужа |
| да синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</ |
| поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до та |
| а не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.< |
| бивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и |
| одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S |
| предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила |
| а ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезе |
| рса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако п |
| посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, |
| и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како с |
| је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на њего |
| , поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га |
| бом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно |
| ирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен |
| .</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се |
| почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није мо |
| женио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну сва |
| о нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи |
| окаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и п |
| је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остав |
| м његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећив |
| , — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је полови |
| ином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, ниј |
| је могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна з |
| то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, о |
| забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да игр |
| шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изув |
| се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у р |
| цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, ув |
| њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене п |
| због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере ц |
| главица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љу |
| пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{ |
| ки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је |
| најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је |
| не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окрећ |
| а његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне |
| оред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не |
| испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испре |
| свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на мин |
| сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде |
| ором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по ње |
| ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чи |
| тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпо |
| ња још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату |
| упље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни ко |
| еба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је |
| а да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је |
| з Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живот |
| цене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању |
| не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац |
| еднако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можд |
| де из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај |
| И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер |
| да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне |
| епио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле н |
| ва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p> |
| да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везан |
| и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравај |
| а, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <p |
| з куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају |
| вега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна к |
| била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, |
| човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и |
| а да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу глед |
| ку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, ч |
| ашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти глас |
| сетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, |
| онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ |
| је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао |
| енди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово једи |
| му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде |
| к и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмаши |
| иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље о |
| ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла ј |
| онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како |
| аплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <p |
| оја ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топ |
| оред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да диш |
| рса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко бел |
| је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суро |
| ноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда |
| када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све |
| ! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо с |
| благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не мо |
| ала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како |
| у наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво ш |
| да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од стра |
| /p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби |
| ц по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за |
| и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га |
| ришту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из |
| јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши |
| све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом |
| ма љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} |
| бине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина |
| а ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да глед |
| у, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба г |
| арац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигн |
| истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, до |
| уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њ |
| раних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је |
| м свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам |
| хова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— |
| ..</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурују |
| и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би |
| ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око њ |
| да-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако прист |
| унђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев |
| о, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло |
| ола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не г |
| ом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега т |
| ушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни род |
| > <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да |
| осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађ |
| ла га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта |
| ак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Доп |
| а плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је |
| било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, с |
| још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико ж |
| , кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим |
| има знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у |
| кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па ча |
| свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су ј |
| испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужа |
| спијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда м |
| ши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пр |
| пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, |
| е: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то |
| ругом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади |
| трпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемеро |
| .{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би пр |
| цу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Треб |
| </p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише с |
| ијама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сли |
| це изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, |
| на да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њ |
| че држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна |
| а, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} За |
| аз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би |
| или су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике |
| огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава к |
| на истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче |
| он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи ј |
| цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код С |
| ти.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од бес |
| з родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут ш |
| нчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим |
| а, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасил |
| поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу |
| у гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мис |
| ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само л |
| е синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пресп |
| ни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у се |
| Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као |
| слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја са |
| о сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Со |
| смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имал |
| њишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико исти |
| та би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и к |
| они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку к |
| Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радос |
| ори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде ка |
| куповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од |
| е парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, глав |
| ђење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржани |
| погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена ст |
| ју испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и бац |
| ју јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада |
| ији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњим |
| ако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад |
| би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, |
| о једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и |
| има, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једн |
| о у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне |
| време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и |
| еве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, |
| гурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са св |
| камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{ |
| игурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног о |
| е би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли |
| је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да ј |
| арме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у |
| јгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега |
| тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не ра |
| и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са |
| мо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо н |
| е зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим преса |
| рали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше |
| етвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да < |
| најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног у |
| њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, |
| А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и ж |
| у, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могл |
| предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> |
| дном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, |
| > <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} |
| дном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, у |
| ла јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду зе |
| варе са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца |
| браном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отвор |
| дозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седл |
| дитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изне |
| м свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} |
| испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али к |
| а, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама о |
| пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, |
| запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао |
| у, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом |
| , још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска се |
| њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко |
| ју и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље |
| м курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као нали |
| о осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, по |
| свим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и под |
| оје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке |
| му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним ос |
| а.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као жив |
| а разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракиј |
| асна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би |
| се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто н |
| мљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то |
| из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гл |
| гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме ш |
| <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једно |
| и и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе за |
| трчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако |
| рате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и |
| рнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко ор |
| и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек |
| ала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стај |
| амо је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагле |
| д, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењ |
| е на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак |
| ји, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледал |
| овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, |
| ед кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишч |
| ема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијен |
| рса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуљ |
| и својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке до |
| ву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У |
| ије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни |
| високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем г |
| агдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добива |
| зласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и друг |
| рно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и мек |
| ала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и |
| лико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p> |
| ла само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" |
| , да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, |
| неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово |
| жи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар т |
| праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} |
| } Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, |
| тане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из шта |
| тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у а |
| марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затв |
| ветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између |
| .{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се |
| овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одоз |
| је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно |
| бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај ул |
| ајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би д |
| сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, |
| омшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче |
| највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, |
| ацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали |
| ати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, ка |
| отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино ј |
| е и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако |
| сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, н |
| ад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и |
| сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћен |
| ме, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је т |
| о су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је |
| спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се |
| снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p |
| вирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Соф |
| вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, |
| ћ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, |
| S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим корит |
| > <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поч |
| а познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види ка |
| вија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим |
| <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за |
| у, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на сво |
| вници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на |
| } Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде |
| макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и |
| крва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто |
| очека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више при |
| ма, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен |
| у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чека |
| а као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} |
| тар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазит |
| ином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како |
| са дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да |
| ме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрест |
| туку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће |
| з тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи |
| андука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже |
| м ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенги |
| ли и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у н |
| ату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се сп |
| му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га |
| , не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се |
| а њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресућ |
| жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и |
| јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш |
| илазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно вел |
| очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласк |
| у сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока |
| на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је |
| га се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране б |
| же бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза |
| , насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га |
| и је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услуг |
| на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута н |
| подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим |
| им димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцрт |
| Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, у |
| Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S |
| се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на кој |
| седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члано |
| о на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, н |
| м.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо |
| појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачу |
| Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, |
| ада су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак |
| клију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби |
| ише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, |
| евет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога м |
| роћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири |
| е на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кров |
| да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, |
| гнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, |
| твори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми |
| готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршиј |
| но његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази |
| и, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишт |
| тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или |
| чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степе |
| ама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и |
| ..{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се н |
| е с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бел |
| код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, |
| > <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољава |
| ликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконоста |
| е, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, |
| оства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакр |
| </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Ба |
| и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах |
| и бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га |
| > <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако |
| ама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вин |
| е и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљен |
| ећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трешта |
| их сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда к |
| аже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за |
| рци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да |
| p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву |
| ира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Милениј |
| би била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз |
| разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, |
| ликим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред |
| l:id="SRP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не |
| да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Соф |
| сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може |
| игурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам? |
| ђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњ |
| први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, |
| ијаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Со |
| е поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, |
| <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле је |
| >XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењ |
| вна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела ње |
| тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, д |
| Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њ |
| оврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не |
| грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурај |
| ни.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{ |
| заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се к |
| у!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она б |
| ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одав |
| о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Сло |
| гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и т |
| , чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети |
| p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време |
| по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцни |
| арени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од ж |
| у кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова |
| а долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он |
| аја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, |
| ло је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, ни |
| /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква |
| о“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да |
| рекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи п |
| влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али о |
| ама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца с |
| ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. |
| ћи се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у |
| , неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сад |
| а и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шт |
| рис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и |
| пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p> |
| жност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо в |
| p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подиг |
| а црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себ |
| би неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од т |
| поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још ве |
| вим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око кра |
| иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније с |
| , удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних с |
| ло пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију кр |
| ад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што в |
| иска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакши |
| сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из |
| драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о пе |
| е још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој де |
| Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и т |
| од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим проз |
| ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше: |
| едала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и |
| осе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он с |
| те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики пл |
| рску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, так |
| у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским че |
| г села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео ста |
| у, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудва |
| ајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви бил |
| остеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разно |
| од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање |
| прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, |
| одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> |
| и? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на |
| > <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, с |
| и је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се |
| Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком с |
| од њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећа |
| и, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим |
| {S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчил |
| бађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак нек |
| већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остра |
| траг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била и |
| Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поња |
| посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасн |
| ови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно |
| Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облач |
| ш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за те |
| влуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се ниј |
| успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S |
| ој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, |
| сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очигл |
| ат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по |
| не белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, о |
| а јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не |
| умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка п |
| преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да |
| је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили |
| е могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и ра |
| и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих |
| оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трај |
| ањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо |
| то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и |
| истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више |
| м и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и |
| ма лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго р |
| по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко п |
| ђа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Жи |
| <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И |
| је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све н |
| здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико м |
| велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раск |
| , а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мр |
| Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} |
| остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не |
| колико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пр |
| <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гроб |
| се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, |
| ина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и он |
| ике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хва |
| брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпоч |
| и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене бр |
| {S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врст |
| се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света р |
| сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, |
| о то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138 |
| бу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, ви |
| т и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и |
| , мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак |
| :</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што |
| пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном поче |
| и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утон |
| еног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратно |
| се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме то |
| прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла узд |
| ог тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим ал |
| ач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} |
| је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином сво |
| већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који |
| Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, |
| она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сам |
| } Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би |
| Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оно |
| ово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пу |
| а, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И |
| /p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јо |
| за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођ |
| се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели д |
| испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вил |
| е то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, |
| {S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — наста |
| ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико |
| широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајт |
| евала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још детето |
| јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали |
| заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући то |
| а изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</ |
| некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало. |
| ="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога у |
| о, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје в |
| а, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто |
| мара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекро |
| ше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њ |
| ије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није |
| те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овла |
| морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женски |
| овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Ар |
| тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} |
| дела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље с |
| шно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђи |
| ује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова |
| и је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије |
| вајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек гот |
| и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, ве |
| } Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лак |
| и га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци |
| врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим |
| отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не б |
| тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали с |
| ију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца ш |
| дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <p |
| морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је ј |
| жила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи |
| ре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} |
| е сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да |
| и израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брков |
| мештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскињ |
| и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови |
| д мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, |
| ери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сусти |
| свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти |
| .{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их |
| p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село |
| не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Ми |
| ника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није |
| им леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнут |
| много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући |
| , тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} |
| јана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} |
| доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зар |
| е зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рук |
| ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапај |
| S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у р |
| } Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, ч |
| гаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко |
| заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан |
| ега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека |
| арања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док он |
| ви Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања |
| капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље |
| е, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да |
| драгале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су с |
| упнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{ |
| Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукл |
| на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њи |
| , и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певал |
| од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, |
| су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, шт |
| жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних ст |
| сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса |
| се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p> |
| г тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана |
| е ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, |
| њице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла |
| ири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p |
| ју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима |
| а са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имал |
| ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући |
| злази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно |
| е могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чи |
| ешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хл |
| а изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се т |
| егове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к |
| ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку са |
| {S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окрећ |
| бећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмеј |
| још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала |
| ећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види. |
| знела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{ |
| а се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвој |
| ичањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терањ |
| трља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и о |
| и иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављива |
| поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз |
| рављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то з |
| а је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Со |
| са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заус |
| би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвесл |
| ове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за |
| другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p |
| њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ет |
| лова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, |
| к допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он су |
| {S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како |
| могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов ве |
| је, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, о |
| поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањ |
| и мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>А |
| зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама ра |
| на, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке |
| просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушк |
| највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији |
| па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не |
| p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окре |
| ена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће |
| м антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> |
| его ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да |
| тарински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онак |
| леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су прек |
| разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто пре |
| не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обучени |
| под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке сво |
| /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не мо |
| би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и в |
| да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као с |
| хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку најви |
| ваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи и |
| том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{ |
| иле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Он |
| о по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и д |
| рчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од |
| аних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} |
| м умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворил |
| ћи око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу |
| Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} П |
| највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, |
| ла шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једн |
| — Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <p |
| више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати |
| ој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако |
| а зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на д |
| такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у |
| ило мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој |
| ши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и ра |
| но набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главно |
| ћи да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није и |
| а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишч |
| јима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре |
| ећ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су |
| једно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Ма |
| а Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно у |
| и је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта |
| све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; д |
| е морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као дево |
| е ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долази |
| ају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n= |
| де, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} |
| трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и |
| наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер |
| зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њи |
| ци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пр |
| јајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња |
| зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могл |
| да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристав |
| свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затво |
| се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све |
| затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p |
| Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у |
| уке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели |
| главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лакто |
| ама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире сила |
| ењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње |
| о их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи |
| са им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div typ |
| му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грне |
| од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренут |
| јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ |
| јући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка |
| а извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе и |
| „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а и |
| иком затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све |
| дали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и по |
| дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да |
| у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по обли |
| капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, т |
| када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа к |
| ју, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако |
| , исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на паме |
| грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог кор |
| се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко уд |
| зуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чи |
| умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p> |
| пе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испр |
| терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и |
| пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} |
| дном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали |
| нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду н |
| е једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишт |
| не руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за |
| да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и дра |
| дом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њи |
| он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да дола |
| ти ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пр |
| дали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p |
| емајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њихов |
| на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се ч |
| {S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би |
| , прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, к |
| , да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: |
| како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И т |
| у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочит |
| годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путо |
| н сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и ка |
| "191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} |
| ајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о |
| ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав н |
| ој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до сит |
| ена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао се |
| ој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особ |
| кадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој та |
| полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чак |
| колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници |
| очи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из к |
| а се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на мест |
| вилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да с |
| Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно ис |
| ледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојк |
| } Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се проб |
| ицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје |
| ово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену з |
| ло мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено г |
| одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на |
| ену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је |
| једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, к |
| згрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг |
| ана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођен |
| оче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде ка |
| у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, ш |
| ала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала г |
| махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, п |
| е би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада |
| га само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би |
| а то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног |
| она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном д |
| те.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења |
| а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачи |
| што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозор |
| {S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су ј |
| ја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом м |
| вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре ост |
| е обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, |
| е, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет |
| /p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако б |
| У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака |
| родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој ро |
| њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви им |
| е, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим |
| е по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало |
| сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није |
| се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цел |
| чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет |
| матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ д |
| ао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници |
| >Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала лу |
| ење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могућ |
| обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет |
| ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је |
| да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу г |
| ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весел |
| ица.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се по |
| Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је б |
| он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и |
| да после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну м |
| рећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам ра |
| и, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати еф |
| лико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софки |
| Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој |
| оче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, |
| , заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу |
| ише нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, з |
| знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било о |
| а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота |
| јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно |
| астави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, |
| Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту |
| а глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треб |
| ори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ос |
| есили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Соф |
| гу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас ј |
| му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се се |
| а одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти |
| <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} |
| та ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим |
| е дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немо |
| ости, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгуби |
| д се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поч |
| ...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од |
| ега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кр |
| на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Ма |
| у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само вид |
| /p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малакс |
| но као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећ |
| е себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце |
| , као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послет |
| а!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. |
| ди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, |
| ли да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, забор |
| ице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси |
| оче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И |
| , пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, |
| о свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо доче |
| оворим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја |
| — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела п |
| а очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, |
| :</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p> |
| испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она |
| д њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала ш |
| у песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} |
| продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све |
| чиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>М |
| име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „з |
| а га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{ |
| дговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— |
| већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n=" |
| омуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} С |
| !{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p> |
| а:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, |
| њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад го |
| шеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n |
| што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би ок |
| упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ак |
| } То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{ |
| — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</ |
| то затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И |
| оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да |
| — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно |
| р она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се |
| , ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти |
| м колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност С |
| овори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла |
| ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи с |
| ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико |
| екиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то |
| " /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што |
| си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не |
| ота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја |
| оље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима |
| ење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја |
| нем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" / |
| она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, |
| ла:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се |
| Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи. |
| ишта није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати |
| ек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу |
| >— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, |
| а није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко |
| е ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — |
| ад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши |
| извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина те |
| ним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по |
| било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их |
| му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скоч |
| истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледају |
| м чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{ |
| p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div |
| к, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, |
| волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја с |
| } Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне |
| се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мо |
| , пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, |
| када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и |
| ћу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда прв |
| ћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све |
| Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) |
| ахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што тр |
| , сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S |
| сече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки |
| це.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком по |
| олико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смр |
| сле, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се сп |
| ; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насил |
| главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у |
| , ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и |
| коре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама мо |
| и живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће д |
| и; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима |
| срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луд |
| аогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на |
| како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала |
| рош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и |
| р, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где ј |
| свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу |
| , када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано |
| округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стој |
| рупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.< |
| крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима |
| амне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да |
| у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети |
| како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова неср |
| звуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је |
| акле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати |
| ки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p |
| фком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није с |
| И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блаж |
| ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, је |
| ко врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> |
| поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{ |
| је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекал |
| Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И б |
| ="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито ду |
| је се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче |
| S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тет |
| оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чо |
| :</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин |
| а низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сук |
| видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој |
| >— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, |
| } Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, |
| и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашин |
| то продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред ду |
| аве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одв |
| ића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се гу |
| ижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала |
| ше колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом |
| , што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог |
| у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осве |
| И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак |
| и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале |
| азна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и |
| скоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> |
| испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући с |
| а капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућ |
| уке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тад |
| рис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој М |
| {S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је м |
| ивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао |
| је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети |
| им колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха |
| кових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало ње |
| јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мат |
| оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} У |
| оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и ка |
| ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа н |
| авом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, ни |
| и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ј |
| кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он |
| S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb |
| м од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање |
| Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер |
| д алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу как |
| меном се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљешт |
| сти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били |
| уђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена |
| до, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би |
| , једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} К |
| срете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видел |
| једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и к |
| ити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није мог |
| ису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка |
| афу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S |
| то не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет |
| и зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће га |
| тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетк |
| ако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је виси |
| гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га |
| инама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, сра |
| S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је хра |
| чи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се раста |
| е да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се раст |
| дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти с |
| м звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се |
| , поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се |
| ако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело у |
| — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити |
| мира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је |
| са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да |
| би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада |
| ено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му |
| лијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене |
| служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у ж |
| <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати |
| ан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђи |
| pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим |
| а страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу |
| и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра |
| И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверав |
| старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја |
| и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши гла |
| а руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали |
| чета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима мес |
| којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јетк |
| м и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како |
| дговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се |
| чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, |
| , тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густ |
| Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и |
| ло.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву |
| ко срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш по |
| , разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче плас |
| што алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ проб |
| је, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају |
| што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу и |
| ви о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о т |
| ед куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не бо |
| . ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у |
| а свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живо |
| замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита |
| тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после о |
| у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче б |
| ачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела виде |
| језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи |
| ату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А та |
| /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио. |
| мо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} |
| е изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} И |
| ила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто ка |
| падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обрасли |
| грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да |
| гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, ко |
| еко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове к |
| равила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи |
| у собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у |
| ајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да |
| фру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко |
| одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања |
| тиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорел |
| а, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки |
| а, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке с |
| арко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и т |
| гужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви |
| а.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове |
| ти младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, сви |
| а подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, |
| ре, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни прим |
| {S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{ |
| леко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матер |
| ица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, мор |
| обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за по |
| д ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђ |
| руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих п |
| у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубље |
| слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца |
| није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, |
| во уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и |
| љом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње |
| S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прек |
| и био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених |
| подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним к |
| видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, јо |
| све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек |
| тим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себ |
| а <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им буб |
| нут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од та |
| вим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и из |
| се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглуш |
| али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, б |
| Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је о |
| са стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније кора |
| да у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S |
| ћом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допира |
| чење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, в |
| аменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, з |
| и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни |
| снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и |
| говетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигу |
| око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како |
| м прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у вел |
| мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поз |
| и је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, |
| увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчка |
| ина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста ч |
| сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно |
| Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S |
| и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упу |
| и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сув |
| ве свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више |
| ати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и с |
| лањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачк |
| идашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, поч |
| рало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче к |
| сти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све р |
| ој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида ан |
| .{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро и |
| >А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, п |
| леко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су м |
| А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни |
| але чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш к |
| дожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, как |
| ро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за тур |
| тпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, |
| хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних г |
| , на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као осве |
| јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би |
| вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се ка |
| илно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, |
| је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скри |
| држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— А |
| у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због |
| S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показ |
| стрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин овол |
| драгана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у ча |
| ом шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка |
| би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на пос |
| ало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећ |
| же тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире |
| о јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из он |
| да би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још муш |
| вом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко |
| јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се туж |
| споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркв |
| им узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, |
| и син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</ |
| дно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од мно |
| шарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим |
| ено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да |
| — Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређ |
| више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од с |
| аборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, к |
| е седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуч |
| есу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала ку |
| а долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је |
| свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, |
| ремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе |
| им цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, |
| ичао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шаре |
| добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти |
| гано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они јо |
| вима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим |
| е.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, |
| леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а св |
| ма, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а |
| И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело |
| , па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош поч |
| нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, д |
| остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са пои |
| љена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осе |
| и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета |
| ега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побрат |
| у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са нај |
| наутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, |
| њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим |
| уке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела из |
| ши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећућ |
| био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и |
| А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак |
| ужењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S |
| /p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, и |
| е и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у |
| .</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води |
| жавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, рук |
| гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав отк |
| га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p> |
| <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одм |
| га као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, ч |
| да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сват |
| њу би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како |
| ве то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, |
| био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало |
| њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова |
| поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је |
| ас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} |
| обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> < |
| пије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како с |
| е и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p |
| а.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим усл |
| оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао |
| ада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди |
| } А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, |
| сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилу |
| и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олу |
| 2" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и пла |
| тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо м |
| о уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} |
| се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њихо |
| ручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро |
| } Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао |
| нао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никад |
| и око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрен |
| уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, св |
| ва необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Ал |
| него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} С |
| дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе |
| а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види |
| и почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све |
| тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада јед |
| јури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" |
| у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију |
| — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка |
| днако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже |
| месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба. |
| ује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе |
| лико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, |
| а од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина и |
| да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом |
| вреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брз |
| , дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске проз |
| не жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи к |
| ав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој п |
| чао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати ка |
| миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S |
| {S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због то |
| да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубомор |
| јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који |
| вно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. |
| после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трп |
| није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у в |
| уће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да |
| је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пош |
| да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта |
| орила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело |
| ети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако |
| набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мрт |
| је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, |
| јући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало о |
| р он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И |
| ој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није дог |
| ада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да ша |
| {S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав из |
| редосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне кућ |
| к, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а |
| ђу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар |
| ћи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта |
| у, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, д |
| р откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и п |
| даја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> < |
| неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о то |
| ап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој не |
| тајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материн |
| и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих м |
| але девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да р |
| > <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила б |
| на) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше |
| а и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одма |
| {S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех |
| е, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласн |
| прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да |
| а и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на п |
| а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} |
| све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по чи |
| ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та др |
| отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће |
| у јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би ј |
| Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турск |
| у гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у |
| <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта? |
| ћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213 |
| х снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су с |
| ађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{ |
| , оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер |
| е Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, ос |
| ла, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато ника |
| и тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испр |
| ајвише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на |
| ила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није |
| иња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ип |
| , готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чин |
| S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала мла |
| " /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили ка |
| већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ |
| Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколик |
| сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ши |
| ши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока прек |
| Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка |
| е да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не прен |
| а издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до т |
| и у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „пов |
| ећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: |
| иде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласн |
| његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка ви |
| а чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој јо |
| по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле |
| сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{ |
| <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да ј |
| е, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се ни |
| м, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и с |
| ао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе |
| е скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љуба |
| еном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, заг |
| трети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{ |
| .{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке су |
| када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} |
| поручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, се |
| окрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима на |
| и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p> |
| ..</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њ |
| Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола д |
| оведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада најви |
| родирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе |
| снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Мар |
| арко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се |
| сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање |
| наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онд |
| иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља пр |
| и пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S |
| више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од нава |
| виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад |
| ело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то с |
| им недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази. |
| ке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, дос |
| нако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак |
| вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена |
| спољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога |
| , око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки крива |
| пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђ |
| и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигу |
| и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} |
| ви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> < |
| чена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано |
| ристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и т |
| ло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, че |
| е, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, с |
| ...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ов |
| у корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар ок |
| e> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Соф |
| га, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чис |
| аган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти |
| {S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још ма |
| еко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није ис |
| огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго н |
| плашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, |
| се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче |
| ајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи? |
| } Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код с |
| {S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да |
| уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну |
| ијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој ка |
| та, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом. |
| ма она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти ок |
| ла, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, ста |
| а то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type |
| бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око |
| ко је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на не |
| ешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима |
| n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену |
| их празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено |
| не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле |
| , од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али о |
| ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, |
| с или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме ви |
| Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је |
| и, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио д |
| ерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред сврш |
| и познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, |
| срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мир |
| алост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у |
| е до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умирени |
| га морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се нек |
| и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, |
| а, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И за |
| Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута |
| Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, поми |
| посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па как |
| {S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила |
| поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико п |
| сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака |
| >Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> |
| е дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама по |
| то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, м |
| оносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време нема |
| {S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да |
| е да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њен |
| Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понав |
| ик.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по |
| она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, |
| ђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, ши |
| , чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо |
| у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било |
| ване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као д |
| ова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска |
| >А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака |
| рану на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" / |
| као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунц |
| брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна |
| ашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мат |
| не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> ма |
| у очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и |
| и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је |
| p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="12 |
| гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада |
| S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати |
| а су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри. |
| .{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако |
| не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што |
| поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био о |
| него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала с |
| сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се |
| аде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје |
| женим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на |
| ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> < |
| зивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је уср |
| широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму |
| ој соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празник |
| подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осе |
| , ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Виш |
| благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не |
| није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Со |
| ле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.< |
| н познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— |
| изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе |
| не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као чести |
| ч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад д |
| ерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене бил |
| и, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толик |
| опло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непоп |
| ера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се |
| ежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сам |
| о зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар |
| чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче |
| м ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По |
| ивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно с |
| и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овог |
| прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће с |
| зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се |
| вега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта |
| мало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало |
| ујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n |
| чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више тр |
| на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас |
| у и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија |
| ај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и пр |
| њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато јо |
| трахом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно ј |
| а устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је с |
| кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и он |
| јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} |
| и газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер о |
| а оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, |
| е, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себ |
| ници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не са |
| ужења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не |
| ог тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све |
| , не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала |
| да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикин |
| могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки ст |
| о јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, је |
| само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по об |
| офка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило |
| ржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади |
| посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, С |
| да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и жив |
| одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била у |
| више су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S |
| ла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала |
| се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао ко |
| побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарел |
| доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није бил |
| олим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз |
| стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено |
| да уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је с |
| о зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто |
| ко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, |
| са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао д |
| обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све по |
| плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не н |
| је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и пи |
| Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Ш |
| е!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, оног |
| м пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, ње |
| се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој |
| е био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже |
| мо му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупн |
| време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и с |
| !{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, х |
| кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ т |
| ш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, |
| з боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дођ |
| за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да |
| моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по |
| руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се д |
| н сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да |
| руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и оп |
| рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када |
| оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, вели |
| е воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-М |
| н и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чарши |
| S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да |
| свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле сав |
| више љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.< |
| , а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео о |
| ка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софки |
| д <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се |
| ирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и зад |
| дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, |
| ом долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепот |
| и је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мрак |
| прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и < |
| Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни |
| оса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због т |
| позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строг |
| а да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у к |
| им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто по |
| Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој доб |
| S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам к |
| руштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сув |
| ене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју за |
| чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада |
| до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парни |
| о поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преки |
| у.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још виш |
| И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољски |
| она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш с |
| покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} |
| девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре |
| скочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем |
| образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро оп |
| ије се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде |
| ла нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој ф |
| {S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n= |
| сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливал |
| ..</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости |
| ћи кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидови |
| прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда |
| ката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жути |
| <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, |
| д на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, ди |
| , ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није |
| и јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад ј |
| и одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном ле |
| дини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} |
| ка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> на |
| нка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе ле |
| е Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком |
| ра, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и |
| дахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} |
| </p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији |
| што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто т |
| ле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама |
| о чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити |
| И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује с |
| ачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их |
| ела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, |
| не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да с |
| који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошл |
| раћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са каф |
| јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава |
| чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо |
| м послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући д |
| ата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држал |
| е.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње доз |
| е сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p |
| д око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева г |
| тем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и н |
| о тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.< |
| но, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала |
| какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска |
| S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> до |
| ање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куд |
| Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да |
| као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} |
| прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер |
| , док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она |
| ице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, |
| ем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе |
| г света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала |
| ово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавал |
| исто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— |
| , опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах |
| <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није |
| ена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стап |
| ајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на г |
| тра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</ |
| ве и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворноват |
| "SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И |
| о зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стреп |
| раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољ |
| Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чи |
| празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако н |
| тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, С |
| тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито о |
| е, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> < |
| ла, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде ув |
| ређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дођ |
| <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, |
| ледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се пов |
| .</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једв |
| ати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви ост |
| S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто вре |
| узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Со |
| а са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</ |
| екоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на ј |
| <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, |
| а, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала |
| крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, |
| се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, сн |
| .</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је как |
| или, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и |
| множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додирива |
| за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Осо |
| жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења |
| жи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако у |
| воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених |
| n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да ни |
| еше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада |
| почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколи |
| head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, з |
| тезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јач |
| унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из пот |
| , што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове |
| се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и с |
| д њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако н |
| не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није о |
| ш и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њих |
| је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њ |
| на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и |
| дини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је |
| .{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може б |
| .{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, |
| у, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе |
| S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{ |
| страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није бил |
| вима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово |
| фка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њ |
| а-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова |
| онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кро |
| м, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, |
| љива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре |
| да, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак |
| Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и в |
| и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленил |
| а и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном за |
| тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је |
| цније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свек |
| им јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, не |
| горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у |
| } Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву |
| а изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Ал |
| да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек |
| рвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита. |
| осао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајућ |
| е сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како м |
| опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи т |
| и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту |
| прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је са |
| на са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједна |
| руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њено |
| хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђ |
| ном, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима дл |
| е смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и |
| а се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n |
| не.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га |
| p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} |
| а упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, че |
| оја би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} |
| могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} |
| гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} |
| ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла от |
| ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак |
| Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је т |
| ма оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда |
| на и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и |
| је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора б |
| ећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах. |
| а.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особ |
| би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набран |
| о и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те с |
| Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И кад |
| пла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се н |
| се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, |
| а.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље |
| јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те ј |
| учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно |
| бодно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа |
| а косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и о |
| а једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко л |
| а прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој је |
| се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрл |
| обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као |
| је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на но |
| Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била |
| млађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} |
| ла.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљ |
| стина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, |
| седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је б |
| ца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на |
| служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али на |
| вена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком |
| Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И |
| пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод в |
| као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да бољ |
| >У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што ј |
| не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка т |
| сила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну мл |
| рум, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повеша |
| ев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на посл |
| ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} |
| одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом до |
| ана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плоч |
| ам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље |
| Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види к |
| се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати |
| ичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима |
| огао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгле |
| ила већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, ј |
| Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" |
| и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слобо |
| чно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао |
| невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да с |
| } Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад |
| равала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане с |
| д увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли ви |
| удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је леп |
| од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} |
| 19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после |
| заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како С |
| унца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим и |
| чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за |
| ма за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са |
| нда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан |
| е била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, |
| Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и у |
| куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде |
| код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> < |
| >Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо сед |
| варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је |
| е — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да |
| простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађен |
| ви, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била |
| ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} Посл |
| г и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећ |
| њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање п |
| м, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек |
| и оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка |
| поте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх |
| о је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар |
| сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, ис |
| ници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, |
| отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, |
| азницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, еф |
| вери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега |
| то том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада |
| ад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и |
| једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S |
| онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда о |
| на, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж остави |
| сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва ср |
| све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, ес |
| е помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње |
| догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, ка |
| влачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила |
| она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгрис |
| м...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да |
| у, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} |
| к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао та |
| p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, |
| ише је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад |
| њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око |
| ћи какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код ку |
| .{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, он |
| b n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од |
| поћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и по |
| е?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p |
| дом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би ј |
| ане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радос |
| здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И посл |
| ће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, |
| еко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш |
| јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она |
| и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка |
| и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, |
| ена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам |
| <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећ |
| вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што о |
| фку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар |
| ослужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="ch |
| ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечер |
| .</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно ис |
| на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су б |
| али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} |
| и <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно |
| /p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче |
| иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рука |
| чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{ |
| за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, с |
| жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да |
| је могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у глас |
| је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Тол |
| о, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и |
| тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да о |
| што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чи |
| де и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилу |
| е, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и с |
| , а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се |
| е за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <p |
| види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отиш |
| фки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и |
| е, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и |
| b n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хоте |
| ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судб |
| Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од |
| с свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло |
| {S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к |
| да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде гор |
| черас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се |
| дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све од |
| офка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу б |
| <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грл |
| е.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...< |
| да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њи |
| нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, у |
| је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у с |
| } А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гла |
| вао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато |
| p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у |
| м да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — |
| опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопч |
| њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што |
| метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, |
| Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка ш |
| сту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да |
| им радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са нек |
| мо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу |
| евши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је |
| а у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смер |
| она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то |
| ој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том |
| очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду за |
| ије дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је ј |
| /p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стиго |
| и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је ост |
| ко да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</ |
| она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или |
| са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још |
| чег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не о |
| одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, |
| S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} |
| </head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавш |
| умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога |
| леко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је |
| офке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда пред |
| уцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника |
| > <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видел |
| а.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне пр |
| ак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због |
| што од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би |
| .</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао |
| одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узб |
| около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена ламп |
| ног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, |
| тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први |
| ори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на |
| праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на д |
| чи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењин |
| улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило |
| ори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њ |
| , у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још п |
| ко хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно |
| алегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом с |
| ање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад |
| са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је |
| ло.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> |
| , овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, по |
| их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као |
| г цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, |
| орио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Ис |
| прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{ |
| осицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као н |
| појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p |
| , једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светло |
| арко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваз |
| ило тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршиј |
| свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана |
| ше барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, А |
| а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и |
| и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, кој |
| а јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида |
| по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка ј |
| Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама |
| ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Ср |
| о у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим |
| ако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ре |
| ао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако |
| алдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отег |
| е комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комот |
| ти.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од |
| {S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила |
| рнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу |
| з варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је б |
| дведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку |
| цом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није зад |
| бњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, |
| <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када |
| ма, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до |
| чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћ |
| пречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Соф |
| илно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујн |
| дмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни |
| три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то |
| , она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изра |
| племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из бр |
| уљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, |
| молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну |
| ка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена |
| и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згод |
| стајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта ј |
| совима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у с |
| матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкови |
| о његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са св |
| ловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, п |
| о да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} |
| истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све на |
| дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим |
| р ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али |
| са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће |
| на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка ј |
| фка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заист |
| ју?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи |
| вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро |
| , њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим |
| да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Ни |
| што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у |
| ајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да |
| журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се те |
| ке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у ње |
| Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зид |
| позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута |
| се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, |
| као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на св |
| би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са |
| пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето |
| иве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали |
| света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од бес |
| н, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треб |
| е, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после о |
| ена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, час |
| чена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и |
| то, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори са |
| ред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена ј |
| већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом вели |
| у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од д |
| иког дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, ка |
| .{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда. |
| је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом раки |
| од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти |
| ек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, |
| амо у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потан |
| о тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пр |
| ним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му |
| у, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и |
| у одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и |
| ју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да до |
| од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држе |
| ћи Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи з |
| к набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само |
| оја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до кућ |
| умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по |
| соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да |
| нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће |
| брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада про |
| стајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се н |
| азе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нис |
| равља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће им |
| и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где с |
| ости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type |
| шко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због |
| да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде |
| е да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру н |
| ој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} |
| а би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> |
| ковало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је пос |
| .</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред |
| кову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> < |
| њишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима |
| у лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже |
| ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком са |
| и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> |
| ј у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, о |
| ајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била од |
| велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз к |
| ћ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као н |
| ао бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> |
| огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује х |
| гла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: |
| како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволет |
| во само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опе |
| ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш о |
| чеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чем |
| е на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци |
| едају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши |
| не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све |
| а тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, |
| није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од ср |
| мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, ша |
| и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити |
| а виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потр |
| верена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, |
| , љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би о |
| пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у |
| ли он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она п |
| о једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли |
| него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је |
| вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта д |
| а његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то ње |
| } Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="2 |
| и, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да јед |
| лажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њо |
| ође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње |
| е!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скор |
| за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па ј |
| а како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не зна |
| цу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је з |
| чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракиј |
| на шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је |
| и, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> |
| ао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана вра |
| <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада |
| е меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и |
| и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће мо |
| Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од |
| острана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, |
| ако јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој |
| сто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</ |
| ији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мај |
| ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећал |
| д мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је т |
| зи Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно |
| заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стај |
| лико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тад |
| ј не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p |
| а није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуб |
| ао свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна как |
| ада испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне |
| и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу |
| о, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у р |
| наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно |
| је око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком к |
| ваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, зв |
| би.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде |
| ве служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањај |
| ла сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, ш |
| Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је |
| тну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу |
| г дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ов |
| дило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно |
| е преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, с |
| ош мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз |
| ањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се ка |
| длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико св |
| део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом |
| и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, ви |
| звршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се |
| ла се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред ку |
| о кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељ |
| и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној в |
| ајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:< |
| ромешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње |
| сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна к |
| .</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко |
| је, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежин |
| повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама |
| /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за |
| би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, |
| кајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвор |
| ма, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово |
| {S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је стра |
| твар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга |
| аљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су |
| и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, прибл |
| олу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, |
| јена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али н |
| стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало ње |
| а и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се |
| а да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| вако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада ст |
| ако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга ма |
| ница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се м |
| из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада х |
| днако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пу |
| све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога муж |
| ћи се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n=" |
| и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога |
| ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га вид |
| већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да |
| да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} С |
| рбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, |
| лима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво н |
| у би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до он |
| , а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До с |
| <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себ |
| руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би вид |
| стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцни |
| </p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S |
| , јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротн |
| S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај ва |
| и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљд |
| а.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако |
| ђе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, |
| а се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, |
| собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чу |
| <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада |
| ка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увр |
| е као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била први |
| измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; |
| и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и рас |
| о су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо |
| > није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, |
| мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софки |
| уга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се |
| загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, |
| агибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осе |
| иђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, |
| Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друг |
| нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те |
| идео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло р |
| н је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је и |
| ац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова дол |
| узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И за |
| м штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети ма |
| у, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капи |
| м бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то |
| } Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка |
| ешила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвал |
| руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он ка |
| се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сес |
| кој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није |
| вцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати |
| а полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим |
| <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!< |
| цем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к |
| ико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, п |
| е ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S |
| есен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћер |
| — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| , први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— С |
| а се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му ус |
| , раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као |
| .{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јо |
| ести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Н |
| испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? |
| силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више. |
| же испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S |
| век, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како |
| гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбога |
| и, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо |
| све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томч |
| азујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, наста |
| једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{ |
| а јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подава |
| луга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављи |
| цала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би |
| то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што це |
| ко лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, р |
| прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину |
| рију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А |
| весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато и |
| } Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову соб |
| имка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софк |
| S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она |
| на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо |
| ика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јо |
| кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето |
| ову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресај |
| Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, |
| ште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва |
| е кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S |
| да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да |
| лику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може |
| узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му в |
| е порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим ради |
| и.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао ј |
| , само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И у |
| .{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је к |
| ањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то ј |
| } А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су и |
| ст напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Сваког |
| арочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашт |
| китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу |
| но „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и |
| гдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто |
| ада, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни та |
| агда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, пор |
| а је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, е |
| кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијо |
| рчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој с |
| S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, ј |
| епоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса |
| ако Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> < |
| здигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближава |
| у степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по |
| око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој |
| жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арна |
| више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављ |
| уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад б |
| Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада |
| поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а о |
| се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, |
| аву великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и па |
| ла је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако и |
| са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у |
| мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамље |
| кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то у |
| јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била за |
| та би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по |
| очетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, |
| се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једна |
| енди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да ј |
| ом лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи кол |
| ила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S |
| олази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те п |
| је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, |
| свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова ч |
| се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недељ |
| клонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдини |
| била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, |
| мештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој анте |
| тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код |
| свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не запла |
| ена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} А |
| она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и |
| мијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{ |
| али златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју |
| ве утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе н |
| чица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши |
| већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово г |
| Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, ос |
| и је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни |
| да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је з |
| нда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S |
| а да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, к |
| н је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свир |
| а у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би |
| доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер посл |
| оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Ма |
| а велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није |
| еле зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, |
| > <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад дру |
| ко дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што |
| ћи вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни |
| е по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда по |
| и доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући д |
| потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{ |
| одору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у |
| а, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш |
| а, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других б |
| доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велик |
| д њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и ст |
| ла са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога |
| неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори |
| као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он је |
| и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у в |
| ита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само њег |
| дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле |
| дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођош |
| /l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ насту |
| ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар |
| ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му разд |
| ојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети |
| ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Ба |
| ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И |
| ри, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> |
| не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о |
| вотом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увел |
| е, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавај |
| офки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу |
| као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p> |
| везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> |
| је су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обр |
| кивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасви |
| буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чис |
| била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што с |
| , не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, позд |
| јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Је |
| ула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега криј |
| о неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позв |
| етири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — о |
| у.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе |
| ако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. |
| обивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њ |
| не и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљ |
| ... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа |
| од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко |
| блином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софк |
| , доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из |
| од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због т |
| своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљи |
| крва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док с |
| дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уст |
| еше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мра |
| оцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радос |
| 101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, н |
| преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу д |
| сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, |
| е да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, |
| же како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и ка |
| у и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви с |
| ебе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће |
| е допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине |
| и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, к |
| ери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као з |
| е се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} |
| црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због |
| да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зно |
| азио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обичн |
| доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке об |
| {S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гл |
| p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, |
| и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао. |
| светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајућ |
| ари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу |
| сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост на |
| на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена уг |
| .{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сет |
| после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, |
| чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под за |
| , који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, |
| ање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Свак |
| н јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до |
| деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај |
| о, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и у |
| када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отиш |
| се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са |
| ко се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотака |
| е.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} |
| је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њим |
| ме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа |
| више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада |
| >— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, п |
| у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, ве |
| ревазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које |
| риђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај |
| Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, мож |
| ију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и тан |
| Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим колен |
| њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је м |
| Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме |
| дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске трав |
| ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" |
| а отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не |
| Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчиј |
| тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа |
| ти са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" / |
| м би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} И |
| ом полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигу |
| да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће |
| ва несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; |
| а доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем |
| јио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако |
| Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком вр |
| бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући |
| тојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ |
| колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер |
| и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а |
| елом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минт |
| Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и зад |
| ене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због тол |
| ове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дах |
| нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, |
| е тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун |
| би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испиј |
| стане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да др |
| Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, п |
| ма, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окрета |
| не.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужа |
| сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако |
| изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као |
| праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао |
| лена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо |
| што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико да |
| је Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи н |
| а има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бра |
| /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао |
| својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодор |
| о хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, |
| , вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита |
| аван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, |
| подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би |
| авна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само ја |
| Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина |
| азда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а |
| кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ов |
| ји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоћ |
| казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} |
| а кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто п |
| ност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма к |
| е.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, про |
| а, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена п |
| ив своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више прибл |
| Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном. |
| е заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка |
| лашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако п |
| ко богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељан |
| лико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} |
| у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ст |
| х ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-М |
| адање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из во |
| -Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новц |
| и:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био мл |
| он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим |
| .</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких пор |
| Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости |
| неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далек |
| а испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капи |
| испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се хо |
| заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није би |
| са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови г |
| ко тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окр |
| едино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповим |
| вали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треб |
| ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и |
| то се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене ост |
| од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S |
| морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за це |
| ство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, п |
| } Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била пр |
| де по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више мога |
| н дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се |
| аде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које |
| ито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} |
| егов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да м |
| иближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући с |
| собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не |
| њи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, ка |
| азвијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувиш |
| ог разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба |
| и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право |
| бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не |
| шта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали сви |
| ви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам |
| шчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, в |
| још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или |
| дајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак |
| амих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мо |
| бито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да |
| " /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегну |
| ј да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га |
| дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао |
| та више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да |
| Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и прити |
| мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док ј |
| } Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и |
| удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, |
| потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која ниј |
| амљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брз |
| војим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{ |
| село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јо |
| а срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како б |
| би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадив |
| ај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, к |
| ако је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела к |
| аслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истинс |
| чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љу |
| ој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек |
| ђи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не о |
| смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, |
| е га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка |
| да до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из та |
| срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, |
| а?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошав |
| а, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је |
| и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Со |
| ирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како ј |
| } И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми |
| сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђав |
| а.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Св |
| ћ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, ба |
| итаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилу |
| иже кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особ |
| о свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осм |
| једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од дру |
| е да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>му |
| ти тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади кос |
| е да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јел |
| е је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Ок |
| тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стран |
| ању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим све |
| а паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песам |
| ала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од м |
| га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S |
| м џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништ |
| згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не на |
| и, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, |
| S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина.. |
| а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтел |
| {S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> |
| ње, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, к |
| к до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, уко |
| са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, |
| упио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толик |
| ецо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и ун |
| рс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> |
| а иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер т |
| pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А |
| е лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога М |
| што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.< |
| } Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и |
| и требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти ње |
| , и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да г |
| о зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том |
| , како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, се |
| вио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима ба |
| после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чуд |
| рема тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од |
| р тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и |
| Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{ |
| тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала |
| , вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, |
| никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како |
| годица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а ок |
| гући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћ |
| ко слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога |
| е.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да ј |
| еко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе |
| b n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, п |
| о није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и св |
| зумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дет |
| } У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све ј |
| ћи га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку преша |
| е била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте |
| о и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су глед |
| авно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда ис |
| ти, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И ка |
| љан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада |
| сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је ј |
| е и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата п |
| ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:< |
| бљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када н |
| о масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре о |
| аспремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла |
| пије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угу |
| белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за |
| ете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, с |
| ко још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при поми |
| не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и за |
| изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов сл |
| да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим |
| хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И |
| сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећ |
| — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе н |
| рговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, То |
| своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му ча |
| ва.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, |
| вде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа |
| ичало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе |
| /p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бив |
| или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опе |
| е, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не |
| што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у послед |
| а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да |
| арања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, |
| и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се |
| <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је пошт |
| ено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима |
| умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге |
| н неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не |
| илимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она |
| } Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефен |
| Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, |
| вима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење |
| мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му |
| овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као о |
| 4" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очи |
| сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да |
| о, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а |
| кошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка |
| слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак |
| ећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпус |
| ред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да п |
| >Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота ниј |
| о га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености поч |
| шењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојник |
| ајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S |
| се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решено |
| >Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — паза |
| реми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва д |
| још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, коли |
| ј.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уп |
| от, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим |
| да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судов |
| и очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада |
| пичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада |
| да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не |
| радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово |
| d="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики пр |
| И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, |
| по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је |
| било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар с |
| бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука |
| те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> |
| трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И |
| нала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својо |
| д ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту |
| а је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће и |
| са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за |
| в разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом |
| зити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као д |
| лим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одм |
| ину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бр |
| теха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се |
| е не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, к |
| b n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа јед |
| није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада |
| јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се ди |
| је га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, т |
| не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него |
| чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцниј |
| знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да |
| не, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, н |
| леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да ј |
| могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осве |
| и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ниш |
| лу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“ |
| и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци |
| а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао |
| би горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма |
| и се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, м |
| жност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору см |
| отив њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина род |
| њу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грн |
| младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, |
| унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од |
| г злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} П |
| јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, б |
| који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Том |
| њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити |
| шкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хр |
| {S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велик |
| рској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изнен |
| што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, ја |
| Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њ |
| </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено |
| њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него |
| х.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјах |
| а.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, пр |
| S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи |
| говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале ње |
| све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је |
| и што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила |
| p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета |
| е што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, |
| тавио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два в |
| лове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје |
| ет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављен |
| чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта д |
| оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непат |
| до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до |
| рти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем дру |
| ише, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је |
| а, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се м |
| икако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не м |
| Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер ј |
| каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем |
| ног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и све |
| е и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, д |
| је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда |
| о лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарно |
| сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, поч |
| о, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, |
| он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један док |
| х позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њо |
| идећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{ |
| ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мал |
| алим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и мл |
| или овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледањ |
| одила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се |
| чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њим |
| а нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља |
| га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> |
| ? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, |
| а ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, у |
| друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> |
| едном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те с |
| а би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то |
| свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Тур |
| тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, |
| ко не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако мор |
| зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала как |
| светљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, |
| вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер |
| рно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео как |
| S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и т |
| адањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као к |
| ије баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испада |
| ом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу |
| ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год |
| > <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зу |
| де и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, о |
| ше упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сам |
| ше допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је има |
| очеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Ма |
| прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рука |
| лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидов |
| да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би |
| , гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас он |
| зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, |
| p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у |
| ну лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, |
| сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гост |
| овреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалва |
| ој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, |
| из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудн |
| наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, |
| се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих |
| носила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа ш |
| ата то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чин |
| и казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} |
| .{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ш |
| рагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је з |
| и што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то |
| ампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свира |
| .{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да ј |
| боте ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много пос |
| Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знал |
| ми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се |
| разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p> |
| јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, |
| као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Бр |
| силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико |
| .{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нес |
| ре.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било |
| ада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} В |
| ању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, |
| ијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема н |
| би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављ |
| м људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не |
| ишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, шт |
| е знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, |
| јући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> < |
| уж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га н |
| акав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све |
| ма и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као |
| ховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега мора |
| е мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести |
| слило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде |
| пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није |
| себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, |
| давна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, п |
| , нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела ј |
| као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати |
| д „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учи |
| штене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, ње |
| оласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер |
| а ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од |
| ама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Соф |
| S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што |
| ш мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако г |
| пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је |
| дна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на ка |
| да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно |
| се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њ |
| оти и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак |
| а, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада |
| оји слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачен |
| није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје |
| годан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив све |
| а младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао т |
| .{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него |
| ћи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удат |
| да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, си |
| кар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, |
| Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години |
| а ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, св |
| то је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осус |
| пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци |
| да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су он |
| , на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада и |
| мо јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртваче |
| не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што М |
| као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и |
| шко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо |
| а, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она п |
| било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у год |
| оривши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, н |
| S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене |
| бу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, ок |
| и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише д |
| а, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њен |
| бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће он |
| давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n |
| цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запр |
| ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од |
| да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здрав |
| -Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био |
| о — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, |
| викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, |
| турате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред |
| бе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су лукс |
| чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошн |
| о није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а на |
| да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језо |
| ње било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све о |
| о је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше |
| p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини а |
| не, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењ |
| и за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала с |
| а само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спро |
| исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљен |
| се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено |
| могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова |
| мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је се |
| пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не |
| S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} За |
| , да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и о |
| од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{ |
| ан, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије |
| могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је |
| окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у как |
| и пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су и |
| жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софк |
| зора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог к |
| чића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим |
| тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове |
| , те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, |
| х, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она |
| вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш тол |
| дожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом |
| м, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због |
| претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његов |
| че Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радо |
| /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да |
| већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} С |
| тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уоб |
| опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он |
| ла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њ |
| и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујн |
| едини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило |
| е надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку |
| о старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био ожени |
| лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заист |
| орасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште |
| ленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајућ |
| ађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, |
| да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, |
| <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он |
| новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{ |
| у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехо |
| S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, би |
| то је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен му |
| на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер ус |
| воје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола варо |
| м би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће |
| ама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу |
| ушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети |
| ...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито |
| , Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити такво |
| мо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или |
| д оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p |
| } Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зат |
| ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, |
| д ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би с |
| који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пу |
| што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака |
| је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња леп |
| ела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће |
| ја у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку |
| У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} |
| и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{ |
| ући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву |
| да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике |
| сти кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, ул |
| којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, |
| ела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као |
| се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштољ |
| еним устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумач |
| арошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толи |
| и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по нај |
| ено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено ј |
| Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, це |
| да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао д |
| } Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч |
| ко се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која |
| тваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самог |
| {S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по ха |
| емајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим до |
| Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла |
| око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са висок |
| ерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кош |
| ге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Оста |
| ела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, |
| да је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити то |
| да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви |
| м да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запр |
| радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и |
| ла ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе че |
| а овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, |
| а да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и |
| ико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n=" |
| е на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарад |
| к до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела |
| рум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се с |
| а.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане |
| ваца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога го |
| а чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, |
| весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, |
| онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{ |
| ом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећ |
| на... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и с |
| дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шан |
| а је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и п |
| е она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако |
| ћи устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећат |
| слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка! |
| у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као |
| окренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих р |
| исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гуши |
| буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са |
| топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој с |
| S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају сво |
| е, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела пред |
| кан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочит |
| сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка |
| ши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче |
| е, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Х |
| тим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико |
| да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и |
| тавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно сво |
| удари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је |
| Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њ |
| потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бит |
| снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним ж |
| S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? < |
| да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускор |
| преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка о |
| како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш |
| , клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све |
| м по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{ |
| пенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју же |
| оју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело |
| ти, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора. |
| ме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" / |
| игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била саран |
| да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну |
| се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} |
| его читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, |
| могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p> |
| је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак |
| чним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испуп |
| се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, |
| ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак |
| особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, т |
| али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на |
| и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код |
| лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово ја |
| трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с то |
| а дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, мож |
| та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у са |
| друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца по |
| И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манаст |
| на је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би |
| ено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не |
| нпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слеп |
| тране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} |
| и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се |
| но.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то пон |
| горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове бас |
| ма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су |
| је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато с |
| о кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око |
| де рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута с |
| пиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весе |
| е здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке |
| га, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето с |
| , највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћ |
| ог дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их д |
| х златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али |
| мију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила с |
| што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво |
| више и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак |
| да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изос |
| увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су од |
| слоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту |
| хватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то |
| цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњи |
| у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако вра |
| сто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, |
| рет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и пр |
| ила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Св |
| жењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на к |
| еднако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, |
| на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги. |
| и, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> < |
| о и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлук |
| не његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете |
| печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, н |
| да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докл |
| и.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, |
| што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окр |
| утим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може |
| због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнет |
| о, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узима |
| самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући с |
| не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они од |
| су, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом глав |
| тима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада |
| >— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и |
| : загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро дво |
| , јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турск |
| н корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, |
| е можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} |
| , он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана |
| а пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, |
| имили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било ве |
| е ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истр |
| стог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер |
| е долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја с |
| она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој |
| ање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљењ |
| је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њег |
| и?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак |
| >Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n= |
| бећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, |
| обе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане |
| да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок |
| ојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S |
| није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође |
| и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасв |
| јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек т |
| остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.< |
| } Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци м |
| им осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане са |
| над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог |
| да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи св |
| терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због |
| S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, нев |
| ан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није с |
| остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту |
| р?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У |
| n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајућ |
| о сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласн |
| >Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвин |
| где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и по |
| је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини |
| иде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји |
| узме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> |
| , које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у ру |
| о врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по тре |
| у промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, |
| оликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних ха |
| е све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да |
| из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продуж |
| не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више п |
| смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што |
| очека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако освр |
| и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, о |
| е такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога |
| ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Вел |
| .</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се ј |
| а глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их и |
| о.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој ш |
| паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како |
| је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да |
| ориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека |
| p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и |
| главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стега |
| а ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише |
| ла, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, н |
| стима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их |
| етвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима в |
| У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, кој |
| могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} |
| лике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је |
| А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се |
| има, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, поза |
| мала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заист |
| г, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака. |
| ас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче |
| е нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше јо |
| Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче сила |
| са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка |
| 0" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ |
| о слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће с |
| некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велик |
| сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, по |
| а главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од са |
| ј руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што в |
| елог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се |
| им здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вече |
| ним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до |
| казујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је тво |
| ли доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и к |
| у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом |
| данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са |
| се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да ј |
| с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој |
| n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мал |
| сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се ша |
| id="SRP19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито д |
| сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измучен |
| .{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње |
| ола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, сна |
| век остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму посте |
| би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>Посл |
| и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и ув |
| род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нера |
| после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} За |
| о, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="ch |
| сле?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И са |
| чика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— П |
| е од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} |
| , па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, |
| им и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, |
| зми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем |
| нај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина |
| а до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, д |
| , у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, |
| ицима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенд |
| згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за в |
| тово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана |
| се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, до |
| свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој |
| на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око |
| инограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, |
| ма, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, |
| онова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је в |
| ећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити |
| као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, та |
| фка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа по |
| е да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, |
| Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је |
| покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију |
| она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи бл |
| ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, |
| n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када б |
| је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али |
| ачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала |
| греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није виш |
| и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, к |
| о услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, |
| е хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, неп |
| инског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти гр |
| да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њен |
| јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којо |
| а, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне |
| тке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ћ |
| се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост |
| к, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, |
| рађених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оно |
| а око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p> |
| и.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је |
| више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчик |
| нца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики окру |
| на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из ма |
| ћи ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то |
| да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, |
| гађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад п |
| ове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и |
| на, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема ника |
| еколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама |
| и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких мо |
| уни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је |
| а да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да об |
| то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме |
| ије било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се |
| великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом |
| у снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се |
| илу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје ла |
| шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто с |
| — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута |
| ато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе |
| о шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удал |
| мах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — же |
| да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на кр |
| да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била |
| још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као к |
| огубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка |
| а су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, п |
| још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, м |
| а Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, |
| о се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кр |
| у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци |
| отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</ |
| ој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако та |
| нај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из ви |
| чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих т |
| авале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедр |
| звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса |
| е кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним |
| искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p |
| више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, ка |
| ра између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! о |
| > <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда |
| се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећају |
| } Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колен |
| рва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, |
| м заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом чел |
| н целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре |
| уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледај |
| везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. |
| ала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њен |
| воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као н |
| афа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри |
| н, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, з |
| њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила |
| з таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="1 |
| лећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кр |
| јен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату. |
| х подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљ |
| трасних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, |
| , једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, |
| сплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда |
| за себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S |
| p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Со |
| {S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје |
| Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито б |
| су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чив |
| му, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га |
| на по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила. |
| оме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од њ |
| аљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо в |
| у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он ј |
| ађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са нек |
| као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејућ |
| .{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она |
| штала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније |
| о овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире о |
| газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда он |
| то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше |
| ко потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софк |
| не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једн |
| ере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом |
| авити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања ко |
| је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хте |
| иљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном |
| већама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намеш |
| љени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, |
| ато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у |
| њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамиј |
| атка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред ку |
| а јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да ос |
| зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он |
| ајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што |
| и се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овла |
| о око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала ка |
| ше трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и |
| </p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, |
| дрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она |
| , она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке о |
| ва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, ко |
| ти, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима ма |
| ко не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој |
| оје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p> |
| су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозава |
| војој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, |
| била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а н |
| старела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</ |
| очетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, теш |
| е захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њен |
| а га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јо |
| доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештај |
| крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једин |
| и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да |
| ироку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се |
| укују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета ост |
| е дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опаж |
| ада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} |
| опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, шт |
| о узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада |
| р и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвеће |
| и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део |
| , јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чин |
| лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да |
| сипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини |
| њу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} М |
| шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S |
| ала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама |
| драгано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна. |
| ужења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најго |
| барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсо |
| е водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и н |
| .{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи но |
| шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почи |
| е, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми |
| аме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи от |
| тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у |
| еки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја |
| Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец |
| , као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редови |
| вчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} |
| ла је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бо |
| нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Ш |
| јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрља |
| то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до к |
| своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој м |
| ог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме м |
| и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ |
| Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам зве |
| ада Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше п |
| им штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} |
| метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> |
| чију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста т |
| на, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, |
| о, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... |
| собито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Соф |
| и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла |
| оће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, ду |
| ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце |
| ун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими |
| ла, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово по |
| ндило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само |
| <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пу |
| на колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче |
| о.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>С |
| амо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли ј |
| тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удов |
| и како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји |
| пе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда и |
| S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочит |
| ив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагле |
| никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} |
| те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајк |
| </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учи |
| е могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима |
| би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час с |
| ко јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље каф |
| ва и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од к |
| ти и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може б |
| ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, ш |
| лила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљен |
| ме се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по плани |
| тави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Н |
| о, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио с |
| прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чара |
| пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледа |
| је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређ |
| сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих |
| еклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{ |
| ато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то |
| к; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Т |
| вала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом |
| рави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти |
| поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била оби |
| пања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, кој |
| а, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језов |
| оћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а |
| тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била |
| да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, |
| е излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера ни |
| и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: |
| стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто свој |
| е и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би |
| то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, к |
| од <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:< |
| гло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале |
| истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде как |
| као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње. |
| ња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; |
| ; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек воле |
| /p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осет |
| даје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаут |
| дини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нах |
| долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, |
| кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврш |
| Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна |
| и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гле |
| ојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франг |
| еле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих свато |
| усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, |
| све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све |
| Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, ја |
| осле, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, |
| мила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пуш |
| е, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> < |
| код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију о |
| а у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу жен |
| Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим ж |
| ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац |
| а.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога кр |
| аном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики злата |
| то, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, је |
| } И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену |
| и, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распаса |
| бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и |
| клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густо |
| е сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са |
| из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати |
| ј, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове |
| пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, ос |
| услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такв |
| ко мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> < |
| } И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен |
| е мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S |
| саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} |
| варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бог |
| е — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не |
| несе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над кори |
| ћ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће и |
| м продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар там |
| очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S |
| гао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што |
| метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут о |
| да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка |
| и, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њ |
| и да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сто |
| кама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и се |
| м у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прв |
| њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, |
| се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она про |
| е се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| овољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да жи |
| еба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато он |
| >Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако |
| екање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све поле |
| је.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим |
| а, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но и |
| дви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје р |
| ом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заи |
| но да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</ |
| што наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb |
| ветлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, д |
| мова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, |
| кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се га |
| , као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на изм |
| е, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и |
| х тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгл |
| {S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не г |
| а јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала |
| > <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће |
| своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да с |
| а, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ пос |
| д узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на |
| а комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себ |
| шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он |
| већем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспева |
| једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, |
| Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само ј |
| тевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, |
| и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, |
| неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени врато |
| ослужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{ |
| .{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле с |
| их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до ис |
| ке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше |
| ка, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жил |
| p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испо |
| орњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и да |
| ећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке |
| илену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, |
| и, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пи |
| о коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и раз |
| оњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p |
| .{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што |
| и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на ус |
| вори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по л |
| ило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти |
| чки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толи |
| , а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, ал |
| ј њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете |
| а одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није |
| p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова |
| улом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Јед |
| но после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање |
| ље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка о |
| ређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије к |
| /p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо |
| жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо |
| <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l |
| l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, х |
| лима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доц |
| ш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у со |
| Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово |
| себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, и |
| , тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела род |
| ="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле |
| ристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мир |
| ако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна гот |
| омча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} |
| сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код нек |
| у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело |
| езагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим н |
| их почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак до |
| штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би ко |
| ојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је |
| упања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и дон |
| Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она ј |
| испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкин |
| шла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне т |
| амо тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са |
| > <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од |
| још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним |
| лави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" |
| е само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, |
| p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да з |
| мала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског ј |
| у, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, бе |
| ј пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге |
| љени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног |
| рекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ |
| замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S |
| а са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, |
| носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу. |
| виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико |
| јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући |
| ла је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су |
| не нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колуто |
| е досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива ка |
| да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри врато |
| ти по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио д |
| имала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на п |
| а налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод ј |
| х шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отв |
| ају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне |
| у по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне |
| извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би |
| на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, |
| се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и |
| едини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то |
| .{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју |
| девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, |
| pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не з |
| унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде к |
| и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само |
| од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих |
| избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој в |
| го, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљ |
| вира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Циган |
| одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пиј |
| еђује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље |
| би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само |
| ште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти |
| исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је |
| ића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не с |
| се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празн |
| и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће бу |
| једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћ |
| и могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Ал |
| сели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радо |
| проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане преса |
| каном чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у за |
| казујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> |
| готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, |
| нег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима до |
| рила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, |
| матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала и |
| све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што |
| притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и |
| и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинск |
| највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он |
| е звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ так |
| на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се го |
| ао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала |
| аопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да ј |
| љенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, б |
| ом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како прв |
| ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада запл |
| тишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она вид |
| ова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој |
| ајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки |
| у највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене глав |
| знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћај |
| аму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња |
| м смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, раз |
| после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: |
| њу, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није см |
| рган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да з |
| ак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет |
| таре, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора на |
| е толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Бо |
| љенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и св |
| оју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} С |
| , него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати |
| ; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као |
| снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав пр |
| а да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клеч |
| е у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она зна |
| .{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да |
| .{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости |
| и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши мног |
| , да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој во |
| ко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n= |
| ским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда |
| и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не г |
| рећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, |
| утра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним свој |
| иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећ |
| Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненад |
| вих мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ноше |
| фка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вече |
| лога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општ |
| ато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с прол |
| а се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле |
| собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и |
| е човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друг |
| , ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем |
| орају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} |
| недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чар |
| вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> |
| откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито о |
| потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале |
| } Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола |
| прат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њен |
| р да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући с |
| варе изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се |
| екајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, |
| вираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом |
| дио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и ве |
| , нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само |
| е.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве |
| е било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслага |
| ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерал |
| ајвише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико пош |
| како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно |
| анула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="16 |
| и, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо на |
| ве још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="cha |
| дједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене р |
| на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на |
| ва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да |
| стељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе |
| дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито |
| намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити |
| а Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, ш |
| да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично |
| шилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</ |
| али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсме |
| битном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</ |
| волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто |
| а, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Кр |
| сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим имено |
| и заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, ње |
| бог глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево ча |
| нчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова изм |
| јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није |
| ло дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо |
| могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пи |
| роз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, |
| адожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка |
| ли подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и |
| } Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога приме |
| S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њ |
| руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста т |
| рча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и |
| о, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње |
| Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихо |
| да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није к |
| нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувш |
| аг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{ |
| да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, |
| страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери |
| их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>От |
| моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, |
| ни као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија изм |
| нео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом |
| </p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он доша |
| <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће д |
| раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њен |
| ли ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Мар |
| да Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p> |
| је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку ку |
| ле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије |
| руженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али н |
| а.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, |
| три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по |
| узи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ би |
| ибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гос |
| авима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како |
| са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са со |
| , бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почел |
| т тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена |
| руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше |
| ане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џам |
| разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми. |
| рак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исп |
| ала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овак |
| робљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко |
| ебила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.< |
| очела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је |
| је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и ча |
| не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како б |
| то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па ње |
| S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избра |
| ше неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи |
| , жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шуб |
| ко намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — |
| је, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он д |
| ћином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога |
| У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по п |
| њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би |
| ах, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са св |
| ене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И кој |
| , ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, ц |
| е на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипа |
| диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ни |
| ла је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као |
| не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако |
| е да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на |
| у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том све |
| другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од њ |
| пустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде |
| , и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази |
| ке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске л |
| се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мат |
| ав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа в |
| а стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као дру |
| ношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још м |
| о онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, |
| тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полаз |
| и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад |
| у, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, не |
| чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све ви |
| еговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како оп |
| <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и |
| чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој |
| и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од че |
| аједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, |
| више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино |
| ије могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том с |
| ном давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, д |
| ће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од |
| аиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда |
| дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу |
| вчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа |
| 0" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се |
| собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла |
| аше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она при |
| ве о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва |
| спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи ид |
| о, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га по |
| у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговар |
| мља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово з |
| згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и |
| у и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја |
| да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би ка |
| p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше о |
| је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој |
| еко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је ус |
| м од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} |
| у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због |
| он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљ |
| ла.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, з |
| са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> < |
| >— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе проду |
| тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом |
| ује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, ка |
| м брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га С |
| и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са о |
| о боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чи |
| би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, уве |
| сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче М |
| а:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А То |
| лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдари |
| запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S |
| сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са |
| дела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето |
| јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело |
| оби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пре |
| ога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се см |
| а пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p |
| ле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако |
| мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту |
| осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихов |
| оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да |
| је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав ње |
| ада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети ка |
| црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела |
| да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знај |
| ушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Св |
| ла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио |
| иле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих |
| која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Соф |
| ери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме до |
| а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала |
| днако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стег |
| не ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, гла |
| } Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва |
| би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пресед |
| Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрч |
| а.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Ид |
| шији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шт |
| шуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнут |
| и дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је велико |
| , које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком те |
| ту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што |
| ц кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда |
| намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело |
| се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила |
| аспреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакл |
| у све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, |
| p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој |
| и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с |
| се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу ко |
| утове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устр |
| оју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе кол |
| гом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново |
| рзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скуп |
| ма оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускр |
| онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње он |
| , Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда ч |
| као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, |
| тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S |
| у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испо |
| неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и |
| ој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јо |
| скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, осл |
| певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има |
| >— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме там |
| е ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирк |
| еше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да сва |
| емо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехо |
| >И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, н |
| ћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, |
| е јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам о |
| и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> |
| е би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код |
| , газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, |
| ој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда |
| </p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> |
| </p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да го |
| пак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе |
| ако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледај |
| ле да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и он |
| S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у груп |
| до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком ко |
| руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ |
| да понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто |
| о свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сиг |
| фка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би |
| шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов |
| , горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да ј |
| на запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао ко |
| ла, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како |
| у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и од |
| “, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће за |
| е тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p |
| , да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свира |
| голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, |
| о да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко |
| мори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" |
| кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тет |
| опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Је |
| аји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе |
| ћу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} |
| " /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у |
| хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше п |
| што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је |
| им.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошил |
| о слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела |
| иже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На |
| ости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај |
| е ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као шт |
| ко ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, |
| , Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући |
| ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то |
| тида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> < |
| , хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> |
| де како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</ |
| та уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и прибли |
| , где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако |
| а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — |
| а дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнул |
| колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе к |
| о већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, |
| ћена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и ку |
| реким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, прет |
| невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а д |
| ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући |
| у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извиј |
| вина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала |
| рме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које |
| а закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поре |
| љешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређенос |
| ој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу |
| онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекал |
| та закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићен |
| дају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме |
| све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и г |
| ада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало б |
| го маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној проб |
| S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је |
| не воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само ка |
| ала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељиц |
| а са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљен |
| са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала |
| кренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како |
| , да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да |
| 19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била ј |
| Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним канди |
| совку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чул |
| се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га |
| сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој |
| у, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је о |
| че да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да |
| не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетениц |
| а, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме. |
| е ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек ос |
| е да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, к |
| , усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не то |
| а мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после |
| осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се |
| је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покр |
| <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и с |
| е окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где |
| еда мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, |
| о амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино шт |
| {S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, д |
| /p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, к |
| увим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и |
| ао да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она |
| рну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга вр |
| , приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она |
| трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и го |
| ла највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овак |
| во а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује |
| Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, |
| да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, ве |
| она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и з |
| оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као как |
| ма, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла са |
| почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а осо |
| стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто п |
| ла.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издва |
| простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопљ |
| г тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је |
| учајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и |
| све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Соф |
| као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочња |
| рамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браств |
| те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ |
| је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо |
| и да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} |
| корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{ |
| на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна |
| тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж |
| на танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушл |
| ненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у зла |
| а главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је |
| кве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме |
| го сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{ |
| д капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајеви |
| ну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо |
| чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да |
| ога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жр |
| чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, ка |
| еку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њего |
| било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n= |
| а је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље кућ |
| м удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће |
| , а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почи |
| а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће о |
| четом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вил |
| чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и |
| јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, |
| н и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешен |
| глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јо |
| преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу ка |
| но, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не ка |
| о од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од ста |
| ови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није об |
| а голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се диз |
| од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што |
| кала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволи |
| е и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од |
| а.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> |
| хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не з |
| стала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртво |
| p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а пос |
| расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, пре |
| ћи је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да |
| те већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, вар |
| ли због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} |
| као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељени |
| ила као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, так |
| тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу |
| са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним пл |
| овог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30 |
| огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошу |
| <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по ч |
| при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, |
| им обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силаз |
| хна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало |
| ерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљал |
| она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имањ |
| се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако |
| а много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, кад |
| и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој |
| тва или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{ |
| а, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, |
| урмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и с |
| чета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме д |
| а и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, как |
| > <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али с |
| е, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, |
| овори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, нег |
| , била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Та |
| ли исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој |
| е се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине ј |
| вија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кр |
| ка, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Та |
| о!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону к |
| сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, |
| саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, ис |
| знано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она не |
| његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из |
| Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сит |
| њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служ |
| одрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, |
| Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када ч |
| та одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! |
| других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и |
| Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју ис |
| е, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како ве |
| — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије д |
| би у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније |
| ом: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер н |
| ина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, име |
| и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, |
| било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> |
| ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се о |
| Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ ве |
| је, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопча |
| вађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко оч |
| опал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшил |
| новатошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— |
| фка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испош |
| фка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се ј |
| коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, д |
| отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацују |
| д су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да н |
| би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њи |
| јка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— С |
| етати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу уме |
| } Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p> |
| о толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву ве |
| а.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође |
| те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога |
| > Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је пон |
| ану и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње би |
| енада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или су |
| отом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика |
| ећ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и по |
| ли Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је па |
| да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом св |
| Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој м |
| поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, к |
| не да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисм |
| наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p |
| сох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, п |
| ши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна |
| {S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} |
| брази и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђ |
| друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, ма |
| чини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигу |
| а и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душ |
| тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то |
| /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од беск |
| још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива ус |
| као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и |
| ети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, |
| ла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачк |
| би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, |
| кне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како |
| блије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога |
| ао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p |
| о се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не |
| ј једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S |
| тадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> |
| ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Т |
| око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га бил |
| на шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши |
| га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прсти |
| ивати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој с |
| у.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице |
| ом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, п |
| обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јо |
| сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанув |
| удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цв |
| и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излаза |
| у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Мар |
| јући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му с |
| гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла коле |
| тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновит |
| да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада ј |
| еже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница рук |
| ј се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненад |
| , ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, |
| га одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, |
| n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је |
| е, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</ |
| уци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, сна |
| латко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку |
| у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива |
| ку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједно |
| бло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље |
| ко силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{ |
| као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због |
| ретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, |
| бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма |
| је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар о |
| а се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гл |
| вету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им |
| да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између |
| њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи |
| аустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто м |
| ажи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око |
| е дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, д |
| како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрв |
| у би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном п |
| ру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се |
| што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара. |
| уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежиј |
| лог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она в |
| , прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не |
| језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно ј |
| ас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се |
| ред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако т |
| дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња |
| еосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене в |
| не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају |
| низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни с |
| друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала из |
| а и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч |
| и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој с |
| дино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n |
| .{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од ши |
| ин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и ка |
| — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве |
| се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би ј |
| јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била ц |
| арање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јо |
| је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{ |
| ају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух |
| р од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Но |
| је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одм |
| бити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак |
| косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то би |
| а чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они о |
| би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико н |
| м поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Маг |
| чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ос |
| јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће! |
| сну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, |
| кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из стр |
| урно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дођ |
| ави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочеки |
| а је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, |
| на хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајућ |
| траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још те |
| ито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, д |
| " /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, пос |
| одигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар |
| е и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остал |
| детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </di |
| а је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како |
| очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што он |
| р намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој |
| ку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо вез |
| вучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да |
| рала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим |
| а да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошев |
| о више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна |
| њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она |
| игурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња |
| учена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, |
| о и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n |
| поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила ј |
| p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла д |
| Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се ота |
| 1" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту њ |
| а коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује |
| нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста |
| ха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празни |
| петицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале пра |
| ењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не з |
| у да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова с |
| омоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{ |
| ком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да |
| дудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштрил |
| то се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућ |
| ила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" / |
| услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знал |
| p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што и |
| зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не |
| и биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> |
| им очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околн |
| као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи |
| е насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јо |
| и, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених |
| ласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падн |
| улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и ис |
| ена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>А |
| n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зач |
| де!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неко |
| .{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и |
| а једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су |
| оја јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После |
| јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она |
| а; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, в |
| како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, исп |
| на.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нар |
| а копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додирив |
| а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки ч |
| истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> |
| оловине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте |
| том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што |
| а она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n= |
| ари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би пр |
| х је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур |
| , да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није бил |
| око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој |
| ком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Ма |
| је бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишиц |
| нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207 |
| тишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко |
| и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је к |
| сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јо |
| не опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком налив |
| } И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жрт |
| ед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начи |
| резриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило |
| , да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, |
| црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче |
| че.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине неп |
| ну децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почн |
| које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали |
| ине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоце |
| једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити д |
| , дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, |
| у било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би з |
| да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и г |
| е од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, п |
| дице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и |
| чном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може |
| ући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је |
| кри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој |
| оје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож по |
| омогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, |
| е, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе там |
| ала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за |
| тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и в |
| то никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а к |
| на, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пец |
| рине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже ос |
| S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то |
| , по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења |
| и као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заоби |
| ове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опе |
| евојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати |
| таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снај |
| омча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више ни |
| удило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и |
| еднако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим |
| } А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, |
| превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као |
| се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека им |
| ма никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикн |
| раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, |
| , али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, |
| покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завес |
| , не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да ни |
| а ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало. |
| а муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ |
| е да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затрудн |
| ако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред |
| који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, на |
| коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је |
| да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, ник |
| Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме г |
| она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ та |
| насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети |
| Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда |
| н, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао ј |
| и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из |
| црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је С |
| итиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборав |
| ог тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бива |
| су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множин |
| , који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, |
| „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је |
| </p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је о |
| аткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би ова |
| о ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И у |
| пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од |
| , да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на |
| гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, би |
| колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа н |
| Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због |
| зи ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, |
| кву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и у |
| с којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образ |
| ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још |
| као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимају |
| , Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, к |
| , још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу |
| етко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео што |
| њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да |
| ти и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом |
| собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је |
| да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастук |
| на је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све в |
| куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћ |
| дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у рук |
| , није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише нава |
| е како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој |
| XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и ра |
| знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развит |
| је био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једи |
| ко?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвуј |
| уља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој |
| осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојал |
| Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од ст |
| ву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бо |
| {S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. |
| а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше в |
| ног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а д |
| е и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су на |
| са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџини |
| падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој д |
| ала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред њ |
| ару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне го |
| кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, однос |
| себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особ |
| ћ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње д |
| дења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} |
| е, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговим |
| порно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципе |
| ло његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка каф |
| ама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били с |
| не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.< |
| чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на к |
| су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „при |
| вана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његов |
| оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обуч |
| фка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара |
| , и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу мог |
| ла, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До са |
| колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n= |
| на, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако |
| ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву |
| ујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сва |
| ли, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога |
| Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> |
| атном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љу |
| ка, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, |
| А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два п |
| амо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, крат |
| дбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошиш |
| зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} |
| чеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака с |
| а да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „ |
| хана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим |
| S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окр |
| тих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча |
| ута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је |
| ка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} |
| ака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодуш |
| са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, ко |
| ути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако |
| на другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Ника |
| Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S |
| ли...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, |
| на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно удар |
| радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста |
| је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и п |
| <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграја |
| </p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и |
| на, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и |
| .{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђиз |
| а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том С |
| д среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она |
| век је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видел |
| цама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се |
| </p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од ча |
| ор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по пра |
| уби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она |
| шивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се по |
| А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно |
| не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако |
| а је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса |
| е.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике с |
| у.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не зб |
| а доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде |
| јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, |
| офке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог к |
| му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то |
| хе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, |
| о миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вири |
| нама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, |
| иста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не м |
| м рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, |
| ед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко |
| о соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за по |
| целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су |
| и то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са св |
| оре не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати |
| вежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око |
| а и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободив |
| и по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} |
| е, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако |
| е бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, п |
| око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те |
| је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још в |
| сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали |
| води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је |
| из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и р |
| ице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близи |
| е ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица |
| и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и |
| ен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћи |
| и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, с |
| испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p |
| њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза |
| како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пу |
| е како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда |
| дбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазил |
| у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, ка |
| а, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи |
| на, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, о |
| кама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднес |
| гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погреши |
| шајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њи |
| , ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало |
| претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући п |
| етлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и |
| а натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом |
| дно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у |
| Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно |
| шао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p |
| као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњик |
| ина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској |
| и је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би он |
| ада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве |
| пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рж |
| е уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није |
| езом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака |
| Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигну |
| p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} |
| нда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног |
| ер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимч |
| ко је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она т |
| сату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљен |
| вирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме по |
| са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим о |
| Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и |
| гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њ |
| .{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{ |
| још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} И |
| и се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у С |
| оред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, ј |
| n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се п |
| но сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци |
| </p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо |
| шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста с |
| ролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде |
| ц; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледа |
| ена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Цели |
| Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, |
| з деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву |
| мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући |
| свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога н |
| и, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и |
| а, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софки |
| е ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то вре |
| чи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји д |
| егне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они т |
| одину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само ш |
| p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, |
| о мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара |
| , које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само |
| исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово ње |
| исмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} |
| ајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за |
| >Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је |
| шћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчи |
| да само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а није |
| миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, |
| им прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма |
| по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тргов |
| пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова |
| нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спуст |
| ећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} |
| дој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> |
| одао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се пом |
| е да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, мож |
| а Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом |
| о никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су |
| е, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњ |
| ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се о |
| натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој доп |
| ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на куп |
| а, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јел |
| p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како пр |
| како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би и |
| набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охла |
| другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особит |
| чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на |
| а прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, озн |
| блеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софк |
| да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} |
| реко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се б |
| он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и |
| Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату |
| а је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једна |
| ајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осе |
| ст, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Сим |
| се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ |
| преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснути |
| оћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто г |
| у, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и |
| је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јо |
| е.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају |
| љење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела п |
| рушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, наро |
| и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Со |
| шавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој по |
| мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Исп |
| {S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, з |
| сећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толи |
| иђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, |
| још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари шт |
| свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, ди |
| онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је |
| и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, |
| појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине |
| преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду |
| о је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, |
| да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Са |
| раста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила |
| учене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, |
| утовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Со |
| о осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су |
| ише се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, т |
| ушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страс |
| егових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се зн |
| је био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Марко |
| жен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браств |
| већих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и чи |
| о себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да |
| ашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је |
| ис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу од |
| сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућ |
| са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, |
| У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њи |
| остаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна с |
| ог тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што в |
| што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позив |
| њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим. |
| а-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59 |
| онесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то правље |
| не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — иш |
| азивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у м |
| p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу |
| одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на че |
| јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зр |
| по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са за |
| а, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни |
| није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана |
| Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у |
| — Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио |
| офки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајев |
| ј се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p |
| их, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој |
| вима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао о |
| и толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се у |
| брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело с |
| у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силази |
| од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одо |
| неражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кри |
| м другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно сед |
| пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, |
| у како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га н |
| еју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као д |
| емала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи |
| чи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, и |
| досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се |
| ваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био |
| ника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној со |
| амо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује |
| се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степени |
| поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах |
| о, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизма |
| зи, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ус |
| е би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од |
| је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи ма |
| нди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, |
| и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, з |
| ети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала |
| За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, |
| такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако ј |
| осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о с |
| .{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он рук |
| раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и коле |
| ј јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да |
| аширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као не |
| захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Ка |
| аји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није б |
| к, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагиб |
| а би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад |
| срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољст |
| ш, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, г |
| Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући |
| кице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред куј |
| ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, |
| њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Ама |
| .{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и |
| , поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газ |
| у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, по |
| пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове |
| шено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легн |
| етку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошл |
| е та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} |
| ено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би на |
| ове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> |
| гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва! |
| и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, к |
| еџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на савет |
| та ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му |
| ао разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{ |
| но бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и нав |
| га као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана там |
| олазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком ка |
| руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је му |
| и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S |
| кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</ |
| кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} |
| шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши рук |
| ајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо |
| клањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у |
| } И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита |
| у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним ње |
| боравила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек так |
| икога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} |
| а изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, сп |
| е да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки |
| а је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макну |
| еднако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да |
| о изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем |
| на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разг |
| орњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то ист |
| онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девој |
| вијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било н |
| е врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је |
| паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, |
| ускао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух |
| пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукур |
| >Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри те |
| а радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају |
| ћ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:< |
| реко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној р |
| тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p |
| </p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужасну |
| рже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашн |
| </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Св |
| потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле ча |
| ао кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела |
| већа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приб |
| х зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши как |
| пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који |
| .{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одоз |
| ора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен св |
| брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</ |
| фка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p |
| ком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, |
| њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, свак |
| м жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код |
| томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих |
| ле онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би |
| ењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се |
| ни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сас |
| , од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила. |
| толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и |
| собито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да |
| а све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда |
| ли се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би к |
| м и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта т |
| , да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више |
| е тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само п |
| ма по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком |
| у истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то |
| а мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морал |
| о, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са |
| пила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто п |
| азио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла по |
| рно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готов |
| о пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али он |
| нолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама |
| а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прам |
| их руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онд |
| би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла ов |
| д хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} |
| луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, он |
| а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то с |
| трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она |
| сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож о |
| ad> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му |
| видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, ка |
| b n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, |
| а, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{ |
| и трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, |
| ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете |
| ди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И |
| како није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје |
| а да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свак |
| лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји |
| и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као н |
| да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, и |
| о кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји |
| сталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, |
| ла, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће с |
| жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено од |
| ></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, как |
| би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при |
| ти о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магд |
| ћи од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за |
| свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се пре |
| ачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почел |
| .{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на ов |
| соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости |
| ргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де! |
| да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и д |
| Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</ |
| завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гро |
| да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером |
| <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А |
| је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао |
| а сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво мора |
| се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би |
| Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, н |
| махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: |
| лао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ пост |
| >— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p |
| а је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврн |
| и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! |
| олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избу |
| ни, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на |
| варе, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би свак |
| једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овам |
| мала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада |
| мештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито |
| ну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва с |
| ању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је |
| ла и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и с |
| њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читав |
| да она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему |
| урно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећ |
| пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја |
| , тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито леж |
| оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујн |
| о је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље |
| ..{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја |
| у девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о с |
| мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, п |
| ом лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те |
| не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова |
| о вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урн |
| зуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, ј |
| а Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да |
| у част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из |
| ало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнад |
| удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, н |
| дно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а |
| т мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра |
| А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, |
| покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не м |
| руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јав |
| , што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој гра |
| , да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом |
| а видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</ |
| те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обр |
| им маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а |
| га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да веч |
| пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, в |
| и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв |
| Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уп |
| ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то |
| а, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, |
| кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, |
| од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запа |
| би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно м |
| била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапи |
| чи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S |
| му.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо. |
| се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њем |
| по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш |
| p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободн |
| арко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, |
| .{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре |
| се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никог |
| акопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што |
| d>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и по |
| канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и о |
| иту умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; |
| а поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада |
| не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине глав |
| сти тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, ча |
| би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, |
| , вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети |
| ада онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стој |
| ара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да |
| не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb |
| ишта.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што до |
| т да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p |
| вај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако св |
| алим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Том |
| а преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, |
| ла по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они |
| p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и |
| да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Бо |
| на ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај о |
| b n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг |
| м и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, |
| нувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околн |
| халска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож зб |
| ве стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат кора |
| , али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, |
| есе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто кри |
| о, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом |
| ао млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад |
| И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек |
| о нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седн |
| ио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би и |
| је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не к |
| и везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости |
| главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S |
| раха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и т |
| И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за |
| е, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда |
| с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово |
| ки, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало неш |
| минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и раст |
| ато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> |
| седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом |
| исто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њ |
| ре све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Соф |
| а оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га |
| те на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу о |
| нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док н |
| неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софк |
| хо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазн |
| ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, |
| и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме |
| ученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, |
| .{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, ка |
| ост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плет |
| .</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се в |
| чима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка м |
| преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче |
| ко на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из |
| <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и р |
| сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није |
| ло се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео |
| како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар |
| док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем |
| волико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати |
| еће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— |
| даја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спрем |
| ост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером |
| ајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, |
| адици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис |
| рети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она б |
| мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада |
| ада би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености |
| Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверен |
| .{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, бла |
| и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би |
| паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и |
| елога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази |
| песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи |
| орака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењ |
| дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а н |
| и Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се са |
| апама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихов |
| ="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. |
| да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то |
| унара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку др |
| инограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није дол |
| крс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поре |
| А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и нау |
| м хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што |
| в да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а н |
| еће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности |
| учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, госпо |
| дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште |
| е топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се |
| а рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јо |
| Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељац |
| избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој до |
| ндуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. |
| } Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других |
| је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишче |
| о.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој ок |
| увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њег |
| јући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наиш |
| ила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад ос |
| не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, |
| ћ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње |
| , да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, |
| дела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јо |
| егови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ ниј |
| чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он |
| масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} |
| како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико рад |
| бито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, |
| у помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је |
| и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, рас |
| а и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод |
| среће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да |
| ји запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате дру |
| свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одв |
| а, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда |
| а је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће мор |
| сници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу к |
| а — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико пр |
| ће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те |
| ће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се из |
| нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га |
| отала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око кућ |
| в ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје з |
| ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софк |
| , пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због то |
| ко није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у ве |
| теље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: |
| ли те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није |
| , те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и сво |
| као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ |
| ка, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека н |
| !{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се |
| асладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и |
| ју, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање |
| да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види |
| >Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одо |
| у, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— И |
| и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} |
| брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се |
| ди, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n= |
| рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блеја |
| чила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, х |
| .{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, д |
| аваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно з |
| а и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} |
| е попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче |
| .{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају |
| сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму. |
| е, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловск |
| Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни на |
| ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле с |
| дио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још м |
| обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће н |
| како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, |
| ножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био |
| њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она |
| јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да |
| ора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова |
| криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим о |
| офка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и уса |
| тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покре |
| ити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, |
| е.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко? |
| ала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, |
| ти да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпу |
| ј тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек |
| е се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пош |
| м и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала |
| кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у посте |
| е унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био п |
| да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и та |
| виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште раш |
| 19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада ве |
| а.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из р |
| свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би ј |
| тила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као ко |
| {S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облач |
| е јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју |
| уне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и ба |
| сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше |
| дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p |
| јица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како о |
| и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа има |
| својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не он |
| Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка |
| срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале |
| дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се |
| поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} |
| астало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да |
| а гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је оп |
| кијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намеш |
| гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене р |
| о остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та |
| ћи од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, ка |
| шао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те |
| има.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајућ |
| и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут |
| ци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, поста |
| име морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p |
| ати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, настав |
| едње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућ |
| прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софк |
| био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и |
| а је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа |
| дравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим при |
| S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши |
| адах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, |
| сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктават |
| оше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S |
| з улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око ц |
| еп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево т |
| } Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, п |
| о, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: л |
| , у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија |
| разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послет |
| о врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо |
| у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди |
| јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварај |
| шава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле |
| а прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти |
| оба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како |
| а њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву |
| тар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерл |
| , оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа |
| е јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао |
| ње доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у |
| ...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше |
| рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ |
| поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу са |
| м свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса св |
| , до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она |
| 9" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку |
| долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, |
| ели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> с |
| е унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а |
| није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз |
| нодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и |
| капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, |
| , и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И п |
| том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има |
| ијатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то |
| по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је |
| , јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, вр |
| м чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова доп |
| кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А |
| а њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиск |
| дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, д |
| еше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Сва |
| ло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она |
| е ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка |
| и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте |
| игне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да |
| појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако |
| , креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза кућ |
| о њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи |
| а, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су |
| id="SRP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, |
| о:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном р |
| е било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све ок |
| ене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијани |
| се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клиса |
| привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове |
| ој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату |
| оте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку по |
| д тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, |
| есе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди- |
| </p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и тр |
| ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго |
| је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и |
| н послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом по |
| /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице |
| вио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусре |
| ле он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И |
| шећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински |
| — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} |
| трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, |
| о на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чује |
| } И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, ис |
| А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас пр |
| ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би м |
| ли ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу. |
| јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће |
| лазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго |
| хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра доби |
| . </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења |
| много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хте |
| ва гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала с |
| да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а т |
| и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико ми |
| бљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapter" x |
| асније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њен |
| и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сад |
| шењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митр |
| упкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> |
| свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде |
| ловљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео |
| е због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаљ |
| ења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, |
| којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; |
| {S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила |
| ао сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, |
| а, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да |
| олазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке с |
| ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи |
| жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Ми |
| Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} С |
| у.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка ов |
| в, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, бил |
| {S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек |
| а је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се виш |
| веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка вр |
| да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софк |
| иштен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једин |
| ило за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, ј |
| игне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после о |
| ва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, |
| толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци и |
| што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али је |
| а и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ зн |
| , јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много ни |
| де таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, з |
| стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капиј |
| ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онд |
| муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек дон |
| а и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више |
| сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу ис |
| ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра с |
| т пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и |
| је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би з |
| ном.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка |
| она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> |
| значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом |
| а зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, гото |
| да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака при |
| да, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њен |
| оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти М |
| кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њи |
| } Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Гла |
| а је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пре |
| кривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим пог |
| ица причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочит |
| о њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после |
| — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац |
| атру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда чи |
| раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и |
| апред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје |
| И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди |
| сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким сви |
| очеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је |
| ћи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. |
| рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p> |
| охвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало с |
| знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, |
| } Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и |
| више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А оп |
| <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, по |
| , да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не мо |
| астави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чед |
| и, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и |
| је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где |
| јући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, к |
| к, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихов |
| показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он |
| долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу |
| н никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или н |
| слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, |
| p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек он |
| ала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И ба |
| к и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало з |
| ећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком |
| то, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и |
| га би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасви |
| њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особи |
| па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три г |
| ли, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за т |
| а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале так |
| ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapt |
| се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би |
| то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би |
| положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се |
| b n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се |
| Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из |
| е сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто ка |
| , да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, |
| но да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо |
| аље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је |
| би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; |
| ој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је д |
| стајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, |
| тку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кири |
| други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу |
| и у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер пос |
| је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једи |
| да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, |
| бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с д |
| S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и ч |
| ом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p |
| ја комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како и |
| ен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} По |
| је синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле |
| гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице |
| оћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, |
| да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, бла |
| пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Т |
| рала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И |
| е куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју |
| сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није |
| да срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих |
| и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрање |
| чијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни |
| етку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим |
| би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, |
| ше ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, у |
| њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла |
| она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову озној |
| чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мрта |
| ека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и се |
| у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од |
| д њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећ |
| Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туж |
| и.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и |
| код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} В |
| жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, |
| ати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опк |
| а се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и т |
| не су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепер |
| ћа.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га д |
| да мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, |
| идела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта |
| ама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и т |
| ини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита |
| шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, |
| ој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и |
| — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ п |
| а у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори |
| о шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него как |
| руби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, ск |
| офке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали |
| љи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, р |
| би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је по |
| ли, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песниц |
| нија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута |
| стима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Дола |
| на је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на |
| кре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно по |
| ко јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког из |
| трасти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div |
| арко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, при |
| у појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И как |
| е, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, кој |
| ре усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S |
| ње је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуб |
| му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прс |
| по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој кос |
| улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здрави |
| би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком мате |
| но у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, |
| ин, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним же |
| уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, |
| чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код |
| седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метн |
| ме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као ув |
| ачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно к |
| ави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће |
| ледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, как |
| крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на |
| че она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, муже |
| ре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ |
| ба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега |
| га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и п |
| астајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме сто |
| усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа |
| себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки |
| p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети к |
| готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер та |
| 37" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и трош |
| то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, да |
| примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати |
| дожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу де |
| летку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршива |
| , песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они уд |
| ђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распа |
| вао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са с |
| зрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у ок |
| а и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном к |
| забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} |
| е зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега то |
| што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, до |
| је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, |
| да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је мо |
| на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцк |
| ела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, ц |
| ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане и |
| } И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са же |
| да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна |
| ан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, |
| по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на ч |
| отну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По |
| ш мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама |
| S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим зада |
| ћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштери |
| и своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, н |
| одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је |
| ро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S |
| едати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољн |
| д себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуц |
| доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и г |
| врће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује |
| > <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако ј |
| и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим |
| ко!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, на |
| убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасав |
| с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља |
| ључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> |
| нија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је он |
| њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио чо |
| једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад |
| ровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, |
| тило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две С |
| а њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначава |
| омча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на ал |
| /p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чи |
| , које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су |
| кија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, |
| немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, тре |
| више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као |
| > <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису |
| то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све ут |
| никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, |
| елог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од ув |
| јвећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свр |
| е, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, д |
| ед <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје |
| , сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко |
| ега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар си |
| /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и поч |
| да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабо |
| ад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихов |
| инче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере он |
| , и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, |
| а додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и к |
| здавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињ |
| тац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, |
| /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада не |
| шујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад н |
| ћи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И С |
| <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом |
| а ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш н |
| оброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, к |
| од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац |
| ео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш |
| есте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна. |
| а једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — п |
| шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p |
| че да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако |
| ма?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица там |
| и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је |
| сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у с |
| ји чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући |
| чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати цип |
| та.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} М |
| /p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, |
| киног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Тр |
| ен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био |
| ке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутр |
| чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио |
| ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, ж |
| е за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" |
| јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана |
| } И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је |
| упељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело |
| а се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде? |
| <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, |
| >— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p |
| паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и б |
| нула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако за |
| товима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{ |
| >Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца |
| ка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукам |
| ар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и |
| арени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да л |
| еше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз ко |
| ани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, п |
| разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена. |
| двојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, ч |
| је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, |
| <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; как |
| и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} |
| овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела |
| досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и изди |
| стих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до камено |
| ближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсм |
| жнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно |
| , одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким ру |
| Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи о |
| амом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печење |
| даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као |
| о целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом |
| било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да |
| гди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново |
| : како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како с |
| о је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапа |
| ста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је зн |
| ослала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пит |
| на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почел |
| ази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си |
| горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испр |
| аква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се у |
| грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се |
| е сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? |
| каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво ра |
| јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тре |
| и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке др |
| } Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело |
| иближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој |
| почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак < |
| љувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, од |
| едавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глад |
| ако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и над |
| је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто п |
| лико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није |
| вамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас св |
| е може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа ниј |
| "> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде |
| оче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да с |
| а које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{ |
| жао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се о |
| .</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они |
| м грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити она |
| поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбан |
| ћи је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, |
| куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да |
| а куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод те |
| ко јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена |
| роз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи |
| у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали |
| И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он саглед |
| го растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном |
| ов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, он |
| ве за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са |
| ђоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која |
| очи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тре |
| Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећ |
| на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и д |
| ама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у уг |
| си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толи |
| да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало |
| не поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к |
| ртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раш |
| томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то |
| р, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек |
| хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Х |
| .{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало с |
| > <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по |
| ораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих дво |
| за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у ча |
| ђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојиш |
| и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе |
| .{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоч |
| што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењ |
| поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n= |
| лао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{ |
| у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред цели |
| ош има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ра |
| гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе пр |
| ј влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз т |
| ан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати |
| кољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих |
| баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту при |
| ке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној р |
| , чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке |
| мела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и из |
| {S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и о |
| паљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекај |
| дом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> |
| тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, с |
| оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане чо |
| ћи га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквар |
| </p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, |
| пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношен |
| них улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролаз |
| о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и |
| о и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она с |
| да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навл |
| њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак он |
| а.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотр |
| су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен |
| уљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређ |
| све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о о |
| ед настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине |
| Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по |
| потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио ру |
| ву руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, |
| <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у |
| ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и |
| то су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније поче |
| ло дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад |
| на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико |
| , које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га к |
| дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће |
| ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима в |
| ак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се |
| а од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, |
| ама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу |
| и да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући |
| е и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>По |
| амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи |
| /p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигу |
| њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И |
| ђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада |
| а страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, |
| он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, |
| рзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све |
| , хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> |
| ише.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на |
| као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ј |
| чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не |
| ора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да |
| ој капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по од |
| ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је с |
| , како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавај |
| су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да |
| штовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и |
| n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.< |
| о је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што виш |
| : како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим |
| се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и п |
| бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду к |
| слу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљ |
| на, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак д |
| сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> |
| че осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при т |
| алваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увија |
| , како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, |
| Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са а |
| кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чин |
| не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче упла |
| а виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и |
| сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати |
| ређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чи |
| почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако |
| ла како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" / |
| о Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него ш |
| шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све ка |
| а како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: |
| осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње с |
| такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да |
| дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песм |
| само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и с |
| > <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цр |
| ћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, умор |
| } Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у о |
| стали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су бил |
| , он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увиј |
| оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка |
| учка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149 |
| омци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви |
| овори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би сам |
| У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и д |
| а подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев |
| једном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде так |
| човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајућ |
| уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала ј |
| ститање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапор |
| ац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, |
| за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једна |
| а, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у |
| не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и |
| <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они |
| олико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, д |
| обито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога да |
| рила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и |
| ћим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама |
| рама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више је |
| {S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки зау |
| мо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог |
| зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у т |
| n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај све |
| ма комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањ |
| већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По ч |
| о, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље |
| шена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И |
| у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је с |
| вим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као |
| д би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада |
| ли палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе |
| тка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године |
| м Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73 |
| о нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, |
| о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу поча |
| а под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> < |
| трепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладос |
| сто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њих |
| о! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излаз |
| е тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече |
| е од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и не |
| /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, |
| ила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, пс |
| и!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих ов |
| <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и о |
| p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би он |
| јте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен уз |
| труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаље |
| цу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека |
| дети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје |
| ала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, з |
| ије <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло. |
| о је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и |
| ада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њ |
| о.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — п |
| а, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и о |
| сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, пе |
| ниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у ку |
| о помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће б |
| , она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, по |
| S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све |
| , као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакрива |
| о у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, р |
| иди како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, |
| она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, п |
| кивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се та |
| кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњиш |
| не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега |
| своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И сам |
| влаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насл |
| то.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} У |
| таде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како |
| ово закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и |
| ожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледа |
| — Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомо |
| ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зат |
| и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навир |
| што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито |
| седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, |
| ишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским |
| ј, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у оч |
| оји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај њег |
| највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном |
| Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега |
| себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на т |
| пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Ар |
| да, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у |
| виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадб |
| средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{ |
| оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њи |
| се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући |
| S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> |
| е била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њо |
| опчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни |
| оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му |
| нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки |
| уге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се о |
| лавом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац |
| , тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својим |
| реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим |
| а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах |
| ћи да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Ми |
| Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, |
| би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом |
| му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито |
| питама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен ка |
| песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су ист |
| лико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка с |
| извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степени |
| на.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што во |
| на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Б |
| ца, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухва |
| њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила |
| крвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком |
| ткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи |
| — Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то |
| S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију пром |
| га, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не |
| нка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их з |
| ост према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепит |
| ска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговар |
| ћи калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> |
| уби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она пол |
| а, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонов |
| ло, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, |
| већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако ук |
| н се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобр |
| спред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} |
| не и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, так |
| кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Со |
| чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и |
| ато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику: |
| чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сиг |
| од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчо |
| ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буд |
| ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од м |
| готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубок |
| појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и за |
| та јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>О |
| >„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, |
| ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дв |
| ћ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега |
| а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто |
| одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако изви |
| ара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена |
| чишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода |
| ра, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капи |
| се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у |
| дима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама |
| је људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чув |
| ј Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв |
| н њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственик |
| уге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Д |
| стина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазре |
| ена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као из |
| за манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућ |
| S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини терш |
| S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села |
| рава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишт |
| видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Го |
| прали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него |
| ни не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ љ |
| оја је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у |
| ене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред он |
| куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јаб |
| као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не пр |
| -Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са свако |
| ије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поч |
| м да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и јо |
| ара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} |
| е у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле |
| е би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући глед |
| да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, с |
| да она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, ка |
| да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче |
| за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико |
| тајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у с |
| и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што |
| не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јо |
| није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод |
| ш за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада |
| како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све |
| 24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} |
| ше да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, |
| пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, |
| о потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала |
| јој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Си |
| ао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне |
| а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму |
| ака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да го |
| еликог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по ку |
| газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она роди |
| едо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од с |
| осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно с |
| и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, ч |
| иђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није мо |
| ељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то |
| оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, |
| руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тети |
| то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха |
| ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, |
| ати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће ба |
| во у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допи |
| , њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било |
| /p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из ве |
| ћи ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој |
| од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и ама |
| све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, к |
| а од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагиб |
| ко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одуп |
| јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, м |
| ло да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренд |
| дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по баш |
| , степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</ |
| и тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на к |
| > <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, срећ |
| д Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети ка |
| ad> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила до |
| е теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ћ |
| ао убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њ |
| Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, |
| поте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, как |
| два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелуја |
| .</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала |
| јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, |
| , у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свеж |
| p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге |
| ност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не и |
| а одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да г |
| би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p |
| увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста н |
| S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S |
| јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу |
| м ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље < |
| Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би ј |
| је угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући |
| тарим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и ј |
| ршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највиш |
| аквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један |
| самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе |
| да би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па с |
| Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све |
| езане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} |
| вог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујн |
| лачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се т |
| е, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, ч |
| то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омр |
| посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав |
| амџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка |
| ање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој би |
| шчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер е |
| а.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то |
| } Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело |
| и се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама |
| цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвач |
| зо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како |
| раслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — |
| и, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газд |
| азала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоње |
| би је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И |
| видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазит |
| ала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младош |
| ва Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва ар |
| су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је |
| ири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика |
| ао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влаж |
| шина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требал |
| стиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} |
| других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој |
| о оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, дале |
| ли које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао ка |
| и мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино |
| о не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, |
| одиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{ |
| оварао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ |
| то се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још н |
| то држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до са |
| осле толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој |
| се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео с |
| зима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана |
| које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највиш |
| к се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?< |
| у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магд |
| ела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена |
| зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од |
| се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који |
| љина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слобода |
| да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а |
| > <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, |
| дмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по |
| иде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти |
| деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се ниј |
| на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" |
| </p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} |
| а су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не |
| лужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} |
| не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да |
| а њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и |
| орао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да |
| о би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, |
| ара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко |
| уму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду |
| ови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, |
| о, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница |
| није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве |
| ећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном |
| ла и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше |
| му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу |
| икада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Н |
| се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже |
| ке свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тр |
| им разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су |
| сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наиш |
| лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се је |
| е биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлал |
| ала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући |
| , приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не г |
| оре, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, т |
| х, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд |
| и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n= |
| кле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, |
| монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако |
| ше да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака |
| паљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, |
| вукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако ј |
| млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после |
| свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, |
| илука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> |
| , све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, упра |
| или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита |
| /l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <q |
| ијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је |
| и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када |
| етлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једна |
| али: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, |
| , старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их мол |
| то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред |
| га гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала |
| а се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" |
| крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао |
| све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно |
| о били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов |
| шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасја |
| n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили ж |
| где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустај |
| ет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да с |
| којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и ви |
| {S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, |
| су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око ц |
| зе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи |
| дећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је од |
| и више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре ка |
| воје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који |
| пезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, |
| упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> < |
| ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећн |
| ко лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само |
| свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и п |
| у болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То |
| ећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, |
| гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не |
| деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји |
| би а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>К |
| све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толик |
| тнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком њ |
| А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и |
| укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда |
| S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећ |
| ија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S |
| матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала г |
| — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећ |
| е, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S |
| аш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Нико |
| виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак |
| ила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најуж |
| а ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, им |
| Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој |
| свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> |
| това.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у |
| а би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда г |
| о <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је |
| ље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Ма |
| ин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се |
| у са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболе |
| вши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и прод |
| јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и з |
| — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57 |
| Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се руше |
| утим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div |
| ега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од та |
| све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све зан |
| е тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скида |
| еком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте |
| , да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе н |
| унчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре ода |
| , уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру |
| Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по |
| укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од То |
| би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би м |
| о прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој ве |
| име није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко |
| има су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји са |
| али косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, поди |
| деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат |
| би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном |
| је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да |
| ена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, шт |
| n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p> |
| гословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао |
| о страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се |
| своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до ве |
| гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> |
| дити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пре |
| амо што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким р |
| ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за |
| еру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна прису |
| ах, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да бу |
| :</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <p |
| се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, |
| а како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може д |
| дала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио |
| а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном |
| ли се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је млад |
| ити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлеп |
| говоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: |
| но упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и |
| пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа |
| оденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног л |
| и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је |
| е врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} |
| овима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестај |
| рнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, н |
| , као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је о |
| е газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скор |
| лакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у |
| ко цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да ј |
| и косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Вас |
| е свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавил |
| ушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамили |
| разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позв |
| а обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, из |
| румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У веч |
| спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изг |
| n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа |
| } Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде |
| Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајућ |
| едајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, с |
| ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора |
| устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је ве |
| понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини.. |
| овским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али у |
| Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и |
| д — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим п |
| о никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, |
| ним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед мног |
| {S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу пр |
| о изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах о |
| љускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али с |
| их сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто |
| е био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам ј |
| од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко сам |
| великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер |
| минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} |
| од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој |
| >, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то |
| а овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати |
| ш брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмо |
| ага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ соб |
| , она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— О |
| то кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кро |
| ут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу сво |
| астови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке врат |
| , не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, |
| да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њ |
| што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те |
| њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је ота |
| и, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагод |
| на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ов |
| сама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на |
| оштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, |
| а слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући н |
| ако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, го |
| идовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испр |
| ет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто так |
| а, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим муже |
| арка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је п |
| пак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано. |
| А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима |
| ре, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно |
| а, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је наме |
| а ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почн |
| ити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, |
| аскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљен |
| широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се пок |
| ши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и ве |
| потом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнут |
| жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развил |
| о испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наиша |
| та начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p |
| упац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова |
| <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! |
| тао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по њ |
| могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стре |
| збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се и |
| } Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је њ |
| друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота |
| " /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јасн |
| рци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су до |
| еће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не м |
| рсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га т |
| гу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од |
| и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курн |
| ство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) да |
| , Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спо |
| гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много воле |
| ме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, |
| ношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, |
| S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика к |
| то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што з |
| ну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешк |
| дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb |
| а се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је |
| време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили |
| е како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењ |
| је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, |
| ехане, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају |
| тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је |
| ија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, ко |
| >— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава |
| она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, ал |
| ,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чи |
| дна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да с |
| чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, |
| код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла |
| јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> |
| лих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан |
| је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једна |
| </p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једн |
| .{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дуб |
| , доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногави |
| сти и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да |
| у, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, |
| онесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна |
| дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна |
| н, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак |
| " /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сам |
| ко са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не см |
| а, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, кој |
| Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запуш |
| ну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али как |
| клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, |
| . <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зим |
| се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да |
| а:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупир |
| <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И |
| и и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је |
| да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико |
| о плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p |
| ну, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из С |
| итно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и |
| кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама |
| оди.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и м |
| , излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда и |
| мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, |
| не, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јас |
| ти.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} |
| оче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким п |
| Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, нек |
| јави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— |
| на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, мол |
| ући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, |
| S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — |
| а врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости о |
| Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Ви |
| То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су св |
| е знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у к |
| као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по |
| рекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и св |
| {S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског о |
| утим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распа |
| S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, |
| ни, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито о |
| се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ниш |
| мшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дан |
| и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно н |
| ш када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb |
| и уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Соф |
| ша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачи |
| е, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и |
| ом руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чак |
| лиже њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, з |
| места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса |
| пчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насла |
| ћи се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад |
| је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или се |
| учена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око |
| е спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што |
| а, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p |
| учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујућ |
| тојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у поч |
| на га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да |
| одарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и |
| и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам |
| нога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљ |
| од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ п |
| би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надал |
| них руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешк |
| ету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све ви |
| и ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам |
| на тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} |
| му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа |
| ико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да |
| и његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и |
| лости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, к |
| ад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њо |
| ад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“... |
| и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, |
| ди, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало |
| че да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задр |
| да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину д |
| вим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} |
| ебе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати |
| а се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке о |
| иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не |
| } Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никак |
| дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, н |
| </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заи |
| кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила. |
| уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од |
| ва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет спољ |
| о увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном |
| бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овам |
| ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од ср |
| љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста |
| чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, |
| ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> |
| , одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кра |
| ру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А |
| 78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набрани |
| у отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то |
| >Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она |
| ако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разу |
| постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} |
| ао читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и |
| а не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио С |
| ла и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако |
| ој, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као |
| > поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у |
| колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруже |
| између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда гов |
| поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и |
| пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свир |
| ом другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу принос |
| ет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију ос |
| ука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто |
| и.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он |
| чекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је з |
| хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде |
| офкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Со |
| одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чи |
| ко лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је у |
| анчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> |
| едино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора |
| биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p> |
| ошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Ал |
| ћи да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обич |
| ђа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбинс |
| њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које |
| поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није с |
| се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако л |
| реће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} |
| да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, |
| грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући за |
| да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као |
| окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама |
| "SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да про |
| кама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спре |
| ко пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} |
| , тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће |
| ла, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, ко |
| сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње |
| арош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му |
| пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, |
| наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да ком |
| вираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу глед |
| него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почи |
| е неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу с |
| м његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као |
| м истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда н |
| и и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који |
| су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да |
| тва, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да |
| елу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела к |
| а двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто |
| чала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви |
| да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрош |
| остинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана |
| сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и |
| ајмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излази |
| и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напрот |
| ла, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, |
| ижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно в |
| ј колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто |
| и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допи |
| ни тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе |
| анка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, н |
| тошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софк |
| ине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и но |
| у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и ум |
| ћи, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, збо |
| ривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да зн |
| о вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана д |
| купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и посл |
| ремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са зак |
| а, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења |
| ронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и |
| ечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, п |
| на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом муж |
| бито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњи |
| о праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео |
| окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је |
| то је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, |
| тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на |
| то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отр |
| д би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијањ |
| де у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивај |
| аства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви зва |
| <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, |
| ом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је тр |
| S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што |
| свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио. |
| :</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb |
| о тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту по |
| слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стан |
| по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по двори |
| и не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, она |
| ва кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њих |
| иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би |
| руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло |
| о она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље прод |
| ку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови |
| агор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, де |
| а кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пуст |
| у тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу про |
| .{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сеља |
| роз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и |
| лазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али кој |
| о није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па |
| а се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада с |
| икако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се не |
| м, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си |
| би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њим |
| чини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућ |
| тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, |
| ма тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о ос |
| јне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у |
| кама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пу |
| тим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по к |
| истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном |
| Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са |
| свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> |
| и, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је с |
| мо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{ |
| ено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви поч |
| S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни |
| нако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо |
| е јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за дво |
| јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њих |
| сто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да про |
| би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> |
| кав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим |
| ања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посмат |
| у се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепо |
| гра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда М |
| репашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гр |
| асти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише д |
| а махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, кој |
| није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући |
| а: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а д |
| даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме и |
| биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривеност |
| заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и с |
| ресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n |
| да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож |
| } Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њ |
| Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S |
| них и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад |
| ада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на м |
| а“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и иша |
| а крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај |
| се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на |
| „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његов |
| опло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби |
| мање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, |
| него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивл |
| у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за врем |
| вртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што |
| не снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у г |
| .{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очи |
| и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и ст |
| се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} |
| ко одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, |
| ју:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер |
| не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његов |
| се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не |
| >— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у п |
| и, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било |
| и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од њ |
| ијању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, с |
| буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, ст |
| мче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва |
| а је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, |
| ли сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два |
| његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мат |
| тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софк |
| ра.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себ |
| м авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто прода |
| S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} |
| о код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе |
| ликих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као |
| ћи новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина М |
| се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, к |
| ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би |
| упа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она |
| Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, |
| и приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} |
| ла момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од к |
| ако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као |
| ак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја С |
| се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим обр |
| ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир |
| ош мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна с |
| трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у по |
| било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе |
| да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, м |
| тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њи |
| аложенија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим |
| мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао |
| а рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али |
| > <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Јо |
| улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али са |
| .</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву |
| а обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које |
| е, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, у |
| он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128 |
| да, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} А |
| {S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена |
| не сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао |
| сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, ид |
| јбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и |
| ју тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} С |
| уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} |
| кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом |
| ети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затв |
| ка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, он |
| ати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она ви |
| по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, |
| испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволи |
| , одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, пита |
| нице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до |
| еле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више са |
| нако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио. |
| к је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепси |
| адостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају раз |
| што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— |
| јурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се |
| } Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго |
| о посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> |
| нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, |
| е или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и |
| истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари |
| реко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из |
| о тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да с |
| дно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата |
| да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим |
| тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, |
| се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим |
| ити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње ни |
| > <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, по |
| када се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по |
| а вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" |
| испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој ста |
| обеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S |
| тавивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журн |
| екујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Соф |
| бље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак гор |
| <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, по |
| љено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то бил |
| ама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силаз |
| ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа |
| е тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се са |
| коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне |
| са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања |
| враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, |
| кама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једн |
| поведа:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p |
| Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси м |
| рашен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи |
| адом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, ни |
| као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> |
| им простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, д |
| газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе |
| спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би |
| са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог ко |
| ли се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, зван |
| ка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свира |
| S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, глед |
| по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни |
| здрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="1 |
| други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не |
| икако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди |
| плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса |
| би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће под |
| тала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугач |
| Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно с |
| ег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно шт |
| Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да там |
| ошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и |
| Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осве |
| е.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз пр |
| то испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p> |
| <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p> |
| им раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни н |
| и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му глав |
| оћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши |
| то боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав |
| , ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предиш |
| м путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече |
| а миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} |
| мтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} К |
| је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда |
| де брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећал |
| другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не б |
| са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све |
| и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито к |
| горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али |
| зили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} |
| ама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела |
| мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар. |
| ћи руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотер |
| ице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измеш |
| p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се ч |
| иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, о |
| су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко оп |
| И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком в |
| змеђу дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особ |
| дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и |
| н изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната |
| ако је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, |
| и.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако |
| ицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац от |
| ац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{ |
| па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма д |
| им уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено |
| ич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И |
| о обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном поло |
| е се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, |
| ен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је бил |
| илазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф о |
| а, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање сале |
| спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на к |
| ћи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се к |
| да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се |
| е га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} З |
| слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у к |
| шћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је |
| , када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те |
| т седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгри |
| } Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одск |
| је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко из |
| аши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, |
| још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они |
| ако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, д |
| S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоо |
| шту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући |
| е Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула исп |
| Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек м |
| очеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из |
| пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олов |
| од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихо |
| и чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар |
| кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила |
| огу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се о |
| где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а пога |
| ге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поре |
| или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} С |
| би, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, ка |
| до, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</ |
| подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Св |
| . —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Н |
| ју, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако стра |
| материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они |
| ључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> |
| са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S |
| викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да беж |
| али!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као поб |
| као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, |
| е лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била ј |
| е руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кес |
| су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— С |
| а и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, ста |
| би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште |
| ашту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на с |
| сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грч |
| ка ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гл |
| му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа |
| е главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је об |
| куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, |
| ћни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та т |
| и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет п |
| вученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и |
| ав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заи |
| фенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега |
| али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. |
| е, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употре |
| у и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње под |
| грту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве |
| Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и ос |
| ске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што |
| љем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак н |
| к и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да за |
| {S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан |
| ћи се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше дев |
| и: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледањ |
| нији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима јед |
| ћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену прод |
| треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело |
| би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са |
| е главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, |
| гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог вр |
| ости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарад |
| оћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као |
| симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, |
| е како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му ц |
| м, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако |
| им, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн |
| а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој |
| пита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Се |
| са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кр |
| рата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— |
| ја му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, поло |
| ри; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Кад |
| остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозо |
| е она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пр |
| , Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, |
| ; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле |
| ог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сам |
| p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога |
| лађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута п |
| шкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту |
| Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући |
| еме и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка збо |
| се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са у |
| стрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да |
| јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још |
| од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она |
| рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно ви |
| .{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Цел |
| али Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипа |
| сно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како |
| {S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. |
| свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер |
| p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона ве |
| Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежд |
| , тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и ч |
| она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала |
| Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла |
| ли су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије |
| ао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S |
| се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седет |
| о се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са ши |
| на осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим |
| ећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запену |
| , и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чу |
| ати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да |
| ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, ка |
| више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио |
| у им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са м |
| нити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда |
| ом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у |
| сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла јо |
| се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сне |
| и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слути |
| p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био |
| еже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S |
| е, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p |
| о је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и |
| некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихов |
| завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да |
| ли да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чин |
| и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је М |
| </p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од љу |
| стима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{ |
| .</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} |
| а његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, д |
| а тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S |
| руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико |
| приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајућ |
| /p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар |
| ку собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И |
| коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, |
| ати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте |
| о развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, су |
| икако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, она |
| твар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звал |
| њу, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башт |
| ну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би о |
| тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и п |
| она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла |
| в стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду прем |
| била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће |
| ети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди |
| ше дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слат |
| ме начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свег |
| бацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво |
| днако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута ко |
| јала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није |
| олапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поре |
| хове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, х |
| а, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспа |
| е.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и |
| S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, как |
| ихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што тр |
| , ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту д |
| њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и |
| ма са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела греш |
| закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је |
| а, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он |
| е не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујн |
| ва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчик |
| и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овам |
| ије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Д |
| је им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не |
| о у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим ис |
| и и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити |
| — Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Соф |
| да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде пра |
| и, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе |
| оришта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали |
| лико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о |
| одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се |
| м гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, |
| али, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код сво |
| } Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада с |
| њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из бо |
| лико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се б |
| е због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p |
| , Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{ |
| водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, м |
| напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, |
| овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у |
| ше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се пор |
| певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек с |
| мо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, с |
| едњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно |
| дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов |
| д ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало н |
| ли, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из д |
| едајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, св |
| тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n=" |
| није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло |
| ћу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча. |
| сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочит |
| ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схв |
| онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој з |
| , награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало нова |
| љака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, |
| , посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак дос |
| кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И |
| ика, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да |
| иде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чији |
| ад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазух |
| оцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да |
| о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада С |
| на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмет |
| ло, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} |
| била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?< |
| амо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одма |
| до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, к |
| ко богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он |
| , неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су с |
| на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од уј |
| цао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!. |
| бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више |
| на оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под који |
| , да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивш |
| јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње до |
| у, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, снева |
| кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, ради |
| очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред |
| и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, |
| нају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда и |
| узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се |
| који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остал |
| највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао. |
| а овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на ка |
| тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе |
| фком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у |
| и јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, |
| матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљен |
| ића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страс |
| неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још |
| била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ва |
| и се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са |
| тери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од њ |
| Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, сла |
| рвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, траж |
| е имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где |
| се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као ос |
| , сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор |
| , заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, |
| та сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једн |
| SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Соф |
| г.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А |
| путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се |
| у ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, |
| де, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда |
| од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> < |
| гледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата |
| Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и |
| е су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута |
| д неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су |
| олуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих |
| што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <p |
| јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су спле |
| ајвише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био |
| теља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је о |
| неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се |
| е онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, м |
| чало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како |
| сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим к |
| вета разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако з |
| долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је |
| као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, најви |
| м светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чу |
| увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се |
| вали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не |
| Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p |
| а се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери |
| еке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у то |
| амо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи. |
| ка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је запов |
| оведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пиј |
| ући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" |
| удиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет |
| уж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка пр |
| да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, д |
| м устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак |
| унили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испр |
| и се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут д |
| >И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда поче |
| дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако |
| бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лекови |
| кој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо |
| та се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али |
| ом.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не |
| чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскиј |
| могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је |
| женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набра |
| за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</ |
| урску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код |
| готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је ис |
| е да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се наш |
| свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} |
| у и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док |
| вши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И |
| </p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствар |
| и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо т |
| че као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, |
| седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} |
| Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма |
| не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаут |
| ј њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чар |
| зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div typ |
| рака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скоп |
| га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се |
| очети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу ви |
| к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јец |
| ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за |
| има.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S |
| да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> < |
| p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио |
| ако он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући: |
| е тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога прија |
| р, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да С |
| емо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што |
| њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању |
| ма, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ |
| а није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зн |
| ена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Со |
| види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре |
| м и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њ |
| и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се ти |
| са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање пр |
| у, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча о |
| у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде |
| ом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге |
| болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи с |
| не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној в |
| о увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена |
| од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башт |
| и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру. |
| мућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, ви |
| о крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћа |
| </p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су |
| иче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште |
| а не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана. |
| гњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплаш |
| час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то |
| Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неис |
| га од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, м |
| ом или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, |
| почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача |
| жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> т |
| али се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, |
| офком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="1 |
| дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону |
| , туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово с |
| .{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога ј |
| онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушки |
| е.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа има |
| мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Пали |
| е, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личн |
| разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и |
| да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p |
| S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки стареши |
| ребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о |
| разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичиц |
| о сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? |
| ead>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да ни |
| друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљ |
| аци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спом |
| брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се |
| од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шал |
| амо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био |
| руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало д |
| упне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> < |
| тињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да |
| Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јат |
| ом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, ок |
| , кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један ј |
| и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажн |
| , да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више |
| ошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима |
| а постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позв |
| полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би |
| вирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то јо |
| д црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и |
| .{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих п |
| има.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако леп |
| ко да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, |
| тином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну |
| бична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, т |
| трасним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би т |
| че одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутр |
| ој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су |
| два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два с |
| ога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити ј |
| оје као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлот |
| и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минт |
| Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, |
| и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежиј |
| у и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна |
| то је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А дру |
| муком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, х |
| ма једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} |
| као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих пој |
| има и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да с |
| о је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Б |
| дмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном |
| , него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заносн |
| и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и ско |
| се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она |
| женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једн |
| } И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, ка |
| сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако с |
| , мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити |
| ет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она |
| а се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се < |
| иленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, весе |
| час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, по |
| е она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је з |
| ачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — |
| } И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учи |
| са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и не |
| не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: |
| Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му ц |
| да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара и |
| сто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном зас |
| да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p |
| азумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јоргано |
| е тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, на |
| ом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала в |
| а, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла |
| ма постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, |
| або!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од ра |
| реваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још из |
| појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом |
| едајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним з |
| Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више |
| и, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и поср |
| ала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, о |
| ет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом |
| осио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, |
| </p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код к |
| ући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једр |
| поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећ |
| он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу |
| ри капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала |
| купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије и |
| , у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, је |
| улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се |
| трасније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћ |
| ричати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; |
| би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њен |
| а бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, |
| ске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} |
| , све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпур |
| да и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S |
| пљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада |
| на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ |
| као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке тр |
| светљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице |
| у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер |
| шња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него |
| а до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазил |
| д Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" |
| >Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки доне |
| је хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, |
| акале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се а |
| нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је |
| } Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су т |
| цујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све |
| обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, ви |
| било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе н |
| етини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа |
| м печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада |
| злете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само ста |
| е.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пруж |
| , извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се п |
| х Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили чит |
| била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софк |
| уда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, н |
| је ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек |
| ле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p> |
| начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину св |
| , с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мрак |
| пчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису |
| шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и б |
| јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Же |
| ка, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта о |
| овац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће к |
| ољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када ј |
| ез њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како |
| е да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и с |
| итка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса б |
| ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош цр |
| здах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сад |
| , једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чив |
| за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ |
| боди и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се |
| астера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а |
| хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећ |
| чима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за кој |
| рагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њ |
| о.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су х |
| ине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се |
| обито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младоже |
| ако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{ |
| им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да |
| ту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира о |
| доцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније |
| та за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад тол |
| више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијс |
| пред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд с |
| а она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p |
| он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му уг |
| оси, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко ка |
| , јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врат |
| вале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних |
| и ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као |
| к и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких н |
| матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} |
| м гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо |
| латко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може |
| не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места |
| рагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар |
| аш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали п |
| ешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпе |
| ване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чиј |
| после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, |
| тих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прел |
| и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пр |
| апучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дош |
| гу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у |
| овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Т |
| па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама |
| а први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и |
| пирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробал |
| о за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миле |
| лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго |
| краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не води |
| утрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано до |
| она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је з |
| инити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S |
| им шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у кра |
| не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, ко |
| ћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела |
| оликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз |
| а и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} |
| лаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже |
| го, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после |
| која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препече |
| арче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личн |
| е брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све |
| {S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће |
| ка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то |
| у.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које |
| , у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке |
| иш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начи |
| истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице н |
| и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и |
| свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив |
| вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији |
| Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од |
| девши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла |
| це, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рође |
| у је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред с |
| сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ и |
| оже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И в |
| и по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међ |
| ачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, |
| то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и о |
| докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одгово |
| У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што |
| иштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка |
| е само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ |
| што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онд |
| ирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи |
| су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед завист |
| мом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо гриц |
| товог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, |
| а, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, је |
| не круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> |
| ше једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Си |
| а уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и прат |
| остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред куј |
| и да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да јо |
| ћан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу но |
| ихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго у |
| еднако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> < |
| срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну |
| {S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и с |
| ац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће |
| је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушил |
| b n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узн |
| астану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не б |
| обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу |
| тију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, св |
| не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити |
| асно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од стр |
| , а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силн |
| почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели д |
| ављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбеднос |
| који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, |
| г тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сад |
| век тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долаз |
| је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, п |
| а, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима |
| прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састав |
| више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толи |
| ске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поз |
| горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њи |
| још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одма |
| минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="1 |
| е само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлет |
| бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и нау |
| двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гла |
| Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше |
| да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико |
| } По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, на |
| најући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не оби |
| колико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између |
| то знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} |
| а и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се к |
| баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошк |
| ада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан |
| то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} |
| е, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испр |
| врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џ |
| аједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, с |
| су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула |
| изао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у о |
| проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије |
| омио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, ка |
| ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се гово |
| ова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био |
| то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и д |
| рљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{ |
| ретци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не б |
| гови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да |
| ењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме |
| капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије с |
| отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и топ |
| S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шт |
| ући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како пла |
| ртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види пониж |
| ст и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећа |
| 159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивено |
| >Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не ви |
| а, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију |
| ласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, г |
| доми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је |
| на шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де |
| знаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом |
| ишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се к |
| тишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је |
| ека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, |
| приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више |
| е са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће |
| а, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, |
| , довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сеља |
| то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и к |
| на Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је |
| била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала с |
| ља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати |
| а запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало |
| после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо ур |
| ом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, т |
| лио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, |
| били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да би |
| мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на по |
| да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у |
| са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох |
| и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали прева |
| тили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама |
| ри капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане г |
| осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на ње |
| кривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, |
| мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због |
| а, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да |
| дну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> |
| ко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, |
| уће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који сл |
| ео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби |
| улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за ку |
| ву школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасн |
| одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} |
| у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада |
| стим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блешта |
| ћи и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове |
| поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ |
| венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито |
| ла је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе |
| чајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, |
| а зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да |
| S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, |
| се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела |
| о новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донес |
| ерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дан |
| ли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали г |
| ина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S |
| и тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа |
| та, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод |
| расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва вар |
| “, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</ |
| у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча и |
| су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, |
| — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загу |
| стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили. |
| би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула |
| ти, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у |
| а посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно |
| Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, ка |
| долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</ |
| о одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових |
| уке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, и |
| њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог д |
| не главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати г |
| велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно н |
| .</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато ста |
| дби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умор |
| осле славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, с |
| ком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сан |
| ако би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је зн |
| трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Ма |
| ш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те ње |
| ђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од с |
| ри...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губи |
| ј мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и оп |
| јаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, |
| тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опхо |
| би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, |
| него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овам |
| реме да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дува |
| ао знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} |
| Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и п |
| тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l |
| да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах |
| њу, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба ш |
| горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су |
| ла су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих |
| , оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у он |
| че одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држа |
| била у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, св |
| та, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на друг |
| И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га же |
| фки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и д |
| ратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час |
| на била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине о |
| о више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је |
| офка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образим |
| .{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за как |
| , да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где мож |
| им али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може |
| а, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> |
| шној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страс |
| како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би преми |
| сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са д |
| е не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра |
| егови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170 |
| одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда |
| дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} |
| ва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се поп |
| вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у сред |
| ара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше |
| и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а ко |
| ли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно поз |
| и, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га п |
| мо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — |
| ом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, |
| ј се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, |
| ера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, р |
| на у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се |
| јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити < |
| а гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој ма |
| кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је г |
| е чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наре |
| реми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О пр |
| г њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се ос |
| чела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не д |
| које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим па |
| } И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти |
| огрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут укв |
| о свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:< |
| и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он с |
| до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</ |
| њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења |
| ире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јач |
| ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као |
| , у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослобо |
| ли не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уж |
| ошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, |
| се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сас |
| чком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опа |
| екрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у |
| Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне ст |
| /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим по |
| јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред кућ |
| опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ ј |
| оро, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и |
| чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пеп |
| а сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; |
| ећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, |
| ктова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала к |
| гнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће |
| седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао к |
| } Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од с |
| дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, |
| д.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцниј |
| и, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у |
| ако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поч |
| ега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи ј |
| а, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на |
| јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, |
| , сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из ха |
| у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, п |
| вим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па са |
| {S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ ве |
| в дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како |
| је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ј |
| они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене м |
| ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшир |
| , сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћ |
| тарци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{ |
| се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају |
| пашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се |
| де како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише |
| астуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} |
| слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{ |
| ладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула |
| та и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшени |
| ко њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, т |
| !...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су с |
| ао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодо |
| огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој ј |
| адости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбр |
| е само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима сви |
| цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој |
| узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада |
| , више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао и |
| о не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да |
| Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обриј |
| толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, |
| ко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мор |
| де су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први п |
| ead>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и осл |
| су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих ог |
| зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је |
| е још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Ма |
| а и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док н |
| трине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећ |
| ајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — |
| а су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, |
| е је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, |
| ако су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да о |
| ада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они |
| да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, п |
| ткривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком ст |
| И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој |
| а лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не мо |
| лину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са |
| воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било го |
| м лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њ |
| го ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије рак |
| изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред |
| ећ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} |
| де, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је в |
| иди Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да |
| то?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се ун |
| ер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— |
| е „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, не |
| што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у |
| .{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљ |
| а таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још |
| оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S |
| огла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, с |
| /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је |
| м и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни |
| —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као |
| имиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p> |
| и не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраган |
| из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила |
| пет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њихов |
| облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као ун |
| папа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао о |
| хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и |
| ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p |
| минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} |
| акво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком н |
| е виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али пола |
| сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, виш |
| една сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је |
| разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико ј |
| ао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не |
| лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, пл |
| незверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи дол |
| настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико |
| који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погле |
| сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ сам |
| абаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен сол |
| <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола |
| рквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклиј |
| јући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов дола |
| ко више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, из |
| заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и д |
| чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Би |
| акованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око пол |
| као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварит |
| марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако пров |
| , ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, |
| рвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јо |
| е крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке |
| жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, |
| о су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та м |
| ад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири |
| ено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене |
| стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> |
| главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Уз |
| “ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико |
| , да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе |
| рије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали м |
| еш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све ј |
| {S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је но |
| би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Ма |
| умач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га |
| м равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољ |
| сле венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сањ |
| , од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи д |
| е велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комши |
| , (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улаз |
| ко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицал |
| р, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А |
| неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љуб |
| .{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа вол |
| глав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која ј |
| ајскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она |
| пчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучи |
| <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им св |
| "203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Со |
| је.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ |
| аза јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она ос |
| ка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, |
| а је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено |
| е, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на |
| аслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге |
| го слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слоб |
| рада била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једн |
| исто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле ма |
| /p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих ј |
| ико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре |
| деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему д |
| а дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загр |
| ad>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на |
| ела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за ко |
| е потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да |
| одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице и |
| и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису ве |
| а све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, уве |
| агда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели |
| која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворил |
| ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово |
| у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бри |
| а изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако |
| ошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запитки |
| од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сам |
| ими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало. |
| капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а |
| ћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се пок |
| рка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свак |
| з њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико н |
| да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде |
| , и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да |
| е, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, кло |
| Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: трес |
| лећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или |
| озоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чарш |
| амо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би д |
| оласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, |
| е потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његов |
| девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи |
| о не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта |
| запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мо |
| иџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким пу |
| и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све т |
| ер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је б |
| се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре |
| и право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би |
| ди да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим |
| о ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газди |
| ао умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, пров |
| ретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда би |
| ови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узруја |
| и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, |
| чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчија |
| е на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш |
| вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око |
| ши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, |
| о њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, |
| оворио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе |
| дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав |
| привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјах |
| а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе че |
| уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одле |
| коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — о |
| ле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p> |
| ндуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозо |
| , црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, в |
| од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као |
| га Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда |
| ко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око њ |
| зиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</ |
| пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, |
| Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој рук |
| , блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се св |
| то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу м |
| у капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а оп |
| офка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код њ |
| а, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огр |
| ина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као |
| азе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога |
| а капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне |
| </p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запалив |
| оњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хо |
| да!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, бе |
| лањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испре |
| дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али та |
| ог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би сва |
| особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно с |
| мири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одв |
| канице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповал |
| то одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћ |
| капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у |
| “ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут сел |
| а да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустил |
| мо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, |
| а.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како |
| из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је бил |
| ељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} |
| ако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом не |
| чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пра |
| {S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, |
| трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су но |
| траха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли с |
| аци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну он |
| им сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, |
| рске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним |
| само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и г |
| ва, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, |
| ; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве т |
| утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок |
| И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се мога |
| {S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</ |
| у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Уск |
| олико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} |
| ја и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животв |
| вамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама од |
| се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, о |
| ог додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од |
| p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к |
| ер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када |
| о, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, на |
| да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</ |
| ез гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, к |
| а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да ми |
| {S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да |
| о.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на гр |
| дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И |
| жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори |
| ива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање |
| . — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је г |
| његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} За |
| ме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако шт |
| ћи све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p |
| као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толик |
| говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда до |
| оји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и |
| падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљен |
| је као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, пок |
| а испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зра |
| то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И |
| се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} И |
| изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да преко |
| <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из ко |
| зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се прел |
| сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, |
| ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, треп |
| чуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, за |
| а достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се |
| у, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда за |
| горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла д |
| стим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе. |
| а сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и |
| обље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко ко |
| ила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, |
| огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите |
| де.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="6 |
| ла млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има м |
| ој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећ |
| е јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча |
| одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној |
| а, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се исп |
| боко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова |
| обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела |
| а зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обви |
| је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље ч |
| е њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, |
| аменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој |
| еним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи |
| епљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, |
| итима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадак |
| се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурму |
| вате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јел |
| е!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, |
| зверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао к |
| у, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка |
| о њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек уп |
| м челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Су |
| чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} |
| г женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају ок |
| вели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на |
| прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући |
| његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чиз |
| } Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и ус |
| ј.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си |
| шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти и |
| ном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим свет |
| ћан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке |
| ка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо |
| врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио |
| мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносил |
| ко исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом ша |
| {S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Соф |
| је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше у |
| оју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушкан |
| лити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видел |
| знад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и с |
| то је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</ |
| ље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела д |
| них ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софк |
| без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило |
| о сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било |
| не очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут |
| простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој |
| сане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је |
| уке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим |
| отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, млад |
| недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, р |
| дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући |
| 252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што |
| паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S |
| ама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до к |
| лаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{ |
| ују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочи |
| апију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи |
| знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или |
| више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стој |
| жући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</ |
| ћи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и дру |
| о, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкин |
| а и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стра |
| и је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у у |
| и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, |
| , као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела |
| есну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуч |
| о уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је мора |
| и прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова р |
| ару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допир |
| уће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам су |
| о весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као д |
| све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јели |
| И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог |
| ање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлиј |
| шка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да на |
| те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, |
| ка да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се ви |
| копчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред то |
| ацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Н |
| још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, л |
| >ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе |
| су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишиц |
| вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и |
| га своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а |
| .{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од он |
| аве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених |
| обњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> |
| стог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и |
| и <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и ви |
| .{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у сви |
| у је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо нег |
| тртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој б |
| ошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, н |
| забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу ј |
| олу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да н |
| елека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би гор |
| чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том к |
| уката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као |
| је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче ок |
| о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мир |
| колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, |
| м, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче |
| тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и |
| и, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста |
| /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразит |
| — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како |
| ашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена |
| ује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се о |
| граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb |
| ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи |
| ово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се |
| ако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S |
| е и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, в |
| ствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама |
| оши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води |
| страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад |
| е гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из сре |
| p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица и |
| чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у |
| ме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекр |
| ну, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се |
| ени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани сви |
| матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у варош |
| ту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно |
| и га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасн |
| вима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим |
| его и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јаст |
| доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би ј |
| к она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{ |
| ма, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно ј |
| е њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада |
| о се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса |
| дном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћ |
| уће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би рем |
| а, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, |
| ис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочит |
| цама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена |
| ен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне |
| з појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаченос |
| е журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се < |
| другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да вид |
| орају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и на |
| не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је |
| ека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек б |
| е, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и забора |
| чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрај |
| мала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на св |
| рије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, |
| го.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулиј |
| она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још м |
| аму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну з |
| тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би |
| а нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак |
| а гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да и |
| вши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак би |
| ла.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се |
| а јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тер |
| е жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане ч |
| хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шал |
| јући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути п |
| ма по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не по |
| широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бро |
| ас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепас |
| ада му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и има |
| сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био |
| чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на |
| дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јо |
| атишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним |
| , на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и |
| код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Маг |
| војом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим ск |
| лико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека |
| аја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као |
| кићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијам |
| сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису пр |
| } И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су с |
| им чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака ви |
| и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с |
| ко да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешт |
| ме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, темен |
| обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана наш |
| > <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p |
| у.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, |
| аве, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду |
| могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да |
| вамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком др |
| елог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, |
| ла више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То |
| ве оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него |
| његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавим |
| е било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била |
| е неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши об |
| м.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим |
| ас на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Је |
| се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова |
| када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане ост |
| бично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: |
| за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> к |
| едног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је ста |
| e"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИ |
| м, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрв |
| ојасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да до |
| а је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао о |
| а у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепо |
| вала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала |
| фка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље |
| братимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није бил |
| та, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости до |
| м алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разри |
| начи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се ок |
| и у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама |
| га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</ |
| и, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грд |
| рно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, |
| е свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заок |
| горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к |
| да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да |
| разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S |
| че осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима ср |
| жасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена заморено |
| фкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, |
| миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, сл |
| ћи да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада |
| и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, |
| реко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све |
| уго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад |
| от им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне д |
| ан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</ |
| оре, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у прича |
| сто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и о |
| а са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по меха |
| акањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силав |
| збацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети |
| кије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и |
| ајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, к |
| о нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресам |
| бодно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и |
| као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да |
| заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на санд |
| /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба |
| емајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раско |
| ња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све с |
| затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену р |
| ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и усл |
| асти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и |
| {S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући |
| а је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне |
| ући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаљ |
| 2"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама |
| дати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде т |
| е она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, сти |
| д стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек |
| осле, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Со |
| епа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и |
| рко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио |
| рочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, |
| <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе |
| к до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна к |
| т, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидо |
| или, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, и |
| је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, је |
| м због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да |
| “.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му к |
| } Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, |
| а се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта |
| ати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им |
| родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а |
| конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бе |
| се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, на |
| анствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући |
| ана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да ба |
| ако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, |
| љеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би |
| S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мањ |
| едну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом |
| рани, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да |
| а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи |
| , бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни дво |
| прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изг |
| на.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, |
| увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb |
| е за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипа |
| за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда тет |
| ово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде |
| да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је бил |
| приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурла |
| е, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигу |
| ника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела |
| n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче ко |
| , стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је |
| а вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу |
| их а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се бац |
| ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапи |
| у и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би |
| ним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивш |
| <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Соф |
| по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, г |
| аве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно |
| ривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да |
| росилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пож |
| {S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улаз |
| а почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути |
| не, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда ок |
| не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кро |
| слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би закл |
| ком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти |
| } Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче |
| у Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Марков |
| тали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка |
| х је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака |
| а њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пил |
| је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају |
| му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показ |
| себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него м |
| е руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он |
| бњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајн |
| ше, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменим |
| да!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смр |
| ишта ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са соб |
| у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> |
| мешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза |
| а: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома М |
| а обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S |
| отово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за С |
| тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад не |
| њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе |
| усуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи д |
| ући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И |
| обито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и |
| а је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S |
| в мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих и |
| прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А јо |
| ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како |
| ветог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у с |
| почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И |
| приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Ко |
| изала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим дим |
| ћа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно |
| а стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, пат |
| <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца д |
| кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била |
| ео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на буна |
| оре осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степ |
| та.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих даса |
| да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну кап |
| } Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башт |
| ла више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуд |
| била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис |
| ви пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако |
| ош губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађ |
| на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у |
| ље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ |
| аш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како с |
| осана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако дола |
| , јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би т |
| {S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилу |
| и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашће |
| ило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, је |
| ведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита |
| а ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна |
| решао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.< |
| пчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и |
| , и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пи |
| , додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичаст |
| јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта п |
| требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и за |
| е то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тиш |
| е нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче н |
| дино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, м |
| сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и зав |
| <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилук |
| та и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод вид |
| ор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у м |
| јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> |
| и поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осе |
| ешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње ова |
| браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, дл |
| а пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, |
| дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа ку |
| никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно |
| ош дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче |
| сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било у |
| д дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници. |
| о коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог |
| али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, М |
| .{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и д |
| ље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, ал |
| она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој |
| не трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А |
| овуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућ |
| творена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме |
| о да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Мар |
| о и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео |
| ћи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степениц |
| о ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетан |
| > <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвећ |
| у је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се при |
| прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и |
| радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, |
| да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивал |
| агда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и от |
| паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала ср |
| ако ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну |
| , прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полега |
| ља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на б |
| нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењи |
| е.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилу |
| гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да |
| а тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb |
| лио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина к |
| о савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни з |
| , страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и |
| {S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старо |
| <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији. |
| е, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шап |
| лико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало |
| шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им |
| ета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, наро |
| о остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне ла |
| ку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса |
| , разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисат |
| га сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, |
| ове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри |
| е не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих |
| махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори к |
| воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећа |
| да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, |
| у плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушал |
| иле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико |
| и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" |
| сећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрн |
| га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је |
| , тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испр |
| >— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седл |
| страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ нази |
| и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, та |
| а али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и сти |
| иљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно из |
| га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, а |
| ена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са |
| а нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих |
| ске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза наж |
| и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до |
| ене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођен |
| ђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је посл |
| кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим |
| а; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно |
| жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет св |
| ћ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређа |
| {S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Жу |
| ум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него |
| пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишм |
| и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у пој |
| ј је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по ко |
| се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{ |
| дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак |
| цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашт |
| и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што ј |
| и кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може б |
| би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било с |
| муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И |
| у, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама |
| м једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} |
| тискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су. |
| о и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неиз |
| <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнс |
| — Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су сил |
| тишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле к |
| ="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са |
| ином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама |
| а она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, д |
| >Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{ |
| — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} С |
| то се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела нос |
| брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не |
| евенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девој |
| ифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и |
| А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ с |
| његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то та |
| њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И |
| {S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи мат |
| , опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје |
| му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејав |
| ца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући с |
| е.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјај |
| е сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хла |
| амузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака |
| а још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опе |
| највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, н |
| се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гл |
| одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у п |
| а је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика |
| уцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји |
| Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажњ |
| едаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, не |
| ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води |
| Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње |
| <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, |
| са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и б |
| а, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{ |
| пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе |
| храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" |
| се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, |
| отова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико вел |
| <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по крев |
| на пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Так |
| ње?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се пре |
| есно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chapter" |
| ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, ма |
| Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и т |
| , почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} К |
| диних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо в |
| } А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, с |
| и Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од |
| екајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није мог |
| че, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, |
| а је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себ |
| асположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са ост |
| опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</ |
| ко укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, |
| тко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако п |
| вала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, |
| оред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које |
| ачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни |
| чајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед зат |
| ена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n= |
| заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, п |
| о, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мише |
| ле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки ча |
| м чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, о |
| и служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и в |
| но, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, по |
| .{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76 |
| држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неоп |
| n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како |
| је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обуч |
| ед Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно |
| којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од мног |
| фку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</ |
| ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, расп |
| о софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци |
| quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свира |
| о би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са |
| колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно |
| покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свек |
| марљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у ко |
| Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао. |
| Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, |
| се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћају |
| једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соб |
| рави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се |
| јене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају |
| пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овам |
| имунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена |
| и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чан |
| им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више ј |
| ујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна |
| ко ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако стр |
| тијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу |
| њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре |
| , не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само шт |
| ле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, |
| <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супр |
| чикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Ц |
| ти га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто |
| ео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући |
| о онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:< |
| пенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, д |
| а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишће |
| се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, |
| спред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се н |
| чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, пр |
| кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек |
| да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да с |
| иже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, |
| /p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој ј |
| се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци д |
| сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, г |
| ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јо |
| н је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од |
| што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више |
| акрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, б |
| ако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето |
| ве лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} |
| не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш |
| м котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку |
| } Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту |
| ек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а јо |
| са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у |
| <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујн |
| ="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коњ |
| е, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо |
| p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Сим |
| вна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, |
| >А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајућ |
| хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Ц |
| први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице |
| вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у |
| ој од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којим |
| не, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не зна |
| веним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гост |
| почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у шта |
| ни кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у ш |
| љив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Ма |
| подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, в |
| е муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши |
| стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће углед |
| иже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још м |
| ахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму соб |
| аче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скид |
| вање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким ст |
| са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и по |
| след доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се о |
| оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоно |
| се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p |
| ој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је н |
| м нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде |
| м затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца раш |
| ривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди |
| ти...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, м |
| капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ј |
| ен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и |
| 25" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по поли |
| бе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још јед |
| > руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његов |
| д спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по то |
| више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку |
| , јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекал |
| до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и ок |
| случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају |
| е.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од сво |
| оловини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особит |
| су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха с |
| је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато < |
| део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, св |
| и с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба |
| да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуц |
| ак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима |
| и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала |
| по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> < |
| урајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, |
| а сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би |
| како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угиб |
| !{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</ |
| ов и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бат |
| о, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!< |
| ви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно с |
| Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропадне |
| него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка ку |
| средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је поло |
| рена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не с |
| вници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} |
| ајвећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће. |
| ама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, |
| у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и ред |
| ганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира |
| ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њи |
| /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето |
| она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући |
| ујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. |
| ршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било т |
| ="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са |
| ња.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је о |
| Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Свето |
| им местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} |
| етлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних пло |
| етлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога |
| ека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још т |
| , угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је и |
| , ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} |
| једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: |
| а исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирал |
| што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међу |
| p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, к |
| епоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пе |
| чећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла пр |
| {S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се а |
| узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на друг |
| јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— |
| а осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глав |
| ао девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, ј |
| суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће |
| ћ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату |
| , цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово |
| ка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потур |
| соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} |
| емну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и |
| је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени |
| "> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши ко |
| } Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, |
| ћи са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овак |
| ати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од |
| ку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S |
| све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ |
| шти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, |
| г овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, ве |
| во сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и к |
| га спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њи |
| да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S |
| ши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче |
| јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, |
| а, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не |
| слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да б |
| ку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} |
| арешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаст |
| ту да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож |
| о у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак |
| , која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе р |
| над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу пов |
| ш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, |
| сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликн |
| аклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављу |
| Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обич |
| ћене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да |
| ичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{ |
| оте долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим |
| за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — по |
| е ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и ве |
| окућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто нов |
| арове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге |
| .</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— |
| ујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{ |
| подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, |
| бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре. |
| цртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим |
| плоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се је |
| у, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела |
| них и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отв |
| ла, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Со |
| а, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа н |
| чини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разле |
| <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црве |
| </p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држе |
| наутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, |
| она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била |
| и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, к |
| шла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Ал |
| поведити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа |
| а би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би г |
| лдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћ |
| оје се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, |
| да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласн |
| зила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.< |
| ћи више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегл |
| 0" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме к |
| пава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавије |
| прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка |
| дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема |
| диривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала |
| вим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна |
| ховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, нег |
| а Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на |
| да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала с |
| ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сј |
| и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећ |
| ја са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капи |
| у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, |
| чини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, |
| јицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова ро |
| и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пош |
| куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала |
| рош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произиш |
| да да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у те |
| јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, к |
| о је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко |
| ови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} |
| и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови |
| "238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако |
| де мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полиц |
| он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, поди |
| крилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника |
| мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад |
| ко дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заудара |
| p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{ |
| којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на не |
| , пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере |
| д.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крај |
| n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоум |
| мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја |
| амо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толик |
| захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза |
| хова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те |
| а чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела |
| могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто |
| тву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, |
| S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито |
| нала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад |
| његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и |
| а подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји о |
| {S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог |
| се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— |
| гло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, по |
| водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n= |
| , отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S |
| да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S |
| ама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саб |
| ати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада до |
| гледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће |
| одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.< |
| , а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је |
| шије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, пол |
| ао пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме |
| у могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена |
| аштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим сво |
| ко у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међут |
| раче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да др |
| ="SRP19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, б |
| ирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се |
| од, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично |
| е, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су з |
| да, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> ха |
| тински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, |
| је било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је |
| апију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким |
| ad> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче |
| он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и |
| м, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи |
| кој, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} |
| у одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И |
| ну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запреп |
| вог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво приве |
| коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали |
| а горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну |
| дови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није бил |
| ивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: |
| еликим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на ко |
| онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала |
| весна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{ |
| спрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, |
| њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан |
| тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{ |
| само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све б |
| зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим од |
| би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да |
| ли да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу |
| орати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али ј |
| и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући < |
| д тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред ка |
| оксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} О |
| рели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била ст |
| а трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и |
| {S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих |
| мо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој гов |
| чи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га доч |
| има, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а д |
| ајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она за |
| већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан |
| ушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У |
| .{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као |
| удовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мр |
| сто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела там |
| ри таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је |
| S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спр |
| ој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди це |
| сле свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије оног |
| кир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, |
| пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би дола |
| те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипа |
| учећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, и |
| , већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана |
| рати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале |
| није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n= |
| да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он це |
| зили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то м |
| једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише с |
| етом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и |
| волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубо |
| одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част |
| ао врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али |
| и код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И са |
| то да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да |
| н деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији |
| , које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, |
| вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И |
| та да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља |
| шљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се су |
| би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној велик |
| ек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да с |
| свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и |
| ланинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} |
| ива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући |
| ге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачиц |
| н Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и о |
| а је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће с |
| би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у |
| , поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у с |
| као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, |
| о је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат |
| месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, и |
| ром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико |
| <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, |
| то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, |
| ила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу о |
| и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и ж |
| на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој с |
| S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочек |
| масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само |
| о њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога б |
| и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и пле |
| ношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се раз |
| и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њо |
| <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онак |
| Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и до |
| едан уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога |
| пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваље |
| , стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, |
| и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p |
| , кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне |
| нијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и |
| а, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, п |
| да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите пр |
| е.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због с |
| p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.< |
| бе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега |
| т чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост |
| све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знал |
| а јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо ок |
| ве то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се |
| и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна дру |
| е, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе |
| зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако |
| се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} |
| ом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> |
| једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар зај |
| ће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} |
| лујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; т |
| га, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је р |
| Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и т |
| треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто |
| је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да ј |
| стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну г |
| пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући |
| надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један |
| љена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи |
| к, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са |
| је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да |
| ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако преса |
| о поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару |
| ници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махал |
| офкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једв |
| .{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се |
| ироко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бива |
| пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ с |
| а у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, д |
| бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви. |
| би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепши |
| лав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било |
| поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} |
| мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, п |
| али огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом |
| собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свек |
| а и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњиц |
| д куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се |
| кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поник |
| Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд |
| ако у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито |
| на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе |
| мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У за |
| {S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поре |
| поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом |
| оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек |
| сније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у |
| вим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаш |
| ћи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, пом |
| опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш |
| њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као |
| од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама зап |
| , када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта! |
| лакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали гре |
| .{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и |
| "> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је |
| векар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целог |
| је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{ |
| ао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариг |
| после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S |
| /p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, ал |
| , чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, |
| кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнак |
| растао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек гото |
| у посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети |
| е само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу бил |
| новац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао |
| пет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А о |
| тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пу |
| а се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, |
| здржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, |
| као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удава |
| и другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже |
| во сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћ |
| есто да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и р |
| , ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, |
| а преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, |
| рно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Дола |
| ише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим |
| ји су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спреми |
| ало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе диз |
| на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвен |
| Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у годи |
| ита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> < |
| то топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђај |
| ње да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не |
| то као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду |
| {S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, о |
| е ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби го |
| зговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родил |
| да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јау |
| с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и |
| ао што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p> |
| женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залуди |
| ипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она ј |
| оливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} |
| носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене |
| } Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шта |
| е“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећ |
| аки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S |
| већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, |
| , од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} |
| он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку |
| ма ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, из |
| је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде |
| ивети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче |
| з пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам д |
| он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се |
| и ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали |
| а куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од све |
| егде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, мат |
| коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли |
| на, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магд |
| уне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и си |
| ва, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито |
| урлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пиће |
| ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све ј |
| ком доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако |
| не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, з |
| ед себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем |
| ца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, насла |
| главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не |
| ћи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узе |
| !{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, д |
| ави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео ф |
| војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, к |
| дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сам |
| , а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не |
| Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издв |
| би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би |
| е, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је |
| к је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, |
| им.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} О |
| слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не д |
| да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} |
| ћи момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо |
| вицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки |
| ве паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p> |
| е од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана |
| а није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горе |
| ирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглан |
| цем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка |
| о је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са |
| " /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на |
| собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређ |
| ад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са |
| и госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S |
| и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемер |
| гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, весе |
| у стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, |
| очеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано! |
| е може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, |
| прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се как |
| е испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући |
| никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко |
| авана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| "226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И п |
| је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима |
| а се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не м |
| и ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што |
| } У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да |
| об.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо |
| p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, ви |
| коре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице |
| љена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како |
| ="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушил |
| и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар |
| че, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} С |
| , она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или к |
| Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена вр |
| орача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S |
| , или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, по |
| а да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега. |
| ш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> |
| жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина |
| о по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p |
| дна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се м |
| е шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зи |
| већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чирак |
| ако они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да о |
| у, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, ј |
| о, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година не |
| и брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p> |
| као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по |
| а заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући ј |
| и није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нем |
| head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету д |
| ва сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако |
| м, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати д |
| олико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и з |
| S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах |
| а и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стај |
| е, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега нав |
| и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раско |
| аганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући ша |
| е рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинил |
| собито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да |
| Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, |
| p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако б |
| говорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, ј |
| овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу про |
| у капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине ку |
| е, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није при |
| а сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удо |
| до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и а |
| о да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, |
| кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, |
| ио већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато |
| куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" |
| но и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срц |
| ећ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек умора |
| привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе. |
| и чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p> |
| дбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, |
| — Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па |
| ете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгле |
| мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њин |
| још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распр |
| далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује гос |
| и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро |
| друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је |
| куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, и |
| оја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} |
| ато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она |
| } Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</ |
| трепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до |
| S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што |
| а.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му |
| S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пу |
| боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч |
| оче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе |
| м зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и стари |
| ој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише у |
| дајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, |
| езану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спече |
| апије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно и |
| у обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћ |
| са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то |
| куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђе |
| убоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, ч |
| своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} И |
| бучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које |
| растоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером |
| очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потп |
| дњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто |
| по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке |
| љда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваниц |
| га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отрг |
| висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи |
| ло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ ск |
| д главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала. |
| о је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} |
| њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење к |
| обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искус |
| ује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њег |
| а, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се у |
| ко њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче |
| су трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега |
| таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је |
| ити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово лу |
| себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, |
| шире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуља |
| није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише |
| амо да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанк |
| ила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> |
| Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p> |
| како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постај |
| , ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојен |
| узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, |
| ојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> |
| идржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, |
| украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="11 |
| браних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по пот |
| плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало св |
| и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и пад |
| ује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда г |
| и и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} |
| мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она т |
| , још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врат |
| кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет |
| отиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и л |
| су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну |
| ет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пр |
| о се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак |
| е.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, |
| би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка |
| ада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> |
| /p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру друг |
| кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењер |
| ла, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку ко |
| са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, |
| опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и |
| .</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у |
| затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада |
| она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла с |
| Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што ле |
| мем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу |
| раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— У |
| ржи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томч |
| </p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. |
| >— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се |
| ако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гла |
| ећ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије п |
| новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; п |
| се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши че |
| урена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не |
| јне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као п |
| е се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекају |
| ида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испруже |
| .{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је ле |
| Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хте |
| лом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутр |
| е да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, оп |
| а јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише |
| абаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} |
| си чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљено |
| побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умо |
| азговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а |
| м лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све |
| паваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душе |
| горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брд |
| главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, |
| је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, нег |
| ше се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко посла |
| ариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој |
| , ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу |
| то би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у |
| и су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" |
| хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и ш |
| е већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курна |
| под њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S |
| хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугам |
| те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим у |
| сила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> |
| ала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да |
| ше јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке |
| опчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно д |
| у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошу |
| олицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да загл |
| е и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, |
| ако његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би |
| на тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњ |
| ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" |
| вата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, |
| г ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Соф |
| ати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз |
| пијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно о |
| коти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, |
| са подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук |
| послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова |
| та, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, н |
| ах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом |
| ило да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је о |
| је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер |
| сти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то |
| одинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, |
| ра по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, |
| уку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пре |
| де, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Ал |
| плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува |
| де споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато криј |
| и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били о |
| адњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешки |
| два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је |
| главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујн |
| јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у |
| као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно шт |
| а и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој не |
| Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p> |
| пијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и |
| белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!< |
| жаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што г |
| Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зат |
| ожда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, ов |
| „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А |
| тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапш |
| ато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на |
| , дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећ |
| а како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, |
| ако им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и зал |
| ету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећ |
| вот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јел |
| орних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p> |
| чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} |
| S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p> |
| аг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га |
| , слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо |
| ло тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада од |
| ло се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јо |
| и све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена |
| кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шам |
| свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово |
| се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту. |
| умња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову |
| е унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то |
| ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати с |
| франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, св |
| код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у б |
| Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога |
| b n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И |
| ани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати |
| ада Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, |
| јевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила |
| /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом |
| лико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Соф |
| заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамили |
| војој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ с |
| ши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једи |
| } Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од го |
| далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} К |
| к и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности |
| , окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Пол |
| ма и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови |
| о болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак |
| кву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а |
| ела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег неми |
| а од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> |
| кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје |
| ривући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> < |
| се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — усед |
| собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.< |
| изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узви |
| и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држање |
| S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је |
| и се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке |
| ш дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан св |
| ореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њ |
| , Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наста |
| а им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, шт |
| нди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку разд |
| би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и |
| е и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала д |
| оцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, кад |
| , ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије |
| овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабр |
| реће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кће |
| мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намешт |
| капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то ниј |
| оја се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету |
| .{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> |
| окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би |
| се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде ка |
| ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, н |
| еднако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене |
| один.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи |
| " /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су |
| празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност |
| пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она |
| чи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која |
| само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> |
| .</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да г |
| што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јо |
| тио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и ар |
| и се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепот |
| ској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако пом |
| пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан |
| аво ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се кој |
| она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са |
| ини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са |
| да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале з |
| на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, ши |
| коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и |
| подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте |
| комет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} |
| } Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити |
| /p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се насл |
| ко вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случ |
| би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла |
| једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи |
| више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} |
| би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово сруши |
| офка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и ври |
| спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се д |
| {S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечењ |
| ако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је |
| горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније |
| е овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада |
| ја је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њих |
| е, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на пат |
| лале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половин |
| а и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је |
| покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена п |
| коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, |
| еднако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга |
| ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како с |
| да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сад |
| засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу г |
| иних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг |
| о да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, ил |
| беже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у пл |
| му себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} |
| p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој |
| гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му в |
| утра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјур |
| кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, |
| рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да |
| е јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућа |
| , палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од ње |
| , тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то д |
| о, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и |
| ије знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија г |
| а руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, |
| осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост прест |
| ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини |
| ћајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако |
| нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} |
| офка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мал |
| > <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен му |
| мах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то |
| а се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S |
| офка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што |
| једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би |
| ки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео |
| , а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога |
| </p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Со |
| извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се |
| ећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb |
| амо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због св |
| ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одак |
| ти.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пиј |
| на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испр |
| њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим |
| ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га |
| гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка ка |
| ткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није! |
| едају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би |
| здрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој |
| ога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— |
| како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да вич |
| жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здр |
| ела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир |
| p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега н |
| ори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом |
| још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> |
| ла, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, |
| ије.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ра |
| а, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толик |
| и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} |
| и, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <di |
| а, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде |
| ни, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се |
| а ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да |
| се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тра |
| апију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Поче |
| ноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би та |
| она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и п |
| то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим |
| а чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Со |
| дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> |
| га је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да ув |
| јући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју |
| же, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели |
| смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених |
| горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето т |
| би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то н |
| > још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А до |
| ем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде та |
| ла да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S |
| њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би с |
| питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада ње |
| p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? |
| /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па м |
| прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из |
| абу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле |
| , одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењ |
| се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb |
| Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <p |
| пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толи |
| и је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омек |
| вакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио |
| нако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што |
| е дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајта |
| погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, бр |
| потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, |
| ћ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била је |
| и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови |
| рогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега |
| е.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе |
| браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао |
| граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није н |
| ивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало |
| им хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке неде |
| зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, ко |
| нога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним |
| лог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква |
| шчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, с |
| .{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једн |
| офка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, |
| , своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> |
| тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину уд |
| још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{ |
| шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једна |
| променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог |
| клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка |
| косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било |
| ста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим ј |
| око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила |
| го никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не |
| великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајал |
| о да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто |
| Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшир |
| анство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у |
| бару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, |
| на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса. |
| нцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико на |
| високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није |
| новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да с |
| ти.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лак |
| ђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се наднос |
| једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се ку |
| око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тог |
| ољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, насл |
| е била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је |
| из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било п |
| олију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радо |
| н, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковим |
| и, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој |
| а пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки ч |
| х очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, |
| трпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проли |
| дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови м |
| днако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Је |
| е каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при |
| е у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуг |
| лом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заист |
| зи овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и |
| испаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од ње |
| , није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, к |
| јане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, |
| ао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој коле |
| ријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно рас |
| од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, |
| се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је |
| е њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чист |
| ку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек нек |
| челе <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, ка |
| ега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, глед |
| вирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да |
| нда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толик |
| како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће зн |
| ије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нес |
| шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, от |
| е изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, |
| а онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан |
| воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и ма |
| ва телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, с |
| тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у |
| , а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Јед |
| S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, ја |
| забра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до |
| тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче |
| врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, |
| афе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и п |
| а она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се |
| т са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао ње |
| у могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из М |
| оре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се |
| осребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А и |
| лази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање је |
| > <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, |
| пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако |
| еме пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво |
| е, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је ода |
| носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете |
| а.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики |
| од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је |
| али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде |
| друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од то |
| страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, ка |
| гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суб |
| </p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у к |
| толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падал |
| а даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека |
| и и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пија |
| ајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе ви |
| куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цве |
| а, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" |
| в глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не |
| свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, |
| с.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И |
| себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да ј |
| , а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И |
| сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, |
| и шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка |
| а њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, |
| тише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, разд |
| ш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љуб |
| у је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта |
| S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, |
| ћајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зор |
| трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за |
| : <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога |
| > <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S |
| е грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је би |
| сила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не б |
| азбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада |
| је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад |
| бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу |
| ежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи д |
| а враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити |
| не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути |
| в да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из |
| сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је |
| ула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених |
| ку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа вр |
| пију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе |
| и час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук |
| силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јак |
| p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А ме |
| када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од |
| шао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигу |
| ју.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у к |
| ог тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него збо |
| А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место ње |
| насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на |
| јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| ју.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, |
| ледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге а |
| />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, пр |
| о оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, |
| ла наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после в |
| раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно |
| , колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, ј |
| дарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за |
| и горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хв |
| ачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њен |
| су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим долас |
| м су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и ни |
| {S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и |
| ед тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим б |
| су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, |
| о ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје нек |
| су помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када ј |
| И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{ |
| дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „т |
| <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> |
| нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет |
| аиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{ |
| га, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој |
| да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и с |
| ојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> < |
| ћ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и о |
| ве ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости |
| трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поноси |
| рити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намуч |
| м опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо си |
| да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој |
| ићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да ни |
| <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки |
| Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још |
| их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, |
| е, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> < |
| да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима |
| веда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долази |
| } Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недр |
| Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они м |
| ато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, ди |
| е надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Виш |
| ивота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, |
| гала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако трај |
| к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговар |
| о поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на |
| сти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању д |
| ј косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали |
| кујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} |
| праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том ув |
| ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио н |
| у руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— |
| свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</ |
| а, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, ка |
| више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, ка |
| ту и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ |
| унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред це |
| што ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагива |
| n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране м |
| у како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последњ |
| етле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се кре |
| кање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда нијед |
| да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би та |
| ве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} |
| заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, б |
| оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на п |
| отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде |
| ну“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, |
| бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> |
| о, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа у |
| оји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, |
| градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због сво |
| са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са п |
| ивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тоб |
| ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Т |
| и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њ |
| S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигу |
| ашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча ис |
| чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, њего |
| амо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} |
| е.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газда |
| уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, ш |
| Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи |
| ичеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када до |
| нуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ |
| а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p |
| оје се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајч |
| ме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест |
| , подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију по |
| еченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се п |
| аја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зауставља |
| на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пр |
| ве у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је сте |
| њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> < |
| р.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p> |
| цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb |
| <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверају |
| послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, |
| повима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа би |
| бог тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак св |
| м се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио не |
| , већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе. |
| подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ет |
| а Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и он |
| завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> < |
| са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{ |
| рков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду п |
| ха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред |
| виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто ј |
| из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, н |
| ј их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плаши |
| е надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зат |
| а дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, посл |
| о сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метло |
| офка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шам |
| свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се |
| е ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, |
| ело, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бива |
| ога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак п |
| и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак |
| на детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасе |
| мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа ни |
| ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не |
| о се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило д |
| иховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њо |
| >— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у к |
| привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{ |
| да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури. |
| е се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледа |
| ћна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен о |
| је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала |
| ек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да |
| над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не |
| ца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање |
| то је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке |
| у шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик |
| постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио д |
| старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, |
| смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Маг |
| n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јур |
| прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи зва |
| ише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је наста |
| о остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепото |
| ио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} |
| ада ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када с |
| њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по н |
| мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од |
| ом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико |
| они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није то |
| пник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао |
| земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главн |
| и код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су ј |
| е:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и нек |
| е казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети њ |
| е, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... |
| снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, |
| е земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама ј |
| ма од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не |
| а.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и з |
| тово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења |
| , који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је |
| Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није т |
| еће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину |
| рзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад и |
| едати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:< |
| каза се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду мл |
| , једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, |
| и почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једно |
| би је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} |
| на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву |
| отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завеж |
| се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неко |
| тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не бу |
| пу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да б |
| јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спав |
| олази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угу |
| најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногам |
| ере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, |
| је не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоћ |
| ало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послал |
| читог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта г |
| долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле д |
| не, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се о |
| о учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљат |
| гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће. |
| ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може д |
| иви?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, ње |
| авши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} |
| S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирис |
| , да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било |
| и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се |
| ицама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађен |
| али, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајал |
| д знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола в |
| а из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и |
| Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{ |
| узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, |
| >— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишл |
| ичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, кад |
| рати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом ко |
| ојима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, по |
| га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он ниј |
| акључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у куј |
| у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и по |
| ре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их о |
| сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, |
| ло.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb |
| озго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луд |
| собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала |
| ни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања |
| ако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, наг |
| уга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} |
| ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познал |
| пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим к |
| чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру |
| памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више гла |
| ака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и н |
| ћи било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} |
| ко још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су би |
| небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства ил |
| боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој освет |
| 89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће друг |
| освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и |
| Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећн |
| луге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и |
| “.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, |
| ки ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуц |
| цујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о прод |
| овор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама |
| ивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И |
| } И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, о |
| (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће д |
| есече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слуз |
| и и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да с |
| и око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које п |
| оче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једн |
| д би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, ос |
| мку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је уд |
| године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за |
| аде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у ком |
| њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је пита |
| преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у |
| тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их о |
| иних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са он |
| нако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о |
| о, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је за |
| S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је вид |
| Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди |
| стивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и д |
| а спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ браш |
| ред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p |
| престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену кап |
| огла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу би |
| дох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, д |
| ким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n= |
| p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не |
| усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муца |
| тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, п |
| редивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамиј |
| јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магд |
| > <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега |
| ла, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први |
| ма, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! |
| ивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знају |
| имети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p |
| ином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу од |
| само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а |
| би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дањ |
| После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредн |
| оди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одав |
| је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је |
| ожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд тр |
| е била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав |
| p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на |
| ати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе |
| е познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако |
| ао да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S |
| еког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која во |
| ноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што тол |
| ерена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> |
| ју разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Соф |
| еопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази. |
| је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, С |
| овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана |
| отрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> |
| к се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта доп |
| јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже |
| „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као |
| офки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласк |
| ри <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:< |
| у:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је п |
| е пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капи |
| о отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и |
| даћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова пре |
| тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синк |
| е, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} За |
| , мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онд |
| ијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то з |
| еченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду па |
| ана, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак |
| и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно с |
| Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али |
| пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, д |
| е прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комш |
| тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к |
| : <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да |
| икада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} |
| <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...< |
| тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треб |
| стаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се прибли |
| , руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко з |
| о, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а на |
| ао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — |
| Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог |
| ркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи |
| љда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку у |
| ута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори |
| а јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, изд |
| чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по о |
| ош мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, |
| ироке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чин |
| вале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бит |
| ати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан кр |
| рише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављ |
| да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским |
| интан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се б |
| еткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи д |
| ој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који |
| е стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развиј |
| то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним вел |
| ске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој о |
| .{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај |
| им свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога пр |
| а први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и под |
| да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматр |
| њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он |
| због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и ус |
| е, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овам |
| аг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи |
| вамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало |
| заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Со |
| чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим та |
| лазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно |
| а овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и |
| е свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прст |
| ете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и |
| ој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази друг |
| енгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у куј |
| .{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили |
| ш као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, ве |
| прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, |
| е даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, з |
| им задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као с |
| „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новц |
| и, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледа |
| и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне ле |
| вагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном |
| стара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од ки |
| оза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек |
| г се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или то |
| ком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају |
| се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И та |
| он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се з |
| мо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и там |
| ати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, < |
| ене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на мате |
| чито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> < |
| Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и |
| заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се |
| од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота ј |
| ош више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се к |
| ло друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет |
| аг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по по |
| , то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, |
| ер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то |
| оро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола зем |
| јим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду |
| ни однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му |
| ни бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чисто |
| мо пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши ма |
| истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, |
| Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим че |
| преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовањ |
| само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствар |
| ка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче |
| зи да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне з |
| , Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, б |
| фка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ в |
| и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Са |
| д, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са дево |
| вно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета. |
| тећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш п |
| тварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А |
| ш ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од с |
| Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, |
| комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, |
| ихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и |
| на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прст |
| ко ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе с |
| <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, по |
| амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамск |
| Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младож |
| кад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, |
| игде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, открив |
| х би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат с |
| ве руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати |
| ува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељач |
| , хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се с |
| су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, зде |
| јући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А пе |
| што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, сл |
| настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софк |
| сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, |
| ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугач |
| њу збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико |
| зама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено |
| шком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може |
| какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још гор |
| а, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито пре |
| има — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе |
| остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише |
| нио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се |
| ово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кров |
| дно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу |
| и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да з |
| хмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из рас |
| уће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнак |
| куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан с |
| се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало д |
| већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају |
| , и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ поче |
| амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба |
| када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, |
| код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци |
| аше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисо |
| дила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бо |
| летку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и гр |
| ије у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, |
| од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она |
| ти како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само јед |
| горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше |
| а кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к |
| икада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо |
| ак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све |
| чица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p |
| а лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S |
| , кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није д |
| а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има та |
| икакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од |
| и ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да |
| млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, |
| раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње |
| ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жедн |
| од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, |
| амо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а |
| е.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, |
| аптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да |
| ога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало л |
| една се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене |
| атра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрач |
| н је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете |
| , била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући. |
| II</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати |
| ио, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино ш |
| и како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S |
| и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида |
| за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог не |
| ко није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, |
| оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојал |
| е, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и н |
| разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се |
| рата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око |
| авши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до ка |
| а се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђив |
| } Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука |
| њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чар |
| настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих |
| е од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развал |
| се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да |
| т са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он у |
| о наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могућ |
| а чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако |
| тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме завр |
| ок на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар о |
| и милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... |
| Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицањ |
| рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скр |
| ише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а он |
| S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашен |
| је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што |
| е ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, |
| може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> |
| ад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, |
| ге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друск |
| p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је |
| ата.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и о |
| де руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, |
| су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком до |
| он наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софки |
| ише потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем |
| мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од |
| ада су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, |
| а јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} А |
| заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише |
| не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, |
| и овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и |
| раственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмет |
| епери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Соф |
| како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, |
| и алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себ |
| шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Ал |
| : шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митин |
| Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђи |
| оноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где |
| 5" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да ј |
| еменита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде |
| и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по о |
| ојску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег |
| скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папу |
| га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса шт |
| већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим пок |
| даде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искид |
| том ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и ч |
| уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, у |
| , малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ак |
| ead>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{ |
| и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, |
| показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митин |
| начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да б |
| сети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{ |
| о, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може |
| дговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још виш |
| куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он |
| вца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... |
| мали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, |
| као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и вољ |
| е!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим |
| а је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најл |
| .</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толики |
| </p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито кра |
| стале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није сме |
| еке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, |
| ајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, п |
| , извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од |
| га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, измеђ |
| ушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи так |
| а.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S |
| дела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — по |
| ла разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би |
| е, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу приви |
| га „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући |
| још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматр |
| о уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са |
| ице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, |
| че је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</ |
| д дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да ид |
| <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче проб |
| старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и бр |
| p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењ |
| ко га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варош |
| , много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, |
| ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче |
| е чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад пр |
| аспростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима |
| на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би |
| ча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које |
| ко би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно њего |
| ао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа |
| ише.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор уда |
| рча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се |
| атке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, висок |
| и ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— |
| Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, ко |
| не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, де |
| њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него њ |
| та није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод зе |
| д њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом |
| усуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље |
| ио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се зад |
| је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{ |
| о је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај |
| ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није пом |
| ведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајућ |
| S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се |
| на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих |
| а: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвас |
| хметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто н |
| могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушен |
| е толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, о |
| најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, |
| знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и г |
| кујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— |
| ашно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме д |
| дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Ал |
| црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зу |
| ећ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и см |
| нди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се |
| што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гр |
| елика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако слад |
| е и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p> |
| ачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери о |
| век доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколи |
| Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; не |
| а, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече |
| ело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су ње |
| ећ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стом |
| као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само н |
| нутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуко |
| кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао раз |
| као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div t |
| штовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама |
| нећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви вод |
| а са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, ос |
| амдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв д |
| авила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како ј |
| ударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта с |
| ној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до њег |
| те, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би |
| ли чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из ци |
| о да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али |
| то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја иде |
| он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чу |
| вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако пе |
| Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама |
| очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стреп |
| то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан |
| бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранул |
| S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му |
| чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њ |
| p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, сме |
| то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненади |
| о ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је |
| мали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И насл |
| ком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно веч |
| н брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе |
| све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и н |
| им Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком по |
| >Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати |
| дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зар |
| драв.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим |
| ању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с де |
| штва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико с |
| говара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо о |
| целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онд |
| је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад с |
| е била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутил |
| а је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скуп |
| апију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали |
| а опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радо |
| сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела т |
| и? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, |
| ема њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као |
| не жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсиј |
| ко би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са |
| S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не сед |
| вољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила ј |
| сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји |
| дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је с |
| о кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, остав |
| м заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са с |
| ="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилази |
| <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, |
| поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа |
| е земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери |
| ичати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је о |
| амдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа б |
| неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, н |
| — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану |
| сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Ал |
| тврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакши |
| Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку |
| /p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и |
| тробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окр |
| а њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, к |
| баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало |
| .</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела ш |
| масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њи |
| ека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац мор |
| фка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по к |
| шта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса |
| не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S |
| е саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује зна |
| је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, |
| крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не дола |
| ш, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се о |
| јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална б |
| " /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач. |
| отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> |
| пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> < |
| >А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са |
| оши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи |
| ца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена |
| е тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у п |
| ворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са велики |
| тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слобода |
| јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила |
| и да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, |
| мчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А |
| залудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што |
| а није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што ј |
| и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, |
| који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати |
| о заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су г |
| д, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стра |
| рски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито |
| , неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из |
| једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с |
| офком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, к |
| Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је |
| им, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да |
| ћ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи |
| пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p |
| би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо це |
| и него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, |
| олазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му |
| поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} |
| родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе |
| Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни сп |
| највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновн |
| агао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива |
| ело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била насло |
| Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, |
| онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. |
| а је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанст |
| се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све |
| а.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у н |
| не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на |
| ју.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао |
| , у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог |
| аког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, < |
| тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и рас |
| ање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, пре |
| ла у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са |
| им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По |
| и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи пр |
| кав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена к |
| Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.< |
| за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од |
| Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и ј |
| и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> |
| је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да |
| а дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на проз |
| pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, ник |
| {S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што б |
| ија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врат |
| >Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овла |
| } Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али |
| ка.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. |
| зи матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонет |
| д узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и |
| {S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у св |
| а.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окр |
| ли Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће |
| Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане |
| ита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли т |
| о, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде |
| до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, |
| , ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну соли |
| ли то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била |
| лача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у с |
| це бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве |
| “.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова |
| S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма |
| је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом за |
| , можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде |
| сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволик |
| А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, д |
| p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била |
| е, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била виш |
| , бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се |
| саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар бил |
| Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да ост |
| Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, тан |
| илазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад шт |
| ста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софк |
| тепеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по ле |
| она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља ј |
| тала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антериј |
| аједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка руч |
| чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Па |
| ако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к с |
| у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, ј |
| њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући |
| и перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, |
| и би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледај |
| е собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у |
| треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној ка |
| излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, п |
| и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову |
| да читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова |
| р још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ |
| ње родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажењ |
| о осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Шт |
| пују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турс |
| } И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и пат |
| {S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна |
| доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је с |
| стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долаз |
| к за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није м |
| има и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била с |
| слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што |
| ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала |
| густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући |
| е више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, би |
| приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је насла |
| да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, |
| Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка |
| се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоцен |
| друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти |
| бог нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то |
| p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу |
| их понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затв |
| ара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да |
| мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато |
| на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде |
| .</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Со |
| су, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе |
| p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— |
| е јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из к |
| розор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и заб |
| ва код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} |
| ао уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да |
| залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, |
| p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она |
| ла кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте |
| несе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој |
| добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тон |
| џи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> < |
| ма.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а св |
| послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једна |
| ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ћ |
| о купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихов |
| е је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} |
| ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући |
| обље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као пре |
| , особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Маг |
| ћености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, |
| де она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код |
| S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, |
| оши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућ |
| ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије д |
| је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ |
| кама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко |
| ао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан |
| иба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљен |
| е у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, как |
| ирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно |
| лачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара |
| а је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешт |
| шије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика |
| ара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, |
| есамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза |
| самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топл |
| ом вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, шт |
| била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, |
| је су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, |
| је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, |
| та у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чисто |
| и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину г |
| > <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p |
| лим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} |
| г и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, |
| како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</ |
| Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од |
| ="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо видел |
| Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="ch |
| рамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако ус |
| само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене реч |
| аље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и и |
| n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, га |
| авда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се о |
| и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ |
| чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувш |
| и.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} |
| } Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њ |
| /p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... — |
| е!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово г |
| кала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, |
| p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесн |
| потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јо |
| p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуб |
| га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и дол |
| ина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин гр |
| е:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама |
| >Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази |
| е, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не |
| остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да |
| етала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела как |
| по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А најв |
| а.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове |
| им у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пат |
| ила начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, |
| прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је |
| је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем св |
| , и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, н |
| рима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је он |
| и била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих |
| у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче го |
| је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши |
| би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, |
| злуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, так |
| амо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко |
| ом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, в |
| к, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много |
| и, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полет |
| ј покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} |
| ича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше н |
| м послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке |
| е, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим ж |
| као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S |
| о на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А |
| на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше |
| Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом |
| она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S |
| неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласн |
| деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на ис |
| ење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава |
| би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад |
| ко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песк |
| зору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни з |
| аџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе пр |
| морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњ |
| <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не пр |
| ова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, |
| , и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао |
| ду на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога |
| а су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и с |
| е, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицањ |
| сипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жаго |
| није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекр |
| пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, к |
| сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, в |
| животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Св |
| , по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највиш |
| шилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она |
| ба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, вре |
| удиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали |
| , давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се са |
| о лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} На |
| а због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој |
| да, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто |
| јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш гов |
| допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка |
| ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све |
| ј јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, |
| њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, |
| онесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико с |
| у, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} |
| колико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена т |
| ко служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине кол |
| первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати си |
| пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софк |
| сле доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових д |
| ка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда |
| да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када виде |
| о бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад |
| ле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела ј |
| амо једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао ј |
| по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комши |
| амештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очув |
| а се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на |
| рна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, и |
| розора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, р |
| а јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима |
| нојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало нек |
| ди.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском у |
| за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> < |
| 4" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додаци |
| амо је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико п |
| купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из т |
| ду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случај |
| , везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је |
| ле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и од |
| вори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други из |
| био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Сол |
| старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са |
| пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И баца |
| огу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{ |
| и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да ост |
| мали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што |
| ца и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ о |
| то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти н |
| ећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, виде |
| да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ј |
| један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе |
| заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, б |
| ве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке |
| није, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после |
| д јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибр |
| већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и з |
| ко ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, |
| јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је |
| т.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ив |
| инило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку |
| лије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по |
| запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ же |
| сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена |
| > <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је н |
| шке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у |
| кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и ви |
| и и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, прона |
| век, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су |
| поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећа |
| едно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у |
| раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Соф |
| удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, ри |
| гла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, |
| му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{ |
| ад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због то |
| трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пушта |
| илно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У |
| а пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко |
| друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А на |
| е, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на л |
| илног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата |
| алинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би |
| кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светл |
| од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим бели |
| {S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у |
| зио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и |
| Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, изб |
| да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак пром |
| <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто |
| стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва ј |
| тавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих ло |
| утлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив д |
| довице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замен |
| /p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ ка |
| унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по |
| ио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, |
| троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту |
| планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око г |
| м до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, |
| а, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и бе |
| е биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се |
| ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гн |
| ашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су бил |
| ада се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ради |
| ахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на је |
| у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући |
| капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гр |
| итав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, о |
| игли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би |
| ило све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испо |
| ча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком ал |
| а њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто пл |
| агда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био |
| ти на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен |
| , изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је пола |
| са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на |
| ју, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако |
| ве бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не |
| тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да из |
| доше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише |
| обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудни |
| е она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену ут |
| рави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клеч |
| а њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ру |
| >— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, |
| њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост н |
| и, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло |
| каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци |
| ји тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре |
| есмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="22 |
| у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а |
| ећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузеле |
| амо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружил |
| чала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{ |
| она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са де |
| нало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање. |
| свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд |
| црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно |
| рифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога п |
| рала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није |
| се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и |
| и, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да |
| и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења и |
| ато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у |
| .{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{ |
| вати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басм |
| се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то б |
| ери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, |
| одају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако с |
| но материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, |
| — Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није би |
| Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — |
| ше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да |
| жавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми позд |
| } Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кр |
| о и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — д |
| тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је н |
| се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене |
| /p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни! |
| ас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа |
| о.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не ж |
| !{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покриве |
| ..{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу |
| н поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као |
| о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадова |
| {S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И мно |
| друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што |
| ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је с |
| дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хв |
| у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, |
| ју, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у |
| и ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да |
| ви — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам |
| преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — |
| да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош |
| мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, |
| пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </qu |
| не моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чу |
| te> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> |
| поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опије |
| А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, ускл |
| аздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје |
| ворио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка ист |
| ивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било муч |
| к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој та |
| тварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека све |
| а:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb |
| о:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, праг |
| /p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом |
| рећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе |
| о промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све. |
| вајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је дове |
| еди, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом |
| Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, д |
| осмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњски |
| те, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! |
| е није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} |
| себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била п |
| ца?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико |
| {S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> мо |
| ати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријате |
| могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме С |
| ш познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као |
| пкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави |
| е жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они |
| рата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{ |
| ли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара вр |
| оње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим |
| лико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по двор |
| не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, шт |
| Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и |
| је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће |
| ло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећн |
| а, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш. |
| драгано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{ |
| ене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо! |
| да слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама бил |
| но млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћ |
| увише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не п |
| света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико |
| у и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и вес |
| рпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако пола |
| био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога |
| што, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек с |
| р мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам |
| Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прек |
| а, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" / |
| кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој |
| /p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он |
| ећ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки |
| ављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матер |
| рака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето |
| } Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом |
| а бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су |
| вена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S |
| ићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и |
| ша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капи |
| } Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће |
| ри руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ |
| ј и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то б |
| она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, кад |
| љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и |
| е и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, т |
| га јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топ |
| јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ва |
| у је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас д |
| је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка о |
| о обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа сво |
| игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвиј |
| вореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, сит |
| с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у мес |
| о крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меки |
| а!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже |
| ну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улаз |
| горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} С |
| орена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда |
| ио прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У |
| ивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <p |
| да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је б |
| смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе |
| ле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при к |
| му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћењ |
| е материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златни |
| о један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, |
| е него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, |
| јали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се |
| грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али |
| егова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ип |
| јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа |
| радова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и |
| могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, је |
| ока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се |
| се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу |
| едај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде |
| од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, |
| извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} |
| играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом ок |
| сети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брз |
| ношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проши |
| ћа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су п |
| оди и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би |
| .</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Со |
| иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њи |
| јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструл |
| нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та њ |
| а и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} |
| ине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој с |
| беле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{ |
| рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова |
| имширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда д |
| мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и |
| старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста |
| ога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима ма |
| шћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га |
| ушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних |
| иђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Не |
| и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајат |
| о собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чох |
| ту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од |
| тавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око р |
| рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дот |
| топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако ни |
| доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, ми |
| а маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и с |
| , била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже |
| те, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док |
| им темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, пр |
| а лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по прагови |
| ињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој |
| нај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве ку |
| по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из |
| ењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она |
| , дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цр |
| ћи и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, уп |
| кољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваљ |
| ким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући |
| <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га о |
| о се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо |
| ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, п |
| нити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка најви |
| очела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу ви |
| и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и |
| буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају |
| м, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала п |
| стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала |
| ја се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и о |
| чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата |
| окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климну |
| ећ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чист |
| од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољ |
| даљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој |
| а, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, ши |
| такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p |
| <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворе |
| о га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима |
| е тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужва |
| е путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Вели |
| и порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у к |
| е остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен к |
| ештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота |
| Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни |
| и да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше |
| са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж п |
| те и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше |
| Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: |
| екој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што |
| трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноз |
| и, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, кад |
| ко себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе на |
| ше никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> |
| воју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S |
| ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што |
| ао опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је |
| тављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успоме |
| суства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, г |
| а се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трља |
| .{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јо |
| <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад |
| е видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе. |
| е нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за |
| себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на у |
| да није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, |
| е хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму с |
| ц, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу про |
| S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да ј |
| камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала |
| ед Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, |
| хићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико |
| што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је ка |
| Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је |
| ава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ |
| , ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни |
| а.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој р |
| ије постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи |
| боље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке |
| ?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној ме |
| био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој варош |
| гла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће |
| Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно |
| о лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да н |
| да ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, |
| целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морат |
| сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку |
| да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није ви |
| д, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада |
| трасно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са |
| .. — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да |
| ао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико |
| и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ ј |
| поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да |
| офке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф м |
| шта?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јут |
| ако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред |
| "126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, зб |
| гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и жен |
| побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге неко |
| Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на |
| бе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и по |
| д је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, с |
| им пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме |
| ју, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа |
| ење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако |
| како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, поч |
| ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ра |
| офкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и позд |
| оме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио |
| ила и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Маг |
| еном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (п |
| читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, та |
| бине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није |
| ти да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до с |
| ла на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога |
| то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ |
| змеђу себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До |
| /head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, |
| постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си прија |
| о, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав ц |
| м светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после |
| само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође |
| оче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, до |
| уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то |
| не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто к |
| едном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито |
| тишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, з |
| тва, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у |
| о ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толи |
| ваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом о |
| дсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан |
| , прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и с |
| {S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао н |
| не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> |
| n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи |
| а.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутов |
| ањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говор |
| њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отм |
| ја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса |
| е су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде. |
| се.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— |
| /p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и ка |
| Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћ |
| само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</ |
| е лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена д |
| ука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће дру |
| детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никад |
| еће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још |
| час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не д |
| ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише |
| укни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и поче |
| е!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </ |
| l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све |
| море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, |
| а добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда |
| готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „ва |
| х, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет... |
| ји је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба |
| челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте да |
| ђен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскал |
| Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> < |
| е увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне |
| с.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <qu |
| ћи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће |
| иних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, у |
| наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, са |
| удни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом п |
| адним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим т |
| од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рука |
| рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од мин |
| едра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуни |
| штала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да ј |
| се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годи |
| како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да |
| ла како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре |
| и јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, |
| м по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељ |
| све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} |
| а доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време ти |
| а то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чив |
| > <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особит |
| ече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, |
| могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртв |
| алила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још ка |
| тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она |
| ећ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталон |
| а мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто |
| т допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим |
| ћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> |
| је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто |
| го да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, |
| у, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се |
| пију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и |
| рви пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Он |
| т у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само |
| у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао зна |
| за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова ж |
| ветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао ј |
| све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила |
| разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</ |
| ући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би |
| ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно |
| распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особит |
| RP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би нео |
| њу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је к |
| /l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издр |
| pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и пес |
| душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> |
| ог страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо |
| ати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најг |
| објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео не |
| ле, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{ |
| ође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га по |
| једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софк |
| је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно |
| обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробу |
| о уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се |
| , па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је је |
| 1_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ва |
| оче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази |
| м то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дот |
| нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу па |
| ике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што виш |
| ојој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се |
| p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већ |
| инства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се п |
| тарији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио п |
| друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у ж |
| деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прил |
| hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и о |
| им брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним оч |
| Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, ж |
| да из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{ |
| био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дан |
| толичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су |
| S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> |
| ришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" |
| истог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њ |
| неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа |
| и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>К |
| о врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око |
| у влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева |
| јим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе на |
| пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре |
| ко су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али б |
| те кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више нег |
| када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом. |
| али су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па |
| м кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и |
| ецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на |
| Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како ј |
| </p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> < |
| , заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам |
| } Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том о |
| них у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тес |
| ујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим крета |
| о себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет |
| <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радост |
| особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва с |
| је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати кад |
| и, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од |
| посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после мо |
| ерим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> < |
| ати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донес |
| био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице у |
| друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када |
| челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да |
| веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њ |
| је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала |
| фке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тих |
| ганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости |
| тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од есп |
| реобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од |
| ом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она |
| оклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је б |
| доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, |
| ини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо о |
| е он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и |
| изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, |
| а на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S |
| е дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране |
| јом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и |
| пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софк |
| би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег ов |
| она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Јед |
| ђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И |
| а и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богас |
| влаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвор |
| тању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само пр |
| а!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме |
| ући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њо |
| троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љ |
| Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гла |
| је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, |
| .{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада |
| к не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, |
| ијана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је река |
| ном, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, |
| а младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спав |
| црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова |
| реба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као |
| ама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и |
| , још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати |
| ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће си |
| а је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није |
| газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и |
| , сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не |
| време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све |
| овога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све |
| еда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао с |
| ући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе |
| њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, |
| себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само |
| ој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ру |
| , слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Т |
| изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло р |
| Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у ус |
| ук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одма |
| и силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како м |
| S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зара |
| љен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остав |
| ама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и ј |
| се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испре |
| стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка |
| и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за |
| вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да |
| едино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење о |
| и обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, |
| вето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и нева |
| е, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, |
| е.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче о |
| мо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, |
| њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он |
| ко би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном |
| д тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и |
| е верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру |
| чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот с |
| сећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекив |
| да, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку |
| ица, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекл |
| кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега т |
| ена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће |
| а њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слоб |
| то је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стој |
| и се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтел |
| руга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уноси |
| бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их |
| , ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из ју |
| као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И ка |
| прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да п |
| оварати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта |
| би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући |
| ла, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отв |
| } И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне д |
| живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да |
| од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоћ |
| } Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је с |
| , увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно пит |
| се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала |
| точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала |
| што, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону п |
| n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим ј |
| није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, д |
| ка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држ |
| због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново |
| S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији де |
| После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, д |
| ајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било |
| И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то он |
| велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као свак |
| то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Ве |
| постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији |
| такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нови |
| ко пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова |
| а би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <p |
| о?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних по |
| опире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред |
| ма.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово |
| се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од ње |
| на тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим пр |
| не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила |
| лој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, п |
| свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све |
| ла — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не |
| себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој |
| свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега |
| ј пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од ње |
| завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељаци |
| Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасви |
| а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — |
| икнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, к |
| а косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела |
| ила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јо |
| е она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало |
| прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јас |
| b n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покат |
| те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку преба |
| , да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је гот |
| стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, с |
| да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе |
| вамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека |
| , учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, д |
| к почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог |
| јњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: |
| ца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, ве |
| подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришо |
| би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена си |
| а, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледа |
| љали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више наје |
| њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, |
| вему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак ник |
| ојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: |
| али му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19 |
| м врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у |
| морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по та |
| ма, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао ов |
| е боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем упр |
| вих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили |
| сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те |
| ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили |
| свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује |
| анијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крп |
| м, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од тол |
| год да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, д |
| ата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз з |
| ана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за друг |
| ачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од |
| но остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита |
| х татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе пре |
| д свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у пр |
| ђ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљ |
| о од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове |
| амо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb |
| је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слу |
| лог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антери |
| крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров |
| к се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике дв |
| ила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n |
| он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам |
| су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су по |
| одужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све мо |
| ајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од |
| ругих бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бун |
| Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са та |
| рак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да пад |
| ариле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="1 |
| ело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>С |
| дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> |
| то без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — |
| и, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се как |
| што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву |
| > <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке |
| ч пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како |
| и, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од |
| p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен |
| </p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка в |
| доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема |
| се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, ј |
| } Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипариц |
| у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те пи |
| е да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачуј |
| не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све |
| ори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди |
| точиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину |
| љавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, он |
| но, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете |
| и да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен пок |
| умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем |
| брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, с |
| е; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на |
| могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, ср |
| шило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пит |
| ини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се и |
| уји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по |
| Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред ње |
| би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако и |
| свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и |
| њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онолико |
| олако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пеш |
| чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се |
| S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, |
| аснике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о оно |
| , да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако |
| то у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, |
| ва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је |
| Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући |
| шам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, |
| а, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, |
| сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба |
| и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би бе |
| ци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, |
| има парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико |
| им једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: |
| ти то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чист |
| е она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима на |
| свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и так |
| то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у не |
| њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; |
| ле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поста |
| ко се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала ве |
| су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да |
| авица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити |
| као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба. |
| езује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим сло |
| м види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— |
| /p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опе |
| једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито |
| једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим ув |
| е не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су |
| чеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, мо |
| ас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова |
| овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао |
| поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му обј |
| ако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поч |
| д сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освеш |
| овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситит |
| и се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— И |
| , како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сања |
| купе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} М |
| скра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачил |
| учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је д |
| је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо |
| че осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истин |
| је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио ос |
| али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или |
| ајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га са |
| саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими |
| ш мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или бол |
| его ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и ч |
| он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, п |
| о зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, к |
| оже никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први |
| ас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ |
| како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} |
| када.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може |
| ну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од ка |
| све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми |
| тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она ник |
| днако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На |
| и, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није |
| е чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом ку |
| „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до |
| ли на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочек |
| пак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — |
| еди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, |
| „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећај |
| , нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, |
| да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе к |
| говац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки посла |
| да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А |
| она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби |
| љењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-М |
| она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Соф |
| наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p |
| , када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприл |
| ена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повеза |
| : како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} |
| и, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога шт |
| астуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са ра |
| и.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући |
| азвијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уј |
| у.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с ј |
| зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напушт |
| дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У |
| и душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као др |
| ко смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, |
| атили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... |
| ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сме |
| радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без А |
| аг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат |
| сетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с к |
| угу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног т |
| раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој от |
| А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чар |
| ве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, |
| а — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеле |
| ло, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога до |
| па, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго |
| ешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У ку |
| њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобре |
| о почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за сна |
| ступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, с |
| на, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да |
| , још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима |
| да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Соф |
| врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер |
| туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера ил |
| ; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А кад |
| Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рук |
| руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ |
| да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и у |
| ше и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, |
| није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осве |
| ко би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи |
| p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, то |
| од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, |
| шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, изви |
| ој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије. |
| ази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, за |
| ку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају |
| њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што |
| лазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да б |
| то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с т |
| свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! |
| <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; |
| а умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да јед |
| ој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџи |
| одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поре |
| још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од |
| га Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ћ |
| ијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима |
| понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је: |
| уће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не прева |
| станем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пе |
| ено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Ка |
| ни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поч |
| а.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три д |
| на наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Бож |
| љењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако |
| ј њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је г |
| са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се |
| зиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све |
| ди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, ал |
| у.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово ј |
| /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грне |
| ш из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се н |
| во је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери р |
| , само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше |
| <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} |
| чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до ње |
| о би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу т |
| је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Со |
| ућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пруж |
| — Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има п |
| p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега о |
| ша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање. |
| Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до сам |
| да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мал |
| Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне смат |
| И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, |
| зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич ј |
| , да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, ил |
| сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p |
| х навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека |
| х, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не |
| дим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, |
| зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је б |
| да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тат |
| рса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново |
| бина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освеш |
| оде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зу |
| ала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала д |
| се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исе |
| изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај са |
| илостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђ |
| г мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити. |
| кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег |
| а са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, би |
| /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p |
| , Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: |
| и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истин |
| ажи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.< |
| д закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје |
| , опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и |
| авом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и ок |
| ке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај м |
| други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или |
| е и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она ова |
| етак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко |
| ам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре н |
| икако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} |
| /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним у |
| .{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> |
| ас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог н |
| рзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „ |
| ри, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћ |
| </p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино п |
| да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Госпо |
| све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са се |
| од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградим |
| на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту |
| спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да |
| како нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушки |
| застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљус |
| среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега |
| звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонем |
| улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у о |
| чере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, |
| дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим |
| ра што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбул |
| ="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи у |
| тила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од |
| е, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону |
| а побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, |
| ју се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако прити |
| је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано |
| уци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини ка |
| ма — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чек |
| ни прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом |
| и благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на св |
| зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго |
| се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што т |
| о је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала |
| о, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а |
| на овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, при |
| ју.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, ко |
| насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештен |
| азмисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Ш |
| олико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуб |
| зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њег |
| реним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада откри |
| ило и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} |
| — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако |
| се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S |
| се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још се |
| као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају за |
| од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на |
| — Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се |
| њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Т |
| Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполи |
| >И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И о |
| сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врат |
| се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певај |
| , као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чоч |
| ити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце п |
| ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје |
| она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке |
| седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по |
| знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно б |
| а се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши так |
| а, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи поч |
| се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскуди |
| мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би зн |
| што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао |
| , пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна |
| S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као |
| им до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дуванск |
| ела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растура |
| , а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први |
| S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, |
| е се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{ |
| .{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и ш |
| и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да дв |
| жила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела |
| и прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред |
| жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била н |
| њем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, ве |
| комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div |
| поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе |
| ј се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се |
| би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да |
| то спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укип |
| S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући д |
| с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изг |
| и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили соб |
| тављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се с |
| су смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али из |
| вајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у |
| онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapt |
| ашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их у |
| уда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика ве |
| и су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био |
| и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап д |
| а сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и пре |
| емној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, |
| ота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и руча |
| Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви |
| реме Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек |
| pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се де |
| у судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна |
| ље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би |
| ају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и о |
| ао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем |
| руги не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, сра |
| } Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на н |
| кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p |
| ију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати |
| н, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да |
| а, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} П |
| испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби минд |
| о дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држа |
| он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у |
| да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара |
| би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, рас |
| да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зи |
| ца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, |
| абаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, |
| , место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пал |
| а да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се сл |
| оћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што |
| је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да |
| дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причање |
| ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што с |
| и!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе он |
| коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да м |
| а то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали |
| било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се |
| него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и |
| .</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да ч |
| не руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад |
| тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А с |
| за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто ни |
| ао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради се |
| Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, |
| S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени |
| ну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви ве |
| тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да |
| била и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На шт |
| м помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он са |
| ови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци пр |
| ра, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што тр |
| м и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јо |
| ву песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!< |
| , море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> |
| Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} |
| ати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што |
| И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l |
| >Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихв |
| ечица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онд |
| Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Соф |
| ка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори |
| ...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због гл |
| Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу сн |
| во јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} А |
| е! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и доне |
| а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чуј |
| иленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А т |
| </p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су |
| к вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>З |
| — Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдо |
| весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, |
| нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} На |
| урује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва |
| а овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми |
| к су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишл |
| ао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкоље |
| ="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима |
| остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, |
| кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да |
| {S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен |
| Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његов |
| ма; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај в |
| њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да м |
| свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све |
| а, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа к |
| их, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе б |
| ?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опи |
| рена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећн |
| : — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> |
| <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону сво |
| амо из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом |
| о је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако ј |
| е жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта кр |
| пшту пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46 |
| биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконо |
| промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ с |
| обу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он б |
| ше да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочека |
| ао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она |
| > <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са аш |
| ј досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; |
| покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да с |
| са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> М |
| дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> |
| , загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, ис |
| S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима би |
| аву, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнем |
| ћи се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, |
| чупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и |
| да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весељ |
| довима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено ос |
| о, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је |
| .{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кљ |
| То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне |
| мају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава. |
| ве и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у р |
| ка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S |
| да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући |
| куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да с |
| ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачи |
| ако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу |
| и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати |
| да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободн |
| а је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више догра |
| ђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети с |
| тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни |
| овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да |
| о, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S |
| оју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне |
| у.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њи |
| ала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне про |
| руги, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто испл |
| гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилим |
| мљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, |
| е.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} |
| пова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једв |
| исто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телим |
| у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, |
| убила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оно |
| ана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до |
| и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај ла |
| увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајно |
| у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко о |
| се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, |
| натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; |
| осна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око ја |
| не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по |
| осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је збо |
| то у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А ника |
| сећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> |
| ена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју |
| мице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је |
| еденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> |
| рак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода п |
| p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, |
| , који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, |
| није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као не |
| а, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови |
| аме и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда |
| /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и пл |
| ега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете |
| не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада о |
| ио почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој |
| о јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од нек |
| мириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно |
| вог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и |
| ло, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и уса |
| p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу оп |
| је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње по |
| , јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— |
| > <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, о |
| и, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је в |
| е, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад св |
| , те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Т |
| ћи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{ |
| јурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту |
| ла.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софк |
| ед себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и |
| поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S |
| су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </ |
| ови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се с |
| Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гур |
| ном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прек |
| n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да |
| дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} |
| а он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, |
| о је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада он |
| о фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу |
| ћи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А |
| чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају |
| га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање мла |
| станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226 |
| , занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око |
| вај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрч |
| екрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом о |
| силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цви |
| у.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је по |
| стина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, |
| ске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, |
| азуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служ |
| кајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на |
| е је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену |
| е...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу. |
| дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос н |
| је онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк је |
| ење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим |
| вком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг вод |
| ико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он |
| дбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скр |
| све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заис |
| што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже |
| га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поч |
| агда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магд |
| ко колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помо |
| реба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него сво |
| мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било |
| и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њи |
| мо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је з |
| а ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој |
| бучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p> |
| ласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на |
| тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, |
| .</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, с |
| м, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и |
| , отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свек |
| н, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{ |
| .{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је |
| ђи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знај |
| га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него вели |
| после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p |
| није са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим |
| и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке |
| нтија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је |
| је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и с |
| {S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој |
| идржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{ |
| запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју |
| S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (же |
| тину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се |
| ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа |
| да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка мат |
| и, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, кад |
| за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. |
| спречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, та |
| ено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који |
| ње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се |
| се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се |
| се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето |
| ва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав ј |
| ена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепас |
| Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обуч |
| вши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а |
| своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово ч |
| његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе |
| опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко |
| ћи да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од |
| рили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, |
| е не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у |
| а чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код |
| о, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећал |
| о си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирн |
| бављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака |
| то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене ин |
| , као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чек |
| ратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да п |
| слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је |
| орала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ пр |
| Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука |
| моћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као у |
| бамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када |
| , тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас |
| му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашен |
| м шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Со |
| и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди |
| ао мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила т |
| т не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери ј |
| о, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела у |
| , због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је до |
| а се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва |
| тости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бо |
| гледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је сил |
| еким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И |
| огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, |
| показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана по |
| обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, |
| було.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ов |
| зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као све |
| у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</ |
| приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} |
| чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљају |
| Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутин |
| то он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нес |
| осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долази |
| ена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан збо |
| јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато н |
| и газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</ |
| мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на |
| S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, |
| још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопран |
| нако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли о |
| силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истин |
| у, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би ова |
| како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се |
| итоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135 |
| који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега |
| ово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И |
| е.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га глас |
| е изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више пос |
| по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, |
| мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, јо |
| а:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом |
| се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била са |
| понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и м |
| осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако ма |
| ише своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен |
| аче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, сво |
| екао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим о |
| , снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их |
| теши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{ |
| елики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно |
| ио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рука |
| b n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такођ |
| једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газ |
| у: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за сре |
| латни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, осл |
| ан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испр |
| чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуц |
| а, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је |
| — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{ |
| том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у |
| вши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</ |
| рете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одм |
| е главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минт |
| еним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револв |
| сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне |
| о се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у |
| рац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{ |
| неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине |
| од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, тр |
| оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бац |
| а ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично |
| д Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</ |
| у и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени |
| она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште |
| е су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена |
| улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се поја |
| ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њ |
| он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у двори |
| п него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћам |
| же! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа |
| вога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај |
| је могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> |
| {S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови про |
| ко је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је се |
| на воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} |
| о, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа |
| и, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он |
| авим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> |
| срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове пе |
| он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркињ |
| ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад ис |
| и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само |
| н пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, ње |
| су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново т |
| ћи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на пр |
| е, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, сн |
| к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе он |
| га ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему и |
| естру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слат |
| ћан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љуба |
| их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах |
| стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни позна |
| састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећ |
| а свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рек |
| } А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143 |
| ном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, |
| ним и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не ка |
| , а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења |
| бе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак |
| грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, ок |
| сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тес |
| иде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима |
| изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да |
| , особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту |
| м лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} |
| } А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, н |
| ју и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овал |
| копчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очиј |
| {S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знај |
| његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и к |
| колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом к |
| S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и |
| то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> < |
| се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини |
| ђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пр |
| чела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би |
| где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас |
| 50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у |
| лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату! |
| а и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих кри |
| ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, пот |
| што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај |
| у, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се |
| маш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па с |
| има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А |
| љно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаути |
| ла богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, ист |
| S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>А |
| е где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се |
| њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из |
| где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, о |
| д као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао |
| агодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ли само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> |
| го од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обич |
| ђу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, |
| а и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше м |
| ове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од |
| кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети |
| ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, нег |
| а срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрски |
| и муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се |
| ио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да б |
| е и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девој |
| још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И т |
| распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, т |
| на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа ј |
| постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овак |
| ју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње |
| стане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опрошта |
| , була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне чове |
| ни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, к |
| га највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до |
| када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати |
| еби, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела |
| а: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали с |
| и би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онол |
| н, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат |
| S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, |
| у њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама |
| сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато |
| ве ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса |
| расније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тад |
| боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кра |
| суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка ј |
| ти своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по са |
| ли, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то |
| ити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је |
| А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе уна |
| за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Со |
| својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> |
| авицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не |
| ило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, |
| тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не |
| а, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— |
| бом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и доб |
| или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нест |
| н и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к |
| водио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да ј |
| сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када с |
| рса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су |
| , да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и |
| Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S |
| завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била |
| на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефе |
| мао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче |
| распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са |
| о?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке |
| о!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта м |
| p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко па |
| рнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциган |
| фка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p> |
| загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А |
| аха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: |
| и се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само |
| е да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p> |
| унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p |
| овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, га |
| си рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док с |
| дован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и кол |
| а било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуд |
| , па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде јед |
| сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И |
| ликих својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи ј |
| ћи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то д |
| а.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. |
| ила сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела |
| траха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се |
| зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољни |
| јена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у |
| у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку. |
| јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, с |
| >И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на |
| шко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подила |
| > <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} |
| када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек |
| иди и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевш |
| и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз све |
| а.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје п |
| лази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама |
| резала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слобо |
| срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сам |
| чном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прожди |
| ве остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити |
| то је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више п |
| а још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без с |
| боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће |
| ћи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, т |
| на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није мог |
| ба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде и |
| да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође |
| проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада |
| ком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њи |
| тајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би |
| и да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито |
| би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и |
| ост, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато |
| рифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужи |
| о увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као пр |
| међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући с |
| вине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала ј |
| д свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога с |
| на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав |
| у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшил |
| овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, |
| ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, шти |
| ног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке усн |
| свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} |
| а да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао об |
| ко водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да на |
| в је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га |
| но.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} |
| ка по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, |
| ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада |
| друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им |
| да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не |
| зоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са |
| хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у |
| ни својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и |
| све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је |
| ћи почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, ма |
| оже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</ |
| же да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим |
| сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на |
| , већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће |
| есе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одју |
| чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и ви |
| са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим нов |
| начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака |
| ка очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стиж |
| дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза и |
| цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— О |
| же горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S |
| ова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, |
| аје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допа |
| ише види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремље |
| убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p> |
| јну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им |
| напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред |
| ом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Оп |
| и и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да бац |
| офка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу |
| х, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима н |
| ала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удиш |
| на се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши |
| уга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чини |
| стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део ва |
| ких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А |
| ка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држе |
| нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зн |
| а ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали |
| љала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трул |
| сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује С |
| } Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децо |
| ацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још некол |
| аредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седе |
| халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали |
| стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и в |
| Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој |
| шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од со |
| 6" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер ј |
| и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрн |
| , да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га так |
| 53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Т |
| ије могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се зд |
| о одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледај |
| лат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чарш |
| де међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и |
| мога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што тр |
| ојих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибра |
| дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се ос |
| је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хва |
| за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охраб |
| {S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељ |
| алакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и ба |
| није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и д |
| скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их |
| Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} |
| у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање |
| нским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у |
| S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим |
| онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, |
| у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењени |
| она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног пла |
| широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод сам |
| лим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да сед |
| е ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо в |
| а, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и п |
| м јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главо |
| } Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — |
| ши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то сп |
| је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Н |
| вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену |
| е она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она |
| Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравају |
| рво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су сву |
| ји сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и м |
| ају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за |
| и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од ср |
| ао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, и |
| о је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне ко |
| , Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него од |
| са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме зан |
| и.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.< |
| слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је |
| > <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га |
| аде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, |
| {S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола сву |
| —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од у |
| јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</ |
| ут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што |
| виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркв |
| рочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђ |
| ако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за |
| си „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са н |
| дајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се |
| /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, ка |
| , кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не сми |
| је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да |
| но свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, |
| ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="1 |
| у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла |
| аве, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} |
| једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хо |
| куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело б |
| но је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Соф |
| ирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образим |
| фка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена г |
| рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одго |
| знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{ |
| сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, уве |
| камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и ок |
| утима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од М |
| обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата зако |
| и и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним но |
| негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} |
| и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо о |
| о, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, с |
| з дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући |
| а она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, с |
| гда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се ста |
| ице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако |
| н и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ |
| и кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика ч |
| скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то |
| то <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новц |
| као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и |
| о преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци |
| уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ов |
| говим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом |
| ти, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ћ |
| еко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се |
| ер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега |
| од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И |
| лије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од с |
| р тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се |
| ла је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада |
| оши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он х |
| , шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговор |
| чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а јед |
| пије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, |
| буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и |
| аче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} |
| и спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, кој |
| ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и по |
| S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како |
| њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голи |
| рса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви |
| /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ |
| н свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Ци |
| га, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног ње |
| е и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да он |
| е не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <d |
| скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испр |
| да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је |
| ако газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва у |
| вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — о |
| суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу е |
| хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, |
| ме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио |
| бави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то |
| и и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу |
| ом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у вел |
| Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза ку |
| ко ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девој |
| дадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што и |
| а пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији узд |
| ено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што со |
| лан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, |
| /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосн |
| ечи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час |
| што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, д |
| г толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлос |
| едном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарад |
| ери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе |
| азболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости |
| белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су |
| ободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спр |
| а око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе |
| } У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у |
| на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину ја |
| атко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из посте |
| пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, и |
| шта то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, д |
| не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га поглед |
| , толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када |
| а.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, ал |
| е, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда |
| него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, |
| о мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуг |
| срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен |
| оћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим це |
| .{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби |
| ко се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није б |
| је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад |
| — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљи |
| више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цел |
| аниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела пр |
| увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете ј |
| д њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не мо |
| обру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, |
| А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући |
| , танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена |
| пасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим тел |
| едих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мири |
| к сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{ |
| не по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разбл |
| дмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су |
| да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно пома |
| је, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако |
| ицу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више б |
| е мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други |
| би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, п |
| да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда |
| коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p> |
| рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доц |
| паво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећа |
| ћ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од |
| и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ с |
| p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... га |
| је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора |
| љда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Т |
| с у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда и |
| м била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} |
| , очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не см |
| чито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, |
| загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо с |
| и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови се |
| х очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају |
| ао свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И |
| али, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала |
| да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира |
| дуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше у |
| предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, |
| > <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да с |
| ујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одм |
| бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и |
| шке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се пе |
| као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и д |
| м а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је исп |
| и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући |
| ти од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и |
| о, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на |
| труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је |
| — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико упла |
| ако се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слобо |
| Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетк |
| следњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци по |
| е почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20 |
| да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато с |
| дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељ |
| кући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави ка |
| лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутаво |
| че дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и |
| b n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији зв |
| {S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да |
| прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ ни |
| ре спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како |
| p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз кап |
| где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвасти |
| шије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S |
| о што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова |
| ла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим по |
| ма и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је |
| ј беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и л |
| а тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, о |
| никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео |
| Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, |
| хну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса |
| а-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, |
| од њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, к |
| в и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог |
| е Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{ |
| ила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад та |
| Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" |
| о и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да |
| брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој сам |
| јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А |
| ми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софки |
| он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, п |
| о старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је |
| рви пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софк |
| дра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} |
| се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да об |
| а би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред |
| а је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} |
| огу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита |
| о више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с |
| де!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толи |
| , да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса брект |
| } У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, шире |
| у и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што с |
| е смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир |
| {S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизн |
| о рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, ш |
| никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом |
| то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој к |
| ако јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући |
| и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силн |
| као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред |
| S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка |
| ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни си |
| о да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној г |
| сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па |
| оњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ |
| ницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с |
| е ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по об |
| гледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је |
| } Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онд |
| хна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, |
| увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то вре |
| код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на |
| ли новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне |
| земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} |
| } Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, з |
| уша волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одвај |
| ор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p |
| уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакл |
| голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су с |
| ећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сва |
| би буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, |
| газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не |
| к већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, |
| би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га о |
| поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које |
| офром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима пород |
| е; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа п |
| оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом свој |
| нутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа |
| ани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> |
| не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хла |
| у Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту ва |
| он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби |
| Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p |
| а мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са ку |
| и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га мно |
| е могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?. |
| чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чи |
| инио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не с |
| јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S |
| јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заб |
| не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, |
| ћи да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по сво |
| то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав |
| жевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих |
| </p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само |
| наутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гла |
| иштише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Ка |
| ва и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бит |
| он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек |
| сти да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на д |
| ја.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га |
| , али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, |
| него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говор |
| срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас бил |
| глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио |
| рхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљд |
| Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује как |
| бе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње о |
| ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, |
| јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтел |
| штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на |
| {S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из п |
| вирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Св |
| били једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у ва |
| вање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жа |
| елила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, |
| о јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, н |
| </p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасв |
| ед, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних |
| а, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире. |
| Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме |
| а пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то н |
| , „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, |
| оре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонето |
| лепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| етом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као |
| , на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је |
| ликих година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећ |
| отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, |
| мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> |
| , Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње доб |
| подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише че |
| у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вук |
| {S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А најви |
| {S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када с |
| што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволи |
| ака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са |
| а сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и |
| у, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што |
| на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је сре |
| крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу |
| своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око |
| е, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она |
| су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек |
| ише.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда |
| а, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом гово |
| је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети с |
| хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — т |
| од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржава |
| рљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је т |
| а, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те |
| чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису из |
| укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— |
| к и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, |
| ња, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречист |
| раја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед пол |
| доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто ј |
| ду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као св |
| {S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрх |
| ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази му |
| атворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док ј |
| d="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто д |
| тећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се ме |
| одора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљи |
| што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софк |
| >— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни |
| остеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела |
| е радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако |
| на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, |
| </p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза к |
| /p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ра |
| ући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за |
| > <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јо |
| ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређив |
| више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </d |
| и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! < |
| , да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на |
| тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године |
| ко Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, |
| нало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на |
| када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, з |
| јни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, |
| а.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, г |
| а поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одм |
| да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занес |
| ћи <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана как |
| до!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! |
| поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може |
| исује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева |
| а, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, л |
| RP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико н |
| од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата и |
| , само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, |
| им заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге |
| прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и |
| у већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе |
| чни, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и |
| ов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хт |
| сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, |
| зели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се с |
| га.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без п |
| ка, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође ста |
| а и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста то |
| — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да |
| је по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па |
| за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, |
| утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака |
| к њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто о |
| штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње |
| у.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су п |
| " /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, |
| што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, з |
| бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да |
| спи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрљ |
| давши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи |
| ли товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати з |
| дећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај |
| м, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на |
| Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова неде |
| ршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће |
| еља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што |
| нидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на ти |
| ла.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши с |
| весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, по |
| .{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом у |
| пу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на г |
| новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, узд |
| дговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова п |
| осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте р |
| обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавал |
| атеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријућ |
| поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n |
| >Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, |
| ада је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више м |
| и у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по |
| , као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет |
| и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је ст |
| , са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто с |
| и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане |
| ко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скриве |
| може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Е |
| у преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, с |
| а, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и |
| њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду ње |
| да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе кл |
| за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и |
| и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо с |
| н готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има |
| заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихо |
| атала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>М |
| адају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку |
| одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, н |
| а, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избиј |
| чу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то ј |
| да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не усту |
| и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дугот |
| и у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда |
| } Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком |
| ње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду |
| д себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале ч |
| уду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као |
| да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> < |
| љства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чини |
| } Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је |
| ди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ће |
| еди.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је |
| морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, |
| ко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није зна |
| и јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готов |
| е после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини |
| ту.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређ |
| де.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбу |
| од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </ |
| косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој |
| одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрљ |
| је, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приме |
| а јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љу |
| се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у |
| седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштено |
| ц би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испије |
| код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад |
| ју иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себ |
| је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на гла |
| бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и |
| че се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је ди |
| баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, |
| <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, |
| о би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који |
| — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнак |
| смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе |
| И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, |
| да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао. |
| глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у к |
| е ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} |
| а, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— |
| е мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешк |
| 246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и ч |
| је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, |
| е прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајућ |
| би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и |
| квашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Со |
| лету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио |
| шња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања |
| /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стрич |
| и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И |
| те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се |
| и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима |
| А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и з |
| задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{ |
| љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак |
| ности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} |
| ћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је |
| јанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавиц |
| и Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећ |
| којни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на док |
| се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, |
| ашан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчик |
| ко он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и на |
| увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По |
| ан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је граб |
| оз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељац |
| ка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где |
| издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући окру |
| мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S |
| тегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па не |
| не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим |
| биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највиш |
| се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена д |
| у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су |
| тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зат |
| у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избега |
| ће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се |
| ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степ |
| ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Ал |
| а да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n=" |
| ов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у |
| до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило |
| ко се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А |
| А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згра |
| м.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што |
| итком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, |
| о нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се т |
| Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и т |
| у оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накупо |
| абраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики зл |
| ово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она ник |
| .{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави |
| , већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за с |
| сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под |
| ка бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови н |
| е, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој |
| стрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва с |
| х.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински в |
| у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И ба |
| се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу |
| продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије |
| — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.< |
| , побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте |
| оси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол |
| е биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао вид |
| и том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, |
| ако испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њи |
| као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим |
| то је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљи |
| , у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када |
| <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећа |
| носило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; |
| ада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</ |
| S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од |
| крштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да ок |
| ком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да |
| отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочек |
| емимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду бр |
| ш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за |
| , утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на пр |
| ткинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не мог |
| цнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку |
| о трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на гла |
| ој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А о |
| {S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку |
| а од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју |
| вих мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не |
| шицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет ш |
| у своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила |
| и се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз п |
| преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његов |
| и, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови |
| е, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, |
| е, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да |
| би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убиј |
| оје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у го |
| поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилиј |
| од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој |
| , кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, |
| мно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут с |
| авио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда б |
| е капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, граб |
| о „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, о |
| латну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво |
| ће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, усед |
| о стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису тр |
| никла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрк |
| је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљи |
| пање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и теж |
| оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, ж |
| чи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ |
| о се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, |
| остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му о |
| и не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: < |
| и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо |
| ове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавиц |
| су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то г |
| и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, с |
| по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— |
| су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p |
| они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње ост |
| ише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оц |
| је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb |
| ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали |
| са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „ка |
| рнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жи |
| јапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа |
| страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на |
| ебе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачи |
| ако никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе |
| и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је ода |
| га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, |
| вом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, |
| , удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И та |
| китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како |
| у, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од ст |
| о подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је сва |
| "SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зач |
| оравиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро ур |
| поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, ко |
| мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како |
| А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошапта |
| :id="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, |
| Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — |
| S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у |
| ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} |
| весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодор |
| гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак |
| давна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ |
| увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се ц |
| <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и отко |
| пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, и |
| , масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци |
| затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и |
| Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, он |
| сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, |
| ве јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да |
| у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети д |
| а лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, |
| мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући... |
| више показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, вл |
| нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посл |
| творено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено д |
| ти се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то |
| S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци |
| са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су |
| у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине |
| , црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако бил |
| евојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, ја |
| апији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више |
| збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеш |
| се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећај |
| нако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се т |
| ђење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и |
| А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по то |
| и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве |
| те, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што им |
| ву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, ск |
| ко била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се |
| но, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> |
| по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетк |
| овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака |
| приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништ |
| ела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова г |
| дио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, нали |
| ривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да зас |
| .</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она ми |
| загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заво |
| оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав |
| ело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено |
| а за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете |
| .</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Соф |
| уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплаше |
| положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао примети |
| ротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и |
| знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму |
| бе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова п |
| је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и ви |
| м очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене оч |
| јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима |
| песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злат |
| им она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог чов |
| асно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису |
| ла светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо |
| де њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнак |
| е:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му |
| и дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и |
| ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефен |
| када је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за св |
| ина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово а |
| колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се к |
| обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} |
| шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред |
| а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и гр |
| тово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, |
| : по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих т |
| , док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себ |
| вши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми ниј |
| е чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо |
| и матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у к |
| зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забаш |
| с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="13 |
| /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо |
| о пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свил |
| екћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми |
| и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи |
| Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сваког |
| го не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} |
| о, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи с |
| } Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши к |
| овом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, д |
| једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, д |
| тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице |
| и радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза поти |
| Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешк |
| са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показуј |
| гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе н |
| њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слу |
| на поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и наби |
| огаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, ра |
| о себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуца |
| њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и бр |
| ма, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однегова |
| и пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Со |
| лико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништи |
| На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одј |
| увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њ |
| а.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по јед |
| веде седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног |
| и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А |
| S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је |
| јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, осо |
| и неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да |
| S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке |
| ћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина |
| о код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнего |
| а и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту д |
| тишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстар |
| н, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— За |
| , без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом да |
| већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви в |
| једно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, м |
| е! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју стран |
| ве престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што |
| дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ си |
| давала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад ве |
| ао увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се там |
| а ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није тол |
| грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те ти |
| истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га |
| она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама от |
| ечи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И |
| ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутр |
| 27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и |
| , чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час |
| надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сам |
| ала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће с |
| себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, т |
| амо она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мит |
| то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хте |
| се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, па |
| ћ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — о |
| и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не превар |
| авице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Зд |
| летивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, д |
| о ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морал |
| а би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране |
| а, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у |
| елу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама |
| и, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће мо |
| и се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје сл |
| љда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада |
| х оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле |
| призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније доп |
| о цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице |
| обом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Би |
| ву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се |
| ица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око |
| а.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, |
| њу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p> |
| {S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открил |
| Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка |
| боченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, |
| им помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотво |
| мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да с |
| е око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена пову |
| да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је но |
| И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га сможд |
| поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и |
| падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није |
| амо кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узим |
| оче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</ |
| <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из |
| n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гро |
| а, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре зат |
| алили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они |
| случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубл |
| , како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао |
| ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен |
| остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чи |
| је смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га сам |
| м овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, ка |
| ца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} |
| ио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не мож |
| м полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75 |
| , испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као мл |
| нда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка |
| кање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> |
| и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, |
| да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту |
| } Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на |
| } И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? |
| корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепље |
| е, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном |
| но.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена |
| сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког двориш |
| Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у |
| а у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се дај |
| ори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, |
| м, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступа |
| га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправно |
| ба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш |
| их не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчет |
| ке иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S |
| ихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним |
| е отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож с |
| једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке. |
| он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на мате |
| дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усре |
| , када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две |
| али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И |
| ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила |
| ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, |
| де.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-М |
| аца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод |
| азити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бег |
| једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разн |
| ање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекар |
| уњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} |
| ислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; |
| о да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и |
| каним дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед |
| вови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је |
| ј родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и н |
| аску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви с |
| неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали д |
| е види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ друг |
| офкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима |
| је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и |
| ање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тон |
| S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је |
| о се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега |
| по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а нај |
| цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну |
| чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поу |
| сле, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао |
| а њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремље |
| нало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да |
| чекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, поче |
| е Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са уж |
| , по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала раз |
| , и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао свој |
| окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепо |
| развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, |
| арац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каж |
| {S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно |
| ма баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из о |
| кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S |
| ?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се изв |
| , да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питом |
| тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога веч |
| мађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се |
| >Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду |
| ом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који |
| м газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то |
| а онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста |
| оме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбоч |
| , и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је ј |
| путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, ј |
| ко куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике со |
| бе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} А |
| еговог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада |
| људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме |
| више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, ш |
| њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и |
| после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници |
| онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, |
| или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли с |
| ој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи јед |
| ће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки ње |
| тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је |
| ла најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као |
| спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима |
| о њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, пред |
| , нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на |
| ко не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могу |
| е да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са |
| сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, та |
| ише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више |
| тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их |
| о нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је |
| би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом |
| из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледају |
| њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе ко |
| кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, г |
| д ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: мл |
| соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако |
| деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долази |
| ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се |
| жи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био |
| да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чин |
| сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да |
| о!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом |
| у, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, к |
| м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубо |
| есељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздра |
| се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, |
| ом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, |
| {S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су |
| езу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он |
| > <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику |
| и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као не |
| ог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати |
| исли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и њ |
| све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — |
| зевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ о |
| закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасви |
| ло између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, им |
| , ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе |
| гледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен је |
| ј кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви |
| њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да ника |
| туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек |
| > <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у |
| ош дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањ |
| Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки д |
| а издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда о |
| ком прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава сла |
| </p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софк |
| мо он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће... |
| и Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове ку |
| њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда |
| реба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћива |
| а покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме |
| да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од |
| баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим |
| амештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n= |
| опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и виш |
| ајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Со |
| огла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће |
| се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кро |
| еде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабр |
| квога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож инт |
| ихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводи |
| је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим |
| " /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких |
| друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина не |
| , као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама |
| е.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица |
| родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са |
| е пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз |
| ада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела |
| тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, ни |
| ме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а д |
| офку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а |
| за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од с |
| о некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до с |
| оје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од |
| и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављ |
| овим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} |
| изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, виде |
| јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да с |
| } Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из |
| скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако с |
| лим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са ку |
| } Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се пре |
| њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-М |
| мети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по ва |
| те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и п |
| н реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, о |
| када га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како ј |
| е у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, гр |
| е...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у |
| } Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на догл |
| већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада |
| о држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени пр |
| он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, |
| његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је св |
| {S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и т |
| ило, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало. |
| XIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, кој |
| м, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек |
| ало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је |
| о чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно |
| антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навуче |
| ши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би |
| живале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, нек |
| не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, С |
| де, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком |
| једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и |
| ер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина |
| .{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред |
| Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши на |
| носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фес |
| , једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли |
| да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, |
| ош није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће |
| {S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног |
| овима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљени |
| зговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по к |
| њу да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што в |
| ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, крат |
| {S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отима |
| асвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у те |
| х руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз про |
| ам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S |
| ка врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се ч |
| и сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да С |
| а у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жале |
| би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблаг |
| смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да ј |
| да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изиш |
| послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био |
| поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} |
| нуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. |
| — Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна к |
| а вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, б |
| ана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а |
| и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, не |
| па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно о |
| једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колач |
| о, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Маг |
| де су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они ра |
| се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и |
| И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да |
| роређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, |
| ма.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењк |
| и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се |
| о и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И |
| , положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштен |
| ј још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чи |
| Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дан |
| , јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла кро |
| страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арс |
| , а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јо |
| ужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука |
| д и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — п |
| и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на |
| опчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, разве |
| ање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскош |
| је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким з |
| и, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређан |
| и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихањ |
| ици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако |
| и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то |
| о својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бол |
| горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не |
| самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — го |
| дало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по баш |
| е материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала |
| ила из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и |
| ог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешка |
| је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада |
| и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и нека |
| слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем одел |
| <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и до |
| пали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договара |
| а виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једн |
| за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> |
| ра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим стари |
| има гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и |
| ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, куп |
| ветлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она доне |
| днако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске ха |
| апија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужу |
| би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не |
| .{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише с |
| уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не см |
| њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу н |
| {S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су м |
| толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети |
| то!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо |
| погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трч |
| , да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око в |
| због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио |
| би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве |
| ти не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то с |
| је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била |
| ћена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе. |
| и здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по ру |
| да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе удари |
| е!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — заб |
| грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшће |
| ње и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ ст |
| јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S |
| је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Н |
| село тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, б |
| ли били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кри |
| онесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда |
| ој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, |
| сле удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње та |
| а врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено к |
| јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата а |
| дарци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је в |
| ти тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светл |
| ћ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пр |
| готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим ус |
| о Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S |
| е.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p> |
| помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратим |
| и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их оп |
| ашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p> |
| n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако. |
| њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то бо |
| да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом |
| } Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбиј |
| фчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред |
| седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S |
| фка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од ср |
| итању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би |
| ивеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући с |
| урио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узал |
| озбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове |
| ш напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да |
| чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико с |
| им изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукав |
| а.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изи |
| ва и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би ј |
| а не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву ме |
| а цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јо |
| p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку |
| на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она |
| је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно |
| нала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Б |
| тишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не пит |
| ђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из цел |
| као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: а |
| .{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније |
| кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је н |
| а по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкат |
| аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршен |
| офка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори |
| војих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мисл |
| очела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови |
| би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој гла |
| и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особи |
| мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако разд |
| тале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена |
| едом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајев |
| м ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу до |
| } Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, ш |
| већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и п |
| уби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде м |
| сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би би |
| тале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се |
| b n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, |
| пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ни |
| ам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад г |
| утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку |
| и за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, врати |
| е како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И С |
| пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако |
| беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?! |
| су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине у |
| ко да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна |
| поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опаз |
| о Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и |
| куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему |
| и доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, св |
| а, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} |
| аште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда пос |
| штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје |
| и и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ |
| д Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} О |
| и и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље намест |
| ганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застир |
| неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, з |
| а, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јо |
| S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И пр |
| и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видел |
| знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче ов |
| изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због т |
| } Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео ново |
| ама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред |
| ли сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видет |
| па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то |
| су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао |
| е још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{ |
| оштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу. |
| а очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако дру |
| на његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених циг |
| ћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по |
| о, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат |
| лу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао |
| ала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и ба |
| у.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би |
| а, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да сп |
| .{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и от |
| биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, |
| дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало д |
| мешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p> |
| питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да |
| азити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S |
| и колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести |
| Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборав |
| окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Наста |
| досно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би |
| д њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва |
| тавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од ком |
| у, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржит |
| , као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџи |
| те допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се |
| е дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли муж |
| њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихов |
| трина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се |
| злеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, њего |
| лаве, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на ње |
| ао да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l |
| очеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није б |
| н као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак |
| мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за |
| меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по но |
| авају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихи |
| збе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} |
| креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пу |
| ко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрч |
| еви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче ку |
| Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и т |
| имети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћива |
| <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била |
| ета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би |
| је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <p |
| .{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" |
| иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Не |
| војима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим ша |
| чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни |
| едоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180 |
| чи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоћ |
| раве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као н |
| ривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S |
| астир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који |
| пало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртал |
| шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везив |
| језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покат |
| је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у |
| оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуља |
| {S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита |
| кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радознали |
| мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако |
| е као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису |
| вине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били до |
| о је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од |
| хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те д |
| ило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изнен |
| х момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да жен |
| слобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашч |
| ој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о |
| у тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло оп |
| чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора |
| бу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да |
| бало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са кал |
| ена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за к |
| а мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и |
| м још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Исти |
| ог те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p |
| о томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови |
| , којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, |
| .{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала |
| фкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у |
| инској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} |
| већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве ту |
| он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала. |
| влаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла |
| о одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајт |
| су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, н |
| е, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p |
| бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који |
| и.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву |
| ју већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад зн |
| {S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара |
| стина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздраже |
| нији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујућ |
| га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим |
| , ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да |
| стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се боја |
| омшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке |
| иганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, |
| зда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; п |
| асније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћ |
| се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред св |
| Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохор |
| лу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном п |
| ћа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} |
| ећ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и п |
| се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дођ |
| јке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло |
| пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истре |
| ачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова ве |
| некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не |
| а, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Соф |
| па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој би |
| као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> < |
| оју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго. |
| то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослоба |
| ћи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, је |
| еражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, с |
| ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> |
| ли хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући ру |
| се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ради |
| само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва вид |
| ма предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да из |
| , раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type=" |
| ју са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, |
| .{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, так |
| бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> пл |
| оче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> |
| што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње а |
| надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“ |
| ојим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за о |
| .{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су |
| , ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме |
| са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, шт |
| го сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p> |
| њера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, д |
| му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз з |
| она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} |
| бодила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући как |
| , са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруж |
| p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комши |
| е дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисањ |
| аћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза к |
| и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом |
| понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> |
| и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да |
| опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио б |
| оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким м |
| ом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због |
| погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно |
| и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је гре |
| а се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у св |
| ве у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жен |
| је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и |
| сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се о |
| застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, |
| мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу је |
| иче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, преко |
| шње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих |
| > <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је |
| ане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче с |
| ано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу пр |
| , новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p |
| ђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, |
| укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, го |
| ши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Т |
| а и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са с |
| 101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону |
| већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то |
| <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једн |
| е каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и по |
| вирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и је |
| н и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} |
| амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, |
| ло.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се |
| ође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати ве |
| а!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатаган |
| између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она |
| а би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики |
| ро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, |
| мти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлази |
| S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о ку |
| амо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је |
| да <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родби |
| да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: ка |
| А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљин |
| цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким с |
| и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са остал |
| је и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме |
| ења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност |
| а!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати о |
| Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, |
| тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Со |
| и ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што виш |
| инама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са |
| ше гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац с |
| е јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети |
| е вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима |
| а, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, нас |
| шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је виш |
| А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину |
| сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то п |
| се и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлу |
| о дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачу |
| децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софк |
| з јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао |
| и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног |
| да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбиј |
| ом, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ћ |
| сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, нег |
| з кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске соб |
| , тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, к |
| > <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега |
| поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да н |
| радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него не |
| атом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соб |
| чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за ј |
| за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он та |
| ћи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и ид |
| се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и |
| да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то ви |
| и и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити б |
| а у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је б |
| д Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, |
| а њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, |
| И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар |
| дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити и |
| да, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и м |
| {S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к с |
| ј пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му |
| ед богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели |
| омијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браст |
| он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био |
| то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да го |
| в, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посл |
| , па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, |
| д огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута конц |
| едњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом |
| о заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало |
| напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се има |
| новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, ш |
| ада се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова р |
| је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетк |
| Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире |
| није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јав |
| у у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још |
| уо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада |
| што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се нави |
| але радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} |
| пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Ц |
| опустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гле |
| риште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене |
| тере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико нећ |
| <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} |
| ркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће |
| а Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Бо |
| би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашур |
| ако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} |
| тује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> |
| ненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму |
| овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче пок |
| то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из |
| да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадал |
| и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А |
| 74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, з |
| те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још |
| , слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгу |
| човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу |
| х било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} |
| но са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p |
| не, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседни |
| Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа |
| И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан дв |
| ш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> < |
| 19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекр |
| е, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> |
| знанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и |
| њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у н |
| нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било |
| смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу |
| више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као п |
| ада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спре |
| p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и |
| је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и он |
| так, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неп |
| ћивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хо |
| аде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, н |
| зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, н |
| ожда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо з |
| да, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, |
| м поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и о |
| и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом б |
| дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи пор |
| ко пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна р |
| } Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га |
| Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у гр |
| ом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до |
| нда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујн |
| ица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори |
| знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа |
| {S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како |
| гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и ч |
| плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да |
| учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче с |
| би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези |
| све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} |
| е, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет |
| да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> |
| е гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим |
| наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више |
| осудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута |
| ало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скриви |
| озади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шу |
| ео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} |
| аскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог с |
| о цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А ме |
| астуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он за |
| љак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" |
| поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— В |
| сети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софк |
| даваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале с |
| ито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избав |
| ла, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је |
| тављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој |
| ли никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, |
| ак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више к |
| к и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били нај |
| већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p |
| храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме кућ |
| вих чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, кој |
| што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго |
| , да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтева |
| се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ нави |
| мо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; не |
| .</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овам |
| а би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ забора |
| бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе |
| се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвор |
| бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не |
| истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да |
| не човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове |
| а, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред |
| му:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l |
| да и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавн |
| о су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно |
| арка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> |
| т са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како |
| кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чул |
| е, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако |
| ки свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, |
| тучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку пов |
| уткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле ч |
| И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он |
| амо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по б |
| се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да |
| на, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слу |
| а долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и |
| она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде |
| а да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би |
| вуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радо |
| мча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме д |
| м, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, к |
| још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгу |
| није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како ј |
| око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је оп |
| амо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима |
| .{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако к |
| поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} |
| комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами |
| а амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> < |
| тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њи |
| о, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} |
| био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био |
| још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, < |
| Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побиј |
| о.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још |
| а било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од |
| ио бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и ја |
| уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p |
| собито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа |
| олико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожн |
| {S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред |
| тишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је |
| ла би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа так |
| иди: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{ |
| рати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога |
| Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених оч |
| мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом |
| о доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац ј |
| то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се |
| ће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао сво |
| хвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње |
| а диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући |
| и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фиш |
| ше.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, г |
| збезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! — |
| ко поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом р |
| , јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са |
| } Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким ста |
| н обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страш |
| и да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побе |
| дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi |
| оћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него |
| бећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S |
| ије тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, п |
| о руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега у |
| ано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, |
| , до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео |
| због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује |
| а, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуг |
| ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, д |
| и њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљи |
| ад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, свет |
| претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, |
| а и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости |
| и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству б |
| а је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивш |
| оче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степениц |
| је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да |
| м се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист с |
| а чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору соб |
| но цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш зб |
| е виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало |
| и, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћ |
| овора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино од |
| ска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се п |
| њака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко хал |
| гово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма ч |
| да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На |
| одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него с |
| з других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог |
| ву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као д |
| риви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако |
| ајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примил |
| што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда |
| .{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу |
| <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се |
| чи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> |
| , те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то |
| тити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и |
| е и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракиј |
| од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софк |
| } И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршиј |
| буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} |
| <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са |
| тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и п |
| е на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да |
| ош већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена полови |
| — Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела |
| прата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала |
| је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онол |
| ара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| трчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћ |
| ћи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија |
| је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корит |
| Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши с |
| узе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, о |
| дем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узм |
| оле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да б |
| м развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама |
| рану.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу |
| снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на г |
| Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софк |
| ти!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га |
| чен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер е |
| рца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, |
| ћу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан пресед |
| , полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се |
| p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра |
| она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу нап |
| рос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговин |
| ржећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и са |
| осла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме |
| а мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да |
| кама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, т |
| вај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p |
| опче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у живот |
| доздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не |
| и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n |
| и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као |
| а је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то |
| га, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њ |
| те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у к |
| ваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је св |
| се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да |
| И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, |
| жа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од т |
| — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Мар |
| ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево |
| да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на |
| : </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, |
| } Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> < |
| огама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега д |
| н јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обез |
| и, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим з |
| Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то |
| ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога мор |
| иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> |
| а заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} |
| оче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>б |
| и су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за |
| одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, |
| е потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани |
| овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од |
| већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свр |
| бијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако |
| /p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— |
| , чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какв |
| ан, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата |
| ба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</ |
| извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад |
| е, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не д |
| асника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришу |
| са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натр |
| она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена |
| } Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће |
| што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у ре |
| виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извл |
| бито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој дон |
| оће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој |
| е задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине. |
| пљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> < |
| д једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за |
| зговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни |
| о била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као оби |
| раве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да и |
| {S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукам |
| је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од се |
| ј се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекров |
| а.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали остав |
| а је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи от |
| ињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, гово |
| а она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је о |
| а друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком г |
| гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о |
| све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, |
| Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза трон |
| и она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ за |
| се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила |
| иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, пр |
| што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села |
| а као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би |
| , него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно |
| , премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с ј |
| гледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Е |
| у, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би св |
| , што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, |
| од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би |
| ље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет бе |
| ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући се |
| и, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бр |
| које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори |
| } Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а најви |
| м износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире посте |
| зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разго |
| до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара |
| досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Нара |
| ена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <p |
| едио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од стр |
| екује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће |
| а.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, ус |
| очекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљ |
| крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто |
| у, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала поно |
| растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> < |
| великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да |
| р тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одгов |
| мотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она з |
| повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по т |
| оли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прогово |
| та не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом б |
| е било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како ј |
| а ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задрж |
| се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одјед |
| наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се уд |
| ред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дире |
| испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла |
| како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је треб |
| морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али ни |
| слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том |
| леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча |
| и немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ра |
| остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Соф |
| о да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу д |
| пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвај |
| е, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка |
| вирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допи |
| дње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и |
| це гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку |
| анац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу |
| оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз |
| ега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у ч |
| ="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је н |
| зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и пр |
| ођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пуни |
| она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, |
| но, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, те |
| после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И |
| ује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честит |
| жели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од ње |
| ељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим оп |
| е?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога д |
| ио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и с |
| закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, вид |
| се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не |
| <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборав |
| и и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се |
| ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p> |
| вему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, з |
| ај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише ма |
| ријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до ст |
| мо муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровци |
| ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Али |
| и гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p> |
| <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби |
| наш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали см |
| Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурн |
| тим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него |
| мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће уме |
| о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука |
| м је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да |
| , тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> |
| то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је |
| о рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети г |
| ?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам о |
| p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што пре |
| да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{ |
| имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, с |
| е она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком ку |
| двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија |
| м и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за |
| угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем |
| збегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или непов |
| то да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада ср |
| што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо |
| но, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше |
| убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} |
| аспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се |
| добрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и п |
| и, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити |
| </p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Со |
| плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде к |
| иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди |
| :</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И во |
| воре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здр |
| ца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софк |
| мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико тр |
| даним гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S |
| ?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S |
| ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима две |
| ка и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопшт |
| атраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „ла |
| стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— |
| хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> б |
| досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла |
| но задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p> |
| а допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када п |
| седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би |
| амо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу |
| корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, но |
| а, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, по |
| а било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брад |
| амо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти ш |
| да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем |
| поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, д |
| јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да |
| другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобно |
| е само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали ка |
| свим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она |
| а, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме. |
| у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више |
| p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и ула |
| {S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да |
| к, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој |
| е она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље |
| од мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те |
| ом деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{ |
| S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у |
| — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брз |
| офкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето |
| могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, |
| јући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она бу |
| е не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било бо |
| {S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затворени |
| вна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, пре |
| се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га н |
| х очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом |
| .{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на чес |
| бож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</ |
| сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у т |
| сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва |
| p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина |
| ни, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изо |
| се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се |
| села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се |
| чен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе |
| цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубови |
| довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Ма |
| а све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње дог |
| ла.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш с |
| и једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамиј |
| пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, |
| ст пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћ |
| у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што ј |
| ад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, |
| лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније |
| ер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можд |
| ао свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, |
| ој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она са |
| та.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа |
| о ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито с |
| ују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о зе |
| летку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</ |
| ењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и стр |
| страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, |
| а, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он |
| трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не |
| ту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, ала |
| рак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А |
| показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, |
| вно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са |
| о држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Т |
| долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у |
| Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је |
| заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, ос |
| већа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим заз |
| озница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би к |
| опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: |
| и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} |
| изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, |
| .{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови |
| ко натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и |
| здало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога |
| средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матер |
| ступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одоз |
| то, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се од |
| ти, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S |
| зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у рук |
| са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онд |
| елику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није би |
| а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка |
| а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше к |
| <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа |
| Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође |
| ако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ е |
| лач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да с |
| је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, |
| .. док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва |
| би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмак |
| своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац м |
| апију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види |
| бијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колик |
| има, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој та |
| да почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њ |
| вако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрен |
| p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— |
| пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од |
| .{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипа |
| C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, |
| у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дозн |
| </p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим |
| и самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка де |
| уге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, |
| оши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако прем |
| о тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У |
| а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се |
| и једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и с |
| ега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и |
| испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом ме |
| дила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и о |
| вљало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њ |
| је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку п |
| у, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена т |
| о, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> п |
| јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, |
| није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекр |
| стаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато к |
| је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говори |
| p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити |
| афе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преостали |
| тама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радниц |
| , којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешива |
| спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао |
| х села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, хано |
| је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њ |
| обе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој |
| ка, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га |
| приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="2 |
| да се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракиј |
| а, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај т |
| а, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Маг |
| самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} |
| је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одо |
| на и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у не |
| ада она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била |
| на друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива |
| на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништ |
| C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца д |
| >После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се |
| .</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, пом |
| ао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се о |
| ећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се |
| око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у С |
| , упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што |
| ром шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чеш |
| страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, |
| јама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} |
| и сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући н |
| и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи |
| тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби д |
| зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за |
| 8" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и так |
| слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Со |
| И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет б |
| љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону вел |
| е...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз |
| че трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овам |
| има губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгуби |
| својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би |
| } Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да па |
| е по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, |
| тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за |
| дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао |
| наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога |
| учена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа |
| ове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим бегови |
| ка, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеј |
| ала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ћ |
| ију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да у |
| е.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са |
| осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже п |
| то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак о |
| ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јо |
| S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би пора |
| } Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81 |
| а, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, |
| год свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који д |
| И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хо |
| чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све слу |
| исто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на иска |
| о, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} |
| де је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S |
| би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали |
| пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ника |
| женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли з |
| себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="2 |
| S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у |
| ађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако заст |
| "251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер о |
| јно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и на |
| екрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да |
| није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом д |
| вљао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и д |
| <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи |
| укама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом |
| ли ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала б |
| обом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме |
| <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи ок |
| и се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, дед |
| ом, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, |
| ше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те |
| ало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и |
| рата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} |
| } Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и н |
| прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим |
| се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим га |
| не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе |
| и по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то |
| не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах |
| к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} То |
| афе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно п |
| јеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Гл |
| илазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А? |
| е, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </ |
| ао неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се |
| тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — |
| више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене искола |
| ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И |
| p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p |
| то рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и виде |
| S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној к |
| {S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно |
| ти тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, |
| </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што |
| својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а |
| а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као |
| слушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капиј |
| водили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} |
| још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Соф |
| е лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са |
| говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефе |
| твом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за са |
| три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намешта |
| у, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и |
| крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И о |
| в, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је та |
| везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по соб |
| теном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} |
| е ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан |
| мом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека прес |
| ини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши пр |
| рига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврш |
| да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву виде |
| у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, |
| ма, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не с |
| би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, д |
| и ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те крије |
| моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем |
| материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, |
| а чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом зад |
| а, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера |
| еницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Т |
| о је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањ |
| } Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти сви |
| рала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не б |
| репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бун |
| почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег н |
| да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— |
| би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, |
| ) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж |
| тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе |
| плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, ка |
| женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у н |
| аква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје п |
| затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући зами |
| ем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па б |
| >Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са ј |
| ом предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, |
| има једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{ |
| о к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити |
| пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима ула |
| епаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са |
| обних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у соп |
| , него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли |
| нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи и |
| ош ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, з |
| и оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — |
| S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се д |
| {S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, |
| ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и пр |
| е.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала |
| } Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, и |
| испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, т |
| ештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, ка |
| прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила глав |
| морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у |
| фке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући гла |
| акопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене на |
| онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да |
| на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој п |
| у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се |
| и и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. |
| е спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од стра |
| све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, гл |
| ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што |
| а, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, н |
| заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, |
| обро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, ч |
| ан мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову |
| амљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок гроз |
| се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} |
| знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, |
| омча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада |
| офка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог |
| е залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је |
| са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Соф |
| а бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из |
| ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <p |
| да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис дов |
| ћи капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била |
| ље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} |
| е, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се |
| доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гриз |
| њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од |
| нак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А |
| Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим |
| му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би |
| као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она пора |
| баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећн |
| , тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Т |
| га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац уб |
| њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем св |
| а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само |
| глед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! |
| је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цел |
| дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, |
| ивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво пад |
| о и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји |
| и по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео |
| ј је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац |
| лити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њ |
| е и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, |
| егне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно |
| това.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, тр |
| е душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, од |
| од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, сил |
| ала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њо |
| </p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, бил |
| То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим |
| <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде |
| ену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене |
| , или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му из |
| сна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда |
| довима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао тол |
| не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршит |
| Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећ |
| чну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима |
| се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи мате |
| ди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, о |
| мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, ч |
| е загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно |
| љив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућо |
| када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —д |
| Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, |
| јвише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скув |
| d> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном |
| о, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, о |
| и-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Соф |
| гова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се см |
| а дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама |
| ећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не |
| стила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко су |
| .{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.< |
| Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им |
| иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако к |
| у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од п |
| онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, п |
| аде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле д |
| м деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу |
| само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али по |
| лемашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се вич |
| реле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} О |
| говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу. |
| како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у кр |
| а уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S |
| јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пу |
| а је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима |
| арка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у |
| Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да |
| .</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, |
| ре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај г |
| огод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичка |
| кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још |
| ву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свим |
| него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, |
| е могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, с |
| онова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не ч |
| јући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда вод |
| ж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по |
| ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на сваш |
| за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и кити |
| је, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека |
| >После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, |
| кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и д |
| адбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{ |
| ала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S |
| ајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав ј |
| је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих п |
| игурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек пе |
| чеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побој |
| аређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свак |
| , кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене соб |
| деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео |
| p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без |
| еке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће |
| он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчи |
| о, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због |
| о не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него |
| о, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што |
| нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса |
| први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови д |
| ећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њен |
| срка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — |
| и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, |
| о са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после р |
| ре, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зв |
| ра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле ј |
| а заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао |
| чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, какв |
| лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то ве |
| А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не |
| то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезвер |
| од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови пора |
| урно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим мала |
| <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, |
| ла шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, и |
| о јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно би |
| сећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста |
| Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S |
| , гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, |
| скићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће |
| ицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каж |
| што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стог |
| пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мал |
| , да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује |
| сте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама |
| а, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од њ |
| се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не |
| откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за |
| се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала са |
| Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од и |
| наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се си |
| /p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим прили |
| е више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да |
| из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} |
| .</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, |
| блаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, мора |
| ед њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога |
| е да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њи |
| </p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хот |
| рпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са |
| к јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности |
| де иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би |
| нулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље |
| леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би |
| лабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, |
| обље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подно |
| ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, ч |
| о хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца |
| Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се |
| вамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово ника |
| се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и т |
| их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} |
| ога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — |
| а чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, |
| старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекршт |
| е исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у не |
| даше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силази |
| ворити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, засп |
| рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав би |
| асвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара. |
| проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Јед |
| , кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној св |
| Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће о |
| и је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали |
| за крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали |
| клона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем |
| јвише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији за |
| зваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претур |
| собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу |
| а се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак |
| а би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па з |
| чиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n= |
| ставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо! |
| ију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> < |
| о комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варо |
| ји је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или |
| ко више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој ант |
| долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће д |
| од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и |
| и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири |
| Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!< |
| било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице |
| познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што тр |
| себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага леж |
| и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али |
| једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" |
| стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него виш |
| , по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у кој |
| а и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа |
| ед свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не мо |
| да ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој |
| д свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву к |
| ати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они то |
| ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вр |
| за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све т |
| ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, |
| е смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомила |
| , особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога С |
| ла.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отв |
| S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински виде |
| што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како |
| ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки |
| сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само |
| катима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино шт |
| p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S |
| јући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, как |
| задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} П |
| ан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђ |
| уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за |
| ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би с |
| ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасви |
| већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што |
| тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све п |
| вки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — о |
| става, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он |
| ћа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње |
| долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, д |
| рао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који |
| ама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила |
| ра после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Марко |
| он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љ |
| има свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што |
| огућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда из |
| њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са |
| код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болов |
| а не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала н |
| то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то |
| .{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, вид |
| , узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинс |
| ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је ов |
| о је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} С |
| ичало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — |
| као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а осо |
| е зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, прод |
| у како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље |
| зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да о |
| по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да |
| да не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало |
| и?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, о |
| да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Так |
| то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захв |
| верц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова др |
| и, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша |
| , онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву |
| узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања |
| други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених |
| не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће з |
| тала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким жив |
| пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, с |
| о продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се |
| е оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали |
| о томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</ |
| Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ха |
| азитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим |
| стоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа ч |
| <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видет |
| изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, |
| сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Том |
| енеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко |
| ако она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, насла |
| е знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, проп |
| н је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки п |
| ко што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силази |
| праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим с |
| са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њи |
| а богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За св |
| ће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је |
| за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Св |
| еснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож њего |
| учују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази |
| јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и |
| лан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— |
| рву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наоч |
| {S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је о |
| ао други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, он |
| олазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на посл |
| мена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и |
| г раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмо |
| ризнања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у какво |
| о оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао |
| ож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им |
| се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} |
| пија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, |
| о, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика б |
| ило одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се пра |
| гурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах |
| им тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и |
| уди, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли ру |
| е чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, к |
| зненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним зад |
| у улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је |
| и.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тет |
| у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио |
| к собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред св |
| јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувен |
| и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. |
| а пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако |
| ађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње |
| ко, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у |
| в, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке |
| муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и |
| први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскр |
| } И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онак |
| .{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да под |
| ерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је б |
| и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободни |
| тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} |
| шног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, |
| е то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих |
| ако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S |
| то ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зи |
| >Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за |
| не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњ |
| сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице |
| даје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странц |
| за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље ост |
| ва већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље. |
| акар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не |
| о обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче ј |
| о тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да г |
| ободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта |
| по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала |
| одаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даљ |
| а ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи изл |
| шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће |
| робудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у н |
| извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родб |
| она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко |
| кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети |
| сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан гд |
| није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И |
| А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на |
| о да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, осо |
| </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, |
| език немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код теб |
| она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и в |
| у Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тач |
| ку вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна |
| ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко |
| ућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марк |
| ка као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире она |
| муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена |
| јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћ |
| у гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равноду |
| ела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора д |
| ј речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви би |
| и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти |
| , ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из ве |
| и и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, еф |
| их силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова ку |
| него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до та |
| у узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве |
| од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само о |
| е.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видел |
| а не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговори |
| акле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим зак |
| ично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обу |
| е с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по к |
| ањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} |
| али у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи из |
| тити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала т |
| та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој мате |
| улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{ |
| а цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од р |
| више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово са |
| } Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран |
| их сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико |
| ла кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза к |
| ју, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија |
| алонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна |
| строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлу |
| примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема |
| а се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опи |
| била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити |
| нела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>К |
| а се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни пл |
| ану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из ама |
| уће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, сл |
| више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота |
| а да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом |
| кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се н |
| <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао |
| имећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја |
| он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ос |
| Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се ка |
| газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде и |
| , од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, |
| леда оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто је |
| , да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и |
| и се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено са |
| а као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели сво |
| несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена |
| ; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађ |
| то, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом си |
| да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, гор |
| ира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа... |
| бом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се |
| ихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина д |
| начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носит |
| ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, |
| никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за ко |
| женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докуп |
| ла се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопч |
| том и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика трг |
| ала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све т |
| стина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који ј |
| , а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње |
| м али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} По |
| дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пу |
| пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога |
| сећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова од |
| што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћер |
| оче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} |
| љава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том |
| на по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле |
| ако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било тол |
| жини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу |
| ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је с |
| поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо |
| а је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећањ |
| и како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајал |
| е спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливе |
| и су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и у |
| оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где |
| и, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто |
| јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе |
| сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезо |
| {S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И |
| и: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка |
| сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би поч |
| ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> |
| ен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из |
| Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост |
| воју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И |
| на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим нек |
| , када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, див |
| ецом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, |
| Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купит |
| Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</ |
| поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али |
| он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане |
| ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујно |
| а се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну ј |
| е да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за как |
| у.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чуј |
| ли и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> |
| а се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече |
| ија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А в |
| злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се |
| аја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А т |
| бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилук |
| је се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свира |
| ка свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и |
| ујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капи |
| } Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, к |
| е око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком ш |
| и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде |
| као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубит |
| се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта тол |
| од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, |
| поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди |
| тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p |
| о и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, |
| на зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не з |
| оје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој ва |
| агдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у ку |
| као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривен |
| сећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така |
| ки, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику |
| ијаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као прв |
| а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан |
| свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоћ |
| ај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли |
| в од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и |
| ође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, |
| омчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и |
| фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао ве |
| } Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} |
| е јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо у |
| аветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови су |
| је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ип |
| ote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, |
| његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто наум |
| лена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се |
| ућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове |
| латки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све |
| ећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврс |
| ас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону |
| лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчава |
| када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспал |
| илији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, |
| вих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су |
| нима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним п |
| вце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, ру |
| нутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као |
| и, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је ов |
| е су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И |
| , — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима с |
| љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друг |
| маму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати с |
| звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. |
| је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог |
| тво, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа |
| А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ства |
| {S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, |
| ја пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обуч |
| им брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, |
| >Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој |
| сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста |
| постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне тр |
| бом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из ку |
| отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој ни |
| гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто |
| узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се |
| јна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако |
| ћ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила гор |
| ио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на |
| дном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни |
| И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући |
| упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убије |
| метивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи |
| н задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не |
| лим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И о |
| —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за |
| тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, |
| ога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим |
| >И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче |
| чама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећ |
| ати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе |
| не коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Б |
| е.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле з |
| и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су |
| а биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нис |
| а да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће |
| све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулам |
| и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна д |
| иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде |
| лице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је сво |
| где далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешт |
| дара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити. |
| почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час и |
| љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се |
| а! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> |
| видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{ |
| пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капи |
| Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он |
| , док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сирот |
| ио оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши нек |
| ца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао |
| онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која |
| ви сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, |
| ској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео |
| ала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колут |
| ајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после ве |
| од!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, п |
| који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јо |
| вим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат |
| ега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И о |
| предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног тер |
| другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зре |
| да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета. |
| S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се п |
| Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с |
| никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда |
| чеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и са |
| а њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих поч |
| н све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>ње |
| мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже как |
| и, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} |
| и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељ |
| , иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи? |
| p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најја |
| , Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни |
| а је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и |
| ши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће ле |
| сти поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако б |
| снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их |
| гдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене |
| својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла суб |
| b n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска |
| читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њ |
| или одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} П |
| његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милос |
| жју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несра |
| ти те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред |
| матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити |
| су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене |
| се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајн |
| тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкал |
| Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ |
| убину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, поче |
| главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као д |
| а није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арс |
| </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и св |
| творена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, вид |
| ких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору |
| е и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, а |
| ити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему |
| И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знал |
| p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и |
| и.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да и |
| и, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскоч |
| а ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се |
| Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а |
| спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али |
| творена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих гол |
| на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут дол |
| , сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И це |
| ве браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припито |
| ла, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било зго |
| иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве |
| Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем |
| страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и |
| дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка оч |
| е, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада до |
| пет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе |
| да-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, |
| кивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, |
| е прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре |
| а, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узен |
| све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим плено |
| када дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати |
| лете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из со |
| ела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлаз |
| а издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се |
| а све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више |
| , не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{ |
| низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла п |
| сече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужа |
| ицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И |
| и у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би |
| , осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црн |
| мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо |
| о са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано |
| шом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би |
| испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливе |
| реме толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим |
| <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изиш |
| не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> |
| иле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа матери |
| адића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог с |
| а својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опр |
| куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не д |
| а иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде |
| ивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, |
| енади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, ср |
| оста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкин |
| е мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, |
| ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и пла |
| и је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као ум |
| их, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмех |
| и место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само |
| лада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, из |
| служавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве б |
| рчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја пу |
| а давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изиш |
| ропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више |
| да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногра |
| рама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож |
| да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и виде |
| ању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најм |
| д, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујућ |
| говор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама |
| ира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушају |
| новног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а |
| очито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се |
| ље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале са |
| на да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овам |
| ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку к |
| накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она |
| отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... те |
| испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; д |
| међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја |
| ећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и |
| , пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претр |
| е пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са |
| и се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као д |
| шћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу |
| , него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласн |
| е по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се вен |
| јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође |
| чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, бе |
| што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто |
| ишта је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, д |
| ци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.< |
| то до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била |
| бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким оту |
| пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отв |
| била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато |
| им, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижу |
| име, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више |
| е.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником |
| нди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе |
| би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.< |
| свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је |
| еном, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учин |
| езнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она |
| , али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb |
| еднако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У |
| аљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило ст |
| {S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, о |
| софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, |
| .{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са |
| парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па н |
| пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже |
| еде залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети |
| једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која |
| и сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата те |
| долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Је |
| кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге |
| латка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Соф |
| еђеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога |
| мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се |
| љи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ћ |
| а, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање д |
| а и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бој |
| она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да о |
| тави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — |
| ли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбра |
| , већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле сло |
| чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка |
| мшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела |
| да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако |
| ати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падал |
| да њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је мате |
| из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, |
| о односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — |
| матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} |
| вљени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и |
| нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, |
| 45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљ |
| гурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасв |
| нагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се ис |
| јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она |
| се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових гр |
| ређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Кати |
| уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Пр |
| и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово тре |
| исто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе ру |
| ле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке |
| l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звек |
| ом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада. |
| ло, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“ |
| ...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S |
| ема Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћ |
| и, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено матери |
| тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" |
| н у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гл |
| о, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло с |
| ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикн |
| дбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш о |
| у се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркља |
| зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту |
| ом псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код |
| руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те |
| су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то |
| ила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220 |
| на чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, ње |
| е смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он уст |
| а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испу |
| како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и |
| капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, |
| ожда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити |
| ло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, так |
| свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли д |
| лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, |
| адмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загр |
| рошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бр |
| е мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то |
| х постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" / |
| рала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово |
| а осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истинс |
| у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо |
| и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако бело |
| са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод њ |
| /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена |
| е би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с у |
| ило мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрењ |
| ршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „ |
| а њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, ви |
| х, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито |
| се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Бр |
| ећ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Мат |
| </p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега |
| сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И |
| жван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око ја |
| нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка |
| е и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију с |
| астојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек |
| ткривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само п |
| е се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, м |
| ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, ста |
| еса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена |
| ебе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у |
| г дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када |
| здржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, |
| га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прс |
| .{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је |
| а чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми р |
| вком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од |
| лико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед сваки |
| се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси |
| па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и зв |
| епечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико |
| ећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за |
| оче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој |
| } Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој к |
| епашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му ус |
| p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у и |
| е од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше ј |
| читељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушај |
| ишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао |
| је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду рас |
| долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око |
| а дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, о |
| дора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он |
| врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко |
| ко ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње |
| икад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше. |
| а несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом д |
| <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у То |
| S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад глав |
| раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38 |
| услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терет |
| /head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софк |
| станак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и бег |
| такло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише с |
| ако за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасв |
| ји, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме |
| к купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, к |
| ла сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и пој |
| последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, |
| пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у кра |
| иће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, об |
| бу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта |
| ј га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу |
| орила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало |
| ом чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осе |
| угој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, |
| ерена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n= |
| е долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих |
| е пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог н |
| што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек |
| никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачк |
| <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, |
| кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају |
| соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улази |
| и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није |
| ка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и прод |
| него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар |
| о се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће прист |
| почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Ч |
| ло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледа |
| ост: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и |
| </p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у он |
| тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и |
| знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живо |
| је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би |
| ила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о оч |
| да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит д |
| го што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, |
| вршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато |
| Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у пос |
| е неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ног |
| ло да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина |
| {S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се |
| е да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па јо |
| ва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро |
| ла, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постан |
| уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар бл |
| главније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сне |
| бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом |
| х отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и по |
| .{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређив |
| а није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући |
| Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему с |
| а озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што |
| длази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело ок |
| позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се ста |
| да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до з |
| нај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не |
| запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи |
| мо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да |
| су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мал |
| ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи |
| је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова |
| ного дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, б |
| атица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, |
| јање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви |
| овог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, д |
| ајвише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за ш |
| Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а о |
| има увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{ |
| ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило |
| пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква |
| !{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава |
| гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да |
| , окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, т |
| од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата! |
| што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, доша |
| е зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то.. |
| без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, ра |
| ди нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли н |
| о са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и б |
| дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да |
| ; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене |
| — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како зна |
| њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте |
| рво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при пом |
| ?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешт |
| <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упут |
| ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; |
| њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он |
| очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди |
| офром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима с |
| Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећ |
| шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима јо |
| како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу |
| из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга |
| околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гоз |
| д своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више |
| лази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Он |
| ог презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, |
| ош осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би |
| Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто т |
| м очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и |
| ући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако леп |
| сладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, исти |
| , побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресе |
| њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да с |
| остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, д |
| Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да |
| хове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које ка |
| изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када ј |
| с их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је наст |
| titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ |
| одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али |
| дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све |
| егове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући |
| е.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и висо |
| ?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је т |
| томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешћ |
| што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом |
| је, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то о |
| то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако прис |
| шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га дову |
| а ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове стр |
| } Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Б |
| оме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, ко |
| о због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, ко |
| отов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има сам |
| аницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, |
| знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, |
| га, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али кој |
| ила устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, ми |
| едају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а |
| бе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не шт |
| нске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости |
| ће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави |
| мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — о |
| а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и |
| ази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбез |
| ићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, |
| n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба |
| а Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути |
| ма и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар |
| зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за |
| е и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Крећ |
| рнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке |
| у.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смра |
| е у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овам |
| еђ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључе |
| 0" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} |
| "173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поч |
| остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена С |
| овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после |
| е су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те с |
| он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а |
| како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима зна |
| ! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи |
| а.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер п |
| али ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> |
| м испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и ста |
| свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер о |
| уги глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страс |
| кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: д |
| стаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душ |
| лу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усре |
| е само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она н |
| пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> |
| не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобо |
| дила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед проти |
| снуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из |
| та се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена б |
| види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада ј |
| ве мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и о |
| ла она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата |
| године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не |
| , што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без де |
| , увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасо |
| да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло |
| је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, |
| не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, |
| ло се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана |
| их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од |
| уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у живот |
| ући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне при |
| им би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у какв |
| векрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стоје |
| већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овог |
| глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то он |
| ије могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је |
| а је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је |
| И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пр |
| а ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како с |
| чку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на |
| ка свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе ј |
| опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} С |
| {S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, |
| а дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, |
| ко седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, мал |
| н отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу са |
| женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор |
| уца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, |
| огу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у |
| рајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе |
| али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, к |
| је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, к |
| ази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, |
| и, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко пр |
| о две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{ |
| се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, |
| а чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи нек |
| еки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И т |
| расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} |
| .{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} И |
| разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</ |
| ла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог од |
| } Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је д |
| омшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниј |
| ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колути |
| о ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где |
| о се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту |
| {S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S |
| ноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер с |
| равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре |
| <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и |
| ке такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав |
| такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли |
| промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S |
| а страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала |
| дину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко |
| њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потро |
| је чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре о |
| о још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S |
| ли још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолик |
| осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена |
| а се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издр |
| ам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одби |
| тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивањ |
| оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара |
| орену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и |
| од цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна з |
| S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код |
| из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, ј |
| стаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, |
| о чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У поче |
| , готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам |
| да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли |
| ка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, нао |
| непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи |
| изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што б |
| покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у оч |
| бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као |
| p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томч |
| оз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не |
| е нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од нож |
| а и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању зб |
| : као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека |
| о знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи н |
| — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се |
| велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, ј |
| е женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, |
| иногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њ |
| о она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а к |
| цем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гости |
| ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, пому |
| што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} З |
| и више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се |
| во отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле. |
| главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама |
| и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> |
| већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, |
| ка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигу |
| поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши |
| му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује шт |
| е од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући |
| увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би |
| енчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} |
| ње што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако бр |
| ио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село |
| И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, |
| ости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и т |
| трчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и б |
| иш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осе |
| а.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама |
| ка попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, |
| му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одго |
| ављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онд |
| > <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се д |
| аву ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, е |
| могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као ш |
| о што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њен |
| лећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ |
| шћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблаго |
| атао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне |
| у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што |
| та поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газд |
| ла од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито м |
| ити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и му |
| ц, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, с |
| да, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде |
| /p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, |
| и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељ |
| {S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на го |
| о да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, д |
| потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгн |
| га Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла |
| у с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране |
| шена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ |
| А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада |
| је су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, |
| де, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала |
| е обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео с |
| од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод п |
| није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он |
| а, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти до |
| увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашт |
| ен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи |
| са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нароч |
| сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: |
| /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били |
| о навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала др |
| хија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као г |
| ло нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Со |
| р да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, п |
| ле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас |
| } Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчав |
| итом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере |
| у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка дос |
| х из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који ј |
| ао осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венча |
| се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких ж |
| од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде |
| ве око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, воле |
| је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној |
| ести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</ |
| и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из |
| бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, |
| глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака |
| доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у пра |
| досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био |
| главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не уз |
| вуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S |
| а, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позад |
| они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у |
| о је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окрета |
| од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошн |
| не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која л |
| јања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део варош |
| ећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен зас |
| да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом |
| грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада с |
| ре, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо |
| му.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен |
| о се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче |
| отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је |
| сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка и |
| вица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покрив |
| ма од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљењ |
| ана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се |
| ре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог неве |
| им чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с |
| д по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато |
| јпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S |
| и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту |
| и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигну |
| хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песм |
| а одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче ш |
| ећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији. |
| враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао о |
| рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не м |
| до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Цел |
| узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права ж |
| животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућ |
| и она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижн |
| ато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ |
| тида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом д |
| </p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> |
| е да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а пред |
| след наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и о |
| укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осе |
| сподства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана уда |
| нима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, при |
| е.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који ј |
| <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред ра |
| ворио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то н |
| а Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучам |
| , да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу |
| џик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види ка |
| е.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Соф |
| су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је |
| и каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, |
| још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том ње |
| а се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући |
| ајопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пут |
| е ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњи |
| а шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава ду |
| тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да бу |
| и о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто |
| ам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њихо |
| урајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао |
| да готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу |
| ије чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што б |
| > ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни |
| и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је |
| фенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено |
| највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе |
| асно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за |
| ве то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него к |
| о свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било п |
| е збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смир |
| е старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи |
| тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом |
| } И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и |
| новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слаг |
| са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, о |
| Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прв |
| не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, п |
| са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удо |
| <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, нос |
| е да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш |
| а сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко |
| њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Нас |
| Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о сво |
| ма зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — |
| <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са ко |
| , ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, |
| p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је оч |
| ећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава њ |
| никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на |
| и то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зн |
| иђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била |
| е међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} |
| збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласц |
| изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, |
| /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега |
| и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да л |
| >Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су |
| аредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је зн |
| чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка м |
| са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у |
| поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да зат |
| кује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то пр |
| ак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавај |
| снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући п |
| а би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> |
| чана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да |
| зненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој |
| /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— К |
| , да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да |
| а проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико и |
| није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, |
| м штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључе |
| тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она! |
| мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и предс |
| је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред |
| то је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{ |
| олена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капиј |
| ратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на м |
| иде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опрашта |
| и је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{ |
| аљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, п |
| ећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди |
| рашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгиј |
| ики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А |
| г тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тог |
| е моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једи |
| ога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пр |
| чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла по |
| р и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на лев |
| тити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружен |
| , и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и |
| исто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо |
| показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело бр |
| то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, |
| себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити |
| иста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сиг |
| сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после то |
| ије, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за теб |
| упире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} |
| "> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знал |
| ћа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по дв |
| тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволећ |
| и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац ниј |
| х он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пит |
| p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то би |
| ју“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчи |
| ши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем |
| е и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих дво |
| о језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био |
| ном половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге |
| е мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама |
| дне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она ј |
| /p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и |
| а би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се о |
| јући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га по |
| ије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што |
| енађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танк |
| роким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{ |
| злазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако ту |
| ледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око поло |
| толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе |
| то сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S |
| {S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} |
| е снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и д |
| а.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опре |
| тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислил |
| као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шт |
| љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је |
| ар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Зати |
| астанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако не |
| случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање |
| /p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ре |
| пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> < |
| баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се о |
| о.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и |
| е ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} |
| а с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем |
| ао увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била јед |
| и хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правда |
| Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p> |
| и Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, зај |
| ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела |
| лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и виноград |
| ладог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни доз |
| има, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног |
| — Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети |
| а чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: |
| е то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се сам |
| оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мр |
| не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неога |
| сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени |
| ари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на н |
| да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на |
| за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, нек |
| , враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и |
| готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му ви |
| на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди кап |
| аша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан. |
| Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајам |
| офку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гл |
| је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе о |
| кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} А |
| ке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хо |
| — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако |
| /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</ |
| обом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није |
| ице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима сва |
| лива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не |
| да су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и ве |
| змеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила. |
| жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од с |
| вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, по |
| е да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је нам |
| и за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него дети |
| ва, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софк |
| га врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго к |
| о око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јо |
| е, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} З |
| е, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато |
| и, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би |
| ако још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне д |
| њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као |
| ило мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино |
| излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за |
| пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети ка |
| патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, |
| ледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љ |
| .{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући |
| да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{ |
| љаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Ал |
| са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других |
| сталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње соб |
| ујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то н |
| фке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе |
| ни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на сав |
| е сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да ст |
| оде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и са |
| ске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи. |
| ако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна |
| ислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, те |
| Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу. |
| ла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној ант |
| ао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поре |
| ="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди |
| о и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или пи |
| ога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе но |
| неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, к |
| гама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих |
| Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у он |
| о од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ |
| у да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет |
| а Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пр |
| тарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи вел |
| огући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пић |
| у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да л |
| варао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма |
| се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, шт |
| ошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свег |
| толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и |
| пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела |
| одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} |
| 117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневере |
| о ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када б |
| ћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </ |
| ко црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала |
| ене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} По |
| пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље тер |
| јмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто дру |
| да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) о |
| и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих пут |
| од ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда п |
| ре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сам |
| свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш |
| ности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то |
| pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојиц |
| воје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ |
| лио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у |
| „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио нег |
| рској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у ва |
| бито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то зало |
| ј се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он ко |
| здарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онак |
| у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се д |
| ле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек |
| о?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње |
| S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да |
| свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај варо |
| да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се ку |
| никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије с |
| чка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, пр |
| кин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није мо |
| то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни |
| сећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг |
| о.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега посл |
| екром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, как |
| међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степен |
| е на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни д |
| еле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не |
| пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магд |
| тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сест |
| ао да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се |
| и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било ре |
| дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се |
| офке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} |
| рзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује. |
| ежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им јо |
| је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, |
| {S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тоб |
| је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке. |
| натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела |
| е слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мисли |
| код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на |
| е било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепан |
| јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао |
| ко није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошт |
| м Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога пома |
| учићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у св |
| в“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и |
| као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче |
| имо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако! |
| ђа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих как |
| могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог ну |
| арешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусу |
| је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследн |
| н) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арс |
| , увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p |
| , мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала м |
| И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, |
| даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: |
| стале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само |
| енећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су |
| сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одј |
| туке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, ви |
| ну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она |
| сно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито ка |
| цније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих с |
| е срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због |
| и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и заш |
| е већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа |
| и га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p> |
| } Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет |
| му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе пр |
| у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод н |
| >Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чу |
| а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији |
| дави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, п |
| али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није мо |
| ало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропушт |
| е одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, |
| да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају |
| испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио |
| ла и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, шт |
| итује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може |
| упа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И там |
| !{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без |
| тајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, |
| > <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се |
| ала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све |
| јатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да |
| се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и д |
| {S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за з |
| , тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Је |
| у.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као |
| био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А |
| почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећа |
| ало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из |
| ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао о |
| ка дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него с |
| спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом |
| алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да |
| ана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.< |
| рата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било |
| ја од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, загра |
| љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато |
| а не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, уг |
| ви на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавал |
| г очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, над |
| и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добр |
| ко ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само н |
| је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је мог |
| све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Св |
| есити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем р |
| о врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито из |
| >И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико н |
| ад огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она по |
| ан од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је би |
| ивели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној ч |
| им Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика |
| ној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, ка |
| највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лак |
| {S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их ј |
| чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, к |
| на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом |
| , у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова те |
| кама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, позд |
| , на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, то |
| би увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потреб |
| опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и |
| 119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаж |
| је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свека |
| ије могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхта |
| овори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Том |
| p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја |
| .</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како о |
| дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врел |
| и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и ње |
| да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све б |
| але женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу |
| , нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за |
| ремена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако |
| да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој |
| -Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што |
| шми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године |
| и стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађ |
| } И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да |
| себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све ш |
| због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошт |
| {S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвеће |
| д њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због |
| само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она мог |
| имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипа |
| па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познан |
| абрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само шт |
| е; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити |
| раг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гај |
| амо да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој о |
| здржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комши |
| него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак |
| ком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело н |
| ћете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело м |
| или су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су |
| ући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на сре |
| ченим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више н |
| „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним с |
| већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био |
| могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једин |
| е она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једно |
| ст од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли реч |
| n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не криј |
| ка врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како |
| а се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен |
| све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које и |
| му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао |
| анка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим р |
| ји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особ |
| рих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда усле |
| а се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гро |
| вари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за њег |
| а није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме цел |
| ајтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који |
| пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње |
| што је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то |
| оле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је сар |
| 9101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер |
| Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у |
| а.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће |
| .{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других |
| >Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пр |
| д сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се св |
| Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута |
| а ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, |
| ли?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обич |
| кав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, |
| ратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет |
| ом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики тат |
| уго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирањ |
| > <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, та |
| чећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не |
| бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом ик |
| о икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње з |
| „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше |
| о.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, |
| ме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И та |
| р га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, ста |
| јући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно |
| ен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да |
| .</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави |
| е знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена у |
| оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и |
| о, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ев |
| па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колач |
| у.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, ма |
| и сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отвр |
| ушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и виде |
| и...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније |
| све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази |
| ва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрч |
| е по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста мо |
| ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила |
| векрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви |
| јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, |
| танатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, |
| ркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају |
| {S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из |
| м женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спрем |
| и, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде |
| /p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је |
| ко би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кће |
| е, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као |
| овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, |
| ао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? |
| оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће |
| која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S |
| блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па |
| ађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, ве |
| уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним |
| трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом |
| е продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Госпо |
| а, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тра |
| } До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у п |
| — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних |
| путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету |
| чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и |
| а одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви |
| још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и |
| подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није |
| и, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, |
| има. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувач |
| , како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситн |
| ли никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцниј |
| ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање ко |
| е, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино ш |
| ја, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње од |
| алим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није верова |
| виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да |
| Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца |
| ечила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И |
| , загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком |
| ин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што |
| о пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише пла |
| ђе.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не п |
| оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би бил |
| почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс |
| ала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би |
| е то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави |
| IV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Теш |
| , поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S |
| а уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и ужив |
| драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, |
| свим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља у |
| свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, |
| м ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе |
| да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, д |
| мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу посл |
| бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао д |
| вима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од ње |
| у ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све сн |
| тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада |
| и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и пр |
| и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{ |
| о, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкир |
| а је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово пад |
| тварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div t |
| апији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу |
| и, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек |
| се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када син |
| ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} |
| бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> |
| га пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за не |
| зишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рук |
| .{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по о |
| као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, ник |
| кину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и остало |
| ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сас |
| пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... |
| се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако |
| за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Ј |
| убоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре |
| но тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста т |
| ада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме д |
| , свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њи |
| да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ осед |
| дведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе но |
| чари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један друг |
| е остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, да |
| дмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сир |
| за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, |
| .{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изић |
| ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Је |
| одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на пр |
| омилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право |
| ао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>А |
| изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смеја |
| њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су |
| када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, на |
| кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онак |
| ински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, |
| како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан |
| .{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она |
| тари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила |
| пак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S |
| би, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} С |
| и.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} |
| ори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и ч |
| је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како |
| ја.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S |
| чиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је |
| у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом |
| на са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога ник |
| ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, ст |
| ашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено г |
| једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Маг |
| оне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам м |
| ћу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, |
| д вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу |
| не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не |
| ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} За |
| ..</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши |
| калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су с |
| а подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, |
| "224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труц |
| едва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и о |
| гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасви |
| Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, ј |
| е чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, в |
| после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} |
| ац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу |
| д слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поз |
| радио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учин |
| се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толик |
| били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и |
| отној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су |
| , <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шт |
| А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чин |
| Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтел |
| м друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, к |
| поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их |
| сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове |
| ито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлач |
| расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом |
| S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није дав |
| борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима |
| навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозн |
| д бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осети |
| добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, м |
| з крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову пе |
| и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Дово |
| на деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставит |
| , а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са |
| е бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се в |
| ња, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њихо |
| о у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софк |
| заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну за |
| а њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како н |
| орати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и |
| м весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црква |
| и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу |
| p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} |
| каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили б |
| тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његов |
| ликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржаван |
| аде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају то |
| о.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких |
| вер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, |
| ју и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скам |
| ачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне |
| о никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мор |
| диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> |
| о дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав |
| а умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није м |
| и и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у |
| , зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две |
| а.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде |
| ући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зарас |
| га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе как |
| ла је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож |
| тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али |
| ежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А |
| му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, за |
| од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају и |
| се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између |
| у били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању |
| Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријат |
| , ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола |
| агдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност |
| падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како ј |
| јући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође |
| о сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хо |
| а је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губ |
| од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све |
| ли не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут та |
| д њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} З |
| е, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јак |
| е дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да |
| фка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је би |
| олико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, о |
| када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се |
| бацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела |
| накав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори |
| е, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. |
| несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се |
| > <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади мо |
| чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, |
| заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда |
| сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна |
| тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледат |
| не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; так |
| којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа? |
| <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</ |
| упела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када ви |
| азила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакос |
| хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још не |
| и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало с |
| ди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издрж |
| По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као о |
| ле овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она ј |
| , иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује С |
| ех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они |
| за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачи |
| а, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила |
| , низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свог |
| да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додири |
| читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} До |
| .{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако ј |
| {S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућ |
| она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они |
| имка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — |
| и, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и ви |
| ају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа |
| А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као |
| к и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само |
| алогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како |
| ајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим |
| светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу т |
| е никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом |
| </p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После |
| што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затв |
| Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Те |
| ви опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек |
| орала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Ма |
| је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пић |
| поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа до |
| услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, та |
| ачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? |
| ам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла |
| а олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, наро |
| отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пет |
| од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, |
| е бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S |
| е могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и ле |
| поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Со |
| д вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, ж |
| к вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин ота |
| p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, |
| она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А о |
| опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио |
| а само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, г |
| ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из |
| притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} |
| SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак поче |
| , добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто |
| е, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење с |
| за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било |
| кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — дови |
| овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су |
| сле свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће |
| падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, годин |
| и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази |
| на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софк |
| младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко |
| е имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ст |
| се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело |
| да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и зб |
| видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим |
| и чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа |
| њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, п |
| на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу ни |
| помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, |
| аркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још |
| када у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, ко |
| лашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могл |
| младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како све |
| постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{ |
| рно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове субо |
| Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, ка |
| силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док о |
| чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, |
| среће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где |
| оје се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, |
| се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и посл |
| великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} |
| та, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таван |
| Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да по |
| {S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватр |
| м да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако п |
| углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли |
| после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — |
| акав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће |
| пећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} |
| лужбу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњено |
| у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун |
| но.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејал |
| вом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једн |
| су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је греб |
| разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S |
| ЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> |
| за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако са |
| снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И |
| /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што |
| корачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њив |
| , која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, |
| , али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато |
| } Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је спор |
| } Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; ил |
| раве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег м |
| м одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна |
| фка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брз |
| се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да |
| нац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налази |
| ишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отво |
| лејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до к |
| да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем |
| ла: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може |
| када га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S |
| може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, |
| .{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма |
| имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" |
| стиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се з |
| неговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци |
| ед светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{ |
| на.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле |
| рлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, |
| се сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања п |
| ноге свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре |
| широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишл |
| ра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издваја |
| чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим шир |
| ене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више ви |
| м се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али к |
| новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних |
| ла од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S |
| истала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле |
| на готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, дос |
| и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И к |
| агушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то |
| а није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет |
| , да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвира |
| курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> |
| о к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и |
| онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> |
| тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опши |
| како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да |
| д ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, с |
| тама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножић |
| месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Он |
| новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе |
| арочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њи |
| </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басм |
| а својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепото |
| идова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да св |
| ање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим |
| пи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} |
| у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних |
| била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, |
| ло, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све н |
| , што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скуп |
| а показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивал |
| м отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на но |
| а живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахив |
| ледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбо |
| , за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{ |
| куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код |
| бито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође. |
| p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у че |
| Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чар |
| , умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се н |
| {S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. |
| сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчан |
| доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, |
| мо у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим ча |
| ки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и о |
| у само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, це |
| божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млад |
| векар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: |
| ле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити |
| и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишл |
| } За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је треба |
| , како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир |
| о новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, н |
| д појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и ја |
| оји је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, |
| јао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода |
| но као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан |
| дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких |
| у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње |
| а ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјур |
| Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не |
| <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува |
| на, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су бил |
| де коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише |
| ујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре |
| варе са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софк |
| ким жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката |
| надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрча |
| им колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њих |
| од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим ча |
| су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и исп |
| едајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су |
| ржећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила |
| сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да |
| ише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како? |
| ља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући с |
| осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пр |
| ахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако и |
| ештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кр |
| е у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{ |
| игурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробу |
| штимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарн |
| о крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништ |
| е видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прст |
| лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и |
| погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећ |
| бом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз к |
| тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори |
| слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела |
| и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан |
| ас устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер б |
| гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка п |
| знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка |
| ога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог ст |
| понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{ |
| S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јо |
| измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим |
| мука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и с |
| еоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на |
| ам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али и |
| пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам |
| ти, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није бар |
| И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика |
| све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час и |
| њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављ |
| је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да |
| — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тв |
| је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим |
| пима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обеш |
| трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, ка |
| о се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећ |
| свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чоха |
| они кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, |
| се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно |
| мљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Сл |
| офка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостив |
| а, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру |
| не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за |
| вако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки ча |
| вала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође |
| ма придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко и |
| S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, |
| гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе |
| } Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, |
| ељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широки |
| де алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе н |
| а само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није |
| , дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, д |
| испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, па |
| <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, на |
| а, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујн |
| овара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упо |
| ећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га ув |
| е, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опа |
| које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом |
| како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гле |
| S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спро |
| га свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијено |
| обро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком оп |
| овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те со |
| том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да бриш |
| и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазит |
| о појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини |
| гневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, |
| обада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као |
| } Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њ |
| оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сап |
| са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не м |
| знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и с |
| снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Ала |
| м, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се об |
| и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата |
| љама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по |
| тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно н |
| едвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почи |
| још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче д |
| је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћ |
| ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој ру |
| и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изош |
| , у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дуги |
| ти хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, |
| цу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— |
| , и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изв |
| свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већин |
| динче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је |
| <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, |
| се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а оби |
| а Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером |
| {S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се го |
| доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На |
| т видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> |
| ом главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се уч |
| ље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S |
| још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издир |
| једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепот |
| р она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздрав |
| ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује |
| све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, д |
| гло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је ис |
| изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, с |
| , и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није |
| >И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз. |
| крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко |
| деле беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са к |
| ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ак |
| својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка |
| орало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, |
| љене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} |
| , колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, о |
| ела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула кор |
| > провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве |
| н ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> |
| чеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерм |
| ица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамење |
| , да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синк |
| чекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме д |
| кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуд |
| допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силни |
| е и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо г |
| пет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, |
| ="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга п |
| } Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина |
| неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у |
| а да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, |
| с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза |
| оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до к |
| ући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из |
| да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му |
| иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше |
| ек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S |
| ост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресе |
| оро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час |
| ли на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако ра |
| азили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="cha |
| , што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мат |
| женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њег |
| ричао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њ |
| ах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана |
| и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и окол |
| снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је бил |
| чињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око ло |
| и, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему ос |
| 19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, к |
| ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> |
| јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут |
| му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо |
| не, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо |
| да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио |
| кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сад |
| е се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем |
| еплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим вид |
| да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пић |
| огао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да |
| и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата. |
| га већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку најв |
| /p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула |
| ако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће |
| настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином |
| бом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је н |
| упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ д |
| рино и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ов |
| уће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и че |
| који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршниц |
| од куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и пре |
| јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на усл |
| аволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да б |
| задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не |
| није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се др |
| и, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико |
| њу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, с |
| а није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући н |
| ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох |
| и они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, ро |
| ну остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би |
| и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пал |
| ицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, к |
| сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, мило |
| ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више |
| како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и ј |
| .</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и би |
| орао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамде |
| е и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ |
| мти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, |
| ости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара в |
| о је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратил |
| за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им |
| ће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воде |
| ећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош |
| не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда |
| .{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више пос |
| бав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опора |
| а силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са |
| аркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" / |
| а дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дозна |
| џом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, о |
| био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p |
| бови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је |
| лива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учини |
| илуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједн |
| авише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше пра |
| вим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радит |
| ио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће н |
| ко тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, |
| сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он |
| чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свр |
| таре хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S |
| се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S |
| које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све м |
| ацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих |
| нако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једин |
| да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да |
| рчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! т |
| лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била |
| орпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси |
| дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пе |
| у, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и рас |
| ронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узм |
| су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А |
| не.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, с |
| туб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звал |
| p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетк |
| ла како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, сн |
| ослужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, еф |
| че се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, |
| едао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и оку |
| еви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њ |
| прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, де |
| вима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом |
| е и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног у |
| је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула и |
| га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, к |
| како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} |
| и за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу |
| зду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чуј |
| о, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само |
| е, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали. |
| га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, |
| и иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би |
| одрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад |
| есту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би п |
| мо њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и |
| и би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Соф |
| свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и |
| д среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софк |
| буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, |
| ђивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а |
| оју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде д |
| ло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, |
| овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С прол |
| /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Си |
| амнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су и |
| д њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се |
| и као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела д |
| да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове ко |
| и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, тру |
| што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он са |
| да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је друг |
| и кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сиг |
| вајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — |
| ио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесе |
| е залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више |
| n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће |
| <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И ка |
| поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не р |
| е, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спр |
| жећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све при |
| лије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се с |
| есује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показуј |
| ико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху |
| им се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала |
| му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони < |
| д, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога |
| ештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купа |
| обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака |
| ј дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантија |
| збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до кућ |
| вара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва. |
| гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке |
| ку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецу |
| на брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пун |
| ти.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} |
| је, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, по |
| лечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} А |
| вши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкини |
| све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се би |
| а софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима по |
| пији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у |
| на остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око от |
| мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју г |
| } Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала м |
| , али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се ње |
| лако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гоми |
| све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окић |
| S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима п |
| нице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити |
| љеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећ |
| е и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са ба |
| исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори |
| да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него < |
| а узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и меси |
| а њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и н |
| мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако |
| арици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и |
| асно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> |
| је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> < |
| се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, |
| амо како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњ |
| а, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас |
| доцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ от |
| виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, |
| од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Дост |
| {S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад |
| е и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по |
| p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више < |
| к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће |
| ле с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запит |
| ити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и |
| стим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бра |
| сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и |
| е, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> < |
| а служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати з |
| са прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега т |
| ло још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S |
| до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све |
| , немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта |
| цу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, к |
| ао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је |
| овала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се пос |
| тови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колиј |
| {S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} |
| тима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач |
| и собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред в |
| ка сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, |
| се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то п |
| <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чу |
| о су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="c |
| и сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, |
| он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> |
| им она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка |
| ада овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрас |
| их жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша о |
| су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчк |
| д њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли |
| , и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога |
| же, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, |
| XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није н |
| ни <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нис |
| о скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Ј |
| олићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и ме |
| ноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од с |
| ајвише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи в |
| зује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а |
| и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком с |
| јеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покрето |
| свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њ |
| достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у |
| чеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је |
| о Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли соб |
| нала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од |
| а, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n=" |
| одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених |
| ови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од пл |
| бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед за |
| и пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучен |
| ћа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом в |
| тим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при о |
| S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефе |
| из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити |
| оодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, |
| љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер |
| /p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седе |
| фка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, |
| ала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да с |
| и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав о |
| не по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гла |
| радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, ш |
| <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде к |
| — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— |
| ци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бо |
| остане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада њег |
| ши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо тр |
| оси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше д |
| јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, д |
| ска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак |
| ла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек |
| снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ш |
| на што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му |
| а ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пирк |
| она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и м |
| исела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем |
| , срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одје |
| а, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, |
| изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и д |
| пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било ме |
| на, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} |
| велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се |
| ући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи ок |
| зе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, ниј |
| ива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог |
| ћи, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме |
| се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би зго |
| .{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да ник |
| онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, |
| ка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му ру |
| ла, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око њ |
| чу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о |
| ада се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не |
| хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што с |
| жве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве п |
| тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама |
| здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија ј |
| е због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом рук |
| ао право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи зада |
| вом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И јо |
| ићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када до |
| м ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састај |
| ега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да |
| заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Н |
| ајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{ |
| тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто |
| се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на |
| побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно п |
| ести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима |
| како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу |
| је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу |
| ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што |
| ао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљд |
| о, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} |
| оз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} |
| су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и п |
| падала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, |
| истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би |
| ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да |
| е у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у |
| пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише вол |
| ло сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: к |
| н дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, |
| д почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стис |
| , готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највиш |
| у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: |
| ако све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора с |
| свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме в |
| гурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући с |
| које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако |
| онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да уско |
| са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео как |
| видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда |
| ак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова с |
| волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, |
| не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су о |
| ј лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да |
| : „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само им |
| Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више |
| ће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово |
| морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што |
| те, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S |
| е сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загл |
| о да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељац |
| наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> < |
| о да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то н |
| астук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав |
| по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је |
| о грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, м |
| и, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то та |
| увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима |
| би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш |
| виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махов |
| јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко оста |
| још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у м |
| нији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га |
| је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати |
| и доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могу |
| уше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш |
| радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! |
| и Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освест |
| и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ |
| м он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не ст |
| е.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="16 |
| Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, је |
| га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна |
| је у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око |
| оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи б |
| ацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} |
| пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку |
| се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{ |
| ако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од з |
| еме да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још м |
| Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да пре |
| } Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш ве |
| није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била у |
| аст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе. |
| пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n= |
| адне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ |
| ти ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те понов |
| овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она х |
| зостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и |
| ј овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, |
| Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не м |
| нала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекл |
| чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после њ |
| куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га и |
| е по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{ |
| ао оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} |
| о са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело у |
| до.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала |
| м, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегн |
| Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би |
| али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Уста |
| к сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти |
| , још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најте |
| е да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка в |
| p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамиће |
| ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке |
| кривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у рад |
| еди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софк |
| на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповед |
| твори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоће |
| аћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А з |
| ему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајућ |
| та и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени |
| урио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на |
| јача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне же |
| говара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трч |
| ће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Со |
| ге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, |
| епавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И ник |
| {S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, |
| и, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она |
| као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају |
| руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им |
| ји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметов |
| куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или ког |
| сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и се |
| пезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгл |
| довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, ч |
| чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с |
| е за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је |
| да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много |
| S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред |
| тире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Жи |
| у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим с |
| и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће |
| и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукам |
| рало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу прод |
| то је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никак |
| а јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда прв |
| длазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих б |
| едом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако о |
| ало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио |
| и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начи |
| нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани |
| се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као с |
| име, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слобо |
| у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> |
| p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да ос |
| посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не д |
| ијем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кри |
| е, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родби |
| ио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појас |
| а деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и прамено |
| како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, |
| а би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу |
| та изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честит |
| е из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре те |
| S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њ |
| откама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискај |
| } Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здрав |
| ном све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном |
| свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би мо |
| ћем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, |
| аст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизал |
| воју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици ду |
| лештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрк |
| ва лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајућ |
| њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински за |
| ери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у годин |
| м он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, р |
| и шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскоч |
| ст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не |
| свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на по |
| сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које |
| је су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како г |
| ладожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире |
| но, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречен |
| х ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" |
| не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, |
| оз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена коф |
| Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, де |
| гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како о |
| и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алат |
| својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они |
| асвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и о |
| зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ко |
| , живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су |
| долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И си |
| потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он у |
| н те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="10 |
| га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето |
| а собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, шт |
| ке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чед |
| .{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{ |
| облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да жи |
| нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече |
| а, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао п |
| то трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти |
| Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали |
| рнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких вели |
| као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, б |
| рко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с к |
| е, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb |
| н, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!< |
| ве са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, зау |
| све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није |
| о себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. |
| се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се |
| женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим |
| , и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бит |
| ога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, ве |
| згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} |
| а од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, осло |
| и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ |
| ганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девер |
| вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада |
| .{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлад |
| ваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима |
| а већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и њего |
| Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам |
| сници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{ |
| рти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је |
| е заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</h |
| дела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</ |
| због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише с |
| ве уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за доче |
| особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијен |
| ом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би мора |
| ов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо ко |
| и, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено. |
| p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама ок |
| луге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у с |
| но, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, |
| мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у |
| ћи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њ |
| о ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, |
| а Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у А |
| им маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећ |
| и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова |
| ени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, ко |
| <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb |
| се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да |
| или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сја |
| та ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, |
| офка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадиц |
| аче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по |
| оз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у |
| у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у б |
| оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу |
| ање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче пол |
| а, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог |
| о је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње |
| о.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао п |
| ором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном др |
| {S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхта |
| .{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мења |
| <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака вр |
| се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше |
| друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у р |
| бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, п |
| узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом |
| људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно н |
| х врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још |
| , што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прс |
| .{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је |
| њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од |
| ако све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада п |
| држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри св |
| и онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај |
| офка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силн |
| , и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви |
| ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, као |
| и.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он |
| а, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда |
| ....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене |
| > <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад |
| лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије т |
| Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалу |
| боле.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> |
| ни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да |
| икама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његов |
| поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то т |
| ло је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, |
| пшти жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто |
| се фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њег |
| ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, |
| с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак |
| ако је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је |
| /p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њим |
| е задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у стр |
| његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов с |
| ати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана |
| е што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала |
| p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је |
| ла да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, по |
| е!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — |
| ењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањ |
| етен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сас |
| није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што м |
| како није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зно |
| } Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једностав |
| е како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујај |
| гова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он пад |
| код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово |
| о непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној |
| але и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, |
| тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више |
| у у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, проп |
| <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђ |
| ти, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало сме |
| p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, у |
| о допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да |
| га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, |
| да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у |
| Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком |
| на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека |
| S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна к |
| само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, зан |
| до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, в |
| о је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам т |
| крово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда |
| ш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се п |
| им мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му |
| пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S |
| о то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Во |
| сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно неск |
| увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, |
| та је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је зн |
| а по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била пр |
| н не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, |
| ра.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> к |
| вих оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; о |
| > триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S |
| у.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела |
| њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раз |
| дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по некол |
| његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког г |
| с од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количет |
| а се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заи |
| иш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим |
| .{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она |
| едно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.< |
| ачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, о |
| и и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то |
| одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од с |
| ла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке к |
| ројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) да |
| ла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— |
| к, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и си |
| {S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу |
| могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и ње |
| стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су г |
| збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и н |
| потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу |
| да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је |
| њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу |
| амо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је |
| „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сам |
| о све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не |
| н, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њ |
| де увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од |
| уке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, д |
| /p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, |
| рса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Ос |
| је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко |
| Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде о |
| , она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p |
| дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, ве |
| опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после г |
| јурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покрив |
| твари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ он |
| еће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни |
| то Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, |
| а, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши |
| е само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досе |
| наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, д |
| >— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— П |
| е се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је |
| етрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их п |
| у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати |
| условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало |
| њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже |
| цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његово |
| а тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и |
| одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек кад |
| осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио |
| тина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насла |
| песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И |
| шом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да с |
| о и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера |
| .{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом |
| ећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, ја |
| толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се уве |
| већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозг |
| задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или |
| ка сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби |
| да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице |
| , и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је уско |
| и како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, |
| акав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је |
| ећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства |
| што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, з |
| поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди |
| но говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, |
| ке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж |
| ући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не |
| ањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у ру |
| изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разгов |
| њу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто |
| еде договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за доб |
| пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако |
| црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за вр |
| азговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе н |
| рачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш |
| о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодоро |
| м као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако |
| ом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И |
| е до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Т |
| а женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -д |
| све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, |
| дала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и и |
| им пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p |
| ења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано? |
| суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ веч |
| ста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод че |
| г материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не |
| нашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила |
| бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Је |
| сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је |
| е толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах |
| ећ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} О |
| <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по баса |
| лагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: п |
| с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зе |
| што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, ње |
| аткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он оста |
| као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ ум |
| зађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да ч |
| заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" |
| о вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Гор |
| д своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијам |
| као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да |
| рти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, |
| ацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељ |
| ном и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{ |
| не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега |
| ет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.< |
| ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Ма |
| дати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде |
| ти, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колен |
| а него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, |
| д које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше |
| њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако б |
| ила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утиш |
| и њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да т |
| икада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ нећ |
| или ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падат |
| ариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Оста |
| и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече |
| , Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чу |
| име почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после |
| е међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам зв |
| ићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагал |
| а, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ бе |
| ка у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сиг |
| на на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, нег |
| што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда |
| дваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и мас |
| сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у то |
| као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је |
| е њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице |
| које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, к |
| , па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива |
| После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она |
| око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дуб |
| дједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, |
| трани Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, ка |
| евет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у |
| би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он |
| , овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S |
| као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка |
| животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да др |
| да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само |
| неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је поч |
| унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће |
| апред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно |
| ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој син |
| .{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од ов |
| ама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба |
| и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, |
| какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљав |
| е била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста о |
| на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, ко |
| >А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећниј |
| илног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да |
| лечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза |
| влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да |
| .{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка се |
| празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа в |
| била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нис |
| , златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима |
| } Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разаст |
| о њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и |
| ве саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је |
| и се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезум |
| "193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са ст |
| вај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрв |
| вежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p |
| као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и по |
| ушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно че |
| е са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и св |
| седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да |
| под његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива |
| буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље |
| ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S |
| је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући |
| ли је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ва |
| , баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих р |
| својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и |
| зеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свир |
| а сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим ј |
| чена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Шт |
| а није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка д |
| да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} |
| ени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру |
| тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пр |
| ком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и мат |
| а те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само |
| ланинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и из |
| навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигур |
| а, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и |
| , људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, послед |
| .{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана га |
| авља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни не |
| , косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакаст |
| ше, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања |
| и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Мити |
| ада ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити дом |
| и је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама |
| х увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја |
| вилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још |
| а показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да заст |
| и манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.< |
| е на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да м |
| о мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{ |
| осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд ј |
| радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! |
| себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамн |
| више гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носит |
| S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што |
| нком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто м |
| том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада |
| ле шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле ј |
| и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика |
| е, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од |
| то као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од св |
| кве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одош |
| з скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектени |
| ра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким |
| му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, |
| гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, п |
| ана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, к |
| е код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не |
| ка иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дуг |
| што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> |
| јући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, с |
| е, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пит |
| од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уј |
| би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магд |
| о гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облино |
| она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, принос |
| репашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Со |
| доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да |
| анице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак. |
| ила, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од то |
| d>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оц |
| Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита |
| отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те д |
| , а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрва |
| и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Ми |
| је у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Со |
| ћи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, сед |
| купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора |
| а је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривиц |
| за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се л |
| најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S |
| а разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јо |
| И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе изди |
| њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, ил |
| м њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви свој |
| чај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још |
| се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како |
| свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готов |
| ен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А |
| лакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> ре |
| њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — |
| ве ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} |
| леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек д |
| басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прст |
| рков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она о |
| сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он |
| ом главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијен |
| ајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Госп |
| де, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и |
| већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна С |
| а, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, |
| бу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у |
| нски добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, |
| ори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{ |
| код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели |
| а је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде ка |
| ти је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:< |
| дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућут |
| да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гро |
| једном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем |
| ило тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати |
| сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и зн |
| ећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и ти |
| има и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се т |
| ости, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој |
| и откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се |
| у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој |
| ,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мо |
| дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да |
| сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче |
| е, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину |
| ве из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати |
| па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страс |
| међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око вра |
| ?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p |
| о рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досет |
| те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљено |
| о.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, |
| ови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могл |
| стију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора пон |
| а се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њен |
| и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она |
| ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али о |
| едном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се |
| ред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највећ |
| услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом б |
| његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста исти |
| бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним |
| S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети |
| , да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго |
| им послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И |
| а долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које |
| /p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма к |
| дом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо |
| <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим уми |
| же, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} |
| и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би та |
| и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у т |
| , ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не |
| о подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Соф |
| е кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу |
| о задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала |
| благодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је да |
| амила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> он |
| д се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на ње |
| иромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, овол |
| на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> |
| кве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као ча |
| никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, |
| вицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали |
| есан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бај |
| свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње |
| мо голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста |
| магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Там |
| није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарл |
| ароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када ос |
| е разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим рамени |
| ебе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред |
| маћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини |
| обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, заку |
| ред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов |
| је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лоз |
| и ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож |
| видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у |
| ориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавеш |
| ије ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осет |
| .{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гол |
| а.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова усле |
| тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по ку |
| {S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би |
| ћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, ве |
| о се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође |
| и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети к |
| ита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али посто |
| <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која в |
| дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пра |
| ва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, |
| ела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не |
| је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јо |
| тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да |
| д ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или би |
| им да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Со |
| паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње |
| седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жар |
| кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</ |
| кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „сво |
| а чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим осло |
| дио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен са |
| намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика прос |
| ећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Не |
| губити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога |
| не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:< |
| Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја |
| ога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако б |
| ређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лел |
| ебати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи |
| ико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек н |
| улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрз |
| а Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши |
| пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са с |
| х знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим |
| , а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, |
| ти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они |
| загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због то |
| ћи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било та |
| силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, ва |
| е, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то |
| да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, он |
| сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок он |
| о бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче |
| и, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морал |
| међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да |
| На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, |
| ада би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да |
| и ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши п |
| на кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље |
| сио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугод |
| ром, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби |
| ју, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласов |
| .{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало по |
| мо је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и ве |
| асилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али |
| <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријат |
| годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{ |
| вежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више |
| спуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да |
| кажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А С |
| упање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, на |
| уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Са |
| њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, ти |
| он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре |
| е то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. |
| .</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу ла |
| зо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се |
| мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио |
| енеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, ч |
| у кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да |
| осељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се ис |
| е и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајк |
| пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, зад |
| ећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сни |
| и, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није бил |
| сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле |
| их и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, |
| туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поре |
| ку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, |
| о јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би нала |
| аћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</ |
| разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} |
| бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навла |
| као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо |
| азио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као |
| аком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке |
| селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним њего |
| равила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако |
| нако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да па |
| изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се |
| ском пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не мо |
| ву.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући по |
| , у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу |
| е се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што |
| стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соб |
| а онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од |
| не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а најв |
| њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.< |
| прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се б |
| је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је о |
| да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — поно |
| њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овам |
| назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса |
| мо са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њ |
| ској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Соф |
| тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хте |
| о би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти |
| лене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џе |
| о млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} |
| самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, |
| печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, |
| , од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у ч |
| корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе у |
| ељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — |
| тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Со |
| продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препече |
| а је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, те |
| ући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка с |
| че“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, ни |
| ни, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, и |
| /p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право |
| а му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се |
| го, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена ве |
| е би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} |
| и се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови т |
| ла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила г |
| се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева св |
| особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, з |
| офка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га |
| ти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо |
| ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са ум |
| а двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се поја |
| а није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико ст |
| } Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он |
| S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да |
| ново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно |
| јући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сеља |
| рнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овам |
| ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се свет |
| та се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је |
| из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојени |
| ај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и у |
| м, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са ули |
| чења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не |
| дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни |
| ворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њи |
| да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и |
| > <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у ње |
| чеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и |
| сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, не |
| хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би |
| угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он мо |
| руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за |
| пак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо ис |
| синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог |
| Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало |
| сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комш |
| преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити |
| и своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за |
| јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину |
| И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него к |
| маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то |
| и, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се |
| наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једи |
| ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и топ |
| које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, поп |
| псија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ко |
| а крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} |
| и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближава |
| , с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера |
| амијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно |
| одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, глас |
| ну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да ски |
| , којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да |
| и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се п |
| нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} |
| о кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али |
| ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да |
| ога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ај |
| јући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она |
| јапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, |
| ске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се п |
| n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гом |
| и углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињав |
| издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радо |
| p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узвере |
| износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је |
| само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И ника |
| > <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, ост |
| ка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, у |
| а раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себ |
| и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они прода |
| жавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је тол |
| их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, |
| секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањал |
| } А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из |
| и све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, и |
| хна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се н |
| ога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли ба |
| то шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уве |
| } Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пресе |
| о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он |
| !</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се скла |
| } И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом си |
| обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док |
| о око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више ок |
| камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговара |
| ти.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у ч |
| /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, он |
| и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он вис |
| рио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни |
| зливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда би |
| уће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Га |
| а је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су о |
| јмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њ |
| и, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде шт |
| ењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, |
| ину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање |
| н, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „ |
| луге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло как |
| ме видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, виде |
| ећином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и |
| олико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још кој |
| сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда |
| робио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучн |
| ајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се о |
| ако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морај |
| како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се |
| разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запрж |
| S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио |
| е је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из |
| већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла |
| синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост |
| ао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бива |
| ва.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред |
| разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су |
| еликих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге кућ |
| никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспава |
| еше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре |
| се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не |
| } А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, |
| пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињућ |
| ете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А |
| а широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} Н |
| уцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен вр |
| како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега |
| ла брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не |
| „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Ас |
| захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап. |
| била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекив |
| , а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу сво |
| а вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамо |
| о: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас м |
| сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томч |
| вим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, |
| и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од п |
| ане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и |
| у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се |
| папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и |
| а до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпоч |
| с у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, к |
| , чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Уск |
| је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме |
| андуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и |
| зори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, ши |
| иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и |
| вог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене св |
| каже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пош |
| , не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осе |
| риноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком уда |
| има.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, |
| p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе |
| ут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на |
| ?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{ |
| Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о.. |
| таве софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесе |
| е Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао |
| ладичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <p |
| не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, д |
| та или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, |
| I</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, |
| одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се |
| а једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, |
| када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра |
| х кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Нека |
| ене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p |
| одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одел |
| учак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а кам |
| о нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, к |
| руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој о |
| о је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{ |
| ш свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени р |
| есељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колик |
| Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им и |
| етрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај |
| ани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићен |
| праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бур |
| онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а |
| дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да |
| односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (си |
| , са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извије |
| и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све |
| сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка посл |
| тљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А |
| су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} С |
| та, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг |
| та ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> < |
| адмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неки |
| да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле |
| јна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они |
| ије хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихов |
| упања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, |
| рају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али ов |
| } Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добр |
| бом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим у |
| Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, |
| аглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када |
| и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову и |
| р се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би к |
| чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, зајед |
| свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из поче |
| могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела |
| а радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу бри |
| } Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна |
| едала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све јед |
| око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У то |
| S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бит |
| плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама |
| е, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од |
| ој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у са |
| Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, брад |
| S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцк |
| нити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаље |
| ом коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по чит |
| ју њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је к |
| како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, та |
| арени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио |
| /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију |
| њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ци |
| мо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...< |
| у хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А |
| нтијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у с |
| вирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоков |
| борење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, |
| ђу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> < |
| шле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вра |
| ама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог ам |
| х могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није |
| ог новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно |
| убоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што |
| рка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки |
| одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p |
| јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} |
| у) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожењ |
| да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће св |
| ним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| {S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, |
| розор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Осо |
| е, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран ј |
| {S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био |
| знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предус |
| ри томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} |
| шких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу оде |
| двојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не |
| "SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, |
| ој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да |
| ед њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице |
| зи никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима |
| ет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избија |
| толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој мага |
| , а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји |
| јали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и с |
| и“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма |
| ико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све |
| штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, по |
| а, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека ку |
| а би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да ј |
| то, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш та |
| Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од се |
| овим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растур |
| су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, о |
| сељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављал |
| њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме попр |
| не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, |
| но.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а |
| а је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је |
| пред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не |
| е помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста |
| ама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из |
| је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њихово |
| матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је ва |
| S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две не |
| ег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није |
| осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у кри |
| као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и |
| врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чис |
| ренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се ша |
| обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, |
| олазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први поче |
| {S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносе |
| и са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали |
| а, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа чита |
| итим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији |
| а долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.< |
| ет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где не |
| ихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, |
| ико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, |
| тим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, |
| ла.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, к |
| , да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнак |
| Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а он |
| да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама |
| , одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју с |
| почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих уда |
| , из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепс |
| они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама сво |
| не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаље |
| , који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изна |
| па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео |
| даљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од и |
| инили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не прод |
| о треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; |
| или, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весељ |
| <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је ма |
| ина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне |
| И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов |
| и део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли |
| Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту |
| е увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе ха |
| пови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" / |
| да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би од |
| /p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, п |
| ељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и ја |
| и мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћ |
| еко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Св |
| днолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати нам |
| и да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена |
| вирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се с |
| лан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилог |
| а се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили |
| е црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па |
| и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ев |
| воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању |
| } Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре би |
| ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох |
| их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио свој |
| ка арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај |
| је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и плани |
| е и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter |
| ао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух по |
| ају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: |
| кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом с |
| <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, уву |
| ов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама |
| број успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, |
| нако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после |
| тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало д |
| ако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као |
| службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} |
| о на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; |
| .{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толи |
| воришта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и |
| е газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао |
| и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јел |
| игана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не по |
| , првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други |
| и, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, го |
| {S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него |
| аде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни |
| баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која т |
| трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побег |
| их ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замир |
| а оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хле |
| да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим си |
| губе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали. |
| рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој и |
| ити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или мл |
| ти, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ен |
| p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари с |
| су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та |
| и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га о |
| шно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плаш |
| новато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убије |
| А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S |
| је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена гото |
| држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногав |
| уде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је за |
| а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши |
| ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли |
| <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како т |
| ти меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рам |
| ча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се д |
| ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавал |
| стима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте |
| о не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="c |
| ену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо з |
| окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се наг |
| е пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кри |
| онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе |
| уку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догод |
| и онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Со |
| иди, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама |
| .{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу |
| ку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био п |
| о саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује ш |
| оноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах ди |
| к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама |
| би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од т |
| њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, о |
| S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком |
| менима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена |
| са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибај |
| офка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући ј |
| це?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне |
| S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и к |
| е, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> < |
| расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} |
| ад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Ко |
| И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и |
| ога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} А |
| изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спро |
| да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки у |
| је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути |
| и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не па |
| дговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а |
| ма самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгле |
| .{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, |
| тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе д |
| ва.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право ј |
| .{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да ва |
| азили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и |
| а више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би пр |
| тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева |
| ргаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истр |
| роливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње |
| седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као |
| {S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гол |
| м, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи |
| о, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толик |
| ање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то сво |
| да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој с |
| S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу |
| ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те ње |
| Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка ув |
| аму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због то |
| агаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила |
| е удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, |
| и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи |
| .{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа |
| да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и сам |
| овска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, с |
| ак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амам |
| } Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга |
| зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најте |
| сто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање. |
| војили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хл |
| е, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да |
| оје се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да п |
| одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, кри |
| ћ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се |
| p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељ |
| овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да изд |
| о тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type |
| дахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им та |
| </p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож |
| могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} |
| о неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет н |
| све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, |
| на што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: как |
| е због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што о |
| срет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове |
| ео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не мож |
| е горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осе |
| не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву. |
| агда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наи |
| ма, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито |
| његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у |
| ма, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да о |
| ред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда |
| ер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да |
| нај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволик |
| о га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме из |
| онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи |
| е од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њ |
| погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, в |
| а је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ поч |
| } Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у с |
| о, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се |
| .{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неоп |
| да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето |
| ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу |
| већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су поче |
| .{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софк |
| ја, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати д |
| а, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да |
| и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде |
| лом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, ш |
| а његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га пор |
| осетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на минд |
| ерује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, |
| ише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с т |
| о.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љу |
| а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње |
| мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима |
| ити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка |
| анак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога |
| ву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи |
| кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог с |
| {S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, |
| тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се |
| и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магд |
| забира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миле |
| ли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе. |
| и, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, |
| он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по к |
| ак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, |
| ари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, |
| обу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како ј |
| е само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби |
| д око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила сам |
| ориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да |
| би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је |
| тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софк |
| де и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити |
| А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у |
| сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одуда |
| ђе и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех |
| ма није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу |
| И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени |
| ако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, у |
| а селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, ме |
| ти како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће |
| ог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам ка |
| имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тад |
| не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по со |
| а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере |
| теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, к |
| тву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, к |
| брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска |
| аче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуд |
| што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним |
| доздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у |
| на чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би |
| (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја |
| ком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће |
| ћи једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах |
| са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много |
| ас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. — |
| је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела л |
| таше, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| , као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p |
| ије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, п |
| не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе |
| осите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је т |
| , среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето |
| д себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, у |
| чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да |
| да љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, |
| ило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њ |
| е, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, по |
| зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да |
| заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Со |
| и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица |
| но задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p> |
| ао увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и |
| Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се ј |
| ћи сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавн |
| новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућн |
| појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити |
| шавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће |
| ала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; |
| д ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно |
| е све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и зл |
| рво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека ње |
| из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, |
| урећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била |
| } Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче је |
| и, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кост |
| да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће |
| а, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледају |
| е овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да раз |
| <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе о |
| у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживели |
| љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, ку |
| било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, |
| мала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнем |
| ови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало ду |
| да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гут |
| кина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се |
| зо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазил |
| матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ћ |
| е она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, |
| би у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, |
| техе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрде |
| ажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и о |
| и је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодар |
| ла све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} |
| мрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти љу |
| е највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни з |
| аздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ |
| и сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претва |
| ао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да ј |
| о јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогр |
| адости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смеју |
| ер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мра |
| њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ћ |
| Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, так |
| да највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било |
| е мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.< |
| закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са не |
| поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, д |
| одно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да н |
| н је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да б |
| овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао ве |
| е, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мо |
| ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, ј |
| како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи јед |
| Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка |
| таде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуд |
| ово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марк |
| ла о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и к |
| , причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је н |
| јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних с |
| нако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодор |
| у је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили |
| ети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она ј |
| ање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после с |
| ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, |
| дедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихов |
| ли, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би |
| ко, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{ |
| .{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одго |
| с, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S |
| скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, ка |
| једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, То |
| и шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како г |
| а неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љ |
| сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мит |
| ad> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек та |
| есрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда |
| зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој |
| разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе |
| је на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној |
| д на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И |
| ка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од с |
| горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, |
| прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа |
| одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, |
| о дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио |
| ебе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногам |
| искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, |
| наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче |
| се, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену пок |
| вирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је ба |
| и и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празниц |
| да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодо |
| а доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и |
| до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало |
| а, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутр |
| би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ б |
| .{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој |
| уван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брз |
| стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој |
| на би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне башт |
| је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, к |
| екако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага п |
| би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају |
| гово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свек |
| Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, доша |
| n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице |
| оје се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би шт |
| че само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, з |
| и о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној |
| да брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјах |
| само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно |
| ање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на ж |
| ећ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане |
| ом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је ка |
| а:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато |
| то стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској с |
| њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изг |
| се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А шт |
| уда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад о |
| а.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка |
| о било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело пом |
| изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она п |
| ком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једна |
| је.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа в |
| ом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све |
| има, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са с |
| зио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кљ |
| здржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако |
| о, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тоб |
| и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а на |
| е.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то |
| комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож дон |
| од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви с |
| на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако |
| на сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са м |
| а ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она ис |
| ешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, усед |
| да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова узд |
| ћи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, |
| да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном ск |
| дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде с |
| о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки |
| у видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, ужива |
| удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог све |
| ле прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се |
| ead>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о |
| ен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио |
| слом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} |
| се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из |
| о је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је |
| место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и |
| p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне |
| нолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, |
| кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по |
| варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у зд |
| икад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина |
| , да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} |
| офку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удес |
| је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка |
| и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са п |
| чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, св |
| би од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благода |
| ломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, скла |
| мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети |
| а, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из в |
| гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и с |
| сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види д |
| клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут |
| трта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И С |
| г, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала ј |
| ругом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити. |
| срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" |
| када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се |
| ред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, ис |
| добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p> |
| Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли с |
| еда имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не |
| мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду сво |
| сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им ј |
| p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, сп |
| — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред с |
| из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p |
| ресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, |
| челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и к |
| ушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <p |
| то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није о |
| ма и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, |
| исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно с |
| оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато ј |
| је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђа |
| на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље ос |
| еном и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше |
| свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућа |
| ј отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао мој |
| чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе нег |
| патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било |
| уће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њим |
| чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа |
| овим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред к |
| м кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већин |
| , лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом з |
| а.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. |
| полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека |
| е“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњ |
| сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и |
| опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} |
| а би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.< |
| о ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или |
| ан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} |
| " /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада |
| гао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И |
| бријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран |
| — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, ко |
| ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диж |
| сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састоја |
| самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га |
| {S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољуби |
| а је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста ч |
| } Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче д |
| ни што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, |
| једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p |
| д и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и мате |
| они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p |
| де женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета б |
| ито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чаш |
| како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, о |
| } Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али г |
| сти му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није |
| е весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба |
| је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци |
| виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој |
| да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S |
| ри све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: |
| ика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, о |
| ршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичај |
| а се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножи |
| p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и |
| прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, |
| ји и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, так |
| ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да по |
| у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом и |
| на је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новц |
| тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима |
| ила дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била бог |
| а ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Ко |
| а, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и |
| нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена с |
| да Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="8 |
| и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била |
| ала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим |
| S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавај |
| и он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по |
| ршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или гото |
| бе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени |
| еднако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, |
| ивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Бо |
| орњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од вел |
| кле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полив |
| ије обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да |
| а се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, |
| них дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око је |
| била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело |
| е долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из |
| рно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певал |
| ва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде |
| олазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цв |
| н грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кава |
| а крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед |
| е по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не зај |
| тним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже |
| ном руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла |
| роз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ д |
| е, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се |
| кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подра |
| нда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће ле |
| а би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се |
| аршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне |
| као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није п |
| а.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, |
| ехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} |
| долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као |
| доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веж |
| е по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и це |
| то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је |
| к су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Заглед |
| м старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и ника |
| је дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, |
| ужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, до |
| уковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице |
| „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, св |
| ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих кр |
| би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако ист |
| сто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одм |
| што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му уч |
| жа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех гов |
| {S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у прос |
| Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би ја |
| , кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влаж |
| вијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чи |
| није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових |
| м прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белин |
| а како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни |
| вијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Каж |
| зама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били де |
| набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, по |
| познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И ка |
| њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрин |
| мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на |
| на преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим |
| ли, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због то |
| и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и рум |
| ане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељен |
| висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у |
| Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, |
| ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би оста |
| о и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. б |
| Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, |
| ш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, |
| х путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што |
| ије толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући |
| "178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникн |
| лицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа |
| х плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком к |
| оре, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, с |
| релу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} |
| о матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла |
| пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длан |
| свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте в |
| њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, |
| ако је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у свако |
| алу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јел |
| се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си м |
| ударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то ни |
| од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тре |
| <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту |
| и, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из |
| ама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{ |
| А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином |
| а била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећ |
| ла со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, нег |
| растао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи заглед |
| они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као |
| истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испре |
| бојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Под |
| хом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и |
| асно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре |
| S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју |
| не њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уст |
| им очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> < |
| м ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од ос |
| <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако ј |
| .{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројани |
| а његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се |
| лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах |
| вуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која |
| а, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина |
| и зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са |
| здрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и |
| .{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поно |
| ешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А |
| тирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче д |
| осту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине |
| е ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не та |
| леда, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да |
| ке прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино |
| нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш |
| само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, те |
| истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући |
| јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном |
| би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p |
| о.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би о |
| док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се |
| према.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене |
| нако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још |
| сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су ј |
| ла и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо поста |
| а.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знал |
| ледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло д |
| она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим с |
| а и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда |
| ко огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — н |
| г, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p |
| ала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се но |
| бито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то п |
| гом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком н |
| мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове ра |
| а у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силаво |
| више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се |
| ма.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса њего |
| би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, је |
| !</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе н |
| век, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим з |
| {S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехо |
| а толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, |
| ред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчо |
| чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а кам |
| о, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних д |
| ругарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалва |
| свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно |
| да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела д |
| више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антери |
| . </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стаја |
| на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој п |
| ој великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни |
| S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра |
| Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папу |
| боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, ту |
| виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, пор |
| уји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све на |
| потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софк |
| , и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па |
| ући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Због |
| е су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> |
| жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена прови |
| ио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се |
| , зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, ком |
| са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају т |
| види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Нат |
| не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукл |
| тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење |
| но, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде дал |
| тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да |
| у на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, |
| да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од |
| . — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} А |
| еда колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапу |
| рила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да заб |
| љу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да |
| абрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi> |
| .{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо |
| и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није |
| хом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једн |
| дмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепот |
| ако изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ј |
| тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, |
| више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> |
| дог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, св |
| , Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</ |
| њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће |
| јасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њ |
| им учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фута |
| која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, |
| ајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита |
| је коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у гру |
| екрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћаш |
| е гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, го |
| преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку |
| се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газ |
| , особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то |
| у.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој би |
| а хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је св |
| би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне |
| послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да |
| жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз |
| егавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, |
| ио последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S |
| на ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу |
| ећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, о |
| го нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapt |
| и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она |
| руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина |
| , то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, |
| м његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} |
| ац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једн |
| жљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштова |
| жаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> |
| а и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешин |
| ута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она |
| лели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером по |
| рса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси |
| акоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљес |
| оре догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледа |
| мо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сад |
| урну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу стр |
| љувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његов |
| је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, ве |
| не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако |
| то лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом |
| носећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готов |
| а прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он |
| ерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки |
| в гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је |
| ако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, кру |
| : како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је |
| днако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би и |
| када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру |
| , када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући рак |
| као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> |
| Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући |
| ни морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито с |
| ла Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи |
| још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уш |
| његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, |
| онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом |
| би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то н |
| а подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има врем |
| сто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лаковани |
| то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође |
| је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да |
| ти како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, к |
| е би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, |
| имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, |
| о тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обу |
| сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што |
| а када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, шт |
| да њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и по |
| полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покуш |
| већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре |
| ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једна |
| м куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђин |
| е то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно |
| надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зат |
| и исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би |
| проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с |
| е би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она ист |
| а мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И |
| од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више о |
| ко се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се |
| ац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, |
| иде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређани |
| } Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамак |
| а је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо |
| Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућ |
| пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, о |
| и од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим |
| , што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Ал |
| непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, |
| осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољ |
| целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују |
| је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} А |
| доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала |
| да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за |
| лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу сви |
| ео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежи |
| тас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих же |
| толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог |
| рно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплић |
| <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се не |
| о да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опа |
| ли што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као |
| ча, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда |
| вирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јел |
| сном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши г |
| на, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку |
| мним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок ик |
| ног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жен |
| де и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се |
| <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа м |
| сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако леп |
| не куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка |
| оливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, стр |
| олазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњ |
| не од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светло |
| слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа |
| ћи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова |
| век кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како го |
| и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на са |
| Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} В |
| , кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу м |
| х њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А бил |
| ...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладниј |
| обож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је св |
| била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде ил |
| еш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> |
| да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборави |
| и држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И |
| кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је ос |
| р, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, |
| х јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p |
| ени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вили |
| одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуд |
| ба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да н |
| ио изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равноду |
| одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, |
| час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p> |
| ао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} |
| к госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим нови |
| спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у |
| и, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Ј |
| о себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаро |
| м иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала |
| деља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи |
| а оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све в |
| } Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набус |
| о удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.< |
| из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да с |
| ора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца |
| не, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, |
| угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућу |
| лико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању д |
| ише није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике со |
| И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="23 |
| а.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала па |
| ња, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, дво |
| е, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде |
| баса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде к |
| које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама оп |
| криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не м |
| а.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато |
| када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање |
| по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни |
| напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак пр |
| спијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су |
| по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у ам |
| би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало |
| Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И та |
| не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се |
| је бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више се |
| а одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фење |
| жити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравиц |
| свим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободн |
| од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли |
| 60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! |
| аздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом меш |
| пучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, ш |
| браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових ук |
| и из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, |
| ана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, |
| ошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише |
| , праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, т |
| тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> < |
| а то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је |
| и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла |
| фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је |
| н сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за |
| су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и вар |
| Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Ј |
| ворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њих |
| <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Ал |
| бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у р |
| ушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, |
| о по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала ка |
| нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да |
| ог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да |
| дину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — поч |
| о кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стар |
| ен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његово |
| занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало ш |
| шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{ |
| вао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} |
| вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све |
| есрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина |
| рећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио |
| Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћ |
| , тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући в |
| је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и |
| ћи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, как |
| > <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, на |
| отакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса |
| отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је поче |
| ер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим пос |
| и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и |
| злазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, |
| одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред св |
| уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се |
| падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама ама |
| свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и п |
| двајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, с |
| — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p |
| је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, |
| њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215 |
| ко не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из дал |
| , као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, ка |
| оварају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они |
| пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је |
| ml:id="SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S |
| држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао |
| нове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p |
| ко дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уре |
| за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплаше |
| ери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник |
| д својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена |
| чи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: ма |
| , пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се |
| у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у свој |
| тпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} |
| иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да |
| ораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесе |
| тране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само |
| ла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и с |
| и она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред т |
| а њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме њ |
| од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећн |
| зи оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пију |
| дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapt |
| м и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p> |
| ровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> |
| ...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не |
| порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака н |
| <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, |
| дова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак |
| највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слуг |
| е из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђоргов |
| е, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да с |
| , из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, |
| Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда куп |
| те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она с |
| А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између |
| њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање |
| азаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тоб |
| а, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако |
| млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се |
| ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућ |
| разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, с |
| отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, гото |
| а је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да ј |
| песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле. |
| иђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још |
| тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја |
| час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсме |
| а одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањ |
| ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, |
| дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>У |
| између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звал |
| ући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога та |
| ави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерај |
| офка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викн |
| дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса |
| ри бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школ |
| у и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седа |
| боравили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова |
| ле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише ј |
| обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће |
| и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би |
| она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> |
| о за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитк |
| лике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажен |
| Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала |
| и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и св |
| екне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на |
| сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена |
| фке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и об |
| ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје мара |
| пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} |
| ј не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој |
| крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отворено |
| обуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, |
| а да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре |
| .{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јо |
| а час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, |
| свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, м |
| , одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Сам |
| /p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка |
| иних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међути |
| {S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, та |
| о, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћиц |
| на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S |
| Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како |
| броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она |
| лас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!... |
| итина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пош |
| се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, г |
| могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није |
| све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да о |
| ада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена |
| , особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу |
| ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек би |
| купљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, |
| од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од нек |
| свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку |
| и некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знал |
| и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велик |
| ...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, к |
| — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко. |
| га, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу |
| е испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и |
| поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по д |
| Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, |
| з речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати |
| би да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, |
| ни моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва |
| е чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да ј |
| ао храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, |
| е виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефен |
| ани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим з |
| лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од |
| вен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно о |
| о оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доноси |
| , и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од плани |
| ији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па о |
| све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то пре |
| ба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он |
| ко треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче у |
| е нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била |
| си...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа |
| убила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> < |
| е баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да |
| ка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу |
| а дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одав |
| збедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, |
| е и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> стра |
| други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом |
| и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе дого |
| , као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Марко |
| а њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу к |
| као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерен |
| не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и оту |
| ја.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по |
| и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, |
| а таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што м |
| тупио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није по |
| јући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада у |
| Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигу |
| оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, го |
| грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мит |
| ом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивље |
| тојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.< |
| арка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „гол |
| сно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као ни |
| нутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се с |
| као, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним |
| узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смилов |
| не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, са |
| оликих убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости |
| ада је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој ниј |
| бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као д |
| иде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се |
| ер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, |
| > <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у |
| више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и м |
| од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, г |
| и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Со |
| гурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворил |
| у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и до |
| њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још гор |
| И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навла |
| ве узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, д |
| у, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, ис |
| на почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} |
| , и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о вра |
| да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући о |
| кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је н |
| кључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — О |
| то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепе |
| а масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли |
| аге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — |
| Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале че |
| ва фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И |
| ласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не |
| чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лиц |
| и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за |
| ије спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима д |
| .{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим |
| ако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега |
| го, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа |
| ле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, |
| вају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле те |
| почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо о |
| све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као |
| азвејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напук |
| у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели о |
| оче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, нег |
| јне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ип |
| ће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусу |
| носи, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка ис |
| иђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> < |
| после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у со |
| халу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, од |
| м.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, о |
| ију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући |
| вега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би п |
| рате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, ко |
| пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој пр |
| ворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелек |
| готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, как |
| кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила |
| после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, |
| хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка |
| <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како ње |
| е, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, е |
| оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђ |
| већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави |
| никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и п |
| обом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у др |
| а затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и |
| ед тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле |
| чања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо ко |
| једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а о |
| е та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, |
| ке куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, |
| тепенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <p |
| ти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе |
| {S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно сл |
| тајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, та |
| јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Нема |
| ела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је |
| ао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежин |
| иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као ч |
| се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо к |
| ану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када |
| шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чист |
| ти, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ства |
| н увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и |
| како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов сл |
| о и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од с |
| акао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори |
| оследње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју |
| .{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре |
| ким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли |
| ијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неко |
| има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и |
| то“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом рад |
| S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта |
| ело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надни |
| се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са у |
| због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и шт |
| ненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њихови |
| е готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници |
| а не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа |
| тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је |
| че сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца |
| о нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајал |
| време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Јо |
| ротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него ж |
| дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са |
| њег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега с |
| а осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то о |
| мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само з |
| к Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим |
| ра, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од |
| ишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку |
| више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и ориба |
| од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске. |
| е руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха |
| то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене |
| и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц С |
| да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, М |
| села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне је |
| ећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла д |
| гове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живе |
| те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког то |
| да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим до |
| јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог с |
| тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} |
| 71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопраниј |
| И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трп |
| куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечин |
| и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S |
| сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све бриж |
| а има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се о |
| ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овам |
| као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући |
| оја га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p> |
| ако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отв |
| и ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а |
| а би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и |
| ла да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, нег |
| се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чеш |
| а се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, |
| а тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши поч |
| а неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по |
| са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све |
| не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва |
| ише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — о |
| у уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S |
| тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог муш |
| нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, |
| свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, |
| н, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачу |
| овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Б |
| и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томч |
| у, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} |
| много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу пос |
| а, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар |
| одбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не поч |
| о исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела |
| тово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, теш |
| ишући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујн |
| пече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један панг |
| ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, а |
| огло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену разда |
| о не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасви |
| ви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене |
| , она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, да |
| ра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} |
| вала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кри |
| {S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, пос |
| и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, јо |
| расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Марко |
| ова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала |
| та слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И т |
| и у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући |
| девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да и |
| : да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и м |
| ерином држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене. |
| нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није мог |
| већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и |
| арности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле |
| .{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва в |
| од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти на |
| ве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестено |
| м пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморн |
| ва се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити |
| је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из к |
| њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да |
| кир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} З |
| и!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. |
| е, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га |
| је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће |
| е на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте |
| спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горе |
| Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није с |
| > у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> < |
| илимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се |
| S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да |
| свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут |
| ла отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S |
| сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, н |
| једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да с |
| при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као с |
| сима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све ја |
| а била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка нада |
| иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које је |
| се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и пл |
| ла, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</ |
| м незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежи |
| {S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, бу |
| Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцне |
| ао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш |
| ћи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и |
| орени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и га |
| адајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али о |
| амо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, гото |
| зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје кућ |
| Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би с |
| хова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова ку |
| .{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш |
| ло, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама за |
| ато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његов |
| ри поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јес |
| ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера |
| о мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, |
| <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана |
| о и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно н |
| се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај с |
| штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, д |
| Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и он |
| ши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је бил |
| сове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и |
| ко је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p |
| црне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео |
| луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, |
| и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и |
| сле сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> са |
| с, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај м |
| ве од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које |
| а, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде ј |
| ругарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати |
| абрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало |
| ега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, |
| тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у о |
| д њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак |
| тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од р |
| ту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца п |
| страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да дола |
| е јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.< |
| ећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p |
| аних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117 |
| већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачи |
| то је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више |
| оћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика р |
| у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шим |
| еколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкино |
| поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим |
| ута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњ |
| на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши с |
| о жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, |
| иривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да |
| иста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљин |
| подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, |
| доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка |
| претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да |
| ре пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибир |
| печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа |
| о је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и све |
| ти њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену |
| ећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако д |
| ма, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла ми |
| изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући с |
| нако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} |
| тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче |
| подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледа |
| туцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, ј |
| а мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљено |
| жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љу |
| их вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш о |
| ели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која ко |
| атати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепи |
| и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb |
| ва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у сва |
| ама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и |
| n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог ри |
| крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек |
| азговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, н |
| , при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да |
| е она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине |
| тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после сар |
| заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овам |
| а.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако за |
| ања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осе |
| у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} З |
| је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи и |
| полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њ |
| сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су |
| {S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, ист |
| бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаља |
| пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одуд |
| има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали |
| а падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „бати |
| тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупр |
| p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Х |
| ном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи с |
| а.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се |
| И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И |
| ила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанч |
| долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. |
| са, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што |
| ак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој |
| очела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и |
| могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псов |
| још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, ј |
| еднако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак |
| роз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, |
| знати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те по |
| и Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и ве |
| ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би |
| јој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима |
| уп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне |
| ви тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче |
| а.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, |
| еликим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је в |
| ма а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџиј |
| г наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело с |
| да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом једи |
| после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он |
| остеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве |
| би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова |
| } И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га |
| цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као |
| има“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовим |
| друму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога |
| почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— |
| да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није |
| да би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на |
| у само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, сл |
| обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силав |
| сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи |
| а Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{ |
| p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера с |
| не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну |
| изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено |
| х иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова |
| на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним канди |
| ђе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој |
| блачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла |
| дети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова по |
| свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би м |
| <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ |
| е.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно |
| ругој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди |
| после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије о |
| парене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика уш |
| еднако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујн |
| она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год он |
| > <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узв |
| рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малоч |
| задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ |
| и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како |
| е изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече |
| је она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка |
| м сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз тре |
| а то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, |
| P19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као |
| жину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала |
| би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И н |
| њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспап |
| ead> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, |
| ним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од |
| ивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово |
| углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Ч |
| љачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају |
| офка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она |
| ално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као оста |
| са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не |
| азало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или |
| средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Је |
| на увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако леч |
| и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада |
| рашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих ви |
| а доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Соф |
| аве, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто с |
| једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових |
| шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око |
| ће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они пр |
| е уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде та |
| и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била |
| цу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Же |
| И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за оно |
| а степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши |
| адржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је |
| ко их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И та |
| ди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, п |
| под мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} |
| тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на с |
| е и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, скла |
| лањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, |
| нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, |
| е су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и ш |
| то, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} |
| нако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије |
| но, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трн |
| пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а са |
| .{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, |
| сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом |
| оме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, н |
| S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Не |
| C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут ви |
| ћ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би ут |
| и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су |
| за, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада та |
| грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све |
| је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жу |
| их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, |
| ре по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по вр |
| ом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много саг |
| чен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, |
| укама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друг |
| и зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да ј |
| бу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађ |
| њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да с |
| бито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, |
| јасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех |
| и да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар |
| у.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се упла |
| ја опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом |
| ло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна збо |
| соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији да |
| онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли |
| и и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обича |
| де је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати |
| ак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије |
| аки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи |
| ришту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се |
| ама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, посл |
| да куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет г |
| оћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двори |
| удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога |
| о јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечиј |
| ла од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Д |
| рође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника посла |
| .{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад |
| длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да |
| ним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, |
| ад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако |
| , да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате |
| че грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да |
| ану, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче в |
| ај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала |
| о опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што ј |
| јући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пр |
| ол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на |
| же!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што с |
| етке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем |
| зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника |
| сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при такв |
| о три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> |
| их колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и |
| ћи јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb |
| отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она п |
| ећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{ |
| } И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно ње |
| ве јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се |
| > <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све виш |
| во трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јо |
| титања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол у |
| ико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да |
| .{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пр |
| ма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам |
| сред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — по |
| илно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали |
| ара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се с |
| ири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би д |
| , потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси усл |
| јевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, ск |
| ре, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} |
| је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије к |
| чајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и го |
| е позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и т |
| заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се деси |
| и имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И ш |
| ева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији. |
| светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се |
| од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као с |
| а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Ц |
| е онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он г |
| .{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом |
| је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако |
| гући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Ал |
| лободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца за |
| е као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити. |
| са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, нег |
| крсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се |
| ли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је во |
| казаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепе |
| али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим |
| о, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и |
| дласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајал |
| о; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, сво |
| ађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајућ |
| о што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но ш |
| ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хва |
| онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> |
| ивајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А ко |
| /p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, |
| по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, |
| спод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити |
| бице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово |
| е, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, преп |
| на: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршиј |
| о.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, с |
| ина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко врем |
| вамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више |
| пот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа |
| е парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену л |
| } Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час глади |
| то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и |
| то тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и |
| а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „ |
| доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?< |
| њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена ша |
| астављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би |
| <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љу |
| стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита |
| вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>С |
| полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпе |
| у су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, уби |
| крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ни |
| иту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, |
| гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног там |
| као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они |
| избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже. |
| /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац о |
| јена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза к |
| м а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседел |
| а, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, |
| мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње |
| ећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као как |
| а се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко |
| амљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошн |
| аучио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јо |
| и <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, в |
| илазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра |
| текли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало с |
| промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим забо |
| више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и |
| } Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окрет |
| ака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Со |
| јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени |
| а.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини с |
| акло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цел |
| на.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаган |
| , где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих к |
| е дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, п |
| о, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обуче |
| способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за ув |
| чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам па |
| аним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, поб |
| , а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разгов |
| ла Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да |
| идети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази |
| 8" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, |
| е, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. |
| ихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то доче |
| то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песм |
| има вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за |
| по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве |
| после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна за |
| а и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју |
| че...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} П |
| ном поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, |
| у били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више |
| ла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаж |
| д непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није с |
| ош више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А |
| о и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трп |
| чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде са |
| целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако |
| леци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака |
| ли, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћен |
| велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопа |
| њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, |
| али изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прс |
| о време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сас |
| И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, ч |
| у, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више |
| ако почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки ча |
| о ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико годин |
| о бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе |
| ова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и уту |
| <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми дон |
| муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... б |
| акију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И |
| није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била глад |
| ост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} У |
| ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња |
| и облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, |
| ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четв |
| ути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и на |
| S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију |
| да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> < |
| , онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да с |
| тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била т |
| Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p |
| све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се |
| } Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилос |
| по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расп |
| е бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепш |
| Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој |
| удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широ |
| p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана |
| си и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он |
| очито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пр |
| врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по |
| чеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софк |
| јући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, |
| може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћи |
| и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси |
| ада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужван |
| {S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе |
| све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, ви |
| е ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од ку |
| елики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да |
| и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуб |
| део.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао |
| зити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Соф |
| кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друг |
| ко седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет! |
| Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који за |
| и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а ј |
| чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођос |
| , али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type |
| зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су |
| чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном |
| p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилим |
| према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, к |
| ке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} А |
| ала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу |
| стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Со |
| свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова |
| све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвуј |
| плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратко |
| екида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знај |
| а, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не зна |
| кав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је |
| ј чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређ |
| или: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти |
| пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике с |
| > <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресам |
| утра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да |
| е Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају кра |
| се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јаст |
| оворио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак |
| арим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочам |
| то се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачк |
| као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча |
| истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на коп |
| ан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собич |
| соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама |
| <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише с |
| спред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрве |
| о страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као по |
| већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим |
| враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је |
| ом гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сиг |
| ћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са бел |
| ато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно и |
| преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим |
| ључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, |
| о одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећ |
| д посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} |
| ете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се н |
| одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овам |
| и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ни |
| екао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо |
| /p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грч |
| а нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се ка |
| жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p |
| она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знат |
| као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче |
| ој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као ш |
| нолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на м |
| Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њег |
| клиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да до |
| од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p |
| езумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изноје |
| е изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихни |
| сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} |
| та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да |
| ше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, |
| са.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и не |
| фкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под к |
| Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђен |
| <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Маг |
| !...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим св |
| ћ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} К |
| инила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, |
| ега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од |
| која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још ка |
| о скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у |
| и на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допаст |
| разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда |
| е куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи |
| S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њи |
| А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како с |
| најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо о |
| им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не бу |
| јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и о |
| на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били зај |
| њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у ње |
| одити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио |
| пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва озној |
| вини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде |
| рапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и |
| лачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плит |
| говину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још ма |
| очео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се |
| екла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрт |
| уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаст |
| било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош |
| како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим |
| ећ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, |
| ="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће |
| бран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу |
| је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла с |
| ста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали |
| а тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се т |
| ило готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магд |
| сту низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је |
| о и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге упл |
| {S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештал |
| крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ће |
| упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге д |
| бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрх |
| који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него |
| да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео да |
| аздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане ко |
| ели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборав |
| ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али з |
| буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, |
| осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију |
| лтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која |
| а први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} |
| фке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати |
| некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, |
| олицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља |
| штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И С |
| , слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло |
| томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, в |
| реди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црни |
| и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопшт |
| ову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{ |
| док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела |
| апучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопч |
| <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{ |
| м унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог о |
| се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, запо |
| , већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугача |
| ва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и |
| свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен р |
| од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипал |
| његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни |
| чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у куј |
| се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их |
| а!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пр |
| рајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање |
| кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јак |
| е свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким ско |
| својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у |
| играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које |
| , Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша |
| заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што ј |
| својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарал |
| и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка |
| Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</ |
| нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз |
| како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где |
| вала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а |
| мо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чек |
| њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога |
| ом већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође |
| ојми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али |
| ш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, |
| а се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе |
| а, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају варо |
| ужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног да |
| ју, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на мл |
| о, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано |
| и оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те теп |
| до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} А |
| ом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у к |
| епа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо к |
| а себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом |
| у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повл |
| едва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како |
| еби, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, |
| е пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p |
| х где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне м |
| косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушк |
| ашна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена |
| почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, |
| } Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како х |
| фове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{ |
| ако, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} |
| апаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и |
| е донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то пра |
| орган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму |
| p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме |
| — Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" |
| на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мир |
| {S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са |
| о, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би |
| а из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мисл |
| и нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{ |
| {S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила |
| </p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако т |
| одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} |
| раним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око |
| друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећ |
| {S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине |
| чила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, у |
| х врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора |
| к сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се з |
| прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и |
| занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као теше |
| игурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и во |
| када ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући бил |
| аном са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би |
| и није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она |
| енији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ов |
| осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања д |
| њери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно |
| нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући |
| шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка полови |
| него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осе |
| офка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукл |
| ки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих |
| ге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити са |
| се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учин |
| 45" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобу |
| <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магд |
| себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује |
| мом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Мит |
| мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> |
| таве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p> |
| начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало |
| огла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А так |
| је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи |
| је што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа |
| ебе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поре |
| да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито он |
| оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је з |
| фка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и д |
| p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави б |
| > свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршиј |
| јни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмар |
| ганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа |
| ише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ак |
| аче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до та |
| а собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!< |
| иноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож ни |
| сама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет ск |
| вој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка |
| а би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <d |
| разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад |
| зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушк |
| и у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих |
| увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером |
| о, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш неш |
| води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, д |
| Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више ни |
| а капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекал |
| ла мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто |
| за капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Т |
| изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, н |
| паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско увера |
| своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти |
| ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, |
| даје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био јед |
| и сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него |
| хова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити см |
| еседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож не |
| Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога г |
| p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко |
| Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али к |
| могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било на |
| г, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово |
| о бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— У |
| Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тоб |
| и, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком |
| фкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, |
| дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све ви |
| тово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код с |
| гледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ства |
| "15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали |
| , особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још |
| ата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене |
| p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње пр |
| је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и |
| Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испроше |
| је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт |
| 3" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут |
| као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању |
| о би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се |
| у „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, језд |
| села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, к |
| ве кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче |
| да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, |
| и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду гд |
| уком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања |
| још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене |
| бе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, |
| заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од св |
| То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана |
| <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен |
| купљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирн |
| јој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и за |
| х прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слобод |
| састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, па |
| јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени |
| ром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му |
| нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио |
| и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје ж |
| и мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и |
| белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом је |
| одили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва ро |
| на родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, |
| на тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и он |
| њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и |
| се собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су |
| чећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и ра |
| офка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не |
| n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је |
| злазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи за |
| офкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — |
| Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену п |
| — Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их н |
| ена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као упла |
| очеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне кућ |
| остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти по |
| рећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро |
| адницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, с |
| на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; |
| послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео д |
| напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда. |
| а примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополам |
| код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, |
| о, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче моли |
| <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је б |
| егни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} |
| Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бог |
| нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у |
| да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Исп |
| слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу х |
| е за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, п |
| и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, |
| свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка |
| </p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек посл |
| ака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — |
| колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново з |
| оји коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда с |
| !{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом |
| е.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива с |
| </p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду |
| бно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она у |
| </p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајд |
| о треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста |
| једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашк |
| к“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Том |
| већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се |
| прља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бу |
| пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, |
| вом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини са |
| гда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала гра |
| а овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку с |
| запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, н |
| , на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек дос |
| ујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter |
| да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну с |
| , па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена. |
| била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао |
| џика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се т |
| зала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада ве |
| осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да |
| таде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жен |
| и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за в |
| јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намр |
| Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, ка |
| а! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан |
| дмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и уби |
| сети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да н |
| и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, |
| да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{ |
| е диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље |
| о.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чист |
| старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, к |
| тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је з |
| } Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако |
| мрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газди |
| примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушки |
| ујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софк |
| прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се сп |
| не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — |
| о се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео к |
| а босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике |
| нда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином о |
| а сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врат |
| и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ д |
| , кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не |
| ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, прат |
| ори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста доб |
| зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али |
| ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина. |
| и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на |
| од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње |
| Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у к |
| обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кир |
| Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јо |
| е.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Дов |
| сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка |
| га прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила |
| е:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз |
| е него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну |
| јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли |
| ера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капи |
| орише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, си |
| огући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва |
| крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука по |
| брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, |
| а сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле |
| о да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то |
| аћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватов |
| и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро ни |
| , на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет |
| а се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је |
| на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног |
| тајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са ши |
| што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуљ |
| живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато |
| ун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једн |
| а по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све |
| а је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звон |
| е су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је |
| и, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све |
| полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као |
| зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и |
| а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза ша |
| срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служи |
| ланина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвеће |
| знова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек бил |
| а брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> |
| по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега |
| рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појас |
| а.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жути |
| а.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она |
| спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p |
| ена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би к |
| м ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, ал |
| силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у |
| ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, о |
| да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, м |
| тарог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по |
| зва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бо |
| и, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и |
| купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од |
| ред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одм |
| оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата |
| се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, |
| олазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва |
| арко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајд |
| к, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка |
| једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико |
| а ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том |
| о око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удар |
| >„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да |
| тину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не ј |
| у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан |
| а и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави. |
| жас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да уви |
| е; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепото |
| немири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— О |
| /p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> |
| е и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — |
| е.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} |
| ног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се |
| буку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по с |
| сто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага |
| глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и вид |
| да, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, |
| у, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,< |
| ћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div ty |
| ку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и |
| ром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И там |
| .</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</ |
| чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{ |
| шја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, б |
| n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада ни |
| ре и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у по |
| ија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо сам |
| чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка ост |
| ба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна... |
| највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И д |
| ма да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, стар |
| рговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања |
| " /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} |
| .{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће |
| уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а ка |
| сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хо |
| ве је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и |
| днако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одма |
| } Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, г |
| и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к |
| као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу |
| поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би |
| и тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њ |
| о подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} |
| влуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло |
| али им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, с |
| гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, п |
| да, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све ви |
| , чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, у |
| туда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, кле |
| ђутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ћ |
| му, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта с |
| иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n=" |
| ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</ |
| је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздраженос |
| и.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сло |
| о ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пиј |
| ари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S |
| други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Јо |
| очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни |
| ном свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда ну |
| њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више горе |
| ка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, ист |
| се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и попр |
| онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чи |
| од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни оби |
| и што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, |
| и, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што |
| запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бу |
| е бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на рук |
| о иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу |
| чито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом |
| <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— |
| фку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, |
| а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо |
| покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом |
| покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чуј |
| и икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и од |
| >У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред |
| прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и |
| p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да |
| из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажи |
| а.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6 |
| ролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је бил |
| памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила |
| а што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима |
| и она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су |
| вац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од ста |
| ући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви |
| у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји |
| прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да |
| с да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, к |
| је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, |
| или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, неч |
| да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И др |
| фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кће |
| /p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, |
| проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quot |
| чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто |
| ане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим |
| га, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, |
| вако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што |
| , још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Со |
| ем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих н |
| да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ |
| певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, т |
| а.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињућ |
| лађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна к |
| ећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb |
| сак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и |
| есе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</ |
| амо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" / |
| ове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а н |
| е, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да |
| фке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, с |
| и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S |
| амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у краје |
| свестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније до |
| , послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> |
| о и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замрш |
| осети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој |
| баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздр |
| } А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, п |
| S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која |
| ј поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, |
| и, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужнос |
| те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они |
| ко Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући д |
| скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно |
| n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а др |
| ави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после ј |
| и сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, |
| ом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> |
| је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, |
| рајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и д |
| е време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не тр |
| Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати |
| ави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко башт |
| тигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим |
| агда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, нар |
| .{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда ч |
| И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила |
| Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ кра |
| и мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, |
| на би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирни |
| у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини |
| у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по с |
| ако нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се |
| нојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дот |
| ини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, |
| газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно посла |
| А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А |
| </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, п |
| ама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када |
| о, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Д |
| они да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S |
| бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, на |
| главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса |
| одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софк |
| бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и г |
| l:id="SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких |
| дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} |
| кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина |
| стане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами |
| “....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући |
| фка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати |
| ани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{ |
| по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек рум |
| нако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знају |
| {S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну с |
| треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек т |
| о остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмар |
| пе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему сл |
| зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били нам |
| или и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи |
| а њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и п |
| грају кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као гр |
| је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не м |
| оножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бој |
| где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — ј |
| изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујн |
| Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да није |
| ој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, за |
| што на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свр |
| сило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види г |
| о њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га ј |
| о се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што ј |
| кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши коли |
| ићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ св |
| а жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, п |
| било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала |
| м он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, о |
| наутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је т |
| слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше даро |
| те!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо |
| осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку. |
| срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А н |
| /p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала д |
| поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, де |
| им и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик нема |
| ији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко |
| кше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то веруј |
| њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} |
| ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и |
| је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену |
| еће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним со |
| га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И кад |
| м раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих д |
| ad> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче |
| и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче |
| затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што дол |
| и.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као |
| а, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосн |
| <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла |
| а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дош |
| и разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни |
| е се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту |
| ом свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то бил |
| већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једн |
| не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео с |
| гло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветља |
| да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, к |
| Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном |
| родица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све |
| е низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S |
| знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} По |
| а нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракиј |
| косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила б |
| >А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, поч |
| по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стој |
| м и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака |
| свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из |
| о крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и за |
| преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двори |
| дати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спрема |
| сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и с |
| ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка з |
| већом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, п |
| руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку |
| , црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софк |
| дња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капи |
| но викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. |
| ду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где |
| ћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко |
| сти чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева п |
| > <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S |
| не речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, ха |
| докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силн |
| аквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како |
| оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки |
| .</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</ |
| да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од к |
| S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше д |
| јим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити др |
| ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јо |
| оје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за свак |
| је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак |
| , дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али |
| би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи |
| сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у |
| следње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, |
| су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, тол |
| .</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахме |
| дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у велик |
| ији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само д |
| шта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Х |
| ти, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме |
| собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души |
| после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што |
| ући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и |
| би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Ар |
| то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као |
| срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, |
| ком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Соф |
| дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би |
| ишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, п |
| то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица |
| пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је С |
| фу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жу |
| м, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доц |
| ко јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} О |
| вдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплаше |
| целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и |
| наутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала |
| могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се |
| сним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки он |
| ију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку м |
| је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по з |
| под владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, |
| и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не |
| зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошк |
| сле једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорба |
| кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледал |
| има.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимо |
| вина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао |
| ви га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, ја |
| дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабам |
| јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црв |
| лата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поре |
| ком зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала соб |
| баром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узел |
| име је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљи |
| ли тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећ |
| оду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долаже |
| дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој |
| де за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивал |
| да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела т |
| се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши и |
| уга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг. |
| сти не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дак |
| етила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчи |
| брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато г |
| о га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада виш |
| ио и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да |
| удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да с |
| рат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке ф |
| .{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у |
| исто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, |
| м прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених н |
| е постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога |
| бодно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсм |
| у, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једин |
| у толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да |
| едра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним боја |
| дри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене |
| тиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењач |
| то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је г |
| приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, о |
| учније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може ви |
| дном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полун |
| е како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <p |
| их рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се саг |
| и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих |
| сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се б |
| кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно н |
| ју испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из |
| ажио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по |
| тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фење |
| гње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље |
| ког огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> |
| г лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су |
| би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса |
| ира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимш |
| и је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега ш |
| } Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Д |
| у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући |
| уха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкам |
| цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључи |
| веће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у |
| Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна друго |
| ла је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на ве |
| ад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала |
| ише одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожењ |
| у ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео т |
| овољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ћ |
| а: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе |
| поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију |
| више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се м |
| зде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јо |
| е траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђе |
| приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и |
| и златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно ник |
| ама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој |
| ног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се о |
| тапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рого |
| га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клеца |
| ста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави |
| ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и свет |
| е, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се во |
| агала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавал |
| ица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбар |
| љала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} |
| <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је в |
| отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на си |
| ној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима |
| гија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза поја |
| ражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није гото |
| ила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из |
| не утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изг |
| ећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би бил |
| не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најл |
| Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од п |
| м сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми |
| се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода доп |
| ологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је |
| о су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљ |
| и испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је |
| лико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јо |
| то га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и пра |
| е отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из ј |
| папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга |
| м кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била |
| браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се |
| има као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајта |
| ећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> тре |
| црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосе |
| здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све |
| јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уст |
| угачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове |
| оди, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко к |
| кочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало |
| исли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то |
| кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући |
| да се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издах |
| ред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком |
| еке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој |
| астаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике ку |
| јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како к |
| јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пр |
| трајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећ |
| ћу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! |
| е, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста |
| обегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједа |
| , већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код С |
| {S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало пр |
| ла угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да |
| онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију |
| долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, |
| зима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, |
| варе, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била он |
| ote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се с |
| и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после оче |
| дна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мал |
| доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и че |
| тајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њ |
| да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би |
| њеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да |
| } Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="6 |
| е се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толи |
| иђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софр |
| на, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва орону |
| 26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Н |
| ћи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не |
| и моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче |
| незверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и ра |
| ратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И с |
| ац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у |
| о, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са |
| видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче о |
| Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ м |
| у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу |
| се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване ча |
| знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине о |
| је смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо |
| Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „ |
| о, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти |
| лада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, ш |
| , гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са црк |
| једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храб |
| и, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а м |
| ма, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развије |
| силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p |
| рештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са |
| дну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним све |
| ршена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, ду |
| јала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага за |
| азевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то ка |
| пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала ча |
| му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, за |
| ара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и о |
| та, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> |
| мила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је |
| г тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" / |
| мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од дана |
| ке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ра |
| није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, |
| о код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише |
| , које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда |
| не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, |
| саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, п |
| мо, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко к |
| ђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чи |
| а неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље |
| ска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор исп |
| ла јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} |
| тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну с |
| p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, |
| води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потис |
| на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намеш |
| осе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек г |
| старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста |
| спаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је |
| мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођ |
| е и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од |
| мији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и с |
| о заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцни |
| S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дво |
| еном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који |
| ле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била |
| је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима да |
| рлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и р |
| , онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од |
| озничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена |
| алваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била т |
| веж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из |
| особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по |
| чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је |
| {S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, ша |
| ој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом |
| ћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} С |
| на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се ти |
| и.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још з |
| .{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. |
| а, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија |
| а као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледа |
| је као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи |
| и, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, баб |
| ешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много |
| трча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча и |
| ти како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особ |
| гор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то так |
| еда доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је би |
| кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} |
| веном лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као дру |
| и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву |
| подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, кад |
| ије сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да н |
| в.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женск |
| по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако |
| </p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, как |
| .{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на ис |
| , у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе |
| валили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане |
| развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и о |
| већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљ |
| уша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да б |
| боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а о |
| асвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се са |
| , а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и |
| је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог с |
| д свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма |
| , падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, |
| ећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, ш |
| већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући |
| фка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још |
| сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руко |
| ржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не |
| <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{ |
| а већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су |
| чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било кри |
| јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Ч |
| а прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не к |
| а их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него |
| уци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида |
| записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила |
| алила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне вел |
| ова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као по |
| озор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ п |
| ву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито дево |
| е била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати к |
| , него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са |
| вену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била |
| о су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада |
| то дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота |
| оса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост с |
| што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, св |
| ки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Ко |
| да почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко |
| кругао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, |
| S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским ч |
| Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала бил |
| ост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мра |
| где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плоча |
| , из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено ц |
| жују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се |
| е потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, |
| и-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не |
| е, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он |
| неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> < |
| сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и |
| на воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстари |
| ко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи |
| <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на проз |
| сући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао он |
| да и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је |
| ?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове су |
| да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној |
| зом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говор |
| то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се о |
| ани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, о |
| <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, д |
| 142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, |
| {S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима |
| а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини к |
| огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће |
| старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега |
| очена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђ |
| а!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је б |
| ња настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта ст |
| у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресре |
| речи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, ок |
| , још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца |
| слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му |
| јим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p> |
| прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, |
| прљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да н |
| као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, поч |
| еже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газ |
| е по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ с |
| нтерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} |
| p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирач |
| ред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све по |
| ховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, |
| чом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на суви |
| ћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби она |
| , да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак |
| овом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорим |
| ом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких п |
| као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> ј |
| д њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га |
| лтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирал |
| се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мем |
| Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астал |
| е падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{ |
| свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати |
| у и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих гри |
| ао поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Ост |
| на.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показ |
| шћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се проп |
| вим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— А |
| иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које |
| оћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} |
| цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, јед |
| 55" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.< |
| оласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, к |
| донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део па |
| ла јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимал |
| ри у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.< |
| <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и п |
| n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. |
| е, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још ма |
| г зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала друг |
| ако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки |
| ко вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више д |
| ато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, |
| , ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се н |
| им његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана |
| ејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова же |
| ости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор |
| су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци |
| , када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто прода |
| иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из стр |
| ико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, |
| одиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} А |
| те, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њен |
| о она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, |
| х га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере. |
| насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, и |
| , куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него шт |
| е опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, |
| обу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци |
| е оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што м |
| ећ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћава |
| је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Б |
| тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из стр |
| вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек |
| релазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то об |
| је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке |
| ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кош |
| е нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао по |
| ње: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад |
| ред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива |
| ме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не |
| што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде |
| ући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И |
| > <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради мате |
| звана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу |
| авивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, |
| чић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићено |
| ад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао |
| ја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убиј |
| , а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Ж |
| уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код аш |
| 66" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто пре |
| вцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. |
| на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више глав |
| то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да |
| а, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њ |
| да, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од уса |
| ен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао |
| довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, |
| , не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежа |
| код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише б |
| тај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S |
| фка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада |
| а отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да к |
| а трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење |
| ча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахмет |
| се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то |
| осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} |
| и-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а |
| , али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли |
| b n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу |
| а — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, ос |
| уште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, ве |
| уби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда! |
| дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихо |
| и, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознава |
| амо око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га |
| стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за |
| за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то ник |
| во сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост |
| p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан |
| игурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очигл |
| и и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху сте |
| страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита |
| осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га |
| се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена |
| рли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење с |
| како са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи |
| пљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, т |
| јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. |
| о зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вар |
| у, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n=" |
| , заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га |
| спод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, |
| м, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији. |
| ала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу све |
| рену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> |
| ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је пр |
| /p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се |
| уци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се |
| .{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свира |
| } Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по |
| најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у |
| е, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио г |
| мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, н |
| е у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под |
| мам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, окол |
| бијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} С |
| д њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики |
| зврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и ус |
| <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завучени |
| ала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} |
| а и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, |
| показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он |
| е, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети |
| римети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише |
| } Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо |
| ати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је ов |
| ашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи |
| убила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш |
| , још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p |
| какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— |
| а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се зас |
| чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У поч |
| Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш оног |
| ред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то |
| није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пу |
| у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, о |
| а једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остал |
| а овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{ |
| ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи |
| аци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, р |
| је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћур |
| минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, |
| ру, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, |
| расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спав |
| и, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви о |
| с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варо |
| из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи |
| нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој запове |
| аве, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики |
| е једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још м |
| мчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и н |
| је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, ка |
| ратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капиј |
| о отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он с |
| реба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а |
| лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели |
| себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S |
| оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И |
| прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракиј |
| — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклик |
| боже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, н |
| вени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи |
| хавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке |
| све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико в |
| и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цво |
| ему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема т |
| А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду |
| е видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би с |
| ља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то исти |
| .{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ра |
| ер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и |
| Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и |
| ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође |
| , па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што |
| би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам |
| >После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она |
| } Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} |
| и, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је |
| <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по |
| а, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи |
| како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спот |
| даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да |
| га?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као |
| уку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда ње |
| а њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из там |
| ројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ван |
| ироке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо |
| их сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седл |
| стински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње |
| едећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и |
| че да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оце |
| оси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекр |
| ност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лак |
| очели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то |
| не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље |
| а, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Х |
| нар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бу |
| морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада |
| не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма т |
| могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не |
| им прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, |
| ала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно |
| а да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још н |
| како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, |
| сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ћ |
| на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због све |
| > <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Т |
| о својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понов |
| их за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строг |
| са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога ње |
| ликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је |
| врши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да |
| и.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба ш |
| свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свират |
| су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дук |
| а на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га пр |
| {S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када |
| вршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехн |
| ије могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви с |
| разу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга |
| не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао |
| е ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, |
| Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су |
| ање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђ |
| ладожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо |
| енула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав |
| етири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећ |
| бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и |
| драв, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, п |
| оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада |
| нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, |
| његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из |
| сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајућ |
| з собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Н |
| о нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, в |
| м она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже |
| кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурн |
| брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прила |
| то плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, н |
| узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пић |
| шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{ |
| тиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању це |
| Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хот |
| све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја т |
| није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; н |
| ека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо |
| иде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, |
| здрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно |
| да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, |
| , псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псов |
| свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на |
| к, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са |
| ога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, |
| не је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А |
| Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете |
| о неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси. |
| шкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукују |
| свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред |
| рао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном сна |
| у унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, |
| ели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру |
| ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасе |
| као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} |
| едао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак |
| е у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Ар |
| } А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После наре |
| сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, |
| ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци |
| и првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити |
| ну кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метну |
| е вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујућ |
| но је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унут |
| или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека |
| /p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није |
| /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— |
| је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због на |
| јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наред |
| е, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама с |
| пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да |
| его што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> дове |
| је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан |
| е, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да |
| они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, остав |
| дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{ |
| </head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, |
| , око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, |
| ане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Ту |
| сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није |
| и до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је з |
| нео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у |
| његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p |
| !{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женск |
| ти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и рад |
| њу, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година |
| родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све |
| са од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније ја |
| , да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покој |
| ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож т |
| а првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и |
| Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгор |
| ио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, за |
| е друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није |
| } Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био |
| о и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, к |
| S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене |
| већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио |
| али, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузнош |
| оши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и |
| .{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мит |
| а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више г |
| ујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Дос |
| о да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужава |
| држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој |
| сто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долаз |
| како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? |
| газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама нат |
| n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као не |
| испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће |
| не кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и д |
| фка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би |
| даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући |
| ва изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или |
| узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмла |
| о свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и н |
| је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао з |
| е ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само он |
| доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет ув |
| Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или ус |
| творену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, |
| а горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од |
| ога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији |
| о се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се цело |
| о се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене |
| Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би |
| /p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ног |
| А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што |
| ега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> н |
| ање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује мол |
| ћа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} З |
| ан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, |
| тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то шт |
| у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у на |
| а онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} |
| , стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лиц |
| и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Ника |
| ку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослобо |
| <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши |
| то у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, |
| још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико г |
| ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, |
| лико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише |
| ко пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</ |
| пља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, пр |
| то жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога |
| оставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, |
| са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштени |
| о ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истинск |
| и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао. |
| наје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигу |
| Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> |
| га тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би |
| це залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас |
| е бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> |
| и је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би |
| да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapt |
| а, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници о |
| ан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, про |
| јде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећим |
| је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је |
| увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} |
| <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> |
| купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо г |
| ењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај ста |
| а ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена |
| м стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они |
| заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу со |
| благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико вл |
| познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак пр |
| овац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гл |
| ! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имен |
| ас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, |
| ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми |
| ирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раме |
| тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили |
| ога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом наг |
| десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде пос |
| да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и и |
| ва.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да |
| е говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!. |
| ког, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да н |
| амо њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је |
| свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са |
| том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не |
| стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се |
| он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге! |
| умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а |
| танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p |
| ац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку прес |
| истаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него ш |
| и превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, к |
| и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само доша |
| днако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p |
| а, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</ |
| p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себ |
| ашно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да |
| је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчат |
| ића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће до |
| аскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасви |
| и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледа |
| и је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном вре |
| , његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба |
| азду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије |
| на поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муц |
| гневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} |
| репи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други м |
| е за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенд |
| покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окиће |
| а кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и она |
| д хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за т |
| ом, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — п |
| једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} |
| њем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање М |
| то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ћ |
| наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} По |
| пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих н |
| и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, он |
| ије, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у |
| га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући < |
| она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним пр |
| >— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, |
| га, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео ј |
| дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком ба |
| а била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, сапл |
| теривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јо |
| а жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Ц |
| о.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао так |
| ндук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу ку |
| о с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} |
| , јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, ни |
| дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она |
| игурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, |
| раног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија в |
| а, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде н |
| и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и дава |
| у повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке |
| више плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив |
| утра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div |
| Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њег |
| ла и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није с |
| пучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао |
| предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у вел |
| ослом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} У |
| ким и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим ју |
| ије могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру ка |
| она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помаг |
| ање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јо |
| а, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо оп |
| о, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, |
| шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога |
| ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када С |
| ам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплах |
| је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хлад |
| е лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, |
| њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у |
| ајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека с |
| ењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га в |
| pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо в |
| не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурб |
| као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака |
| м гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и т |
| хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допр |
| n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим де |
| у нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имен |
| грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на про |
| ло.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је |
| дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела к |
| пасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{ |
| и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност с |
| да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда с |
| пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он |
| офка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепш |
| од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њ |
| собито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Ни |
| у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p> |
| , кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи он |
| чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће |
| ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сир |
| е, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после д |
| Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појав |
| ицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а |
| } И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и ку |
| и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у |
| ету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а |
| се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и |
| уку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним |
| Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и рав |
| p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отп |
| ашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав бла |
| ак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и |
| ути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет и |
| S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настал |
| одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довд |
| ј би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, |
| у око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по ам |
| т.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосн |
| пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном |
| p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и оста |
| у сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по |
| обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж ос |
| ше се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} |
| цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, |
| са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође |
| и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S |
| вена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива |
| е је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комот |
| бацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би |
| а у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека |
| му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те |
| S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака |
| као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђ |
| уби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благос |
| лио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена с |
| Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, п |
| е она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор |
| е ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, св |
| итима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена |
| то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ од |
| , он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одјед |
| акључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча |
| нда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани |
| м извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би |
| није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> < |
| ишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити |
| спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на |
| кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обуче |
| м, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испро |
| и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из ц |
| >— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле |
| њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући пре |
| } На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И |
| то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, р |
| тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почел |
| ="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била |
| n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада прв |
| ује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} С |
| спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и с |
| већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је |
| е.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако |
| авним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слу |
| то је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче |
| е“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ног |
| коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И |
| ругом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девој |
| у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да |
| само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело из |
| а сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој |
| епоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји |
| зи и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је ми |
| трча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отиша |
| тра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div ty |
| од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи |
| Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед ви |
| .{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у |
| иста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га ча |
| но, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога |
| м држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући св |
| са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па |
| о њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било. |
| мећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу |
| сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више о |
| стајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићенос |
| око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој бу |
| рзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и ра |
| ј од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у ж |
| , код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану |
| велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да н |
| {S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софк |
| еселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, |
| ени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад ј |
| зна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са |
| да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, ви |
| ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p |
| да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гла |
| уша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види |
| ао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и он |
| о тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, ду |
| њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њом |
| Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, н |
| да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам |
| те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ |
| ем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да |
| и сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих |
| ота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све з |
| јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од |
| вих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да |
| ајвише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чуве |
| да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онак |
| 4" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је о |
| н кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако |
| је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Е |
| инила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са |
| кле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће |
| о уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, |
| гне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући |
| офка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би С |
| а би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} |
| ла, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе о |
| баченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није мо |
| м као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је с |
| о око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни |
| Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим п |
| ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса по |
| ита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка |
| отпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се |
| више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније |
| први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и тра |
| у јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одс |
| решина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће нас |
| је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда о |
| показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морај |
| о вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седе |
| чином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из шт |
| зе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p |
| м ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када |
| амо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је |
| оље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала кр |
| као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вра |
| ко као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, к |
| таје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дет |
| , кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима та |
| се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освести |
| жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гле |
| ор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не |
| ле, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог |
| рећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што ни |
| едио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p |
| на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p |
| ровуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пре |
| ј млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и |
| о, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још в |
| /p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта |
| у, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за |
| ко близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнак |
| и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да из |
| осећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; |
| зи и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршета |
| исто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скр |
| чи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код |
| шћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада ве |
| } Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је |
| го ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не по |
| како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико п |
| њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних |
| ом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није |
| <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту |
| њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Ос |
| вала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, и |
| од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом |
| његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му ма |
| .</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, |
| је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа |
| ек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зов |
| чи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, к |
| уго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p> |
| ом обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те свој |
| упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама к |
| то је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то ни |
| ћа ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није им |
| не, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његов |
| ла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „ |
| ње свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, пок |
| једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се |
| и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и н |
| свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно |
| себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се |
| на, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, уст |
| о њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Ј |
| о недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да |
| рође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се |
| ла, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је |
| аљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим св |
| ао свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би тол |
| да, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефен |
| етио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно |
| е вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била |
| евања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и |
| на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па |
| па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младоже |
| би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се о |
| њавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док он |
| остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и поч |
| e> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„ |
| и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на |
| башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је |
| рети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спр |
| а учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав |
| осле не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуо |
| <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да |
| и су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе |
| ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато |
| Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, |
| ји ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и |
| > <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. |
| тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино ш |
| , кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавал |
| могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била |
| га тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, шт |
| х коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилим |
| лавом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помил |
| ка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се пок |
| аки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сас |
| ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и |
| е „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била |
| е од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже |
| а.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му |
| осте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се |
| лашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Ср |
| сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ћ |
| колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе |
| са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само |
| о и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готов |
| леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, д |
| саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љ |
| м ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна |
| ша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели |
| адно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га а |
| н.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он мож |
| нали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, |
| што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.< |
| о она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, |
| зећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Врем |
| на.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да п |
| већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, |
| радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И |
| то се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то бил |
| онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И за |
| ристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, уве |
| о је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цв |
| p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново оде |
| ти, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно |
| н, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, |
| о као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с ј |
| оново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорган |
| и чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је б |
| а и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више ниј |
| а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, ос |
| так њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} |
| е друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, занос |
| кајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била ко |
| ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити |
| онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасн |
| и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је |
| авио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удав |
| ој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће |
| S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} |
| зо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља |
| нда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав пос |
| д себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је о |
| апала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, |
| свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала |
| почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан зада |
| них ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулам |
| цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изреш |
| равог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и т |
| била, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изнен |
| га постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ради |
| се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале св |
| јући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више п |
| ице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да пом |
| оја једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара |
| то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у о |
| венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њ |
| када задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке са |
| а њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>С |
| и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, |
| толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</ |
| перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прс |
| са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Ниј |
| грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би д |
| а, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и н |
| нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, х |
| ј комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али |
| ехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду ал |
| о ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, |
| ар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не |
| вежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилен |
| и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду |
| иви.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све |
| мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као |
| управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, ос |
| , сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, поку |
| е, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и с |
| иво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, |
| {S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осети |
| ена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> |
| о се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако |
| врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод |
| мучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајућ |
| лом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онолико |
| осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и |
| и, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори |
| загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више гла |
| од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је |
| {S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да |
| игурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, зако |
| да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу |
| оше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затво |
| е равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, |
| о пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацују |
| Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њи |
| уци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да |
| не њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се |
| н дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Св |
| ћ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако вод |
| јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да |
| као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи сл |
| тонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} |
| се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уве |
| ти да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S |
| отово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам мог |
| поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор |
| мшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћ |
| то је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S |
| и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} |
| ко пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особи |
| олела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком |
| е.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам т |
| намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле ј |
| о чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све |
| аредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој с |
| и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не м |
| ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} |
| лагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која |
| х, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и |
| као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, |
| д ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе |
| ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем |
| , са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за |
| су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — к |
| је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала |
| ено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна д |
| , пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полу |
| обито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу увод |
| пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртво |
| о!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрен |
| у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, |
| : и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само |
| ећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори |
| ога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, |
| а ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распиту |
| купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, дај |
| p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно з |
| } Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, мла |
| и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само мог |
| ремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, н |
| о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто так |
| љених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насл |
| фка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње |
| или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу |
| оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро ж |
| љавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи |
| учио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} |
| на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак |
| Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверен |
| n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трг |
| е, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишче |
| ј.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и |
| опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећ |
| и знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, н |
| из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљева |
| да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући ка |
| стави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и п |
| ас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од р |
| меси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виног |
| акнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и ост |
| м ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Соф |
| , на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаути |
| е.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болов |
| Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} З |
| дмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што |
| биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих пла |
| ко тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не |
| међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде |
| пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када |
| к, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама д |
| огим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да |
| ти, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то |
| све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да ј |
| ји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када То |
| , <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највиш |
| ала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасуј |
| са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, |
| ући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледају |
| више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на |
| су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на |
| је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко |
| е ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> |
| </p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, не |
| еговом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њ |
| "215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да до |
| н сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, ње |
| твори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва |
| талим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио с |
| воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чу |
| о радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само ка |
| њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она в |
| и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као с |
| а срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и |
| отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож пр |
| ешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у |
| амо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како |
| ла ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} |
| удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} |
| офка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињ |
| јући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом |
| скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали |
| јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, цр |
| >— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да |
| ружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p |
| дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше |
| кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу с |
| , остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одгово |
| тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, |
| матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p |
| ељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p |
| о, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" |
| {S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, |
| око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у ст |
| је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од |
| е месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифун |
| јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, гот |
| ура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он |
| ред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико |
| {S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа н |
| више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало м |
| редаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све в |
| ичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било |
| фунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим же |
| из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из т |
| ињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гл |
| о је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад г |
| усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: |
| не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, |
| ећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом р |
| би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са стр |
| нутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће |
| ујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али |
| да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он |
| м њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одгово |
| се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајеви |
| у опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а ник |
| препашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуб |
| а удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао |
| ве док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу |
| ребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала чит |
| сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати |
| покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом |
| е шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се т |
| вежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пре |
| е, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, |
| тегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала |
| допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од |
| Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада ве |
| да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Со |
| р, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још мл |
| у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клек |
| м из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршиј |
| тали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет о |
| улим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по н |
| којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер ов |
| о обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима. |
| иже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, |
| ла би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископа |
| јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} |
| гиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца поче |
| индерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, д |
| ом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободниј |
| он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам! |
| газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.< |
| } И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, |
| зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по оби |
| авне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> |
| већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео? |
| а сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није да |
| на света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим |
| летенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва |
| ути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и |
| и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се |
| многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седе |
| ко се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му о |
| ом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниски |
| иви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова |
| ће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софк |
| 9" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је по |
| p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} |
| еко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао |
| } И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета |
| ош тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он |
| 23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: |
| од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види |
| оди и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, д |
| а бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И |
| и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, ј |
| брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и он |
| се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Со |
| гало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се нау |
| тив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и н |
| поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав с |
| Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за ко |
| ? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, |
| њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двој |
| тогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их |
| на и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" |
| ећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој н |
| гњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће |
| кушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му |
| к, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђи |
| одушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој |
| еговим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, к |
| шчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне |
| е.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} |
| да излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али |
| ли, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако |
| о томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</ |
| мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити |
| S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ни |
| ица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око њ |
| када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у нај |
| тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене |
| се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика к |
| сле се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на |
| ји, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, пос |
| ређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би |
| м он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, кућ |
| али како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико |
| мам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А |
| , он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га одн |
| Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна |
| ита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сва |
| </p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао |
| а не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не |
| није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу |
| е те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јо |
| осуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Ме |
| <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беш |
| иносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та |
| дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> |
| и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изнена |
| м њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире пре |
| <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S |
| е се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и сврши |
| емљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут ост |
| та сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама |
| де?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао |
| ким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, |
| ого силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе с |
| своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито |
| што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љу |
| и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кр |
| тиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од |
| нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком |
| утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати |
| ругој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада с |
| ама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном |
| ра, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} |
| ћа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> |
| ли кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега |
| пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпу |
| шицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежн |
| и се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одм |
| ма, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се |
| вала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, м |
| се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог А |
| ало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморе |
| ко и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, еф |
| а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не |
| а измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била |
| јним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би з |
| он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да |
| ружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам |
| или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула р |
| {S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато |
| јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, |
| де и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса с |
| побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не м |
| , ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минт |
| те о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до исп |
| и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са сви |
| је шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да |
| мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу |
| бог високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док ње |
| ијим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе |
| им јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако рав |
| , и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као нек |
| покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући |
| ам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, |
| лижава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би сп |
| офка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је |
| њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш |
| афу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљ |
| а није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била |
| и да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави ш |
| да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, |
| столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет ова |
| иковати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. |
| м да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њихово |
| ној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једи |
| а коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, |
| , већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</ |
| аке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им исп |
| у ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Т |
| ар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чи |
| рво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби иш |
| тарешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој |
| око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене биса |
| служавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које вод |
| једе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да |
| машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Г |
| аним ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у в |
| д куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потрес |
| о прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да си |
| сли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, ал |
| з амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су |
| то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар и |
| мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морат |
| еде до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обича |
| квог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у |
| p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла |
| гово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пу |
| чи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући |
| ла у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Вод |
| то јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих |
| родати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће с |
| а то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, к |
| же да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била о |
| и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора |
| омшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка ј |
| нулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је б |
| {S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега |
| о она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, д |
| ишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А |
| злазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборим |
| кала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва |
| } Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће |
| досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{ |
| а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У |
| е, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из ба |
| и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; |
| их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она |
| едне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, вер |
| S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово |
| н.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје ру |
| увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Сило |
| рање првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дуж |
| хне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, |
| миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да |
| једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико у |
| уга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да |
| ра готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, б |
| и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова |
| шљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како ј |
| и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би пр |
| ило, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са |
| тово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке год |
| цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> |
| ум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксало |
| и, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очи |
| кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} |
| ости свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојури |
| них по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље |
| и, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми |
| ебе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што |
| екра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима |
| ла.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, пр |
| бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, |
| Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато |
| ли то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог д |
| а нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња.. |
| /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била |
| Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> |
| ам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који |
| а Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себ |
| — Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, |
| ив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узети |
| е тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело |
| казан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазил |
| е у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да |
| е то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је |
| а треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и свом |
| до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како ј |
| а са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она там |
| и или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и в |
| е овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква |
| тере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећ |
| кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећа |
| дарајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда врати |
| лаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и д |
| пазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би |
| вокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, крат |
| иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се са |
| фун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А шт |
| преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме д |
| n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачил |
| и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и остали |
| о код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У црк |
| за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После |
| што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чис |
| , и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барја |
| твори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко и |
| ети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише рак |
| е куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њи |
| олачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S |
| што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и ста |
| и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, ка |
| азду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> |
| сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих п |
| а и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити |
| леле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда о |
| матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној |
| тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се ву |
| своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, ка |
| тук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико д |
| рала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, о |
| они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он се |
| била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врел |
| издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, ка |
| скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку |
| а бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку р |
| кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, од |
| ти, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} С |
| аса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, у |
| куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало |
| , и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непот |
| умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. |
| запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њен |
| !{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми пад |
| ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла |
| е ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће ик |
| пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца погл |
| клонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и |
| видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер |
| чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим |
| да поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> мн |
| n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесе |
| р.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се |
| а <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и т |
| е друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њихов |
| ђивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакида |
| вши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и |
| их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, нек |
| и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста |
| а женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај уг |
| има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог |
| ки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало нова |
| томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити |
| којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, |
| рође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто з |
| амо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом н |
| е окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада оград |
| ид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљен |
| рака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска |
| око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се ве |
| ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљењ |
| /p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јак |
| у се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто ал |
| да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких |
| ше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заје |
| ше.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне поче |
| са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је |
| > <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој ули |
| а, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због |
| прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из двори |
| положио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерн |
| два дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страс |
| е, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се |
| уду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и |
| једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и ос |
| о, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све ви |
| они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>До |
| затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са ве |
| сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим |
| од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добр |
| дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре |
| тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, ду |
| ја и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све |
| мо да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање ку |
| испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства |
| окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S |
| и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу |
| туда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут до |
| вих венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи |
| ају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он са |
| тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мањ |
| сто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весе |
| почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како |
| ле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој в |
| Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, ду |
| чавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, по |
| наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим |
| и, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комш |
| о се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, с |
| ивео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали |
| , када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхоп |
| орају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би в |
| ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако |
| трашном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, п |
| А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! |
| у њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S |
| ају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остал |
| шима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сеља |
| у постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом |
| утања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слу |
| , све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је |
| тигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S |
| ригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје |
| ла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима |
| а, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из к |
| питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али |
| ање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ниш |
| дно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, посл |
| ио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу |
| е, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љу |
| овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, |
| рабио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, ш |
| ћу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан |
| ући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као |
| мене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све |
| ог сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили с |
| те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши |
| , што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и |
| другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ |
| Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на кор |
| ао неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{ |
| и бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови друг |
| еже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пуст |
| и.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први им |
| неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се од |
| ећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Со |
| рног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико ис |
| , сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} А |
| азила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сеља |
| уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умор |
| Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње |
| а му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њи |
| јити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није би |
| го сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крут |
| капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори |
| е, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да о |
| о да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} |
| е.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, |
| и порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И |
| у њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не |
| и.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије с |
| јбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо |
| махну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себ |
| то су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама |
| амог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сас |
| затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки |
| ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предсто |
| о све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће о |
| ави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију к |
| {S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, матер |
| ео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, |
| тиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, к |
| је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим сила |
| ста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију |
| особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, |
| велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од |
| њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одво |
| је његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са |
| су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, |
| ли се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили с |
| </p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако н |
| ега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долаз |
| а, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и оковано |
| ље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се |
| оред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како |
| е.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти |
| ке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није мог |
| и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, н |
| ји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стр |
| а, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања се |
| ђе, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да |
| ди њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бат |
| би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, кол |
| чи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то н |
| ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па |
| угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они |
| о крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, как |
| присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебе |
| ти почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из ку |
| врати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер |
| з њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар ј |
| ман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно упла |
| туда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке |
| морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Д |
| ном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, |
| те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да |
| клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар |
| ни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала |
| ивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад |
| уку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на иск |
| ва и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита |
| а њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је |
| го поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мув |
| ју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване. |
| ма, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, г |
| е једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, |
| о увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, бели |
| онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због |
| ећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама мо |
| /p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капиј |
| а!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер ј |
| сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и с |
| } Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима |
| пи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснути |
| а од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степен |
| ама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој са |
| у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би |
| гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа |
| су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, |
| им мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Ал |
| не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се |
| а ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај с |
| ако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном |
| <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јо |
| о жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких |
| ах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, |
| ешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како |
| згледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним л |
| обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их |
| о мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они о |
| патилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што |
| /p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покри |
| досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дукат |
| е могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од не |
| оћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, |
| И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћањ |
| да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру |
| обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, |
| ело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шта |
| га они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице д |
| веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада |
| ње сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно |
| ме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини |
| До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љ |
| она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комши |
| решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак |
| толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце зал |
| ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, кака |
| би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови н |
| а од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и |
| баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар |
| она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ. |
| им осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, он |
| њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која м |
| их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не ја |
| а страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није |
| уке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да |
| х и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце. |
| тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изг |
| дом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да испов |
| запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних м |
| сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прич |
| и они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе |
| знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати н |
| а виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу ка |
| песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није |
| и да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без |
| ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћ |
| спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош |
| на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох |
| тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, јед |
| као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није |
| ужену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што |
| овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Соф |
| то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни |
| з пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање |
| , и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амам |
| дба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворен |
| од, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стој |
| амо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова ц |
| о већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по док |
| и први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не за |
| а при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: |
| и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, ка |
| кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по под |
| са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, шт |
| поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно |
| овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово н |
| ла, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, от |
| затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд |
| p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна |
| о исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање с |
| е, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко |
| <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њ |
| тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ д |
| ма, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Бо |
| ез њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолик |
| воје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се |
| иделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна с |
| </p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њо |
| је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а |
| м из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откак |
| ућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а |
| је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче ос |
| Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} З |
| а снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота про |
| то се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати о |
| {S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и зав |
| као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било ма |
| речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим ханов |
| љен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, п |
| ла да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, |
| е учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене д |
| </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у ком |
| од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који ниј |
| мља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена |
| е било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светле |
| ву, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерам |
| раганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе |
| ада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, так |
| ориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљал |
| ама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвач |
| ки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од |
| обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, без |
| никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мис |
| ости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што |
| сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чини |
| м више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} |
| њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од |
| праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињ |
| бож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и о |
| 01_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на |
| адосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S |
| нуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још |
| <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом |
| его што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ства |
| езаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати. |
| , страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као д |
| мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он рад |
| и када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, з |
| свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза |
| лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само сед |
| рисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекал |
| ра к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши ц |
| се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах п |
| део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као |
| их бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђуб |
| ни мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци п |
| оме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као |
| преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се |
| олним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, с |
| а се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметн |
| у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин погле |
| апију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријат |
| земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек ни |
| век уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би би |
| крву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} К |
| p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба |
| сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је |
| и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих |
| еда Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је паза |
| .{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, |
| оправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двориш |
| ском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чар |
| и се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавај |
| дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали т |
| и у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метн |
| је, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и |
| } Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али ниј |
| постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом |
| осле славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у дру |
| би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато наре |
| „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да |
| <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су |
| де у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатил |
| кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и ос |
| узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука н |
| сте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му |
| Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још м |
| Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остат |
| е даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb |
| ке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са со |
| испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу |
| те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од |
| тим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљ |
| е у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мра |
| <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собиц |
| ко огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ |
| ржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти |
| их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук |
| ова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се |
| оре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу |
| нако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у |
| и се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире |
| Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до вра |
| капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била на |
| штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подиг |
| идело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и б |
| што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колик |
| е свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако шир |
| мо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све в |
| уком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, н |
| ски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађењ |
| ујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Ма |
| оли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Ма |
| гавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповеза |
| овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и |
| Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Соф |
| залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не |
| лава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S |
| е у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла |
| алелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је нек |
| икада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те |
| го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него |
| лико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> |
| и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да |
| их сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапа |
| {S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се с |
| остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногам |
| је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на |
| том шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{ |
| те руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p> |
| би позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама |
| жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кљ |
| а опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, ку |
| > <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушк |
| ебало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сме |
| } За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} М |
| } Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни |
| почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јо |
| дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њо |
| готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша |
| ањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с |
| где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање |
| оља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога |
| ва корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, |
| и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати |
| , комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву |
| но.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када ка |
| .{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, |
| } Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била з |
| зреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче |
| а напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, |
| ао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овам |
| Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасв |
| ом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони н |
| , као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала |
| би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила м |
| аг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да ба |
| а, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} |
| да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко |
| жање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљују |
| ри, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају |
| лицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних |
| т.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом от |
| , срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, |
| ињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, х |
| заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што |
| ре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} |
| чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па о |
| } А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, |
| а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, |
| тала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем н |
| .{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} Пос |
| е и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечен |
| што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је |
| аја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како |
| е и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он |
| се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тума |
| прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се |
| али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и |
| д те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим |
| јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изго |
| и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И т |
| ав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо |
| бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ах |
| ји и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са |
| ини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, |
| звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој те |
| вену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била |
| им пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И |
| е осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толик |
| у се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, |
| о воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да |
| о више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики |
| ијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише д |
| сле толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, |
| у, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са вла |
| њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако |
| ако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од стр |
| е сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта |
| ), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њ |
| е дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — |
| едало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је т |
| ио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најб |
| са, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу |
| ао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не |
| , Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div |
| у.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, ка |
| чи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, |
| осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква ни |
| него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек п |
| <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он |
| да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава он |
| одно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{ |
| ја тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом |
| кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепел |
| моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај г |
| о руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се |
| чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, |
| алећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, |
| ирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери |
| а антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачк |
| ом капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашен |
| их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало |
| хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешават |
| еже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју леп |
| а, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они вол |
| га оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спрем |
| е чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по ње |
| , којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина умор |
| <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с |
| Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то |
| онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, |
| и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети |
| ло ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвозден |
| аве, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови |
| м једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецка |
| пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао |
| њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једн |
| зда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену |
| А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>П |
| једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да |
| чим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио |
| само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опе |
| испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, |
| пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{ |
| слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да до |
| је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И |
| ко поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</ |
| А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење |
| талим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прил |
| овена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао соб |
| ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио |
| ада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} |
| и, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако |
| ленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Н |
| ена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мириш |
| ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како ник |
| а прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, с |
| ан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} М |
| ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> < |
| ред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разграна |
| .</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара |
| , и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито |
| омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку |
| ла у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила |
| е вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трну |
| век и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли при |
| два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је |
| ћи се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој с |
| т падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није |
| ати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и |
| какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало какв |
| побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемен |
| ког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка |
| ћ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од с |
| од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно |
| самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> |
| знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помир |
| знемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и јед |
| доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која |
| то га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Со |
| ају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај |
| да, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано оде |
| ладих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} С |
| {S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, |
| шту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као оста |
| до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ни |
| ама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и |
| е, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа из |
| новијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, |
| S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамс |
| га као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, |
| о да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та |
| како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И по |
| и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекро |
| избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, |
| лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли |
| у и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкри |
| мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрин |
| мо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да |
| сату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се дола |
| војке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред |
| и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са |
| И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином о |
| веће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намешта |
| тре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино |
| риса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развиј |
| мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} П |
| оче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И |
| а игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако сло |
| вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако ј |
| појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221 |
| стина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих ду |
| ула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере |
| гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стан |
| е су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле ј |
| два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њ |
| је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се ос |
| како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушт |
| урмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и к |
| S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Со |
| рди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи |
| вести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> |
| ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега п |
| и приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би |
| је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве |
| сили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и |
| и пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, |
| Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска |
| тигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку |
| лашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Соф |
| ине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздиз |
| роз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, п |
| 151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у ка |
| Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{ |
| есечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицам |
| смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, вид |
| p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са сто |
| ст; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела |
| ти се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се наче |
| олико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу кл |
| } Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светло |
| кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} |
| озго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене в |
| вили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну |
| дио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и сам |
| — Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да |
| рога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И |
| чав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њ |
| е више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само с |
| з другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ свет |
| штала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
| киром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила |
| а удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта |
| уго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде |
| о кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живе |
| жећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одјед |
| те у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата усед |
| показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим в |
| аша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, ( |
| дело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p> |
| е сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго |
| ка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу |
| .{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самог |
| ту, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, |
| на крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрст |
| } И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пош |
| ало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</ |
| Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћер |
| ридржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од |
| њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти. |
| асу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке |
| све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито о |
| м, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} |
| највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пр |
| сући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса |
| и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе |
| шканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако |
| је, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би о |
| "176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав ср |
| и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће вик |
| и једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све |
| .</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} А |
| ead> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој |
| тан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и |
| ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не |
| — Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то |
| да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем |
| том лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи ка |
| пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим |
| атима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебес |
| ада уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за гла |
| бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још оп |
| најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост |
| огла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све |
| и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p |
| а не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и |
| и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све сна |
| нком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, |
| стиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни |
| сети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури |
| да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао позн |
| гло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање |
| е, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на пр |
| а она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи |
| страшније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све о |
| p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с к |
| вамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће |
| а до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, пр |
| да.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како |
| ћ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашк |
| климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> |
| о посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пр |
| творише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, вес |
| ошење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би бес |
| , да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb |
| Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| а да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, |
| ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и |
| избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S |
| идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у н |
| фки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одра |
| иле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бе |
| то никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене с |
| тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, |
| Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у свак |
| стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове р |
| чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са ра |
| ена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јо |
| неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себ |
| , када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при к |
| ише приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јут |
| ролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотада |
| едру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, |
| тала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изнена |
| о, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је о |
| сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јо |
| ј се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче |
| че да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњ |
| {S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у с |
| ојим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних |
| бе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" |
| ој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности то |
| д куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и |
| њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како |
| близује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, у |
| грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, ч |
| куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста |
| ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњ |
| мо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то |
| } И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од |
| ја бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунил |
| е, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто |
| е грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то |
| јала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго. |
| када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предав |
| ета, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па |
| ћи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, |
| .{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдал |
| слоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагаш |
| то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те и |
| вати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и |
| ој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим длано |
| х, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу |
| принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де. |
| и се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања в |
| издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, |
| асте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и |
| а и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од бо |
| p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окрече |
| ...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циг |
| други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око св |
| горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испуп |
| > <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пр |
| собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даљ |
| отакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и ум |
| {S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А |
| че, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долаз |
| ида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широ |
| шили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и к |
| } Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по кукови |
| е да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива |
| сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по |
| ћала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена с |
| ао што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је |
| а ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гут |
| о треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на |
| о.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да ј |
| , измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, |
| им слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хт |
| дожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леж |
| — Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, |
| им јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по обр |
| S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, в |
| <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте |
| а се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, за |
| це само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако н |
| ћи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је |
| е моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по |
| уби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван се |
| која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њено |
| земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се |
| што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свем |
| дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само |
| е знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава њег |
| ок је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каж |
| и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате р |
| на кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, |
| се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ |
| ао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје |
| ала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да зб |
| поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, |
| пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена |
| а црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, |
| озници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би |
| иста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би к |
| да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, те |
| } Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И |
| него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђи |
| е под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, до |
| прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста |
| ко неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке |
| иви, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгл |
| у, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мири |
| из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страс |
| гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покап |
| насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас |
| вешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S |
| поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што и |
| роз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} |
| слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и сва |
| им ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом |
| када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али б |
| дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртв |
| ни, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од то |
| Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, |
| </head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S |
| који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацит |
| или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично т |
| мао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је са |
| е, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богас |
| да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболет |
| роз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја |
| м зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и по |
| већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада. |
| } Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно |
| ко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако |
| али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" |
| и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У ју |
| астир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> < |
| њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу |
| да, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим |
| и као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је о |
| ну.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али |
| } Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја |
| ку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покрив |
| одужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био мас |
| екру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном д |
| бе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примет |
| ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвал |
| као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било |
| {S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаљ |
| спе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, пој |
| /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приз |
| де, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> < |
| , у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, ком |
| есташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су так |
| куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим з |
| , које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега |
| , све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлу |
| силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не пи |
| преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да |
| његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније |
| ше причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, |
| ристи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у |
| е разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовањ |
| ласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане д |
| ре, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући |
| а и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p |
| као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> < |
| и како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} |
| и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| а његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> |
| ци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не |
| длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после са |
| адоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да |
| , прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — и |
| око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова ш |
| ма, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на маму |
| тало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када |
| ао што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису ка |
| > <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и н |
| морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и |
| м његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као ус |
| на пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софк |
| — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} |
| <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса |
| Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их збо |
| , не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} |
| .{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где |
| к, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од |
| око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; по |
| рчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча |
| речена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S |
| све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њен |
| то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се |
| <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од разд |
| њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сан |
| о по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чи |
| И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, сам |
| свим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, |
| атове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Изл |
| аша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама јед |
| зе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лак |
| } Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Со |
| о његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и о |
| шта бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густ |
| а споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и |
| ут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао о |
| , купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, |
| како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што |
| Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и ма |
| у оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црве |
| лни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида |
| истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред |
| а гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на |
| и, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнак |
| х коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били |
| о не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, |
| p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, |
| ојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, |
| аза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. |
| помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену |
| њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји пос |
| /p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико |
| ђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заист |
| /p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњ |
| ају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа |
| е како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, пад |
| е да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се ти |
| , те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, |
| није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час |
| него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} В |
| его више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у |
| , поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у година |
| е је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и |
| као, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — |
| лико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то б |
| ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела |
| ли брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на |
| р, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равноду |
| ер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећ |
| одбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да |
| ко пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа ни |
| не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, |
| мехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су би |
| ркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађаве |
| видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали в |
| и и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче |
| воје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А из |
| остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она |
| окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једна |
| : свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен |
| ђе силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и |
| и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магд |
| а, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изра |
| > <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога прија |
| тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је |
| менима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса |
| нако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место |
| мље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечн |
| чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео с |
| чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, |
| ћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом сво |
| оврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, к |
| тао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашил |
| Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег |
| <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла д |
| пеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, |
| пији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих пр |
| не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати. |
| свим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако ист |
| ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, |
| о чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после ча |
| ош мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога |
| мешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се н |
| још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као шт |
| Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита он |
| аним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак ст |
| онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> < |
| > витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели |
| свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни пр |
| додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подуп |
| и, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом б |
| ћи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, |
| рка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред |
| и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом ра |
| > <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати |
| — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући как |
| то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро |
| Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијај |
| лата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих в |
| све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада |
| 143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилал |
| он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S |
| .{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... |
| </p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, |
| заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом с |
| онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом |
| а неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нан |
| чани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса |
| и да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“< |
| уби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у |
| цима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази |
| јући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не |
| одно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један |
| S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за дв |
| а и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, је |
| ла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> < |
| а и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршав |
| <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или |
| чити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и ч |
| порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред |
| треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне |
| , сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није оби |
| претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они т |
| ију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет св |
| светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у |
| огата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина |
| сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у ма |
| а јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада ње |
| све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и |
| ени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као св |
| јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обуч |
| ле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пе |
| к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који с |
| и брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђ |
| у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" |
| оговарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S |
| да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} И |
| а оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је |
| љених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, з |
| е би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше |
| е, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, цр |
| баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу М |
| д ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S |
| од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа |
| то би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капи |
| овлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки |
| осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајућ |
| дело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би |
| сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чи |
| и је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати |
| оклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва |
| сећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле |
| ај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом |
| на ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смир |
| и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</ |
| ки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за |
| била га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особит |
| ору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што |
| убац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећ |
| {S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је |
| .{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из кућ |
| упама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка за |
| /p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако |
| о се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тај |
| губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалв |
| а кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак |
| иту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онд |
| као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазил |
| "> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још |
| ?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак |
| е, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код |
| иже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од |
| и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не |
| скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледају |
| и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, |
| е и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе |
| Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натр |
| офка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испиј |
| о и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{ |
| а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилук |
| ажености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву г |
| пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к |
| а околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађуј |
| и одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, |
| богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, |
| у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенк |
| би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, |
| мча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед |
| и саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, |
| егових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда |
| маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} |
| је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу ниј |
| лице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са |
| е отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштима |
| е раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши |
| на, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избег |
| о први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским |
| омшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло |
| р, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради мат |
| пшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, м |
| рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се и |
| огу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја |
| ајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи о |
| од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде п |
| га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p |
| за куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не прж |
| прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А нај |
| и њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се |
| лазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек ј |
| авајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не |
| одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не гов |
| {S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, |
| крштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даро |
| , крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим сл |
| сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамс |
| евњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком н |
| тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети с |
| дбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Т |
| она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испреки |
| ка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да |
| ка беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бит |
| и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S |
| жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан праз |
| ројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне |
| јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити и |
| та.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и по |
| жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен |
| ло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне по |
| мо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" / |
| редавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од |
| могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет |
| вике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да |
| угом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Д |
| ст, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је оби |
| празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њ |
| били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задово |
| о што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз |
| , свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разгова |
| з којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне |
| Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошт |
| уком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире |
| едини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, т |
| о да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не заста |
| } Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, |
| о и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег |
| пред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{ |
| доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела |
| е да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би би |
| вљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде сло |
| не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} |
| она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гл |
| о ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „ |
| о и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале |
| дно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, о |
| која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек |
| S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, по |
| горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као |
| даде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око |
| још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне бил |
| рилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож С |
| речистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве уда |
| а се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз |
| есе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења до |
| ино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно оти |
| је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто о |
| уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и |
| пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе |
| бре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, те |
| е није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих |
| орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечит |
| кад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак с |
| ме не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим сврши |
| , гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њ |
| би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале с |
| горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види |
| ш горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не б |
| сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, |
| ини дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. |
| , у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што ник |
| горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима |
| обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој ру |
| одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, |
| мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шак |
| ж да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, по |
| д тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из инат |
| них му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох |
| да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се. |
| ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</ |
| , као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можд |
| о она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по не |
| орао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и у |
| , доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А на |
| ошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отвар |
| о ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак ост |
| тала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрч |
| донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био |
| ада, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила |
| напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку |
| му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати дец |
| се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није г |
| корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а |
| д је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се |
| и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све ви |
| а, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је |
| све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не |
| им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, |
| да врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштова |
| .{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико поче |
| као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После |
| н за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са |
| дном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи |
| ача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и |
| мна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен |
| њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису б |
| ећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад об |
| ко јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до |
| Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знал |
| ај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну |
| их.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила |
| вамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... е |
| као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{ |
| ле, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испр |
| њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бо |
| развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све |
| ити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послуже |
| скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би |
| де?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што с |
| вршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у зе |
| није да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из соб |
| сред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима |
| изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да |
| е, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакш |
| четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише |
| оз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато ма |
| старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, де |
| а продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ру |
| због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе |
| фку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} |
| давна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима св |
| већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова њег |
| евом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задрж |
| може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магд |
| ића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео ко |
| уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наре |
| {S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у |
| И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Не |
| е могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све |
| етињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обич |
| кну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар |
| ош бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, за |
| чи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче ја |
| .{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује |
| после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући |
| научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега |
| и цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, |
| ка иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи з |
| га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да н |
| један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано |
| е примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све зб |
| авија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако н |
| о боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом од |
| S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник |
| еда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А С |
| о и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би прим |
| мо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Д |
| ој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су |
| негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, |
| се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип |
| Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тр |
| агушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно ни |
| Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испре |
| свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек б |
| а им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главица |
| е, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старо |
| знад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светло |
| ом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није |
| киде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то с |
| ек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: < |
| ене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са велики |
| ре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да н |
| ала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те ј |
| , ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по докса |
| } Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И са |
| ће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплаше |
| а ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом |
| као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, св |
| о је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намеш |
| а капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36 |
| , нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, ч |
| су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на ко |
| и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због |
| , кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело |
| моболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито д |
| а одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку па |
| n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више |
| лучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва |
| и, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из |
| бучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да н |
| ре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, ме |
| и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све |
| в поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заист |
| до!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, ни |
| и једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у варош |
| из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и ш |
| на влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу |
| да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке |
| .{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, п |
| рин глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време |
| жио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она из |
| Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имат |
| на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и |
| ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшени |
| етити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде та |
| још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.< |
| јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није |
| јући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у с |
| ина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлиј |
| оге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом |
| ч.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.< |
| ту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>К |
| ста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње |
| ипеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и |
| раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше глом |
| к наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Не |
| м покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене по |
| ко је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуд |
| , да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у ку |
| загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није |
| силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.< |
| чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који |
| тене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, |
| воту није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{ |
| чки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, пл |
| , — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{ |
| апија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар |
| ги пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, види |
| — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се |
| ма полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па |
| Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила са |
| уће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питањ |
| у у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да нан |
| једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује. |
| .{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чис |
| е око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остал |
| к, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, |
| дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у |
| да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма д |
| да, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде за |
| ћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{ |
| , да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по при |
| као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путуј |
| ло.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зач |
| ењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како з |
| да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала ви |
| ам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се |
| етио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом |
| :</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин к |
| Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим сл |
| се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било до |
| пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да |
| да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> |
| а да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом |
| n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћ |
| са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако с |
| аји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим сл |
| у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса |
| екла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да г |
| о поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је |
| да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, ти |
| са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала к |
| субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, |
| када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка |
| куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и |
| сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црн |
| то је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не д |
| Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову сво |
| нали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превар |
| чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна ли |
| о ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да |
| ино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ |
| "> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, |
| сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Је |
| <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И |
| аји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето |
| говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код |
| д беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Соф |
| пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то |
| колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми н |
| ба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, |
| занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре |
| хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада |
| себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика |
| неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи ње |
| њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој |
| ућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, д |
| Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену |
| егова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, |
| .{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, |
| 2" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто |
| да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час |
| ојој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута |
| ила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очим |
| , у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној л |
| ве, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа пр |
| од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње |
| говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Та |
| ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао |
| турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све |
| би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она |
| то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И т |
| е.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхтал |
| би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, уд |
| <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одудара |
| да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поруч |
| им мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не |
| да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле |
| готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто по |
| , прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p> |
| тараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато он |
| рак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама |
| лужба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају н |
| их здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима |
| че се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} |
| е.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако |
| а ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако с |
| он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, |
| мљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде |
| Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до |
| олена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— А |
| опире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чар |
| друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљ |
| ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показ |
| н и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо |
| лико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све |
| ије барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена к |
| не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет |
| ојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ с |
| ку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за тас |
| } Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном ли |
| /p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— |
| Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отв |
| о што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томч |
| е два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Кур |
| а разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сеља |
| ала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева |
| ме: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и даров |
| јима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор |
| дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се |
| гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и освет |
| , у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три |
| се по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од дру |
| г и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављено |
| то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек |
| су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихов |
| але по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да |
| толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} |
| бици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду |
| ада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао |
| осле дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни В |
| лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало х |
| аг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чи |
| ењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на то |
| е за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавају |
| в.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готов |
| рсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ ос |
| бож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку св |
| величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни |
| завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја. |
| после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану |
| унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне |
| о ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће |
| ругом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} |
| ши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што г |
| тавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, трон |
| удних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, |
| ави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он |
| днији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што наред |
| јзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и об |
| авдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— |
| једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може |
| се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине |
| увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље в |
| м он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била пот |
| да нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, |
| , хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима п |
| ео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велик |
| пима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред с |
| сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови вел |
| е како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и голог |
| би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што ви |
| аму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана |
| опирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечи |
| му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекр |
| мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ов |
| лободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} |
| чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, прет |
| И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црно |
| да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред ам |
| долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у ба |
| а дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} |
| свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} С |
| кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, све |
| е делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, |
| од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала с |
| хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би |
| и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да |
| ила је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није |
| едање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапу |
| ђ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, би |
| ећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} |
| само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, ве |
| кује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да и |
| е <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер |
| е одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нем |
| одскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истр |
| то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер |
| спитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А |
| е и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придрж |
| сни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такв |
| чи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из стра |
| l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више. |
| се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, сп |
| и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га |
| равивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да |
| /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом |
| и к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим |
| а, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде |
| ко подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би |
| , да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, ил |
| рив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе |
| се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше |
| итискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, |
| урајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су дру |
| шао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, со |
| је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година. |
| биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешк |
| цима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихн |
| и је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одел |
| де, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p |
| чешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са |
| каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, |
| подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза |
| е могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће |
| рсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве |
| усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софк |
| у, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — |
| собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све |
| да никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његово |
| да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак |
| више од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког в |
| ; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> < |
| атње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p> |
| не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Со |
| и ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као |
| и, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} |
| тварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њи |
| , која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </d |
| та.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и там |
| је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац |
| ти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребега |
| о у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених пл |
| Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се |
| е исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} О |
| и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особит |
| рва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити о |
| има, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не |
| иста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по са |
| укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсме |
| /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, |
| о би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би |
| ве руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извуч |
| и, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих син |
| на?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипа |
| Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да |
| по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би |
| кових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, нас |
| за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, |
| аја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима |
| Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— |
| ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада ње |
| у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним |
| оцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из де |
| аиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала |
| ет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не по |
| исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> |
| сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо и |
| , по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толик |
| би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} |
| , веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из |
| се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на в |
| ао што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и т |
| рила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета. |
| оло, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле |
| ни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> |
| ојединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p |
| им рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Пр |
| тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала д |
| посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а т |
| , својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{ |
| луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да |
| кву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: шт |
| журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој |
| већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађ |
| о могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижни |
| светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, |
| ро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опе |
| дама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова |
| ли Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави |
| p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад |
| ре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, |
| као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је нов |
| ислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, пр |
| дном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} |
| прилике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукат |
| па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И |
| ња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, ка |
| офка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе д |
| да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће |
| ино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Ч |
| > <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и |
| , и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне |
| одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко д |
| зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када о |
| олицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на п |
| је пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи го |
| велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а |
| II</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а |
| е, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, с |
| ржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако до |
| и, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насла |
| ке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— |
| отово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дош |
| све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада |
| ј ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ра |
| у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно до |
| ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доц |
| ног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, |
| задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у посл |
| је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка |
| треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!< |
| нути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу д |
| д куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, |
| очеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S |
| каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, ви |
| има, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбије |
| ше да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од стра |
| е да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да |
| онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И |
| им женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и |
| злет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и |
| им, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код св |
| његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а о |
| а.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би ј |
| ће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи |
| о га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају н |
| то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха |
| о алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, |
| ише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и |
| грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче ј |
| о јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, п |
| им својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од с |
| , да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла |
| Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и о |
| } Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му ист |
| што претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све на |
| .{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то |
| ног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, ц |
| ако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкам |
| оме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Со |
| а мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хте |
| да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} |
| а би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да пев |
| тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И п |
| одини да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на |
| hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и с |
| ата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла |
| ући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се зан |
| тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осе |
| неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај |
| кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему н |
| ама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После |
| игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу |
| седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не |
| <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи |
| тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су т |
| на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, то |
| де, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се муч |
| и и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно |
| S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не т |
| обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и бел |
| шеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. |
| дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} |
| својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, гд |
| и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрв |
| , али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, н |
| чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уп |
| едном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећају |
| као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Соф |
| ако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла та |
| а, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због |
| овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио: |
| она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципел |
| сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с јед |
| , тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико |
| еда и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало |
| ла, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и ск |
| , што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цон |
| соким челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима |
| а, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да нам |
| мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати |
| ч, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутраш |
| све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, |
| вој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка по |
| а.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, |
| и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ун |
| а је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна |
| ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као |
| им изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој ова |
| од ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сус |
| та и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на |
| S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, не |
| са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, |
| би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и |
| ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све в |
| рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота |
| она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се. |
| истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила |
| младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пу |
| хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали |
| .{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је и |
| ја је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапу |
| , а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као |
| родавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана |
| шију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошиш |
| —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! |
| спуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од в |
| им рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливе |
| прла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако |
| 3" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакшира |
| тојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцрт |
| урску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} |
| о је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга |
| отресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће до |
| шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена д |
| већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође |
| е, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима |
| из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке о |
| рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима в |
| до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим на |
| сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка |
| роба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није ви |
| чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити ра |
| јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, ра |
| {S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type= |
| се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И п |
| .{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника |
| ама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чис |
| ета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима |
| е таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да с |
| арица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Ал |
| ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div |
| ило да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} |
| же да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, |
| ком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и |
| сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у вели |
| ма, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, д |
| а су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ |
| смо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми |
| ици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> |
| S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како |
| и су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прв |
| х поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чин |
| е откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбо |
| и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојка |
| знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, к |
| ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше |
| куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинил |
| оцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} |
| она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чек |
| ење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи |
| ости и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онак |
| ине неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад |
| бе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S |
| а уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Т |
| војим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S |
| еди.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на |
| прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p |
| ет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може |
| {S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле р |
| избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и |
| сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им |
| Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше |
| о јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утр |
| увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и |
| ко сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека ка |
| етињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, пром |
| век руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} |
| д су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушки |
| ући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и е |
| о удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да за |
| ом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, |
| млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздра |
| , него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стар |
| " /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена |
| > <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Т |
| ије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, ни |
| ирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испре |
| и, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу |
| док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, ж |
| кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати |
| S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софк |
| можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здр |
| о овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и иде |
| а тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је |
| мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од |
| са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у к |
| есе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} |
| окроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од |
| и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куц |
| S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљен |
| чину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, т |
| ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћин |
| , он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо у |
| Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту |
| и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свек |
| Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму |
| 139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ поч |
| , погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њ |
| а. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} |
| — Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p |
| макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, |
| и су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, ок |
| у прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби |
| Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И проду |
| а старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да |
| } Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n=" |
| на би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, п |
| е....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не мо |
| } Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не з |
| , ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га |
| на ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекуј |
| о.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p |
| са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене б |
| цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А |
| послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које |
| поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, |
| ком машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења с |
| о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би |
| сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту |
| зивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, нас |
| слила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, дос |
| ући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </ |
| кованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она |
| ећ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег |
| пред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се пот |
| ије јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да |
| b n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Со |
| стала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када ј |
| у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опан |
| гово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да |
| > <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега исти |
| {S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да |
| еђени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако |
| оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки нез |
| , кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није |
| т се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од |
| јатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“ |
| ша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити исп |
| већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него |
| већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити те |
| дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>К |
| е под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек |
| итају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? |
| ње му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ |
| — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу |
| лене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи с |
| рила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше |
| да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> |
| здвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S |
| омисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, |
| к ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p |
| њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући |
| ако Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} |
| буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али |
| ајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса |
| , јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p |
| оче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја |
| стави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати сила |
| к, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233 |
| одине, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођ |
| а је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и жив |
| , а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, с |
| сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћ |
| ало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би |
| ожда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, покл |
| .{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S |
| кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није |
| војку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа |
| т.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа |
| у вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом |
| <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче |
| лу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво |
| >— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не од |
| а из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како |
| илу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као ст |
| ења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{ |
| гнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Том |
| еношћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p> |
| се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити |
| вори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно ж |
| ову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, |
| да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећн |
| гу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да д |
| репови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, по |
| о сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћу |
| амцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно |
| ко, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} |
| ве више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљав |
| знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном с |
| ајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могл |
| } Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије с |
| осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог |
| ветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На с |
| и прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на пр |
| јгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и мат |
| ила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејт |
| уда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, о |
| из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском б |
| вао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, ниг |
| али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад |
| нала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви м |
| чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање |
| који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што бо |
| убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати |
| а да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена |
| врнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петло |
| са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изне |
| ђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она |
| све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се |
| {S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n= |
| ву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хук |
| да...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, |
| , газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај сил |
| почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> |
| тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну |
| ко јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљ |
| отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према |
| оју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ |
| ме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад о |
| оћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Б |
| ку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не |
| о верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а в |
| застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, б |
| је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах ба |
| траха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} От |
| исоким дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао ј |
| ач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толики |
| се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била стар |
| кају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од |
| ђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S |
| али и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши |
| , уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега |
| јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако п |
| сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале |
| S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да |
| трану и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и |
| о и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како |
| м њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огара |
| ила покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз |
| кин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, |
| </p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде |
| им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и |
| оката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, о |
| д је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у |
| ама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би |
| јношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то |
| сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати |
| која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцн |
| светљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} |
| ње стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више |
| слати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко |
| а измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Пад |
| ала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног гор |
| , а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми плат |
| его што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их |
| еби, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само |
| рахом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угас |
| појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, |
| требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркља |
| он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изло |
| али, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не |
| е сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћ |
| У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} |
| онио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај |
| је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!< |
| са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене |
| у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањ |
| долина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заноси |
| запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи |
| њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, та |
| допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним сил |
| ли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво |
| рало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату |
| а прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, ш |
| ђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва с |
| ослом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да с |
| ко код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, ос |
| ок не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан г |
| , није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му једа |
| ку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, раз |
| <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, |
| и толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздр |
| лечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Али |
| е пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p> |
| поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одма |
| капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет вид |
| је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, |
| ђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали |
| тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и т |
| </p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу |
| <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, ње |
| ож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу. |
| ута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало с |
| онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прођ |
| } Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена |
| дњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци погле |
| не чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и он |
| дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, |
| до, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репов |
| , чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још о |
| у, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па он |
| и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласц |
| ели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би та |
| напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — |
| рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито |
| d>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад н |
| отово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сам |
| рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако |
| воје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, |
| бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да пор |
| ом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто раз |
| ва, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео |
| чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му са |
| рашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не мог |
| ене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер |
| шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз б |
| бе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а је |
| дном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све све |
| дити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, ка |
| пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са |
| стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежа |
| ино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш та |
| дбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да п |
| Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни |
| ово, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако |
| е и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чак |
| што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико с |
| Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет |
| навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз |
| ; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све з |
| ланула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда |
| А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала |
| о, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </ |
| ве, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала |
| еш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мис |
| о јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен |
| аром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{ |
| а се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себ |
| њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и м |
| е.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверен |
| , оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга |
| да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код |
| мо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном врш |
| зала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих |
| кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан |
| е од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобо |
| што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шт |
| ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто по |
| А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпи |
| ојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излу |
| } А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад но |
| у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста с |
| тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрица |
| да му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а |
| >— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш с |
| пао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао н |
| ући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном про |
| (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? |
| јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за ва |
| о не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је к |
| а, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висок |
| то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да и |
| >Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчи |
| остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да |
| Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, как |
| а је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на |
| лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне кли |
| и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије |
| ри, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати |
| не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и |
| ј ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна у |
| на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином ј |
| p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да |
| у велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И |
| зда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арс |
| собито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто |
| уга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p> |
| о баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, ко |
| притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће |
| о тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирал |
| ким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове исп |
| еда.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек са |
| игурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тет |
| љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И т |
| зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне |
| да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она ка |
| о препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, |
| њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њ |
| кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће |
| дајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, о |
| ња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осиг |
| м топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила |
| ле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно о |
| оло по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, |
| им дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, н |
| ред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње |
| ла и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран ј |
| оплота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од |
| не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни |
| ости а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови с |
| ућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када с |
| дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="1 |
| ебе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати н |
| а среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> |
| о из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што |
| ешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како |
| да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не пока |
| еше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, см |
| Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се |
| ре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ј |
| њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да и |
| ако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј |
| ати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока |
| е почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по ја |
| а крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз |
| ише себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мат |
| рномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p |
| му, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> |
| омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И |
| еки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркв |
| се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, го |
| што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, |
| то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се |
| .{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, |
| .{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по по |
| она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој гл |
| га се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се |
| почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда њ |
| на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, |
| помене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пе |
| н, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгурива |
| мој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софк |
| то је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а о |
| ло на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима ст |
| устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати к |
| урунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило |
| тао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах пре |
| њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из о |
| подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту с |
| испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У бр |
| су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме |
| м, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он |
| , устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом |
| од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када |
| ругим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, там |
| ећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима |
| грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, п |
| руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Бо |
| е теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, |
| је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се та |
| је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста |
| ве ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак |
| ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам заш |
| како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и |
| радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од о |
| жно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и |
| него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готов |
| ала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и т |
| вршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни |
| е угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ак |
| аћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујућ |
| кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одо |
| спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно |
| и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницим |
| а се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздиг |
| заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p> |
| лако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним |
| укани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арн |
| отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпра |
| ши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, |
| , него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и |
| ве лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка де |
| ева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око о |
| ају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а |
| драгано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није |
| роћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздраг |
| } И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведен |
| е тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <qu |
| неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој тол |
| о свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, |
| љевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није с |
| сеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста |
| преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких иг |
| и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући |
| , као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега све |
| планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ би |
| светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ о |
| ка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их о |
| оклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са п |
| лико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угоди |
| и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка де |
| што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама |
| попијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и |
| {S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њ |
| виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l |
| а им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано, |
| ли свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када |
| одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа |
| , примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она в |
| зу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била т |
| ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе |
| ојим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса |
| е до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, |
| цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање |
| /p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је |
| личних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивш |
| кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покр |
| махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба |
| дино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и |
| чи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и т |
| е <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на жен |
| ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне са |
| гле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је |
| она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око н |
| Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другариц |
| ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из |
| ујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст ц |
| носе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При |
| <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све |
| давно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног |
| ој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми |
| ле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом |
| ма да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећ |
| олазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{ |
| треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе прија |
| та је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијен |
| од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она |
| } Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио |
| ши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на ми |
| је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је |
| вима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим злат |
| след вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb |
| о, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико |
| ше се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али |
| а кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље да |
| Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их м |
| остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у д |
| спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љу |
| ким послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и |
| дмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, |
| че показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећ |
| а корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у ко |
| огод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто г |
| {S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како тр |
| од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети каза |
| идевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати о |
| кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арс |
| је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад |
| тео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је |
| не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, |
| мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушај |
| ла луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато |
| , не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... |
| цније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све стр |
| у и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сва |
| ћа, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледа |
| е од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да |
| е време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљај |
| рцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим д |
| ом одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела |
| мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се б |
| је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора |
| а најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили веза |
| Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохвати |
| жи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, о |
| оји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начини |
| о може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо глед |
| асладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter" |
| еде.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на с |
| мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно |
| ела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и сла |
| рка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спре |
| че и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат нек |
| {S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прв |
| е Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, |
| оружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, |
| лободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овам |
| жа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и |
| дно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда мора |
| јих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светло |
| ећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, н |
| срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софк |
| ештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, д |
| мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што |
| ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, |
| <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масн |
| настиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тад |
| ију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну |
| хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од с |
| едино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у н |
| а тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе св |
| ног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Со |
| у њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, госпо |
| огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S |
| тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и |
| доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали б |
| /p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што |
| сију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у |
| њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како |
| ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног те |
| .{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је ув |
| е жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне п |
| води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и је |
| тука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало |
| ак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха |
| ешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо |
| о из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је м |
| , предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичај |
| сто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, |
| } Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча |
| ла.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прсти |
| таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се о |
| ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина н |
| да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи р |
| очео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти га |
| држи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете |
| ада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са |
| држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, |
| у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узм |
| , једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах |
| че Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох |
| је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div typ |
| зда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по |
| </p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе |
| ина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После свр |
| ла да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Н |
| p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и |
| “, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да |
| ве.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа |
| како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће д |
| е, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, |
| е се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остав |
| ита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друг |
| када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не од |
| е напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима |
| /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и р |
| аклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, к |
| Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јо |
| И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућ |
| к у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да |
| код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и |
| да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетил |
| /p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> < |
| ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње |
| је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb |
| поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за |
| ћ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{ |
| .{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши с |
| ом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и |
| S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да о |
| пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb |
| .{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо |
| се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упито |
| је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, |
| је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак |
| о.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, е |
| ромичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са |
| смехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од о |
| јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене соб |
| му, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дан |
| о слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо |
| еше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, ве |
| } Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса м |
| и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спару |
| а празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом |
| ишта: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! |
| сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачил |
| хани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата |
| га дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што |
| јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда н |
| не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвој |
| увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени |
| е да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како |
| славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за |
| њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију |
| и час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и г |
| } Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У |
| еса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и он |
| ираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, д |
| , клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, св |
| ају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, |
| боравља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је |
| ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, ка |
| } Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, |
| о је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, |
| аба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чис |
| жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за |
| д капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широк |
| а Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега |
| и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до коле |
| јајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време |
| Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим ра |
| ву на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не пр |
| дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за |
| мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасн |
| у, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће |
| драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</ |
| } Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А |
| клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> |
| е од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, к |
| и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечи |
| а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, |
| војени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини д |
| дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и |
| што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и |
| е мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кош |
| ељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак |
| д само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанул |
| шта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ћ |
| мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div t |
| зирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдн |
| терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у |
| овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, |
| која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одла |
| али.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да |
| Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах |
| {S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче о |
| ста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степ |
| , и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Ал |
| као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка р |
| ве више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је |
| е се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, он |
| и.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> |
| лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама зане |
| онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бив |
| ветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нари |
| S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је |
| е могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око |
| и да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу |
| , среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капиј |
| за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давај |
| ила наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одо |
| ромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка к |
| многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И ви |
| лики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се п |
| ада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага рас |
| м испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву см |
| бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> |
| лно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} |
| је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба |
| а ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ип |
| ељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: |
| увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти |
| говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толик |
| вили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки |
| воју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једн |
| мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и гото |
| ве, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо |
| где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то н |
| злазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити |
| и све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то вар |
| њевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није |
| мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек |
| а осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, |
| ћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурн |
| увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила |
| , та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{ |
| а једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушка |
| шље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да из |
| нала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да |
| , брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код с |
| ртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке с |
| азе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али |
| иште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко |
| ог тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавиј |
| и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и во |
| и Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој те |
| о падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} |
| око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толи |
| {S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густ |
| лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњ |
| маљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегну |
| од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, н |
| м прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти дел |
| из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али |
| а, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће |
| а, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку |
| сна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb |
| е и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој |
| после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађуј |
| вала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сад |
| внику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Усл |
| и и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајућ |
| златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је |
| ужено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар |
| понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле ш |
| мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им |
| ла је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед |
| бито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале |
| вши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прст |
| све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово |
| под миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређ |
| ечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су |
| свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, |
| опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао |
| индерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је о |
| беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око ка |
| са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриш |
| опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљуск |
| ила соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених |
| слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље виде |
| !{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка |
| очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, н |
| су могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и пор |
| ваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре |
| вни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупа |
| ећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође |
| , срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тоб |
| .{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Ал |
| Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа ни |
| и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледа |
| кав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, д |
| воје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када тр |
| заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} |
| тински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у варо |
| ама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....< |
| почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, м |
| едину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> го |
| витим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, |
| о, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико |
| ала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је |
| ни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђ |
| руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се то |
| Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и |
| ивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чи |
| окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће д |
| у, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и в |
| лиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, |
| о како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је |
| ило је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не ба |
| буђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је |
| роз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју |
| капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде п |
| и у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, се |
| је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући ј |
| во, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп |
| већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато ово |
| .{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржа |
| халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, г |
| ашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљ |
| бог намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од с |
| ала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је |
| ки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је б |
| ар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p |
| А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око |
| има, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми п |
| бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати |
| S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео кр |
| о окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> |
| лије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица |
| , јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да ј |
| и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови |
| село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} |
| ве време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он |
| нат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, т |
| толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања |
| акопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јаб |
| се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запену |
| е затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељи |
| два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силн |
| е.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је |
| нда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и |
| свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и оби |
| з сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p |
| знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју ос |
| а ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш заш |
| ања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зр |
| пим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} |
| а чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} П |
| м баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну |
| ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим |
| киних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази |
| алог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, |
| да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се он |
| им и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и су |
| ишта више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би |
| се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали |
| чама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагн |
| асвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повр |
| /p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчет |
| се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, |
| ј мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, б |
| уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару |
| ашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, по |
| додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од |
| ило, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се д |
| : како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракиј |
| ша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересуј |
| е друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да з |
| прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од н |
| лас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.< |
| о стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласов |
| бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђ |
| враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — |
| , стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: |
| аквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> < |
| и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још |
| зеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. |
| и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се ви |
| е да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки н |
| тварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била |
| > <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбин |
| за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загре |
| за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда о |
| има мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, |
| , одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне пот |
| офка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у ко |
| о нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетак |
| отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, с |
| и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, |
| одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то сил |
| н!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</ |
| када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој она |
| е:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, м |
| Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом |
| друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најз |
| а врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење |
| олазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље о |
| избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно |
| ко лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрч |
| акад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручу |
| а цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неисп |
| водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> ова |
| длазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурал |
| а, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не с |
| екира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика к |
| о да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари најви |
| мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, |
| чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног де |
| сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га вод |
| мо пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чи |
| ија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ п |
| њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} |
| о, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, насла |
| ова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и |
| гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, |
| жбу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три да |
| х беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се ве |
| по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сети |
| је она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држе |
| остранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал |
| м забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова. |
| о, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се |
| га живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са |
| ђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рп |
| ни.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада |
| ипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима |
| враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизу |
| итог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" / |
| ло.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у п |
| топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, ч |
| Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби |
| х шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упа |
| разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим са |
| једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.< |
| ој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како с |
| кнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} |
| очи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мр |
| ремирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њ |
| низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је бил |
| разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена ро |
| се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са с |
| , сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући ја |
| срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка ка |
| : чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане |
| престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућ |
| хо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом |
| се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити |
| а је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући |
| као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да л |
| код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном ли |
| због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би |
| , као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> |
| лед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> |
| озори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да |
| и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око |
| није, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од |
| пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље и |
| јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са теп |
| оћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и м |
| ла.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, |
| , гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к се |
| амо је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђош |
| је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> |
| убљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, на |
| поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, ка |
| {S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз |
| , коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спаруш |
| осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руко |
| але женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и зал |
| аједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од |
| шине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванск |
| наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, је |
| у, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај уз |
| ућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да |
| само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши |
| н, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећк |
| Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљ |
| деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} |
| о да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу по |
| а један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак |
| але, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене |
| укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Он |
| задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних |
| се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и н |
| за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеш |
| ре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S |
| n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасви |
| — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко |
| а ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — с |
| и проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јаг |
| заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Ма |
| у из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаче |
| ју како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да |
| ама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо |
| немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у |
| глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би с |
| {S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога ш |
| е, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p> |
| аније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, |
| и, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале в |
| врнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сад |
| о, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки зл |
| јући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на |
| да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, |
| ети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; о |
| поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраг |
| p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обук |
| слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само п |
| е зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирав |
| о је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскуди |
| на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да |
| <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи |
| о, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за |
| , дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, кад |
| ади матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учи |
| И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена о |
| а би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не |
| м заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се |
| <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем |
| лазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, за |
| хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, |
| Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пр |
| е она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али ј |
| го ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да пок |
| чи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ |
| > <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих |
| оја се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и |
| ли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивал |
| да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали т |
| да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} |
| алеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стран |
| м, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њихов |
| срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепот |
| , мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици |
| нцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле она |
| свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис |
| тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима д |
| како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софк |
| " /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише вел |
| аједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчи |
| аквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни |
| на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не к |
| ед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако |
| по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n=" |
| чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је би |
| ко не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{ |
| види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сас |
| испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, т |
| и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{ |
| лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S |
| е како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у св |
| огући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, поб |
| а наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, |
| а „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштај |
| да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју |
| , код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S |
| а се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бе |
| {S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штал |
| се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и посл |
| проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{ |
| S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јаст |
| , унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све |
| {S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно на |
| ла силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан |
| дости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито п |
| само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и до |
| а његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n=" |
| људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, све |
| кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћ |
| се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних к |
| , закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушк |
| она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, о |
| овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и к |
| покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо |
| и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слуш |
| она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допи |
| собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело |
| о сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе |
| увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али шт |
| ијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не иск |
| би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би пос |
| даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, т |
| ућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и с |
| то већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући виш |
| што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свак |
| како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку га |
| боте од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео |
| ј Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људ |
| гда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из |
| ата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта гово |
| хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око |
| поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> |
| це! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети к |
| њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускр |
| а не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се |
| је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему том |
| , чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који |
| хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној с |
| овлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарим |
| бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за |
| грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, ви |
| м изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, |
| доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропа |
| овао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем |
| ио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљ |
| , више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи река |
| одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једин |
| а стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој |
| и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод |
| о краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заис |
| јао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо |
| се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој |
| рнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, |
| био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница |
| у своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици |
| ћи, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље ве |
| у, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада |
| : оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само тре |
| И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи к |
| ине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Го |
| ар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве |
| ругом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и |
| а, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како |
| лова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да с |
| аплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и |
| е што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна жив |
| нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би |
| ао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавци |
| осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb |
| е био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} |
| еца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обуч |
| .{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, |
| ма смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охла |
| улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплаше |
| целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} О |
| мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика. |
| је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом од |
| а прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причал |
| } И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, ис |
| рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и |
| земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале |
| јење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бе |
| је хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер св |
| о зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она о |
| /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљ |
| апији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, |
| , сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су |
| прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају |
| по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Соф |
| кора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{ |
| је до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и у |
| да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико |
| роза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила |
| помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, |
| ало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањ |
| цу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, вид |
| ара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало |
| , у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и |
| <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу треба |
| тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако |
| о тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да |
| И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пи |
| зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би то |
| , тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се вр |
| топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се |
| Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила |
| ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је |
| ући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног у |
| } Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која ј |
| злазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова |
| ца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сас |
| о је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле ч |
| рва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова уда |
| зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо |
| хних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Н |
| бодивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени |
| ледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} |
| пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, |
| кмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући |
| ћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од мате |
| би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отиша |
| Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године нер |
| оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју ј |
| старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тону |
| е Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, прос |
| данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слут |
| оздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо |
| д вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова вид |
| био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напусти |
| најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и тр |
| <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва |
| потицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могућ |
| 198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</ |
| да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости |
| ићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се н |
| и друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговара |
| а што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлу |
| <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако |
| од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гл |
| и да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што |
| о личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} |
| далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, |
| ад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Ни |
| ући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и с |
| ема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо о |
| то доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, |
| већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед бол |
| и дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда д |
| .{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; |
| е волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манас |
| , туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од |
| ве само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним |
| саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као д |
| ћно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је би |
| е горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће п |
| оја дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклониш |
| > </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице са |
| од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S |
| но, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка |
| ћ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а пр |
| и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на п |
| у биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, |
| узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од |
| остеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша пла |
| на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори |
| Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да ј |
| е бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била |
| једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ћ |
| она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишар |
| њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним уст |
| „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су зна |
| ног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је |
| ла свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапет |
| и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као з |
| како радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, да |
| ши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на |
| мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, то |
| ци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем п |
| себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, |
| е Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> |
| а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А |
| кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укоч |
| > <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка |
| и ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више н |
| То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, гото |
| заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне дру |
| се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла |
| преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извл |
| тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, |
| ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био |
| то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</ |
| јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво |
| , прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су |
| ља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чи |
| ршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде |
| и да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, зна |
| S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што |
| е јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S |
| : „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} |
| то!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије |
| шне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајућ |
| ораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу |
| лабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и |
| мрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, |
| с није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, |
| } Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није мо |
| је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста ду |
| ако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављају |
| Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио |
| окора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На кр |
| оњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шет |
| боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком на |
| >— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете д |
| му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна |
| и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљ |
| ица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилуј |
| ламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његов |
| ије, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости. |
| тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка |
| ући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и з |
| околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на |
| црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мо |
| о мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.< |
| у да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, ко |
| је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</ |
| о он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и пс |
| него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што б |
| оји су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, кол |
| онор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде |
| че унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном д |
| да неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста по |
| , да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу |
| га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа о |
| S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{ |
| тављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на |
| руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа с |
| чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} |
| и.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учк |
| жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шалови |
| </p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и |
| ом загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} О |
| ет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљи |
| деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и |
| ше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могу |
| бише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софки |
| лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали |
| е и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како м |
| зио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако ј |
| иде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, |
| че било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неве |
| и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло с |
| вуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена |
| , бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућни |
| офка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, глав |
| Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново |
| падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страх |
| ацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њи |
| сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и оту |
| д себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов ст |
| аже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, |
| а за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази |
| де, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то н |
| о, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњ |
| узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему д |
| , дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хла |
| е хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спа |
| ским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочит |
| чају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су |
| о Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после |
| } Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не ве |
| ена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га |
| р Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозн |
| зме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, |
| елики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а пок |
| када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" / |
| а то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <d |
| какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таван |
| ед целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудност |
| никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ с |
| и, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не м |
| опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И М |
| ије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој |
| е Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — је |
| би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и јо |
| оже да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро и |
| га „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јаст |
| а порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, бел |
| ђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пе |
| ало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S |
| е да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа н |
| ела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се |
| навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасви |
| јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S |
| а срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста |
| широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{ |
| ена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то т |
| /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан |
| зиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показиват |
| чине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све |
| е, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи д |
| а му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у дола |
| код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шало |
| и се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвет |
| опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p |
| прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако з |
| за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је |
| сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест |
| чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, о |
| од и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n |
| ју на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о |
| зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати |
| ама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb |
| он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да б |
| опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p |
| то овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с об |
| де само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа |
| их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиглед |
| рској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристаја |
| долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, доче |
| } И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на свој |
| еки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по |
| у.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p |
| </p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се ова |
| да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, при |
| иком љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето |
| д онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ |
| И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање |
| дбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо |
| , или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би треб |
| нда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} |
| кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са |
| а да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само г |
| ично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га |
| а Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста |
| ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} |
| сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али |
| она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, за |
| неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на |
| о је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши та |
| имове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се збо |
| ила је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разгра |
| као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а |
| е да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук |
| он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, ка |
| релим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по к |
| едао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, |
| на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, к |
| час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи руп |
| ћи <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} |
| Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављ |
| а целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасв |
| но силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба |
| до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и узди |
| д до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још |
| друму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек п |
| о.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то |
| дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, с |
| па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродн |
| еда, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што |
| јом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И он |
| и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, |
| не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И |
| кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И |
| ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Ма |
| след зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од уве |
| злагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, |
| ије могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јас |
| том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добил |
| виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:< |
| испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито жен |
| хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипа |
| рса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за |
| ише скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мо |
| адожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} |
| баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју ма |
| Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук. |
| , јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је са |
| страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и о |
| а, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар |
| в на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год ј |
| ине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Ли |
| капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Ч |
| је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да и |
| волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак т |
| се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, т |
| ас, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже те |
| изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари |
| о и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигну |
| {S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у јед |
| стивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпозд |
| но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто с |
| нагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и |
| И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али н |
| о је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну кућ |
| мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и свето |
| еобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме |
| амо код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како |
| било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслага |
| ке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, вр |
| Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како |
| ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и |
| ста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</ |
| се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, |
| лашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита |
| /p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бо |
| самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва |
| > <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, и |
| уче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као т |
| м. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не ост |
| је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и |
| {S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} |
| ш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне |
| p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким су |
| те у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати |
| ама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Ист |
| Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, ку |
| т некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмам |
| се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себ |
| м њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га п |
| еби она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, |
| о, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаж |
| по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесе |
| од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, |
| } Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него |
| пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{ |
| остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека с |
| лашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно |
| ку Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било. |
| таву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није зн |
| да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, про |
| баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којо |
| им.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да |
| срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде н |
| ен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи |
| ејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шу |
| <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он |
| стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде к |
| товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заје |
| рошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} |
| , те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека стар |
| д за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по |
| у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— |
| м, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, зав |
| то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, о |
| не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре |
| тиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> |
| ек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче |
| е по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по ње |
| ти његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, д |
| и <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечер |
| чекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала |
| мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети |
| Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње |
| приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...< |
| о пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за |
| ка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није |
| ко опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе |
| страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођ |
| а „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом |
| стећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, |
| е знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, |
| а жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у кака |
| отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по б |
| е веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зи |
| хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није |
| сто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно ње |
| око, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на |
| шта наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућен |
| нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као |
| певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из |
| .{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или |
| по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а |
| Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето ј |
| уљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно р |
| S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва ц |
| ељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци |
| а му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, в |
| бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као |
| брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, нас |
| си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} М |
| да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, |
| е чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћ |
| највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само запти |
| чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни |
| овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима н |
| већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пр |
| .{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и |
| љине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише |
| да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вино |
| а, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, к |
| </p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— |
| ди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али |
| Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да пр |
| ј говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га с |
| капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп |
| престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један г |
| дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Маг |
| да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се уст |
| зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n |
| ико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, |
| уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осме |
| лач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а |
| би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како њег |
| ква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само в |
| сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повеза |
| лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепото |
| би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су бог |
| више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и ш |
| ећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али |
| о се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме |
| о колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> довод |
| саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с |
| динама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних |
| .{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, го |
| је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније |
| осрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и дов |
| а, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то с |
| Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како |
| о да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључ |
| вала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотери |
| ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> |
| гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у о |
| да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред |
| у већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, б |
| одина, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јо |
| рбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити |
| енскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од |
| д минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу к |
| ен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана |
| м слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке |
| разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених |
| и и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака пр |
| кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва ви |
| ени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не |
| имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кук |
| ио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и |
| раха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух из |
| итицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како в |
| } Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, са |
| анком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S |
| има, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пу |
| сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљ |
| снута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је та |
| иде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија |
| пова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарс |
| а гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да |
| , колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S |
| Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред |
| у до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа д |
| опадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра |
| а да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу |
| ледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њ |
| петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су с |
| у, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују |
| да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се |
| ан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, з |
| да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, |
| мори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штого |
| клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са |
| раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне бил |
| како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи |
| лате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје |
| тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму |
| када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баб |
| кин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао т |
| ала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не по |
| н.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то |
| диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је |
| S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као |
| сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на св |
| ела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је |
| ају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које |
| а што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је |
| ћна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без |
| а, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је |
| увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пр |
| n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закљ |
| еше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем |
| ом одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, |
| што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, зн |
| е, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не |
| Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, |
| у — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој к |
| пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила |
| чи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем ум |
| т, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, по |
| е од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, вид |
| S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и је |
| чани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљам |
| ана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа |
| мам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нес |
| ан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба |
| о.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово ј |
| ери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у |
| е око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из |
| , тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а н |
| сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црн |
| одбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapte |
| над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега |
| увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она |
| е гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гле |
| длазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни с |
| устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има |
| ског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— |
| на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и мо |
| е одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађ |
| шљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори: |
| Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њих |
| је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђу |
| .{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноз |
| оче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да |
| е, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену |
| шио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран п |
| се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крста |
| елих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усу |
| Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула |
| почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред ку |
| мире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напре |
| рана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Том |
| а толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја |
| ого љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би |
| е и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, зво |
| им зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога д |
| ој при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских д |
| за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглав |
| а пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, |
| н освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљ |
| , певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И |
| гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробу |
| ом, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да |
| и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, тол |
| то је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{ |
| отећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да |
| </p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде ко |
| рсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је |
| је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није гов |
| то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закуп |
| не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он |
| њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, је |
| слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није бил |
| доше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде |
| гови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник до |
| и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако |
| </p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида |
| опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матер |
| им главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су |
| то јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећал |
| акар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одуп |
| мо они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Му |
| изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он б |
| а, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацим |
| то време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истин |
| како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје |
| као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад |
| инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је т |
| , доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да саче |
| него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка |
| шао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женски |
| горе и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се р |
| царима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са н |
| длу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још |
| остеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила |
| ћ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето |
| гристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би т |
| ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскуп |
| могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она |
| љене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште |
| , мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу |
| најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, к |
| ово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постад |
| ећ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, ч |
| на, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> ви |
| е жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек |
| е шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се унос |
| заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и |
| оздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} |
| самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, |
| ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софк |
| а чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али |
| овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао |
| та Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као ода |
| он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="c |
| и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла |
| е ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и кун |
| вукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јоргано |
| га нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лиц |
| та, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога |
| ј посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање |
| Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под д |
| а, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али нека |
| рнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико дру |
| бу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, о |
| а собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, |
| наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио к |
| кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећ |
| а, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина < |
| </p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да |
| пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димња |
| и, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p> |
| кови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа |
| едајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и вис |
| е ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Т |
| и, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо |
| слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се пола |
| <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракиј |
| езе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остад |
| е пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, |
| јих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, уда |
| имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, м |
| каја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, |
| и, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он о |
| ирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом |
| ала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преуд |
| а и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истин |
| >И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке |
| ше је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног |
| ара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спече |
| ој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо л |
| спа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, |
| ишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да |
| н, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њ |
| читом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, мог |
| ојом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак |
| ла драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажа |
| распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је |
| една није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка пла |
| зе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после с |
| љују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" |
| је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, |
| оћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат от |
| знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде б |
| амо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га |
| рнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуг |
| још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с |
| та, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и н |
| ред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — у |
| ном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини |
| S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> < |
| ину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као уве |
| то и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је |
| вде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, са |
| <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чи |
| а ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о в |
| у крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су |
| ем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим браш |
| и кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њ |
| >XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су |
| из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где |
| лом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући |
| љена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окре |
| собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети |
| , одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде г |
| дозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p |
| и.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен деч |
| м женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њо |
| и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе о |
| својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина |
| стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, збо |
| е но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна к |
| војкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се |
| по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" |
| бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њено |
| сова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софк |
| ране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеш |
| ни, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашењ |
| ле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се ка |
| од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако |
| а, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, |
| ро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је о |
| други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни |
| у велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цига |
| о гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости и |
| осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од |
| обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свек |
| одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе |
| е нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није |
| а, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта о |
| забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додир |
| гужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нис |
| је јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда усл |
| и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у доди |
| им плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој св |
| ол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано! |
| ме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једн |
| еду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, д |
| увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, |
| сртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу |
| своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... |
| види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и |
| о остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобраз |
| лфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на го |
| е, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко |
| кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак |
| d="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле |
| ако се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај с |
| дости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени манга |
| и собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима |
| Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном |
| њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} О |
| од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још |
| убила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у дво |
| /p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа |
| одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидов |
| ди, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништ |
| гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувенди |
| о, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући г |
| два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила |
| атом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пр |
| а из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да свој |
| била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављал |
| орни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово к |
| у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећ |
| на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ |
| а</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси |
| , да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра: |
| пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189 |
| ога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док |
| — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољуба |
| ше ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га понов |
| га, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дво |
| сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p |
| ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, |
| дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, п |
| то по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. |
| а их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе ун |
| лободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p> |
| <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, |
| е му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раз |
| а куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, |
| n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасв |
| /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко |
| јала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, |
| трча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пењ |
| ладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, ал |
| осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p |
| а, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> |
| амести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, о |
| обом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дођ |
| едајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?< |
| код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах б |
| } Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стој |
| ошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче |
| S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно |
| у продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, ис |
| Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му |
| тње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави |
| ћеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} |
| ку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропада |
| да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се |
| привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — |
| : „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодар |
| ј, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави ј |
| ју.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку исп |
| да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога |
| и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По т |
| у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, и |
| ваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен |
| з закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која б |
| на сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцрт |
| главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и с |
| ито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па к |
| дбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог |
| ста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са по |
| собито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе поза |
| , које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, |
| Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</ |
| од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухват |
| још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ |
| осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пласт |
| дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то год |
| има и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој |
| >— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> < |
| још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздраг |
| вио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чиј |
| не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се ј |
| како се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као од |
| к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, |
| све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изн |
| е овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада |
| да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у |
| свим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а |
| о, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, |
| отаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је |
| а једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да дон |
| очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који |
| брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} |
| одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита |
| ознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, |
| е хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, б |
| но запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери |
| ваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, |
| као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и |
| баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно м |
| и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога се |
| S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{ |
| та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А |
| свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, |
| а, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизал |
| сно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њ |
| ве песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојк |
| ђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би |
| бијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и ду |
| сељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга реп |
| чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео из |
| разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавш |
| које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће |
| им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочит |
| ше су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане |
| — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, |
| собље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане с |
| да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" |
| е и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p> |
| е, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о |
| га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају в |
| а није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосм |
| аветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му |
| ах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шт |
| сено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и о |
| ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим |
| лико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће |
| је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он |
| , јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда не |
| ао у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо |
| е и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочит |
| је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби |
| све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послу |
| онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав |
| ао да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда! |
| онесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим п |
| не мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — |
| ма стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сва |
| ја, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом ле |
| куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p |
| !</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод |
| неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тат |
| то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за |
| има срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче |
| ом лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност |
| на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала |
| м газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча |
| зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли |
| пред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом. |
| руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Соф |
| а постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толики |
| док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да |
| а — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала... |
| ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!< |
| S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћ |
| ело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, |
| а настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ћ |
| заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кри |
| а се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</ |
| чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјак |
| Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплаше |
| ли најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана |
| арко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p |
| да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалнос |
| естати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се п |
| ост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат |
| у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена! |
| ошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S |
| и јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда т |
| кут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах |
| ц у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</ |
| би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри и |
| атељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око руч |
| о, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> < |
| т, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не пор |
| {S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је |
| сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле д |
| то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче |
| њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси |
| својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до |
| вао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за соф |
| .{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и |
| ледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са |
| сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нароч |
| помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, пошту |
| и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде та |
| на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околн |
| не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p |
| , када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p |
| док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред ка |
| мање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице доп |
| во али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве |
| насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{ |
| деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, дед |
| показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, нег |
| нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад |
| вајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да |
| кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле |
| начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ |
| одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, |
| вање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако |
| атим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, |
| дозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да |
| тао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разл |
| е један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно |
| , кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим ко |
| а је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом ру |
| још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе рад |
| е:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе им |
| ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да |
| читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> мана |
| исоким челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле њего |
| чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај |
| ље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пић |
| а за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n= |
| ала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нуди |
| на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то |
| ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада са |
| е, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, |
| што ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="c |
| , за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> < |
| </p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно |
| <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући ј |
| , него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И та |
| <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати |
| ек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега |
| ло и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познат |
| се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са |
| а увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, |
| .{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње |
| мо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у ње |
| ићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да тре |
| , а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, св |
| ари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, |
| хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноли |
| а виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстим |
| љи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} |
| ин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буд |
| њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао |
| после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде |
| и.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад о |
| ако они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како он |
| одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, |
| ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чу |
| не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више |
| њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње најв |
| доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи |
| е <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, св |
| топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да о |
| оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеж |
| приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на |
| мо по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као |
| к скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ |
| војом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која |
| {S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља ок |
| тлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере |
| те и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што |
| д њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откуп |
| уком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и |
| ђе допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавал |
| а је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> < |
| {S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова с |
| и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таки |
| н, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како |
| к и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, |
| је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакр |
| је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди |
| ини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том ч |
| ова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и |
| ао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и нај |
| цени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшиве |
| ву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</ |
| Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиг |
| } Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд го |
| ном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем ис |
| стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, |
| пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео |
| интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и п |
| ка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у |
| И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би |
| , пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигур |
| ке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде |
| м, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње л |
| то се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њи |
| појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb |
| мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати х |
| е што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећ |
| на да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђа |
| .{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи исп |
| сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњ |
| поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било јо |
| одивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни |
| око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сеља |
| шкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p> |
| а сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши јед |
| а, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи |
| амо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могл |
| попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвор |
| ко стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S |
| кој стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хла |
| о на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, сув |
| а слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стран |
| позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо |
| и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим |
| ћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} |
| који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће |
| ј зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо |
| ци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што |
| ачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладн |
| И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и |
| а само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза з |
| јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле си |
| у кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком глав |
| ким колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ |
| из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до ка |
| ве то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледал |
| то такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и |
| рди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и пову |
| а само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је |
| ену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као м |
| и и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, |
| великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу со |
| још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где ј |
| као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том |
| : да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти св |
| } Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и |
| ко знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је |
| А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи |
| колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само |
| са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него |
| страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он |
| разе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном цело |
| уда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код ку |
| офка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на |
| и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину с |
| > <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам |
| би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, |
| грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом |
| и сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да порани |
| више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, |
| ћи, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да |
| ад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их |
| вори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се |
| И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је си |
| о, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, д |
| ва.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадуј |
| расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} |
| а порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа ка |
| ајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављ |
| Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па |
| у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав м |
| илук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог ка |
| рубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једи |
| ле ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} |
| Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једв |
| или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чес |
| а, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, по |
| н да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, сл |
| да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви з |
| вља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} |
| о да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игр |
| лом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том је |
| ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| х ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалина |
| ка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа пр |
| ако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда |
| е бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамо |
| за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S |
| чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачв |
| су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су |
| .{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан с |
| без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и |
| олико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, |
| Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <di |
| аде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све |
| боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} |
| чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S |
| а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти |
| гда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује п |
| ити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те по |
| и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пар |
| /p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је г |
| , да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, |
| шта не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега |
| ослао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софк |
| му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто н |
| што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по |
| а дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за |
| е да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p> |
| у, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није ј |
| дговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још |
| на бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се |
| о.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубок |
| кренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S |
| то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по с |
| в бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем |
| ло још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јавља |
| ало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада леж |
| ли и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, |
| глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка. |
| то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову рук |
| посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости |
| би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па те |
| А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а н |
| сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се |
| иста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшал |
| p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, |
| највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен |
| та она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тог |
| ом не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабиј |
| тела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен жив |
| еђу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у |
| да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А ш |
| то бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободив |
| пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и пош |
| ене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, рамени |
| а би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на |
| ех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више н |
| га овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењ |
| рећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, г |
| и као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софк |
| вокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и н |
| рала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, ниј |
| опола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би оста |
| оре у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, с |
| p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима пост |
| седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље |
| да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какв |
| њ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њ |
| з крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако |
| а погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са в |
| би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поч |
| ђе до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пр |
| > <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га ј |
| који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да |
| ала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет лега |
| ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, |
| ла и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да |
| оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити тре |
| се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врат |
| амо га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и |
| мах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изне |
| о што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољу |
| о, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим д |
| ричањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгре |
| Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрет |
| првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, |
| одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту |
| . </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S |
| ијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу за |
| софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђакон |
| аде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи |
| у.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо ок |
| какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, |
| есан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, проба |
| ло, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, д |
| шком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на |
| ила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по о |
| , Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Те |
| е у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож посл |
| би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за к |
| већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима |
| ад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, о |
| е, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више ам |
| опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што виш |
| довно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје |
| ива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана с |
| Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заст |
| свим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Јед |
| авлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши |
| ни, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољ |
| ти ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким |
| откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог |
| новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило |
| ети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, |
| какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после њ |
| једно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, |
| шћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Со |
| а је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће по |
| лаву не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на |
| а, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Ве |
| е, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу ча |
| "SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше |
| Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, |
| ајвише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онд |
| , вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу |
| ветом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, је |
| онашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, С |
| /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не |
| се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и д |
| его својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то ј |
| све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито |
| а умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} |
| ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима. |
| ок су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од |
| е да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од с |
| јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више |
| ј Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све свр |
| гурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p |
| робају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла |
| отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} |
| је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра. |
| ра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, |
| е, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресеч |
| осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу |
| а.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратк |
| >Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве |
| ћ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али |
| су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. |
| пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снаш |
| сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би |
| адовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега б |
| грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећ |
| ло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући |
| на опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Соф |
| и знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако |
| олазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали з |
| вих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче н |
| му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобо |
| SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких годин |
| l:id="SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и |
| id="SRP19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: наро |
| :id="SRP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била |
| ала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби |
| мака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, од |
| наче није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобо |
| или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрт |
| поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од |
| о свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>К |
| у басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је врем |
| е ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је |
| последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина |
| девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке |
| иста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Нијед |
| треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, |
| {S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и разд |
| далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одма |
| > <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена од |
| ање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, ник |
| да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сва |
| вани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају поста |
| их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест. |
| на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њом |
| е као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже рук |
| осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од о |
| онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то |
| оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле ок |
| е може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свира |
| астурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире и |
| лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због висо |
| како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не в |
| ко њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{ |
| у, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, к |
| целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће |
| и њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и после |
| , да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код |
| офка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} |
| екох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што |
| {S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и |
| и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних оч |
| јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки ј |
| аба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком ос |
| псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да |
| еље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором |
| н тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да |
| ека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судови |
| е да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавај |
| ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на ј |
| > <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око |
| .{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, в |
| од куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај с |
| ти, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држањ |
| } И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причал |
| сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да ј |
| његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи и |
| ад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња |
| ко је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, он |
| још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки |
| 36" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чи |
| да би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знал |
| ка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у со |
| ку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка с |
| срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натр |
| м.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парч |
| кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.< |
| јне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њ |
| не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино |
| е диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послуж |
| радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Ш |
| ви и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што |
| арочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада |
| га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну ко |
| р траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изн |
| токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви ј |
| треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p |
| амо пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да |
| и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча |
| мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испо |
| отом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стоје |
| ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, |
| о прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам |
| љати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.< |
| но?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> о |
| шких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окре |
| пред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсек |
| ише уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином к |
| наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигн |
| ољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда |
| и свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу га |
| ко ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и |
| S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Соф |
| климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по под |
| сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва |
| иде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало зам |
| да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! |
| њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> |
| дино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође |
| онела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она |
| поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без п |
| тресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и |
| и, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема та |
| е била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова сна |
| чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изн |
| оре, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био п |
| чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, к |
| реме почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали |
| етљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада ве |
| сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако из |
| десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера посл |
| ј руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује ча |
| Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, а |
| /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је |
| те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући |
| ост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби |
| 1_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сн |
| едан скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и разд |
| аних речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се |
| пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака |
| равиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сув |
| је.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим о |
| је време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе в |
| олу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да ун |
| аге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, |
| {S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} |
| Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} |
| фка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају с |
| авао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ |
| е које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у к |
| .{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом све |
| ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зат |
| врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код мат |
| ља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се о |
| S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен |
| плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, |
| ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="23 |
| тран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материн |
| она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрек |
| е почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њен |
| кав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта |
| антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и ј |
| ти.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у |
| ли у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у велико |
| јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању |
| а.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А че |
| скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да |
| асвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом |
| лом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са кол |
| да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку |
| пасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богас |
| оду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе н |
| ивелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе |
| своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и |
| камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежа |
| алост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење: |
| ћи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тад |
| је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, з |
| и себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, к |
| ове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шушт |
| ста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено т |
| газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више |
| ао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена |
| овима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, |
| {S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је наме |
| би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтел |
| дове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Д |
| ао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, з |
| .</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} |
| ћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Б |
| о, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво. |
| ако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{ |
| је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <p |
| таде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <d |
| , једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и |
| е на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: |
| аспасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венча |
| чере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах з |
| рва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у |
| уте и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито |
| по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: |
| е чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држа |
| , непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тад |
| олима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле |
| ом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледа |
| унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, |
| уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу |
| тила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих |
| јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњи |
| а осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, к |
| а почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што виш |
| запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, д |
| и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне |
| е веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од |
| тим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су |
| аћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p |
| је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред си |
| је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</ |
| м доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још ј |
| ако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко |
| вакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и д |
| дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p> |
| њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни |
| учајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широки |
| о на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, јо |
| дњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде |
| меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} |
| ћа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, |
| им прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то в |
| т са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, |
| такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше г |
| млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај |
| о се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како |
| ао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: т |
| шено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Со |
| актове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са ос |
| хте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са па |
| S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало |
| су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили и |
| да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се јед |
| полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као уве |
| ипелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих |
| укама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{ |
| ло кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер |
| по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко цр |
| } И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер вид |
| ћ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, |
| ад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине не |
| јстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде |
| и, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да зави |
| ње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највиш |
| због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Јед |
| ен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</ |
| су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, св |
| ка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, он |
| мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гл |
| то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, |
| сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад п |
| д сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, |
| прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила. |
| . </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то |
| з њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета |
| ала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвер |
| се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p> |
| заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца: |
| пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је |
| овима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавај |
| ветскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам влад |
| ужбе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде |
| рве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сад |
| је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа д |
| у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет |
| да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена |
| Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по о |
| га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула д |
| ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да |
| сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> < |
| да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="9 |
| ође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, |
| ене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да ск |
| а се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и с |
| ђе.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, ш |
| Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је о |
| а оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њ |
| тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио не |
| да Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућ |
| оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да из |
| давна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротеч |
| кије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, |
| идивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо |
| а тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могл |
| и писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна ре |
| или они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и |
| ла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопран |
| укну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељ |
| ке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то |
| ало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га леч |
| и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком |
| њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} О |
| е, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У |
| /p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{ |
| рила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двор |
| ма њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када то |
| то стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> |
| пресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упи |
| а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, до |
| и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, зд |
| да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам. |
| {S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— |
| p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где? |
| ољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја |
| има, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} |
| ова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И |
| n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p |
| ода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око те |
| од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није прест |
| ну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} |
| > </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p |
| ећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је |
| оље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> |
| ење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврћ |
| осна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да |
| о у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, |
| прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, |
| оме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код њ |
| лако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њ |
| руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздр |
| их грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју глав |
| ући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо |
| донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџер |
| колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — М |
| азгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.< |
| асно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све |
| и да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући |
| ке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе. |
| софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово ј |
| што пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхта |
| а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек |
| ујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож |
| ну и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у она |
| тресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!< |
| ајвећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово коле |
| е пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака |
| бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке леж |
| Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајт |
| ам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шт |
| е јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена |
| ете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, у |
| ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> |
| морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> < |
| а све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, |
| ерила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за |
| , дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, |
| ом одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по |
| е.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретат |
| игде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој |
| ла, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнак |
| о мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну |
| не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати ка |
| аве, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шушт |
| на.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава занос |
| , подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{ |
| ста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, |
| да допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ је |
| ирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кади |
| поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако |
| е <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и ра |
| збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда |
| ајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ с |
| вши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање |
| унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, |
| Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пу |
| а га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део |
| сећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облач |
| што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње д |
| ају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита |
| Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче с |
| рачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога |
| .{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива |
| зо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку з |
| , уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи |
| сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весе |
| ије што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до ка |
| одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти ј |
| , да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као у |
| ви, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што о |
| енице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом п |
| већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговар |
| и, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху |
| ни Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што |
| излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} |
| у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било |
| .</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватил |
| /p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, |
| еде на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настав |
| /p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Ид |
| е, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дуван |
| и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Шт |
| /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и ј |
| р удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу |
| крово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва |
| ко, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу ст |
| Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде цел |
| ез игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, ма |
| а...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?< |
| че поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут |
| постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој посте |
| } Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељ |
| ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте ко |
| баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непозна |
| d>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријат |
| сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу из |
| амој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене друг |
| и њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, |
| рску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу ли |
| је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да |
| p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па кад |
| ако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Маг |
| та тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајућ |
| толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јеле |
| ну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће |
| да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово |
| аквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се н |
| нило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све пре |
| игурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко онол |
| та.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености |
| за.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, од |
| } Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Стан |
| у од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у с |
| ој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и о |
| сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући |
| одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младо |
| де је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџиј |
| ем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да ос |
| } Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, |
| жву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргну |
| ујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— |
| а огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како св |
| чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.< |
| Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Так |
| фа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" |
| е...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је по |
| ом већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светло |
| упац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запр |
| ких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, прим |
| колним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом |
| ли јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} |
| pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослов |
| у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, |
| вим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{ |
| е, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се |
| шка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред ње |
| , све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест |
| оји је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гр |
| тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да |
| ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћива |
| се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево |
| а брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да до |
| ље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могућ |
| "217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да |
| рочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, до |
| гњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сл |
| ако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине |
| одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — |
| сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато. |
| шави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, |
| е руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у гро |
| тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкиц |
| p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... |
| и Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.< |
| м, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина је |
| да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему |
| а, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, |
| > <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући с |
| које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да г |
| > <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било др |
| не и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да с |
| почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испр |
| и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p |
| у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће б |
| е је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{ |
| е нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и о |
| толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, |
| рво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> < |
| о пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар ме |
| једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати |
| } Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар |
| о“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неиз |
| <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он н |
| о овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, |
| ојој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мо |
| од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи |
| ти да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јес |
| о сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињават |
| дужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне с |
| ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што и |
| данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била |
| Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, к |
| сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење. |
| у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући |
| а тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако |
| , онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за вре |
| можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице мо |
| Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — га |
| а онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене |
| ћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћ |
| офку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све |
| на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакс |
| уже, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако |
| се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, |
| е облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном св |
| а држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се с |
| да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са |
| виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Свет |
| последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и |
| и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах |
| промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је т |
| кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p> |
| д, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано. |
| око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и |
| Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по мах |
| свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— |
| колико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се и |
| сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како С |
| им, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А |
| у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету нал |
| крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb |
| Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљ |
| нити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефен |
| и осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра |
| о опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p |
| отиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући о |
| скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изн |
| кве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} |
| а <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и к |
| рва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би |
| јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још |
| ше узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену л |
| очити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, |
| Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и уп |
| а све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћ |
| } Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео |
| авно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пун |
| почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" |
| на када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболн |
| оји су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва |
| дах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што |
| снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као б |
| {S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежн |
| се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушни |
| око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слоб |
| е, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц |
| собито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што |
| престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и у |
| све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава. |
| и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекуј |
| навала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и сн |
| та, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово |
| И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба |
| девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео к |
| једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла |
| као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима |
| руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за тр |
| лед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га |
| стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била |
| постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, с |
| осити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почел |
| сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надни |
| м, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би |
| том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућ |
| више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса са |
| тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка |
| као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлис |
| ре и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испре |
| о што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра |
| о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје син |
| } И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао с |
| а због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они с |
| од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S |
| чен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164 |
| иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређ |
| ов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо мо |
| уди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да |
| бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој |
| ознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио д |
| ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки пр |
| ше да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет |
| о, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Мари |
| варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хра |
| више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њим |
| ће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зи |
| а тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав гла |
| ош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе |
| у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца |
| нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући ј |
| а би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, |
| џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких даров |
| по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече |
| уга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински |
| долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не оста |
| евојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бесне |
| ба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкини |
| н, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим жен |
| утима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— |
| — Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n=" |
| мао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раско |
| ли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она |
| еговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би от |
| то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с |
| ђа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, га |
| свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре |
| ајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој ре |
| тац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да с |
| странила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично |
| ако он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека ч |
| долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због |
| аутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће поне |
| ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, |
| ребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашњ |
| да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да |
| сећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ниш |
| ене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама |
| љина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек |
| било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће |
| е види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Ал |
| дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда |
| са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више пр |
| љда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и |
| трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала |
| ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће |
| ше почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да |
| на од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође |
| рца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње. |
| дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек п |
| м порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, |
| ајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим |
| ла.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у |
| ука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, |
| ова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l |
| љине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободн |
| им Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у |
| стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по кос |
| а срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздр |
| и, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек |
| рно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је |
| после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што виш |
| сто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да |
| >Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, ода |
| авале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео |
| а засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и г |
| ле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када |
| матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождир |
| х зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви |
| , намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, |
| и поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхо |
| палише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та |
| ођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у т |
| p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са ис |
| поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе |
| опусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, б |
| могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и та |
| готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само шт |
| ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или те |
| о светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око кућ |
| е падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, дола |
| призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:< |
| на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јо |
| бући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по в |
| црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже б |
| у тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног. |
| том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда |
| за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза оста |
| амо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно |
| дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна и |
| Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића |
| ла грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и о |
| м надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, т |
| ни, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, ко |
| , смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи |
| /quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изг |
| у:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита |
| ије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из |
| отле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што |
| е лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном |
| >Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте о |
| с, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, п |
| ти, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стад |
| деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, ка |
| p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ |
| аво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на ду |
| ни, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се ви |
| на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једн |
| не, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрз |
| ући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и |
| ену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p> |
| а је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне зд |
| та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитају |
| } Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као нам |
| чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели с |
| још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} П |
| спред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по гра |
| за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „та |
| и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да |
| ан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаш |
| шиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, ц |
| такнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушк |
| сније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће с |
| ном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та њего |
| {S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, ли |
| ван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као |
| и почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} |
| до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне |
| чања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођ |
| ута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, |
| е осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти |
| к, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, н |
| ри и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S |
| ке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви |
| о свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од у |
| } На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући ши |
| више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме |
| оље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело |
| ти неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди |
| ка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и |
| де је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици |
| ко себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> |
| куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана п |
| а широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напри |
| после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, к |
| гих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирк |
| ајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, |
| штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, примет |
| Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, |
| почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Сам |
| вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори |
| највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— |
| .{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, |
| икада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекиват |
| исти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања ја |
| ве на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он |
| како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, |
| пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац |
| ела, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, |
| необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположи |
| којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му |
| .{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса |
| се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи с |
| а, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И |
| вали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Исп |
| се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради слу |
| тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и б |
| а дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p> |
| Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је |
| боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном |
| тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а о |
| ло Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео. |
| И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, изви |
| ада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за ње |
| је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да ид |
| есе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када по |
| врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чо |
| овао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала |
| , чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је |
| ти да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње |
| у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле ба |
| а он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно |
| у: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо |
| не остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку к |
| > <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и |
| раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као к |
| им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и |
| атере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље |
| да јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —доне |
| ет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— |
| за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да |
| из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, |
| спратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га де |
| тру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и |
| одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штед |
| и дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} |
| или веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима |
| уња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком |
| би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и сед |
| е главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> |
| је могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворе |
| брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда |
| , али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тест |
| дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јо |
| ареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерал |
| све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улиц |
| уркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је вр |
| , у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Го |
| ку чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема н |
| о да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда |
| > ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И |
| ге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао |
| ста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, уз |
| једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није |
| их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а н |
| е не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се н |
| ла у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, о |
| он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био |
| за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је |
| што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да |
| боднија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поч |
| ужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, |
| ст свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и п |
| а као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде |
| S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо |
| када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују с |
| <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, он |
| ћи шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа |
| само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од |
| ито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обр |
| ар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се |
| изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у |
| овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда |
| носи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала м |
| тарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу |
| , још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док |
| смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спр |
| цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с по |
| укла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долази |
| — на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки |
| адала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадова |
| кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себ |
| и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} |
| и мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали. |
| оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он б |
| то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не |
| да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и од |
| а само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, |
| ата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, о |
| пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то њег |
| а са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пол |
| све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исп |
| то треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у |
| сти.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb |
| таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквог |
| ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући |
| ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спре |
| ="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њо |
| тојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслуж |
| "108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, ка |
| да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и дос |
| тећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молит |
| испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито д |
| ред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она п |
| м погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се |
| .{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привез |
| ио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поч |
| онеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нар |
| кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да |
| би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне глав |
| Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод |
| ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити |
| њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) не |
| {S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегле |
| , што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и ов |
| гнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Со |
| иле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније израз |
| не оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се |
| , увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} За |
| S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и п |
| ио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>А |
| њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она ниј |
| х је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово шт |
| аздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све |
| енчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу как |
| оји због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појед |
| ко и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — ч |
| ка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући п |
| се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Ниј |
| о уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, |
| снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па д |
| е Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожењ |
| ђу дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорил |
| ина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, |
| ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а |
| о у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да са |
| оликом страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже в |
| зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване |
| га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; д |
| због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере |
| ога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би дол |
| и пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чуве |
| ако да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљуј |
| редио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а м |
| леда у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, тр |
| камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослобод |
| д матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад |
| кино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, |
| >Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче |
| тирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацив |
| ошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да |
| не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али |
| био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се |
| } Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад го |
| з комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{ |
| врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом д |
| е било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све ви |
| једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, |
| а светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива |
| ако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај |
| уним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче ист |
| у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено св |
| име и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједно |
| <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Со |
| ја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута |
| о висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао ј |
| да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у |
| даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из он |
| то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и |
| и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој с |
| лаве и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе |
| о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној р |
| и!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо |
| ени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он |
| оњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије п |
| <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа |
| ори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље о |
| дајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n= |
| исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родб |
| на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег |
| е није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обича |
| а рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда о |
| тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђи |
| тити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке |
| рабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се о |
| прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да ј |
| оди, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда |
| е и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како о |
| ато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, |
| а му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могу |
| мро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи |
| SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, ј |
| p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а друго |
| д њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, п |
| рећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели б |
| ину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обр |
| ке.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове к |
| сећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ћ |
| мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошн |
| дети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подуп |
| крс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, |
| увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честит |
| а му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, п |
| сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p |
| прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа дол |
| би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед |
| а, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а крат |
| м, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу |
| сла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и |
| ажара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и |
| е знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па ча |
| и женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске |
| Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону у |
| век у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Из |
| тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, в |
| на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око |
| онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала |
| , који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би с |
| поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице |
| место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после |
| ви да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не забора |
| а толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под но |
| згорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баш |
| очаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију од |
| село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује: |
| почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> < |
| сташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остав |
| реће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p> |
| се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој погле |
| ге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем р |
| и чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео н |
| ићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на |
| ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришо |
| о испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала |
| ива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком |
| вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату |
| се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће |
| ан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеб |
| и највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала ј |
| исто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу вели |
| ара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе |
| ан, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S |
| јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и п |
| ве брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућа |
| д, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, све |
| шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Ка |
| око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче |
| амо јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кра |
| име да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињава |
| ада дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити |
| а, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <d |
| чајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва истру |
| е.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, то |
| " /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше. |
| а један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено изле |
| избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, к |
| о опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S |
| о ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, |
| у се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако г |
| а живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S |
| после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом велич |
| датих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јур |
| каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва ост |
| а и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је за |
| тер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по с |
| ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газд |
| а га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широ |
| их, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, с |
| собито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле наче |
| а наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му п |
| а пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, |
| а су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе |
| их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста |
| , тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака |
| ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није |
| о сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што |
| није и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, ч |
| на одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слоб |
| чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су оту |
| ако се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, |
| о је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чи |
| ста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било. |
| подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи ј |
| тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе |
| евојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} У |
| оме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена |
| те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бе |
| утра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце глед |
| ли и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то бог |
| и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S |
| ме.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, не |
| ини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и диреци |
| их био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је |
| ре, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а |
| аносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге покле |
| аким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру |
| на.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна н |
| рабрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нар |
| оши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом |
| рени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати |
| гурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај |
| ењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде к |
| риликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у |
| имка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скр |
| {S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да |
| е по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега пр |
| иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим |
| читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи- |
| е.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, поку |
| тку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а |
| , тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се |
| ме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то бил |
| ни, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим у |
| нутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, |
| како не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хва |
| ш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му |
| њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на се |
| пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше ме |
| о кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, |
| ија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да |
| летку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде по |
| ако он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свако |
| не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као нај |
| је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И з |
| то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је С |
| али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били |
| да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је з |
| > <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише |
| по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна |
| /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих |
| езу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкар |
| потакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које с |
| ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, |
| вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије |
| ко слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај мле |
| њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом |
| ирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко п |
| дадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет |
| “, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим |
| е већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојн |
| о да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и |
| , јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, |
| а са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију |
| брбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш |
| света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, т |
| што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, д |
| гле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом |
| себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и |
| Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, а |
| ина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто |
| м, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда |
| имајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цве |
| ека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — н |
| а за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не разми |
| и, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нис |
| , да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратим |
| е, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад ве |
| сним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на |
| , да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, ув |
| тавио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе |
| сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту |
| а и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш пре |
| зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арн |
| дозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, о |
| изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, мин |
| b n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је оста |
| не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је бил |
| его поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаљ |
| е сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена |
| , почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било |
| како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли |
| овикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама п |
| Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она |
| ве појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на |
| кама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хл |
| лете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој |
| фка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изне |
| тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи |
| х.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет ник |
| се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, |
| не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, |
| уцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн |
| војкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, |
| прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била св |
| благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако ист |
| ти, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже |
| тити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било о |
| ада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздв |
| ин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окре |
| сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад |
| фки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да |
| капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кри |
| , и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, |
| , сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} |
| а корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу гл |
| нда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики ог |
| ти.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видет |
| е, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дуж |
| зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да из |
| са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како |
| нди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргу |
| : како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је |
| ксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи |
| њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и све |
| у не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, |
| е као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је |
| са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потам |
| бодно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка |
| тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та |
| тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је сам |
| ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, |
| , узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тод |
| } Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, н |
| } Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него |
| будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са се |
| његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У п |
| о проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, ож |
| дајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија п |
| ше се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији заста |
| е улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После |
| ске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у најв |
| естише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" |
| чекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише |
| месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, |
| сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} |
| горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да |
| ми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће |
| у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од |
| узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не мо |
| траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од ц |
| о!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, |
| ице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајућ |
| чењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да п |
| држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после има |
| за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се |
| овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="4 |
| авши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> |
| кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није б |
| е ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само |
| ичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био |
| а њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва |
| врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу |
| је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о |
| ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада ви |
| устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и |
| самске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела |
| д њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим |
| укала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада т |
| плашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p |
| а.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} О |
| ко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чарш |
| и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унут |
| а оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађ |
| косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; |
| о око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, |
| А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, |
| ило најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И |
| аду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке |
| да, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плач |
| слетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} |
| и, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо |
| ритискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> |
| њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, |
| онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одма |
| фки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И он |
| ости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће наста |
| смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, |
| , и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> < |
| и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик в |
| наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњ |
| </p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог п |
| ити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене о |
| S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p |
| у: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако н |
| >— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика |
| сећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујн |
| спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрс |
| {S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем ту |
| <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, ни |
| } И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{ |
| аницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко |
| е и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да и |
| ћи се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="11 |
| м сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око |
| г, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и ти |
| истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и даро |
| самаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово ст |
| 19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника |
| него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако у |
| иних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су ј |
| аљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, |
| аљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, |
| <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он |
| шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску |
| да — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући |
| о овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених рук |
| а пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу с |
| ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за та |
| и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он там |
| ml:id="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, |
| S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко |
| ља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празн |
| пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом г |
| ед куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог си |
| е са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спр |
| ре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не |
| на капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла ст |
| } Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Так |
| се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова д |
| о саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје по |
| н ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестр |
| и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не ч |
| јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шеће |
| да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, |
| а дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због то |
| а умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, вол |
| кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од ва |
| да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се бе |
| и, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом |
| , узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче |
| превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не горди |
| ек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном ули |
| а којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> |
| куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата |
| откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А |
| Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— М |
| непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако |
| е тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу ка |
| игурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености |
| соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, |
| око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, |
| ст родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И |
| ала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бива |
| >После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувај |
| ва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама јед |
| ла, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила |
| ц и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, |
| и овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац г |
| варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнау |
| авајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, |
| и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загр |
| ији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, до |
| ава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p |
| .</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе |
| га, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже |
| х одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни је |
| који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, ув |
| Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно |
| же, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код же |
| могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, |
| зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, |
| сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само |
| е, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле |
| ју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигур |
| утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. |
| .{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки |
| о, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако |
| ене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већи |
| е из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било м |
| ицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да |
| мало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасн |
| е“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечи |
| он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, |
| а ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама |
| лати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу |
| ем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и у |
| почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} С |
| м наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Соф |
| рује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како |
| у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепси |
| , сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и н |
| у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он |
| то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да ч |
| м Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи с |
| уком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у н |
| к била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, ве |
| , пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да ве |
| нем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, на |
| и све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по |
| дно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, |
| знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>С |
| здржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И |
| појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакаже |
| , тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свир |
| та говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави ко |
| шта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кро |
| Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен |
| идесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа зл |
| кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је не |
| е, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село б |
| , на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоч |
| е“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се о |
| диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: |
| и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што в |
| одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако б |
| н глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу |
| да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} |
| а главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ва |
| то девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је |
| “.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он о |
| тно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, ник |
| а би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те с |
| <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до про |
| и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се |
| {S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гом |
| ла само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} |
| Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, |
| водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не |
| ом пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} |
| ачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, |
| о, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се |
| увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њо |
| и са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, |
| коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> |
| а тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њ |
| дује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што |
| готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично С |
| мо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, с |
| рију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И |
| стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило к |
| му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, |
| ебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега |
| ши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав с |
| ли седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, буб |
| тале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се ко |
| сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у нек |
| ом са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прси |
| ма.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једн |
| ресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не б |
| ргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе |
| ту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешт |
| Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ з |
| тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је |
| д осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу |
| фку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да м |
| ужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када в |
| ко на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако |
| е, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док |
| ије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћ |
| днаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавањ |
| <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Наусниц |
| погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао |
| угодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то с |
| евет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} |
| шије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, |
| ија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи у |
| ући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увре |
| ко чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као |
| е буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави |
| себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да |
| ито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, |
| а: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим |
| а кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да м |
| и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само наб |
| чију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом св |
| о упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{ |
| гледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узал |
| т за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као њег |
| {S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викн |
| нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па |
| јим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејти |
| и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било |
| дскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа н |
| шао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обич |
| ош пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се |
| XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано |
| али сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све б |
| чке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њ |
| ази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло |
| ти.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синов |
| ки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: д |
| еди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> |
| а — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог бр |
| је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и |
| е.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да б |
| је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је о |
| а да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је |
| ла, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а кам |
| собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не |
| акрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} |
| , на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, |
| покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, |
| да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам и |
| имка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, п |
| све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих |
| а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно |
| ђе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Ц |
| ха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пеш |
| це низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећн |
| на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њен |
| , подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са |
| апије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ зам |
| {S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједањ |
| акве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље |
| ећ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Ма |
| и ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} |
| јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа с |
| идело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављ |
| онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и ост |
| би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљ |
| ће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је |
| ре и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово |
| тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало |
| како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим с |
| осматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе |
| p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом с |
| и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним |
| Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у |
| оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, |
| он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурн |
| ила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> < |
| ћ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да с |
| пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу к |
| нога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каваро |
| ни женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S |
| е не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, |
| балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> |
| вчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и шт |
| улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све п |
| игао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к |
| не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро |
| орен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се |
| , што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S |
| јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из |
| е настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све с |
| дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и с |
| а се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да оп |
| љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да |
| рко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада ку |
| и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, |
| ут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штого |
| тепенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде |
| а, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да к |
| ато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, с |
| ба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сирот |
| таје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у |
| е дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, |
| " /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а |
| о, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Ма |
| већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! — |
| га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. |
| — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари |
| слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да г |
| зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> |
| уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „ |
| Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог. |
| ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да м |
| потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурн |
| лашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се |
| , појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не пот |
| адом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволи |
| била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" / |
| ање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, |
| и ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и г |
| зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би |
| ек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак |
| еде, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек |
| ти, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> |
| ену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када |
| /p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад г |
| Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао |
| офка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и в |
| алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, с |
| и нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попус |
| уго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо |
| , поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покро |
| ама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само |
| кчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак |
| лата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, зак |
| онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} |
| сна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је т |
| диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нага |
| от провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није изби |
| .{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, с |
| тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на |
| } Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Си |
| у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, какв |
| зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добр |
| била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била она |
| нице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало |
| ко овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе |
| је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод сам |
| а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, ка |
| је, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, |
| .{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>По |
| која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Р |
| спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се н |
| авели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су |
| д кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљ |
| све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то та |
| његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> о |
| ћу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да |
| д своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој |
| будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим |
| мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нар |
| тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не |
| ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим р |
| годицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њ |
| у и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, к |
| за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а |
| вираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше |
| уцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и приј |
| ш једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку |
| се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, д |
| а јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је |
| куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше |
| ајести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n= |
| ку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је? |
| капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек кад |
| кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n=" |
| ат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале |
| она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, |
| S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, баб |
| мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да б |
| р је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у то |
| и трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје |
| виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досе |
| и би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и |
| самљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што |
| чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас еф |
| дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче |
| ије имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, |
| ак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, д |
| е саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сад |
| тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колик |
| ако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватов |
| ала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, С |
| помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори. |
| , измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новог |
| га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике с |
| ђење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</ |
| " /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју |
| и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, до |
| латише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведош |
| лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца |
| а се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и |
| хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва |
| ку, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, п |
| а какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића |
| <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без ње |
| тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто ј |
| гова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси би |
| го као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да г |
| еним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да ни |
| младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи д |
| то да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би |
| ујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пр |
| ју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол |
| газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климата |
| Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао н |
| газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марк |
| еким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Леп |
| јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећ |
| сти и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да |
| екру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S |
| /p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прс |
| пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p |
| ака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом |
| >— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} |
| <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S |
| ја климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је по |
| и час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи. |
| испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође ле |
| ку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартиј |
| оји пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да м |
| кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{ |
| цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због |
| вљани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења |
| " /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру |
| да своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његови |
| ећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела прим |
| S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то |
| уке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узим |
| а.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољ |
| већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново траж |
| га, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све |
| /p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће н |
| ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као |
| Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са |
| зали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у сл |
| ри капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, |
| врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, |
| спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весељ |
| чекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им |
| ма, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове п |
| и се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушуј |
| рећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак с |
| рага, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себ |
| ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред св |
| етле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зу |
| > <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како д |
| разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које с |
| риђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је са |
| утове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад в |
| жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела з |
| } Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" |
| екра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чоха |
| ати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова је |
| ме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и |
| а понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подр |
| ибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику |
| в у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај муш |
| и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и во |
| изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, с |
| ше сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{ |
| уцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он заста |
| роз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, |
| м излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој са |
| и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаг |
| А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, |
| и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</ |
| почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и |
| по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се |
| А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож п |
| гурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, |
| } Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p |
| не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови глас |
| фкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој |
| них дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притис |
| атварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер |
| произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих д |
| призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач |
| лазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све |
| брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и б |
| даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир |
| д неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и |
| видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мај |
| о, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је |
| чито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, |
| чешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало |
| рима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при и |
| најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгор |
| служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, |
| у га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, |
| гова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке |
| шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би ј |
| асног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} |
| да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из под |
| <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда д |
| >Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији < |
| све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућ |
| излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Соф |
| шло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стар |
| мо се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не |
| гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо! |
| рабити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, об |
| и лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у најв |
| толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе |
| кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело то |
| а чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неуго |
| раде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи |
| цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећај |
| на би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у |
| кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож |
| етнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} |
| злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, |
| с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаље |
| слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не |
| лико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће |
| њаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шт |
| знемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва |
| како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је он |
| дало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> < |
| — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, н |
| и у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, |
| а иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирниј |
| ах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештај |
| од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном |
| се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их прово |
| куруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> у |
| на.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како |
| и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћер |
| јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњу |
| мањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, т |
| поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они |
| и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од |
| наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не м |
| авајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебес |
| е, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знају |
| гаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа |
| роређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на ст |
| ље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио |
| о прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се |
| њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што деси |
| > <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком |
| при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, |
| не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, |
| видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима |
| >Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се до |
| оликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, |
| ка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, осо |
| велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, |
| акву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и |
| , није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под |
| м жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди |
| а горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта ј |
| аки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да |
| а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љ |
| а трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће нач |
| се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отиш |
| молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти ниј |
| рекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и |
| да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да и |
| бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до н |
| нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, |
| дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, |
| ју.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, по |
| не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом |
| смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, н |
| же.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али з |
| видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком ру |
| у ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> < |
| ом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} |
| затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се т |
| ћи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и |
| падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чиј |
| ло згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И |
| ипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А по |
| , Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да |
| а ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одо |
| његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје |
| Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се п |
| шћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским с |
| утим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела |
| а није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога |
| да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу |
| чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је два |
| њ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је |
| крива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манаст |
| о дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је |
| ишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она ј |
| памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је |
| и, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путова |
| акетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чув |
| ј је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била |
| м чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би |
| асвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томч |
| , него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанат |
| _C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима с |
| пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, |
| ју, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, п |
| ати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад |
| бало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није ос |
| p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако ј |
| аршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, к |
| смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих са |
| дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклоним |
| е се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву |
| њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то мо |
| <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, прода |
| рања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке јед |
| , године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јас |
| читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њи |
| чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на |
| ћи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, по |
| ећ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хо |
| сећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, јо |
| о, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој |
| са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега |
| уља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово ни |
| кама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на ко |
| е друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им |
| одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} |
| у собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да |
| } Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је би |
| } Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се к |
| па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе ма |
| са им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи |
| ла једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Ов |
| е добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} |
| утих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгл |
| амо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, |
| га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га он |
| ћ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу о |
| дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче |
| е, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на |
| ђу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је |
| очито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио |
| и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се вра |
| и, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и |
| и унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> |
| да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама |
| и хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену |
| спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се |
| а, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога |
| рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади и |
| ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, |
| сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, |
| ја леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније |
| ао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} |
| , чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у |
| овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана |
| у пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче |
| лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чеп |
| ђање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима. |
| а ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} |
| свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, |
| едати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше |
| задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, о |
| ве у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се пока |
| S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и оп |
| ришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичу |
| драв, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да |
| године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, к |
| апија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носе |
| <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка п |
| ујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочека |
| о толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са |
| интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, |
| афана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од |
| свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у |
| најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{ |
| амршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, н |
| ако ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не |
| Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све по |
| да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више год |
| ледником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да |
| , али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро |
| као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквар |
| лици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и |
| ва је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао |
| било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело помен |
| .{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако св |
| мео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да н |
| амо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> |
| } Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S |
| иротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили своји |
| мештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, |
| толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S |
| са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, ко |
| оји је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели д |
| о собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, |
| >-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по то |
| игурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове п |
| деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к |
| ћ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигу |
| а и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се ис |
| свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови н |
| ни, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они мо |
| е, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб кун |
| отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш т |
| и је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кро |
| жити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче шири |
| ети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још |
| иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке |
| S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна |
| > <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, по |
| јући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра д |
| е са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао |
| и заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} |
| ржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари св |
| а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се |
| че, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и свет |
| га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви д |
| ви и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, ни |
| м насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И |
| ди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој л |
| ије туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као |
| не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки |
| по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању |
| ва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у ср |
| о све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа |
| која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га |
| после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске д |
| <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек о |
| чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излаг |
| мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапу |
| атосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је |
| , сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на ка |
| и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пу |
| к по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што ј |
| адала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је т |
| туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у свој |
| е тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто |
| толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешњ |
| ила отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јад |
| чију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по |
| агда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош |
| ла би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магд |
| е од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач |
| е види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и |
| е брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде ч |
| ио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови |
| дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис |
| је смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, |
| долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенск |
| вор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, и |
| од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на |
| а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} |
| ку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова |
| ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке ч |
| обом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са |
| седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видет |
| А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових |
| шена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још |
| асвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету на |
| а, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати он |
| види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, |
| уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипал |
| оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допир |
| } По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, ј |
| ирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту бој |
| заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и и |
| о нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="1 |
| в и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чарши |
| воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала |
| није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца |
| им димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а |
| јала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варо |
| на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда ве |
| нице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због |
| егове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурн |
| ојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако |
| рати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је би |
| дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се |
| ати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке |
| > када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико |
| би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако ја |
| лочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала |
| тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих |
| ово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама |
| кући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} А |
| х, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин |
| !{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је з |
| вши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли |
| што у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" x |
| живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га |
| и је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{ |
| ржи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса б |
| и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p |
| р да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> |
| силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним ј |
| а.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима |
| журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире гр |
| жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Маг |
| и, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији г |
| њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће |
| баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да мо |
| поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочеки |
| , чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је |
| ак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погну |
| ћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са |
| ибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њи |
| овек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући |
| да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и |
| вако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} С |
| годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо засит |
| запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div |
| немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појав |
| S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена свој |
| рне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне |
| и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађен |
| е, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, |
| име већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки |
| атко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни д |
| ћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степени |
| и она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, о |
| пред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хл |
| масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, кад |
| д свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткр |
| а од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнск |
| само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да исп |
| тегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S |
| како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пун |
| а.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од бе |
| , и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин |
| је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p> |
| љуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче |
| што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опас |
| дарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</ |
| одари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} |
| гњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S |
| > <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и п |
| ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграби |
| ног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка |
| .{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, о |
| {S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <p |
| } Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Б |
| овима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, шт |
| 16" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито про |
| саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно |
| ако се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се |
| и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толи |
| — Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на ко |
| евито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као |
| мах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и |
| икну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} |
| и, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио |
| их мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он |
| умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да т |
| су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донес |
| поценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обав |
| собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комши |
| лим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лакт |
| упченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а |
| ћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себ |
| а је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна |
| ван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „њ |
| је ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан б |
| лилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} |
| е више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само т |
| а млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, |
| — Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— |
| није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њег |
| лима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела |
| е би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те |
| угачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поре |
| што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећ |
| нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Бог |
| његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да |
| толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да |
| даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на пр |
| и као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но ш |
| е.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о кој |
| рији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељ |
| ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну |
| а.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, п |
| некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сео |
| ане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом праш |
| има и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад к |
| , на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреч |
| е.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно |
| пијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — |
| е у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле ас |
| а да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој до |
| о би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да |
| ака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quo |
| ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и кли |
| црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </ |
| ј се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, к |
| игурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била он |
| е жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера о |
| а сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је о |
| мо знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испи |
| у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није би |
| соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> М |
| а, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчег |
| е.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови н |
| газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме се |
| ећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{ |
| а Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије |
| ена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет от |
| е није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела по |
| о да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су |
| ви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се |
| ако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком з |
| свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигур |
| P19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о |
| е све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на |
| ост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је |
| старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, с |
| му, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, к |
| стише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку |
| ош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамду |
| ако је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софк |
| ође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, |
| .{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се н |
| врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта |
| лим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на з |
| е, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноћ |
| времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у з |
| <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обу |
| ласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку пр |
| има.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, |
| лава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до ње |
| а кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека д |
| ободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би јед |
| а одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Та |
| ико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала |
| да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики с |
| дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, сва |
| ојаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да ни |
| сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да |
| {S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачк |
| минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и |
| ући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво вик |
| орила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је ј |
| ла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом поми |
| ла и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, |
| ан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина п |
| је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; |
| ив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу са |
| оја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да |
| , на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана п |
| ад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свек |
| дну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој |
| убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пусти |
| астане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно у |
| брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим |
| ености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да пр |
| м, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, |
| е по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчањ |
| ју и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{ |
| не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пун |
| ина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бо |
| а, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрав |
| почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује с |
| ма од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марк |
| а пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопча |
| же повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, |
| новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне вис |
| ла јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепс |
| мори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ |
| запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на |
| лог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима |
| , бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеж |
| осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S |
| ришту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, т |
| де је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин пл |
| ђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S |
| иком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажење |
| ту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа за |
| осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргура |
| а га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртаст |
| че пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} А |
| и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, |
| начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не к |
| <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилаже |
| њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била |
| утим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уст |
| је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готов |
| би га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи к |
| ово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чисто |
| одао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спар |
| како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре с |
| ицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марк |
| ом таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дођ |
| сећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их ст |
| сећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због |
| се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као |
| идно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, д |
| а би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, |
| </p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав трепе |
| још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних |
| теним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око к |
| епсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише |
| са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по ч |
| и.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и у |
| ом седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако |
| слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она г |
| утавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, си |
| сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чла |
| аталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не искли |
| у дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му ме |
| а што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима |
| ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину |
| здигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и ис |
| штивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је во |
| алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким |
| ишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чевр |
| ња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, |
| ј ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка кро |
| да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, у |
| позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, |
| оја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милуј |
| тајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи и |
| Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отиша |
| тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој |
| > <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начини |
| његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, |
| нди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у |
| о отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— |
| таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо |
| кренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у |
| им јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах |
| >— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ј |
| Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи |
| тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поч |
| <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </qu |
| ховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једн |
| наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софк |
| ељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а пон |
| а заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљи |
| ио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, |
| а.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани прол |
| скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивај |
| само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још |
| око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога дет |
| врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници |
| ви пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се уве |
| упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Ци |
| ове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама |
| цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, м |
| мена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облиј |
| ка, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се М |
| тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују |
| би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себ |
| очеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, по |
| цу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, в |
| ста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вр |
| ј веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела |
| на-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</ |
| ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са |
| као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једин |
| ећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сва |
| што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-С |
| су еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и о |
| јасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето |
| /p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да ј |
| ко са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и г |
| развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови на |
| не амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлев |
| ти не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан |
| куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњам |
| е и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, |
| која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни |
| а се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, б |
| ом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и ос |
| а са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби |
| е су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због |
| а и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене к |
| е са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим зе |
| ом, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{ |
| идање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на сам |
| је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њ |
| рећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она |
| елику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разд |
| у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана пре |
| .</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јо |
| а чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, о |
| ло нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{ |
| један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале |
| ађеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели б |
| -Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијењ |
| су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се ру |
| , бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, знал |
| >— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу |
| се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему дру |
| потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсиј |
| Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу |
| ире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека |
| за дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу ка |
| врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и |
| ..{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, |
| невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— |
| у?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— |
| а си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по в |
| промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахују |
| ају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још н |
| ине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да |
| тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна |
| ђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза |
| и се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пи |
| алеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто жив |
| мам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, |
| , излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb |
| ори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задово |
| се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се С |
| ивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{ |
| лика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то |
| пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напре |
| ко ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати |
| преми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупље |
| на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, |
| поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким п |
| оје су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро |
| ућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, н |
| д двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети |
| већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљ |
| вет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, |
| а пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака нови |
| први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела |
| урно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му с |
| и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну |
| е испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер |
| ећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на |
| први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи |
| у.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео и |
| лина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То |
| } Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да |
| о и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била |
| ћи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше |
| ш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као д |
| о је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, бил |
| } Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} |
| гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред свет |
| ре, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чи |
| ешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож |
| пружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да ка |
| рске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и ув |
| се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице б |
| ршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="cha |
| ђе.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, |
| дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малакс |
| е све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али |
| колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако ј |
| с дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, |
| ви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" |
| спемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, |
| уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Ма |
| зишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постељ |
| своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен пог |
| то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и |
| а да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг с |
| још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли |
| м белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смеј |
| че до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила |
| а водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и с |
| и и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би до |
| и и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу поче |
| у тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне ку |
| о.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не |
| да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разби |
| {S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљуј |
| „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Гот |
| више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као шт |
| е, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад |
| они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Ма |
| јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми |
| х сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље н |
| доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и |
| не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из нош |
| онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка ода |
| ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још |
| да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спав |
| а би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни.. |
| она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи |
| оменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеле |
| ка тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <p |
| о и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим |
| Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласају |
| е журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јо |
| и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И |
| дела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред з |
| ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже |
| развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себ |
| скудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падал |
| свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбин |
| ца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички |
| ада је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли |
| борављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p |
| путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И |
| е, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог л |
| пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побр |
| ни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксат |
| ред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису бил |
| месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, |
| ајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене |
| Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и ка |
| се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шами |
| бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо |
| оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне пост |
| тила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу зак |
| Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обр |
| њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђ |
| слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> < |
| по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у по |
| е да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свир |
| хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање са |
| је на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, ш |
| уца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, к |
| граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и |
| и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа |
| колико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, |
| у од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, м |
| етнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала |
| а седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, |
| а и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, |
| ће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се |
| сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, н |
| ој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, шт |
| око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одо |
| силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И |
| који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" |
| беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" |
| викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде су |
| ише шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јес |
| к.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пре |
| нди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> |
| рај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет ч |
| ез стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оц |
| неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се оп |
| <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко |
| > <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи |
| срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне с |
| ћи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито мор |
| кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба |
| м и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S |
| само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} |
| нуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна |
| ма и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} |
| га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пу |
| де како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неко |
| ре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима |
| ржала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јел |
| м суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах су |
| то.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за хан |
| ли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна б |
| о никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и с |
| и тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене овол |
| и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка |
| ија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} То |
| у зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њи |
| ине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и ду |
| о засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у к |
| знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, гото |
| а да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа |
| том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се |
| пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази све |
| боднијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је ув |
| вим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се к |
| њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни по |
| зила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се |
| већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Ни |
| рити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, о |
| , што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и |
| е, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали |
| м.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— К |
| ци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и о |
| око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него шт |
| а, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од в |
| окаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, |
| гу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пуша |
| ка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и це |
| пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад |
| Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, |
| Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Мил |
| , једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и |
| ирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и оп |
| на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог |
| на да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла |
| нова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И н |
| вио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек |
| ни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у том |
| и, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и је |
| ади себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је уда |
| зником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била |
| 6"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири |
| ог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег в |
| се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати |
| у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S |
| јим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино |
| стаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то |
| а подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је |
| венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па |
| да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заје |
| помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А |
| натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора ил |
| г Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек с |
| луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, |
| о треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, ка |
| нама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра |
| , како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да |
| p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се пр |
| фка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежав |
| је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и |
| ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би то |
| згледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он ос |
| уг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми |
| рчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећају |
| ...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као вр |
| сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, |
| <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут пр |
| ихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S |
| И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заб |
| з цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом нов |
| је, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе свако |
| ну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да из |
| има њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и т |
| да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади |
| код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону в |
| ек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако |
| ебе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, |
| .{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, ис |
| та, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече њего |
| да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са |
| о, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том њег |
| знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ств |
| ки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер |
| оче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за |
| ље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би |
| а није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А најв |
| и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што о |
| е, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси. |
| испадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ кака |
| одоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована |
| а: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, уз |
| и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на |
| и, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су г |
| S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ |
| у, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, |
| ва јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, зас |
| аћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онд |
| д куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Он |
| седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} |
| то младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу прола |
| јим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала с |
| о она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, к |
| е да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све |
| год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на сте |
| ћ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, с |
| срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог д |
| >И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборављ |
| ма на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по |
| Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се |
| а испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га позд |
| </p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплаше |
| че ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, |
| као и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само |
| инама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: |
| ца.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек б |
| су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капи |
| .{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће |
| смех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треб |
| p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у сред |
| може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> |
| њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрча |
| год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и шт |
| о се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без ње |
| ти, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се |
| ме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је преду |
| бе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када поч |
| ом <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав |
| ла да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче |
| кса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти |
| .{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јест |
| вши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ |
| о свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се |
| з ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} О |
| ћи се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.< |
| лико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином л |
| дбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са |
| о узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} До |
| и више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу |
| ови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала |
| <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али |
| ети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, |
| муца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборав |
| уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p |
| и од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуц |
| {S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, по |
| а, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а ос |
| Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са ср |
| ка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — |
| рен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, |
| и његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом |
| , стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и то |
| {S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје |
| е виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши н |
| Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него как |
| друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и |
| , које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше нос |
| ри.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим год |
| живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на пе |
| да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини си |
| могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред вра |
| ишта за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа |
| , сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} |
| чела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када |
| и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију св |
| е прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, св |
| а, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући |
| ржећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, к |
| јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, |
| у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване п |
| ваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало |
| отаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> < |
| {S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{ |
| е да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, |
| то није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној уг |
| ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чист |
| а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из |
| ла, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није мог |
| о да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Бр |
| слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љ |
| ат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако |
| када није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипа |
| легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас ко |
| се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Ов |
| , клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки |
| ње разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по |
| е!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> |
| Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, |
| уден; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Је |
| о није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориш |
| нила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; ант |
| устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чу |
| али, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. |
| не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама ј |
| плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и јед |
| у и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној |
| е жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи |
| обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих |
| сто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним |
| ити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</ |
| ила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскош |
| зу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове |
| де, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то |
| , откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе д |
| знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб |
| ом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више |
| Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и дове |
| ти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је сил |
| што, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца |
| морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само з |
| } И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по ј |
| оле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распозна |
| кин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на го |
| њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањк |
| а одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сас |
| као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, ко |
| би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У ос |
| пред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до та |
| пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у куј |
| } Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је з |
| а се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, с |
| дозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала т |
| ила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-М |
| њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, |
| Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка |
| фка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} |
| ба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су |
| али, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И |
| увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађ |
| <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, п |
| а, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халака |
| ке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пут |
| но се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одак |
| е да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, |
| n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> |
| е собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећа |
| а запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже п |
| сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} |
| иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јага |
| и јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских тава |
| ући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао |
| а зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, |
| слиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепа |
| љеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их бла |
| заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, |
| та, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дв |
| да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад |
| ка од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, |
| пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки ч |
| кусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p> |
| је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и |
| > <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да |
| је догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих |
| ог венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се |
| ој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски. |
| одирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо |
| — Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је вра |
| скош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је |
| кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочити |
| од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале с |
| смехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој м |
| већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и |
| евају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да прит |
| дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, т |
| , и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изв |
| бе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устр |
| је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, |
| урене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} |
| сеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватов |
| највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмл |
| је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њино |
| и.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, осо |
| их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одозд |
| и она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у м |
| онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога |
| дала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног |
| моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак |
| но, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ска, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала с |
| > <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, |
| инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи мо |
| гушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да с |
| даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али |
| са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спр |
| и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више диз |
| нодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да и |
| ча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети н |
| његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и |
| многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све ј |
| под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, То |
| ја се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чу |
| ек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће в |
| и лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Ма |
| из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} |
| му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши л |
| p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или |
| ављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне не |
| се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада |
| би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна т |
| з собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка |
| се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се |
| брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p> |
| није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бит |
| ше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче б |
| пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што |
| ла кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, т |
| адржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што |
| обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговар |
| према, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Т |
| ако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не п |
| , Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је |
| задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те |
| ним и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним к |
| тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више |
| иленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, |
| лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по за |
| и округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда |
| јени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још ч |
| је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и |
| ликој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође нам |
| већем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито нис |
| осле нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, д |
| ат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како А |
| — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, |
| то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто |
| . <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизам |
| еним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час |
| нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујућ |
| ерином лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, как |
| никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала |
| — Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, с |
| ш са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овак |
| е тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану м |
| е се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад ј |
| љу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, ста |
| обну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њи |
| у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, |
| аниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада |
| у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и мн |
| ало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би |
| и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође сла |
| о поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, |
| аван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брж |
| обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, по |
| силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разгов |
| ла са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не |
| седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им пос |
| > од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мен |
| ума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу |
| тати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његов |
| крстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и он |
| , не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнув |
| ала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње поч |
| си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му |
| пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесен |
| ако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је |
| мах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће |
| р и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толи |
| софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи |
| пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што ку |
| да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо в |
| та, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И с |
| и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој гла |
| {S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} |
| значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је |
| а са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у |
| о би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко луди |
| ао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и ци |
| да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S |
| није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, |
| Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, ка |
| ова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, к |
| но је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развиј |
| су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толи |
| укаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан |
| оче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући с |
| мију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска с |
| вим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њи |
| ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али н |
| и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је |
| p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигур |
| адно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око че |
| це запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види |
| орства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточ |
| силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад ме |
| узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чу |
| мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као оста |
| као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго ни |
| м и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када |
| п узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по то |
| ако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb |
| а — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не б |
| за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних |
| <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, |
| и, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зат |
| отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није зн |
| ишта за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у стр |
| ед калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих д |
| јој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једин |
| еш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.< |
| и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење |
| е оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, |
| тајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед н |
| ободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, |
| из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p |
| а гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљ |
| ашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би |
| уда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено |
| ав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна какв |
| ела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било |
| она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговар |
| се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div |
| испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, ч |
| а, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Со |
| одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, М |
| их чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивал |
| квог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, |
| виленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширам |
| хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала |
| и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, бил |
| пати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Св |
| е и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, н |
| о за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још рас |
| оси а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до ве |
| из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било це |
| старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грч |
| амо да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гој |
| , славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамље |
| лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, |
| увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишим |
| , као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и прелива |
| ао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и с |
| ада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а |
| жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвал |
| е, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, |
| вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са вел |
| ...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{ |
| : о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је то |
| ер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што ду |
| сењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овл |
| ама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к |
| дан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно исп |
| свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на |
| уће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као ка |
| ти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је |
| сто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недра |
| } Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да пр |
| жеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим сво |
| сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, пев |
| захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био к |
| о клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и пок |
| ако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око |
| едлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p |
| уци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малак |
| над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дига |
| жа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око |
| морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до |
| , с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и |
| моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не зн |
| њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала |
| >А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу |
| черањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на |
| дужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љ |
| ра, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на њ |
| си била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео |
| чеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се |
| е.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним |
| је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и |
| подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Са |
| мо треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све |
| о иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свил |
| о собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, |
| , слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, |
| , како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, |
| овучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке |
| је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада |
| радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са |
| о.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, је |
| па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обеше |
| ој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо |
| матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би с |
| јну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао он |
| ново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли о |
| а и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну ал |
| вања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавни |
| да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> |
| догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар и |
| јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у ку |
| е, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И нем |
| , дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка |
| <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севд |
| е би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div |
| е, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, как |
| авало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, |
| ења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно с |
| би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њ |
| коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Ко |
| И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчиј |
| роножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх ст |
| аква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И |
| звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као послед |
| е око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде |
| ви и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека и |
| а их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обич |
| сеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове |
| ри крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; |
| уту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацан |
| не главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, |
| 101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, |
| цу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био с |
| разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} На |
| акијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, |
| а, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због |
| намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од стар |
| сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} До |
| и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судов |
| арих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући |
| гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом |
| онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и |
| Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредел |
| и бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ к |
| дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово о |
| нало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаг |
| села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у ча |
| ноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покре |
| изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука њ |
| јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој |
| већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, |
| по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела |
| у па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ирони |
| да се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и ту |
| бе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а |
| ом његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав |
| лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, |
| о да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он са |
| нтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио о |
| пасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се ут |
| роши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју соб |
| а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених |
| уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље |
| та, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сиг |
| кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, по |
| кну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, вес |
| ате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред ама |
| кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу д |
| амо јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу |
| повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће |
| , што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошев |
| аћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње ниј |
| крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, о |
| е и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пре |
| онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низа |
| у стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне с |
| ни зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављу |
| кретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p> |
| пет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S |
| м, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, |
| њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком |
| колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радос |
| авао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајућ |
| мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да |
| ијући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са кап |
| то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и |
| сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у ка |
| ије могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке уст |
| априка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> |
| био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обл |
| , где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, |
| куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у |
| се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка |
| одрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не |
| ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S |
| седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да |
| } И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу. |
| Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се с |
| је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод |
| олико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је поч |
| лашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а зн |
| азвијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и |
| спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио н |
| смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, н |
| ного није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употре |
| послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка |
| осле.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, |
| ечи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу |
| днако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода ј |
| оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико |
| у, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, про |
| аве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених |
| ју отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много луп |
| ати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И о |
| Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да ј |
| ново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку остав |
| м остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, при |
| ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја |
| и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p> |
| их излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић. |
| се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта |
| гунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, |
| чију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као друг |
| дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним ств |
| би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљ |
| цу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири |
| о да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала |
| одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са |
| рошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилав |
| да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са о |
| наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то о |
| ке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто |
| ану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да |
| се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доц |
| ече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборе |
| ене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у |
| је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугл |
| ошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипа |
| ревари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубо |
| њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим ок |
| само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трч |
| то никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магд |
| тапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра. |
| асно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада х |
| ку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> |
| а, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, гор |
| и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа ни |
| не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености |
| >— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зн |
| крај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“ |
| никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове реч |
| {S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види коли |
| е пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од |
| ако му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од |
| тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни |
| ком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће ј |
| и и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не з |
| и!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња ње |
| о му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако пон |
| уго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном |
| за како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, |
| сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када |
| и, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечег |
| ко грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веро |
| Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала ш |
| ха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташ |
| праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било нера |
| ак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка |
| ело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а мо |
| се се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по гр |
| ако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих |
| неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да с |
| ући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он пр |
| {S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо уну |
| } А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша |
| је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она |
| виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, по |
| потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благ |
| о, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у мој |
| им белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зо |
| рњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела |
| и дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат кор |
| не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана |
| > <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И |
| ене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело с |
| и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфо |
| чком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибук |
| сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да |
| етка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p |
| да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уред |
| до, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једн |
| није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} |
| и: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и |
| ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, |
| , а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки |
| S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане гл |
| када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, пева |
| таде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, |
| отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браств |
| шта не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају |
| а њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, |
| ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се ч |
| вала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледал |
| им би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} М |
| вади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> < |
| пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама |
| ела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових сел |
| , али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" |
| е да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њив |
| ење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весел |
| е одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело |
| могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> < |
| спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да |
| догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме п |
| ц, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су |
| у са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми з |
| е позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а |
| и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао ви |
| влуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која |
| од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе при |
| пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлу |
| и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуд |
| .{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из род |
| лог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особ |
| ти, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са |
| марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, |
| њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајд |
| ада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несрећ |
| ивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте |
| тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазил |
| шилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то |
| им сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} |
| да из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се |
| е био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с |
| -Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p> |
| аца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> < |
| ди, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и д |
| на, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са с |
| но чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} |
| је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ н |
| , замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих |
| никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> |
| ом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по |
| била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала |
| а је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметово |
| избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три п |
| на ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо |
| сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сад |
| ћи болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин |
| бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњица |
| су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да |
| иленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему |
| си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на г |
| стима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као д |
| аједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим ш |
| еле су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у |
| елујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нар |
| ма, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним пл |
| едно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када |
| се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Мар |
| озоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост |
| ти да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, |
| ао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и виде |
| , кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала |
| прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. |
| му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећ |
| нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— |
| ћа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> |
| она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, |
| о је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи |
| е умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, св |
| цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголиће |
| постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрн |
| упрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, |
| ежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлил |
| шице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова реб |
| тима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан ду |
| размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развуч |
| акопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре |
| би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним пок |
| као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окус |
| прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекн |
| а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у |
| количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S |
| — Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да |
| како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и |
| донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гр |
| утњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и п |
| пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице |
| е звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чи |
| његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> |
| , те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме |
| шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља д |
| а празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око ц |
| то још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женск |
| че тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како |
| ак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од |
| стима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре |
| искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер |
| ојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима |
| може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући н |
| лава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, ба |
| 0" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} |
| како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се ја |
| њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину да |
| ва и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима ј |
| Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бој |
| ј соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, све |
| а новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и у |
| а среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са |
| пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав вра |
| преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више пору |
| , како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, |
| ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни п |
| се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се |
| ури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, |
| , чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} |
| вучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутр |
| оћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хте |
| <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим |
| жила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, |
| упавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли |
| уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цви |
| је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила те |
| кала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљениј |
| у, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и би |
| и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служи |
| друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цел |
| , морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n=" |
| а, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то изврш |
| ча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са ср |
| тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по |
| На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина д |
| тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, |
| у синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S |
| више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткреса |
| на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков |
| офка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом |
| ком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софк |
| е к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је |
| крштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота |
| ! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере. |
| клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испус |
| на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он то |
| жи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови у |
| а се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, |
| ој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лиц |
| собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била насло |
| до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пош |
| е одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После ј |
| као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим |
| беру, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чел |
| колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} |
| на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, |
| ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— |
| „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успрот |
| це, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне |
| гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељн |
| ну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва |
| > овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као з |
| да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била |
| у се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, |
| нијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица н |
| кора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни је |
| мо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S |
| да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало г |
| не спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: ил |
| ли по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тре |
| ченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако и |
| ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако |
| међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити |
| огама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично др |
| иба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних |
| и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и прола |
| газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она д |
| но, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— |
| {S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и вис |
| , да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз д |
| не сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, |
| почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела |
| Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за т |
| јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала ц |
| <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, ни |
| у, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било |
| задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће |
| поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и |
| ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, оч |
| а и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сад |
| е и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло |
| /p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико |
| набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као |
| поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да г |
| ом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен н |
| > <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S |
| увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окић |
| оче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, |
| о колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могл |
| а дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стрич |
| оси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву п |
| х шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, слад |
| S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да |
| је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је |
| на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му н |
| уњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покро |
| ом њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње |
| огу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чек |
| и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што |
| Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:< |
| дном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у |
| е, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, к |
| била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, |
| , мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чека |
| лена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, од |
| е би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срц |
| , а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци ње |
| > <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множи |
| ју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се ни |
| е, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовим |
| , па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа как |
| му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више ру |
| свим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, н |
| милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дару |
| е, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у сво |
| ван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Маг |
| павала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући он |
| , као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео је |
| је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — осл |
| мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, так |
| а му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто с |
| тина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и о |
| е свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно |
| на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину |
| 2" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и |
| >Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се тр |
| офке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вође |
| да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прек |
| као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, |
| пред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, |
| била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно с |
| Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер |
| } Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврд |
| и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, пр |
| ћ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Соф |
| — Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како т |
| опраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнем |
| ка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује н |
| p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и |
| p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и |
| обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се не |
| је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пр |
| акад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јо |
| спред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, узд |
| Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца: |
| хладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завл |
| о у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мир |
| о пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, |
| но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, |
| док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све |
| ак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И си |
| да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као |
| азник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да |
| лини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb |
| амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и од |
| ј мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка |
| ш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова |
| и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чв |
| ао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapt |
| Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада |
| а своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети сам |
| свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његов |
| х година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући |
| кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај ст |
| пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које ка |
| га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, п |
| зале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то б |
| више га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чисто |
| јом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато |
| боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И |
| ве теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер м |
| а руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке б |
| а, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад |
| дра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежни |
| , дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и т |
| би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, |
| м силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} |
| ча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ства |
| ом побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу ниј |
| /p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с д |
| држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло |
| унцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако неж |
| лише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, |
| је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себ |
| .{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш |
| или појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један |
| не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељ |
| у, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час и |
| рно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне о |
| лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; ка |
| р је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке ве |
| ануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори |
| лизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и |
| их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да |
| јала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, шт |
| мо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правда |
| ска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} |
| андук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао |
| мата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуг |
| ено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима |
| и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она т |
| За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После |
| , а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно |
| жењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да и |
| и чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прсте |
| о згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{ |
| ачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минта |
| очени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држа |
| све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова це |
| адика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— А |
| , нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати |
| ији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како |
| челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Ал |
| и, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну ј |
| ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче исп |
| укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечер |
| око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стаја |
| ему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24 |
| им и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да |
| Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњиш |
| ла, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не д |
| скакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гости |
| е испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одоз |
| њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким |
| миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у |
| Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да |
| соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни |
| о, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто |
| .{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однес |
| , кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S |
| никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, |
| S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече |
| м вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниск |
| по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после |
| кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште з |
| ући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би |
| пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На |
| кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је ов |
| а, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном с |
| вати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут |
| ко са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набрани |
| н, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодо |
| и.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачно |
| гледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Н |
| акованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јо |
| а да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, та |
| ређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} |
| акав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И з |
| само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са |
| а та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} |
| ређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде |
| за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, гре |
| који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде с |
| ло испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито ж |
| тим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} П |
| се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су за |
| екан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> |
| јен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа |
| е и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађ |
| Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би |
| и да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекров |
| м отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркив |
| усти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Ар |
| хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене ув |
| S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред |
| и, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p |
| ада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима уве |
| е за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме |
| јање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све виш |
| ; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као |
| лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} |
| епет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не |
| о, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по њег |
| ни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од |
| И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са |
| да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се по |
| ила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што |
| нији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не нек |
| и се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће би |
| фка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико |
| журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушал |
| доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да |
| а, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да |
| ако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бат |
| и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када |
| {S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је о |
| стина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео. |
| и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да |
| едо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто |
| а, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће |
| ће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се не |
| она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, изм |
| е могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упр |
| алеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је |
| мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио |
| де да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер е |
| е преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштов |
| .{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад |
| и, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али и |
| уњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима |
| види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ни |
| ла ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених но |
| >Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили с |
| к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела |
| да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то та |
| тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако |
| урској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је С |
| луга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане пред |
| арко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око |
| је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавал |
| чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, |
| ила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме |
| о?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запал |
| амо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њ |
| х гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела гор |
| м, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су по |
| ну и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Ма |
| ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свег |
| зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као не |
| што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од пород |
| ла је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни д |
| крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у свак |
| о страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће о |
| p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се к |
| ка матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала |
| прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује |
| ла, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих |
| ву мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду с |
| , претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку |
| изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај! |
| то гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувен |
| одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту ис |
| се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не из |
| , сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпу |
| код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, т |
| се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, по |
| {S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} |
| и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем ме |
| ечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек ј |
| ајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирал |
| како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Ша |
| у велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да р |
| она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несв |
| ти у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и |
| латкиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и ошт |
| тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер т |
| опло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним вазд |
| ше поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полак |
| кама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивш |
| p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, |
| огатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око |
| .{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, наг |
| бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд вич |
| S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, |
| да по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да |
| S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом р |
| е је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слу |
| и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао че |
| ак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и |
| ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима па |
| ућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијам |
| .</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика с |
| восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све он |
| а у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да |
| ла намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и в |
| е, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек |
| {S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, |
| показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова к |
| за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би |
| не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из цел |
| застртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јо |
| њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ ј |
| за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће |
| имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по |
| оћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном |
| тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе |
| езе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је глав |
| се и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу њ |
| та, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газ |
| испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, |
| а.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот та |
| ви, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој |
| м! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и |
| би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затво |
| на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка ниј |
| лим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по к |
| у биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма кол |
| се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнут |
| м да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојени |
| ленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, |
| тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не мо |
| Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави о |
| од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сроди |
| одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица |
| ма јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата |
| да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, на |
| и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да |
| чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећа |
| ући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земљ |
| еда, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто пр |
| ка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала |
| , сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она |
| и се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута вра |
| пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратко |
| и јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом пол |
| ли око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај |
| о ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла |
| лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које |
| већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што |
| обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, |
| ртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} По |
| живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим |
| а, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак |
| само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим |
| се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S |
| зи ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он |
| са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, |
| ле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим бра |
| тило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чиз |
| ен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса |
| у, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одах |
| бито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, б |
| ле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана |
| Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, |
| бима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се св |
| ће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима |
| али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ци |
| 165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знал |
| више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и вла |
| ито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S |
| } Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајућ |
| и тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него |
| јим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, |
| о и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело с |
| о наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко др |
| ође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ к |
| детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву |
| бро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у |
| м, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су |
| ат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је ве |
| се, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p |
| ивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је пл |
| Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Кав |
| ри коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним |
| них, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и г |
| плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била на |
| че истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, в |
| p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, |
| у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p |
| робуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са |
| {S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света |
| ла би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и |
| .{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обу |
| ве од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од пре |
| да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је вид |
| лико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, круп |
| Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и |
| асно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прас |
| ава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био ч |
| лика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео |
| је свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, од |
| га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> |
| нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској п |
| рила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од раки |
| енула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и он |
| неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и зас |
| ита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао р |
| , сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет |
| рав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, крета |
| и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе |
| уда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њен |
| Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он заст |
| живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога т |
| х ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку |
| распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p |
| аље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе в |
| из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још с |
| ље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, преп |
| лину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је з |
| освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод |
| ме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви |
| обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава о |
| је волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се |
| мо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грд |
| , <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се н |
| Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, руши |
| прсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у |
| а дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њих |
| је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на ма |
| /p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их ч |
| да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена ус |
| надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су |
| и и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само ш |
| ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После |
| на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и ви |
| /p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од р |
| , и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром |
| каницу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међут |
| еме те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда |
| n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, |
| {S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежа |
| лота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све виш |
| ећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у сво |
| да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, де |
| остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и |
| а знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала у |
| сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако на |
| ром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело |
| ово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да при |
| о да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, |
| за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собин |
| но ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и ду |
| свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних ко |
| послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, |
| пава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорг |
| тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама |
| утру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице б |
| ама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је не |
| досна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" / |
| ао загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због |
| и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном пос |
| оких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у |
| дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и о |
| а иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вра |
| му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео |
| ише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прош |
| ади.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала |
| ле тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше |
| . ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не д |
| себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} |
| једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, ша |
| лужбе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, кој |
| ешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче с |
| ину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, п |
| може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим не |
| пио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, |
| и, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју |
| да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она |
| је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са |
| њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непр |
| м, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко о |
| устави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, це |
| /p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да с |
| јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто |
| ла широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спр |
| м ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било |
| му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у |
| изменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што сил |
| зе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је т |
| а га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са ње |
| после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледал |
| ободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по к |
| орњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекта |
| ог силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, |
| тара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса |
| је, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сиг |
| никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што |
| запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навл |
| овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а |
| сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи |
| с свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да с |
| и мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није |
| неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софк |
| е и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод |
| ладожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд |
| м отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, |
| умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али |
| гове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде |
| , како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то сврш |
| ији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силн |
| е као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, т |
| уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све |
| е мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком |
| нуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Ос |
| е, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од |
| је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је |
| и и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, |
| он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после осло |
| и ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне п |
| ршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп |
| сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за со |
| ој војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади |
| ан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок |
| 68" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није |
| а.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју |
| ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекро |
| , покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто |
| „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то бил |
| да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, и |
| око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сва |
| оћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И з |
| Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у п |
| а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни д |
| ала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је |
| .{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек он |
| и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, |
| чом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим н |
| њег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад |
| ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато по |
| ама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годи |
| ао да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуд |
| и се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна |
| аба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уск |
| им селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И < |
| нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ћ |
| оле земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек |
| и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ћ |
| ља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину |
| већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да |
| ости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се мо |
| ца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена |
| н јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређани |
| Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму. |
| ко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукуј |
| љеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изр |
| Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је |
| да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како |
| во њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних |
| а се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, |
| зио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући |
| ек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{ |
| ше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају в |
| еме највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свем |
| кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда |
| S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбин |
| > <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада прија |
| робијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци се |
| и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила |
| а и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покој |
| ући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а |
| на, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог |
| не и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пу |
| вној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и д |
| пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле |
| , када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, |
| а, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, |
| нице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе на |
| и, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="ch |
| зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегаз |
| страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још ј |
| мешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама |
| о да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове. |
| је могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна |
| готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчани |
| о умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечит |
| ног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по |
| дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружан |
| пасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што |
| <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају |
| не у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним |
| ожда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се н |
| чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p |
| у, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао по |
| } Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на се |
| на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијен |
| собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрх |
| ло се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> |
| у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и дру |
| онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равно |
| он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни др |
| зе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да |
| е мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да пос |
| јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољст |
| него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и |
| Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, |
| ак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да |
| сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би с |
| пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из варош |
| стина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело вес |
| тосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним |
| ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио ј |
| у, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, |
| већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима о |
| } Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу у |
| ђено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div t |
| и свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попреч |
| ку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Том |
| а.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На ка |
| није изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њег |
| е, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па |
| зила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући |
| , одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им |
| {S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, |
| силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме |
| е, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се поч |
| а.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној р |
| ! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нече |
| чито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им ник |
| зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до |
| наест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, запо |
| ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је ла |
| подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора д |
| и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајућ |
| реба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око |
| изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, |
| је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато |
| лим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бл |
| нтерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S |
| нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим |
| сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи |
| сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} |
| губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> < |
| е може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштр |
| ци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и у |
| држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како |
| им виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, |
| то!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тоб |
| је могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{ |
| и се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером раз |
| оред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или |
| о су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S |
| ови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у поја |
| њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су |
| олико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p |
| као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опе |
| его како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигу |
| ж ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из |
| ом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то мног |
| о кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> < |
| уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком |
| а и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури н |
| у били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом |
| удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био о |
| нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским о |
| очео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не за |
| а Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не |
| и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом |
| к их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би до |
| бичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њ |
| и, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су б |
| /p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, он |
| туда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли |
| ер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе бил |
| ; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође вр |
| хови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, |
| оћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао |
| ци и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ |
| , те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући |
| че у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред |
| хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај го |
| ан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо |
| пињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо к |
| т је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некак |
| анка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази мате |
| то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А по |
| бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. |
| нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га |
| по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{ |
| још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или |
| с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак |
| а чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, ника |
| кривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава |
| ! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очи |
| да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— |
| емљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у вели |
| младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, |
| } Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој с |
| скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{ |
| ати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрис |
| е могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче: |
| иво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да |
| ку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда |
| како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако ни |
| прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, ј |
| ек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да и |
| <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком от |
| рећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: |
| ажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама.. |
| е басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима о |
| о силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни ра |
| д ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, с |
| да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвени |
| и, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> < |
| и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, о |
| ен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засел |
| е чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испу |
| е и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима |
| пала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њо |
| оћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би |
| још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, н |
| , извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да б |
| е онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве |
| и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла |
| е дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она т |
| и је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да |
| због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ |
| p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако |
| .{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турск |
| оносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неу |
| осле овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, |
| а не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи |
| оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и |
| ојом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах |
| је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада |
| ним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати |
| Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се |
| ања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сув |
| их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поје |
| ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је мој |
| о са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенд |
| атером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској с |
| а је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, шт |
| д посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на м |
| сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима њег |
| била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао. |
| горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртво |
| хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не |
| .{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним оч |
| и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој п |
| ришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, |
| испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стисн |
| ази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет |
| а верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није де |
| лике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И |
| ајвише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора |
| И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, ут |
| и и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија ј |
| е све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред д |
| ц, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, исти |
| а, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бач |
| ко си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва |
| ло оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и |
| а јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{ |
| летку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, д |
| <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па ч |
| ваним, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, |
| ио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разн |
| пијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више о |
| већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекора |
| стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не |
| нац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себ |
| , још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда |
| !</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде |
| у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овам |
| своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били |
| ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвоје |
| биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и з |
| би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најц |
| ле дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је |
| ивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гла |
| покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама |
| ату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало |
| ћала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака |
| уђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би |
| Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и |
| а и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро |
| ђајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатил |
| а да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, ш |
| г, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим |
| раснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што |
| јало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и |
| и, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с |
| тима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим сте |
| Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи до |
| на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и з |
| знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако |
| у:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се пр |
| ни! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара нек |
| Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам |
| лопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пре |
| азвезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим |
| те као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p> |
| оликих грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у з |
| {S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грне |
| а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена |
| , поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, |
| веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила |
| то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи. |
| века пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слат |
| у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилу |
| пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, |
| е и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, вид |
| виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет н |
| испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат |
| руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му он |
| тина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркињ |
| аћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из |
| чито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, |
| Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" />< |
| <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажел |
| ву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, |
| ла са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, не |
| а грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико |
| ли од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је с |
| ком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клеч |
| па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— М |
| азом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу |
| купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљд |
| него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може |
| х је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долаз |
| и скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мат |
| зи и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, |
| ује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И |
| заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за |
| И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, |
| родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" |
| а, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која |
| пцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним |
| х ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, |
| о Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} |
| и, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинам |
| аза своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође |
| лав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога |
| са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозор |
| ћи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако |
| > <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изнен |
| у наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори |
| тер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, |
| вета.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— |
| о и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и |
| исока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му х |
| и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, п |
| ила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово |
| највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Ми |
| бамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће |
| олећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости ве |
| да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд |
| чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се тр |
| цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши. |
| о видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непр |
| клецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може |
| д Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене ни |
| ка усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и уг |
| а је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око |
| гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним |
| нутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла к |
| е смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турск |
| другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајућ |
| а тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="4 |
| а није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав дан |
| полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге |
| и берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгле |
| амо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове ул |
| је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац жен |
| ужили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза изме |
| не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут |
| и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину зб |
| љених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њ |
| јише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењин |
| би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би |
| </p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, изва |
| ме износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душе |
| а и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ с |
| И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те б |
| ва ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире. |
| Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке |
| олази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуб |
| оје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се т |
| и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио пор |
| чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, на |
| та, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу н |
| одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и как |
| о си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софко |
| то кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, |
| а од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која |
| ега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, |
| ха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио |
| о, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да |
| нију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од |
| ише главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле |
| ико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да |
| земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако |
| испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању |
| одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па м |
| га крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— И |
| о подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p |
| не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} З |
| амо брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, |
| ињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам пос |
| увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, т |
| и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетк |
| јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два |
| и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мил |
| чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откр |
| а се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада т |
| зо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствар |
| а раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречил |
| брадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје на |
| е јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава |
| , дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису в |
| ву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, |
| није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, |
| де укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није посто |
| и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:< |
| ште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре |
| рила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да |
| помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да ј |
| о. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је |
| ет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> |
| и логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе |
| рпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код |
| пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихов |
| ина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А |
| вачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој |
| кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намеш |
| морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удес |
| кшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је те |
| да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, |
| ажећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину н |
| м икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага |
| знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се прев |
| и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то ка |
| ође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И жур |
| ка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p |
| гући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она заја |
| можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, жив |
| е.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жути |
| је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да ниј |
| етка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, |
| шле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве |
| о он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала |
| арци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у |
| S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лак |
| сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопаже |
| ео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, |
| њава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим |
| пео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова |
| е било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала? |
| оре не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће. |
| дела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, |
| падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефе |
| ћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} |
| ти.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из |
| бог другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ћ |
| оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових |
| њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како |
| .{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је |
| м примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуман |
| а им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не гл |
| ене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> |
| лази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову |
| <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одг |
| упи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се те |
| ако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p> |
| лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што |
| к се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се |
| у другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сироч |
| ћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом в |
| а милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера па |
| иким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} |
| је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамт |
| ако је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењ |
| е чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи гов |
| е своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га е |
| , собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако |
| олази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, о |
| жда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комши |
| а шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово ве |
| ина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова наста |
| ти и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-М |
| ери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свек |
| очне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и |
| када бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут из |
| томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда |
| ћу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће |
| највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" / |
| , једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изглед |
| мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, ч |
| ад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, по |
| о нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није б |
| ву слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих ста |
| вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико ј |
| иња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што |
| <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти |
| обож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је теш |
| о да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и |
| фкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себ |
| ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато |
| и слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с |
| е, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ |
| овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју |
| а, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, |
| ке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га |
| баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него и |
| е је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући |
| ознаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хај |
| стајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са м |
| омшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно |
| га неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сва |
| „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цел |
| ну, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада |
| n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да |
| ст сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт |
| е се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од ув |
| убодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер |
| сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па |
| ло немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице мо |
| пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти |
| ашно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе |
| када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се |
| као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говори |
| која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно |
| да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо нек |
| се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то н |
| тале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у |
| езе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао |
| упа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред |
| ила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Наро |
| тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оп |
| може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног в |
| ко јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Триф |
| она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к |
| шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у |
| дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жељ |
| по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај |
| осте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије |
| је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може ни |
| ве би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада |
| оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и нек |
| сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једв |
| местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би |
| кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо |
| као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, |
| /p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би |
| и и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стар |
| а: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — н |
| исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га |
| је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, |
| се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм |
| кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњ |
| овим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И св |
| {S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају ка |
| о претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то |
| љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке? |
| а.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ет |
| о праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, |
| године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што ј |
| чито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадаш |
| не фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варош |
| глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је |
| ему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздр |
| летело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Марко |
| е неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих же |
| је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме ч |
| бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је |
| , љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефе |
| била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како |
| ши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одм |
| уне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући г |
| ила је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплете |
| но и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропс |
| дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим забор |
| {S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одеве |
| ко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме над |
| само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ о |
| како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем? |
| е знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} |
| особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом и |
| тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ет |
| жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара от |
| брадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} |
| дморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наору |
| ше охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући |
| пава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, а |
| и и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и |
| да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог |
| не, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле |
| о кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} |
| се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са |
| она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздр |
| орало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је |
| стини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ра |
| и али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није ко |
| ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не н |
| , оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да |
| г, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се н |
| о јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{ |
| као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, е |
| ински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, |
| е да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као уве |
| одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим поста |
| обро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, |
| у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, к |
| а? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме |
| сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непр |
| орају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка |
| ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снаш |
| , све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чир |
| ајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као п |
| ела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са но |
| ега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о рас |
| /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, н |
| је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, исти |
| о споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охра |
| набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њ |
| образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да к |
| здигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спр |
| мо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механ |
| зи, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Прод |
| ва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају |
| ји, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све |
| се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да ви |
| ао остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} У |
| га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена уст |
| , почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли о |
| водећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, г |
| туда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софк |
| ала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивал |
| набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште ј |
| аменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој |
| вог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска р |
| кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, наме |
| махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног |
| луцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све ј |
| .{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се ни |
| силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао а |
| примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива би |
| очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долин |
| шко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се о |
| е даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n |
| ко клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и нам |
| ати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад |
| дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и ду |
| ан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, |
| аје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и н |
| о упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само |
| рочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с |
| ез поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била открив |
| њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправда |
| ко изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза |
| <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, |
| аде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је |
| у Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта |
| <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве? |
| сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> |
| е.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може би |
| фке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</ |
| /p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— |
| ="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрва |
| види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, |
| све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, ког |
| ињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, ал |
| ли осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе п |
| и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место о |
| у почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилењ |
| о материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је |
| ="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као |
| Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те. |
| ше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном дру |
| енађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по ње |
| ствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпр |
| о другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} |
| некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се |
| де, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пут |
| о.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на |
| свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би да |
| аци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрш |
| ва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дир |
| женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не ист |
| мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још |
| н ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, јед |
| изме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, |
| пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овалн |
| звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Ве |
| т особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кико |
| то највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Тур |
| због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње |
| велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, |
| елек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустав |
| о, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бат |
| а намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> |
| аје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не вер |
| ни и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за б |
| те снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него |
| е је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки. |
| га јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не он |
| а, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не |
| што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљив |
| ћ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да |
| ареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</ |
| ће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много |
| и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то б |
| /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегле |
| , па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Вид |
| нтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, ли |
| ожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у |
| плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него |
| ead> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да |
| } И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско н |
| бине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то |
| тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и |
| кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до т |
| е покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он |
| „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, а |
| амо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе пост |
| њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба |
| кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одглед |
| не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај ј |
| ! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отвори |
| е он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и |
| е рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, |
| обито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и |
| а пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S |
| дне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко |
| <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могл |
| ено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, жив |
| ш — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како т |
| ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> |
| амих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је з |
| да тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Е |
| руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито |
| з колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару |
| — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се. |
| и се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била |
| половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађ |
| ега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> |
| вајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом |
| о, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза стран |
| олико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју пос |
| осле удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како ј |
| е, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватов |
| ="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се |
| с, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој п |
| ти, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја |
| га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, |
| а старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несрећ |
| да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комш |
| <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S |
| ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се |
| о једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и и |
| зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје |
| Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, |
| е се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се ни |
| мна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса |
| омири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комш |
| рађена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће |
| једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међу |
| овим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати б |
| но „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна |
| ини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав гре |
| > <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се са |
| , те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да |
| из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме |
| о да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И о |
| јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негуј |
| , њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око кућ |
| ку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећн |
| жи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена |
| та сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и нећ |
| грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није |
| издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са ба |
| овима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и |
| тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек |
| ако сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, ук |
| а, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако |
| а је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде к |
| се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за |
| о зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и ш |
| то својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак ч |
| е.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановим |
| е, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" |
| тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта дола |
| ти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, ј |
| себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, |
| шта, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: с |
| е љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Са |
| дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се |
| мети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ з |
| вих, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се |
| Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, |
| уђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више негов |
| месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно |
| гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, |
| да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дан |
| едећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или ма |
| ико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Ми |
| о силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустав |
| енскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брат |
| горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да п |
| ала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као гра |
| а је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да л |
| иљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи |
| Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да |
| ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, |
| просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш |
| младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је. |
| остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлењ |
| а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у с |
| сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше |
| моћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, п |
| да ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци |
| ута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и в |
| а, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, ш |
| } И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, |
| о град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у |
| при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у по |
| кидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презрив |
| е, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</ |
| о вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и даро |
| ј, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што |
| као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење |
| олико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их че |
| е но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе |
| допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она |
| почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једн |
| /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег |
| е донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, гор |
| ри и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p> |
| одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, по |
| говарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава |
| ко ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{ |
| ило пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућ |
| зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба- |
| бав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер до |
| осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и |
| тање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></ |
| ње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продуж |
| ласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, |
| ти — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због |
| ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је ј |
| опчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све |
| тва, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки нар |
| родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после служб |
| дуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, |
| ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, д |
| а Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је иш |
| што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили т |
| матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушк |
| њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а са |
| ="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не преглед |
| о доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намешт |
| "209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени же |
| зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њи |
| и, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не з |
| је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једн |
| већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да |
| руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p |
| м чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> < |
| , и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> |
| од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, |
| а отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис там |
| о једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} |
| то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој ве |
| ним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже |
| , још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајви |
| >Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између ње |
| но и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слут |
| е.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од |
| ко њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од св |
| рстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само |
| синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како |
| они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко з |
| ћи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начи |
| светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене с |
| , осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакв |
| римети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и |
| ришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа |
| еље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бо |
| и свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што |
| м ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, |
| гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и од |
| две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја |
| дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи С |
| епа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: |
| је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да |
| дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у оч |
| е тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</ |
| изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> < |
| /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, оп |
| су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више ова |
| ук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} |
| ред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер с |
| о, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео |
| оме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, ал |
| них уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни с |
| е и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и |
| м, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> |
| и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S |
| аблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке |
| ко исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и ц |
| бе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да |
| нина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка |
| .</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одгово |
| видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледа |
| ући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, је |
| офка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> |
| } И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улази |
| морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се |
| услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као у |
| вориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта |
| ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека |
| ну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Соф |
| , ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала |
| глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по мате |
| половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој |
| лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, |
| , да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењ |
| кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{ |
| лас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зат |
| ије знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о |
| {S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива н |
| умима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па |
| породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој п |
| фку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па ј |
| ишом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, т |
| и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, мес |
| дети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући |
| ћи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, |
| е.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, |
| сећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина |
| , снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешави |
| а када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из к |
| знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} Н |
| фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то |
| но, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био |
| то испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На ш |
| ти — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине |
| ује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он зас |
| какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиш |
| ким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још |
| роз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући |
| са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини вели |
| а готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако он |
| о улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, |
| ни какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> |
| вале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обр |
| ро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да |
| , уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Ч |
| њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она до |
| да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А |
| она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, к |
| камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Со |
| би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавн |
| великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати |
| ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве |
| задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина |
| !</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p |
| равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и |
| чење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох |
| шна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушил |
| ба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чи |
| ојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и п |
| {S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, |
| било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, |
| и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то |
| а и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, |
| , наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и ср |
| о је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или |
| ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да |
| он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и насла |
| ељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко |
| Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њ |
| ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче |
| има, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопч |
| а га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињал |
| да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и удар |
| еднако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силн |
| ћана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди ба |
| <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али |
| сле мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела |
| тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а ка |
| е колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад до |
| су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хте |
| ани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна ка |
| ао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да |
| Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} |
| S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И |
| од којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све |
| свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости ње |
| мова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, у |
| тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а ви |
| е што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је мо |
| коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не |
| ражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, |
| иста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да ж |
| м ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, о |
| поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нар |
| годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више ст |
| на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено |
| нства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „ |
| И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за |
| угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а |
| дила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и т |
| и сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком |
| шилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све |
| материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поч |
| } Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, н |
| Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и п |
| и и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и ди |
| њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, |
| ћи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам х |
| а је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме из |
| е натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не |
| сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе |
| тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је би |
| десетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и з |
| о су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пр |
| окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо у |
| тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није |
| } Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честит |
| све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина там |
| одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопиј |
| Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла |
| м толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само |
| > <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били у |
| <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликам |
| p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слу |
| омуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се ок |
| мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хв |
| ут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и |
| а пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориш |
| однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџик |
| о дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица |
| Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и |
| S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди- |
| амнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и |
| се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то ш |
| за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред тек |
| хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са |
| ем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да |
| е.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако стра |
| неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову т |
| аг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој |
| у почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено из |
| зенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну |
| днако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо зат |
| амо она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас доша |
| ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више |
| пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="8 |
| } Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнут |
| шао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђе |
| пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање с |
| ј се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!< |
| м топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћ |
| <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако с |
| јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само о |
| да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, |
| да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њом |
| аткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржа |
| ју.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаств |
| из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спр |
| S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко |
| ипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Ча |
| вајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, |
| вши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај в |
| то, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све ј |
| на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшис |
| је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да ј |
| је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, д |
| к, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и |
| од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми ш |
| половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој пр |
| игде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се |
| а девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла- |
| од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те т |
| а послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била умор |
| жена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не ви |
| њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унез |
| је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и о |
| арложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што ост |
| S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, |
| у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као |
| </p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, |
| та и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушиј |
| ве се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварол |
| ликој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али пор |
| >— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки |
| жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе |
| ом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јел |
| не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — за |
| т, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ра |
| су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, д |
| овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јут |
| е није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се |
| ђује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С |
| лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра р |
| ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није |
| би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кр |
| е јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ног |
| p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасниј |
| а до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су |
| ји се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом |
| >Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани по |
| о продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би прича |
| жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ с |
| молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим |
| и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био по |
| Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} П |
| е би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му от |
| огу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, |
| А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају |
| о, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна |
| трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој з |
| ло, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз |
| зденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S |
| чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би |
| вучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто ра |
| Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поре |
| бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и |
| ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празнико |
| би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази |
| осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута н |
| било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење |
| лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште |
| а од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, роди |
| кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му ум |
| и његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не пода |
| , претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и |
| се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, |
| с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особит |
| е ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и к |
| ише приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се ви |
| је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био |
| S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} По |
| а открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да |
| по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, |
| ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показу |
| киња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији ни |
| на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> о |
| ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чи |
| XXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у но |
| како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре излас |
| тпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, сл |
| епенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> < |
| е ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S |
| еби.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S |
| једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће |
| јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се |
| ер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на |
| ог ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала д |
| иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи с |
| и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог од |
| И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише |
| грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је |
| нио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пас |
| слонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „ |
| ју собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Јо |
| ка, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он |
| Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово |
| околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не |
| уку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, |
| свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, в |
| колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан |
| јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично о |
| овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељ |
| устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} С |
| астављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесош |
| затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, ве |
| <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза к |
| ="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} |
| он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка б |
| /p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били т |
| сти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрим |
| , Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, о |
| ога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Ве |
| оћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p> |
| ана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{ |
| је могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све ј |
| а зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њено |
| пом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, |
| не собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрш |
| е очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, |
| И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји к |
| ека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, |
| Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и уз |
| жалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је |
| ило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, и |
| ти шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} |
| сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собо |
| вори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође |
| доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом по |
| иле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито ч |
| де је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом по |
| на, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа. |
| не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се о |
| е нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и а |
| на, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том пре |
| ла и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и пам |
| спасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — |
| ним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује и |
| крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је С |
| чери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћа |
| асвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте ста |
| , да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај |
| .{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и о |
| им већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ по |
| , уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку |
| није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим ком |
| ујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у ба |
| коро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница |
| кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испр |
| за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање |
| вљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплаше |
| га што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на г |
| је било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мир |
| .{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде |
| асвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по |
| и је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да |
| гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> |
| радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог |
| то пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јач |
| , са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако др |
| адиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из к |
| а виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поч |
| е отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је |
| , зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пиј |
| ле, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да |
| шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се |
| Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела |
| круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, п |
| мска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу п |
| алом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајућ |
| адости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „в |
| страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа |
| руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, ч |
| терији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, ви |
| а пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, кр |
| многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S |
| мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати пот |
| је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марк |
| и, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, |
| ли све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код њ |
| остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се |
| ајвише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће |
| особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, п |
| њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од сти |
| ећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе ње |
| јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, |
| есенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па |
| она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грознича |
| Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не р |
| им великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају |
| а (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не |
| ке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој с |
| грнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ног |
| ма, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</ |
| је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и к |
| после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раска |
| од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога ве |
| еже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остав |
| , него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као |
| ези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, ш |
| ва хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто |
| о и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гр |
| не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вир |
| м и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и |
| реста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред двери |
| цније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лак |
| 1_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше нав |
| војом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њо |
| већи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису видел |
| остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље |
| карца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази н |
| алог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу |
| је, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром |
| омагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, С |
| а ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или по |
| зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и |
| док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ог |
| ако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице |
| очеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њ |
| већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина |
| знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, са |
| лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо |
| ој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са |
| шом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити ј |
| иним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и оме |
| ду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И |
| а је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, донос |
| чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као |
| <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и |
| једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толик |
| ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој друго |
| пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га уда |
| ељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре |
| ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго поч |
| себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од |
| страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у вели |
| угим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким с |
| још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати |
| } И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и ст |
| тно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} К |
| а и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радос |
| ез њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, |
| од пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, с |
| а као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њ |
| же се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} |
| , предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више |
| радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа ра |
| , пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера |
| ећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима |
| S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина б |
| кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обичн |
| е, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за |
| беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да ла |
| и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљ |
| ме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радо |
| атериним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и |
| <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да г |
| м, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, |
| све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Поч |
| Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочет |
| о око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржав |
| што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би |
| .{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротињ |
| о зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду ко |
| совку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, |
| изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, |
| силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И п |
| дали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћ |
| лава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и |
| е су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и |
| тац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од С |
| и, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишл |
| кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављ |
| ао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у ти |
| а је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, |
| /p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су |
| </head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са |
| уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима |
| чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све |
| ло.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође н |
| нама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те |
| очео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} |
| анесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око ње |
| и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања п |
| до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли |
| та чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустав |
| сио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео |
| а на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{ |
| сећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и |
| ој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом полови |
| <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би о |
| свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} |
| чеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, |
| а овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућ |
| а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном тр |
| та, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друг |
| жећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, ду |
| талим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} |
| Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, |
| амо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, |
| кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онд |
| по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све |
| екао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с теш |
| лимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште д |
| оре и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио би |
| поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела о |
| под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуж |
| и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са |
| ена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, д |
| плашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постељ |
| p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и п |
| /p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово |
| > <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешин |
| шила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела |
| Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен је |
| док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са |
| о брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задо |
| већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} |
| на крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, |
| е тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполео |
| а у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче д |
| ијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу |
| а тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити за |
| испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које |
| добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако |
| , за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква |
| чу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазил |
| > <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не забо |
| изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када |
| чка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n= |
| чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе рад |
| у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не |
| кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па |
| та, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубр |
| било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гости |
| ка са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње нани |
| не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом гов |
| ерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свак |
| ину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице |
| свим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог бр |
| n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слу |
| а буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме по |
| сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, круп |
| не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокрен |
| длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње |
| ребало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла |
| едва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко луди |
| крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла о |
| е већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окрет |
| а се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак ј |
| су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на |
| поведа и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином |
| одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; п |
| јући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је о |
| су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дот |
| а, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али |
| адовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, |
| о је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да |
| хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи |
| очео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала с |
| све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на др |
| а са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све вр |
| одигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није пи |
| иле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, наднос |
| згледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га |
| но „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48 |
| е наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да |
| криво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кос |
| би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући |
| испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били о |
| о о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једн |
| !{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред |
| , јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући св |
| о би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ћ |
| ила је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на с |
| рата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе |
| што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу |
| ојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако |
| ла, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане |
| S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још виш |
| Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим ч |
| јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако |
| је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљ |
| амо ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, С |
| е у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане |
| ла.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ћ |
| о да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Је |
| а да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда |
| со?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је би |
| долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на |
| оком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђал |
| ог тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак |
| е живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она д |
| слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши с |
| годарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} |
| се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и |
| Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од р |
| као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као д |
| елене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато |
| ео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лиц |
| ику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише |
| јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, по |
| Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слатки |
| ене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и |
| се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, а |
| ће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао п |
| и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато |
| е и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, |
| ерин доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави |
| и све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, к |
| ч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то св |
| едоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{ |
| е тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како тр |
| ју куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито |
| и „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикаж |
| ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, ср |
| а радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, ба |
| целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да ти |
| ирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с |
| тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, најв |
| , тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S |
| на, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — |
| јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора |
| >Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, п |
| друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рук |
| зведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом |
| а њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да |
| унила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је |
| навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од |
| неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела |
| до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда о |
| вих жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај докса |
| се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не |
| и, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико р |
| аље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих |
| горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати |
| од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, за |
| лашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, ка |
| суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе ис |
| рво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катан |
| њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за он |
| ма, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом |
| /p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви |
| послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове до |
| м лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију н |
| то се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је |
| Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац |
| ка, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесн |
| а покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, |
| сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и |
| уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, |
| ту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син |
| чев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују |
| граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити |
| и се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра |
| ко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пија |
| S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и и |
| гу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје |
| грејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке |
| оново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и |
| ирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, |
| атима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по г |
| је пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, к |
| од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, на |
| сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим о |
| а, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да разме |
| а, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, ч |
| гаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} |
| летени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она |
| урене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима |
| ривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и вре |
| то старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и |
| стрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око |
| ако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати се |
| да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да |
| азда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, |
| } Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, |
| ишта видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да и |
| аше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, |
| ојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено. |
| е деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} |
| ме, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све |
| n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он би |
| и то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, |
| адесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесет |
| гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било |
| не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него д |
| ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она т |
| и им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, |
| ући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, |
| а припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb |
| н.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је про |
| ада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрем |
| без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не |
| да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих мог |
| по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож |
| а је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, шт |
| пио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би |
| није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} |
| и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа |
| срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од |
| И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са |
| а чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са |
| е знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се |
| е, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Ч |
| ваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, би |
| лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све ј |
| и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p> |
| е од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек да |
| ко би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарен |
| Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала |
| на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је |
| велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низ |
| вамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећају |
| н, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, |
| ој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих |
| а саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише |
| а су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој п |
| та, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући |
| плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} О |
| као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се њ |
| } Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и |
| кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крил |
| зује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете |
| лаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и ми |
| их је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од |
| ла и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Доч |
| како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код с |
| ко крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледа |
| е, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Ч |
| лазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и |
| „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у ру |
| , речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, |
| ао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад |
| нај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли |
| а.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће |
| е“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељ |
| , што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допал |
| ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их |
| деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Ср |
| у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма |
| че, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и у |
| нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као |
| ају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изост |
| ће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застај |
| на.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> н |
| да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње и |
| и, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да |
| кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се о |
| к, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грош |
| јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, |
| да, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком ц |
| би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах |
| а, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, да |
| > <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чу |
| и, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пи |
| м, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И ка |
| е су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа |
| их.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p |
| доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ника |
| вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Го |
| "219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обич |
| ким венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врат |
| и, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао |
| донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да про |
| лажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на св |
| на све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, к |
| ако се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тим |
| аба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, |
| о прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот к |
| не, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног нал |
| ругог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних с |
| кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погле |
| о се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега о |
| свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не |
| а бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и о |
| пију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске ка |
| ра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свек |
| д пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође |
| Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина |
| шме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њен |
| вари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна |
| у јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала уст |
| бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким |
| о се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} С |
| би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет оставља |
| и.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и нај |
| ђе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да |
| , двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бит |
| де, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Је |
| сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се |
| имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомил |
| о не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму с |
| она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене |
| у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лиц |
| ако у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокота |
| /p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>А |
| њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи |
| вима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то освет |
| ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњиц |
| у га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о ком |
| ма затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо |
| издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Сам |
| в од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одел |
| ви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни стар |
| је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и |
| је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како |
| ело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, |
| себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више |
| дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</ |
| го спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и ве |
| и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младож |
| ије на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из б |
| , загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, |
| наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, |
| {S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одјед |
| о је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" / |
| , у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чин |
| идевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као |
| у или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и |
| ући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобође |
| обито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела |
| > <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газд |
| и мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n |
| у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ва |
| прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана |
| тале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се прили |
| а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свир |
| г немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да |
| кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на |
| одирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада |
| ишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p |
| то продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и пра |
| е...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и з |
| су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало. |
| едно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало |
| а склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне се |
| и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ |
| на ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно ти |
| говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш |
| и више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} |
| е на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнак |
| она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни |
| куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је |
| ли других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, |
| тају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила ка |
| док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса |
| вљала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се од |
| тати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И |
| руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је ј |
| ада се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S |
| око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Ни |
| силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и ч |
| } Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што |
| бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све.. |
| е гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена |
| а, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покр |
| цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још |
| крчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} |
| би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на |
| свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, |
| чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија |
| већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} |
| ла у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због њ |
| ти и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије б |
| арђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задов |
| утра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p> |
| икада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и |
| , како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али ј |
| То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је М |
| ож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ћ |
| а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највиш |
| реним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се прибер |
| непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, св |
| да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане ч |
| — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу |
| и о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на |
| ом балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кров |
| пуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа д |
| ркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкам |
| еживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би |
| ишта са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што |
| е још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје |
| у само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једно |
| ли бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, |
| екну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење п |
| и!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе |
| дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S |
| када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задирк |
| ће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још се |
| је.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и |
| се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је т |
| х заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и сна |
| стане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је о |
| ивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је ос |
| арошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, к |
| </p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, |
| шавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. |
| ја.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу |
| још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али |
| вало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као шт |
| равати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу |
| обито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у от |
| знојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и |
| рује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће |
| а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, |
| ујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове |
| су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, |
| они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и |
| ине наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред из |
| и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пуст |
| с волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону. |
| } Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и коли |
| Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудил |
| и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, |
| ква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она ср |
| ом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — осво |
| не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује |
| озго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све |
| се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигур |
| са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на сред |
| илука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено |
| и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И ка |
| ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а |
| сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све т |
| год му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не п |
| донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођењ |
| им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, зна |
| ју се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} |
| , те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, |
| бог тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се |
| прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, ча |
| ли се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугод |
| е к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што |
| о када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још |
| згу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се |
| разу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софк |
| ова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити |
| патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или |
| она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са ку |
| {S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах |
| има још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томч |
| о јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да ј |
| ниног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, от |
| S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло |
| ека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да л |
| та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљ |
| не, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза |
| трну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не |
| од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима |
| овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по сте |
| ћати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој |
| н је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазн |
| о рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у но |
| едок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, то |
| , „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко д |
| говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S |
| ак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а |
| га, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно |
| је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је доч |
| то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; |
| увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећ |
| орелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге во |
| } Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је |
| леда, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{ |
| хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а |
| беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу |
| Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и |
| атерино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно |
| "SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад п |
| ође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, о |
| ла Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим ч |
| и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није |
| мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} |
| ви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, |
| — И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Не |
| Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Со |
| би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све о |
| а све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућ |
| а шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, |
| да већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојач |
| упио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењко |
| {S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна |
| е снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађива |
| сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала с |
| е све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају не |
| Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедос |
| И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покатка |
| тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и |
| ојој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осе |
| амо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: |
| олико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе |
| је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, о |
| прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њи |
| ли мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, на |
| амота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било с |
| почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овам |
| Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поје |
| јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} |
| а, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед полива |
| се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А гл |
| осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, сво |
| о до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од д |
| све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особит |
| 30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговин |
| би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што друг |
| Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је |
| руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћи |
| се Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први |
| ма, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне в |
| де, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса |
| леко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њим |
| урно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ва |
| , толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али |
| Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као ш |
| ада чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са с |
| је толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је |
| пак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, |
| а нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљен |
| да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од род |
| асу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то |
| све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора |
| це, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црне |
| ада сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ћ |
| “, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући к |
| повали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке |
| ем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном |
| покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, ч |
| </p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по ше |
| ђе, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се н |
| о да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што |
| долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), |
| вета, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је |
| ко годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац |
| рњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у ва |
| pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са |
| се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" |
| о.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично н |
| рећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и |
| S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви м |
| кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито |
| и се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотр |
| ="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнак |
| више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигн |
| мама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима о |
| о од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, |
| шки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико |
| петом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том м |
| е и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и |
| p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцка |
| ју, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би би |
| када таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што |
| е.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата |
| се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издва |
| гуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму |
| ва, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкини |
| <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар |
| е одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда |
| је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме |
| једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовск |
| равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу ј |
| кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће би |
| наш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како б |
| ог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи а |
| ије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њ |
| еднако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео се |
| у ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки |
| , и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све б |
| а туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — с |
| ађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n= |
| и месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати |
| их уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама та |
| тку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све за |
| о што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку о |
| што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радос |
| и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Р |
| , на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све ви |
| ског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вра |
| им се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китк |
| ао да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, |
| е!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више и |
| и мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим |
| , не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет |
| b n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да |
| ршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујн |
| љубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што лу |
| а алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како с |
| одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њих |
| .{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемир |
| е мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње |
| а двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страша |
| алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се |
| ћи га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p> |
| то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају стар |
| и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пош |
| ли тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осе |
| пет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење |
| ошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, |
| ке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се |
| ве више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Соф |
| <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, уви |
| ом косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, к |
| е велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила остал |
| ом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати |
| ље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено |
| ријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале |
| , све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, к |
| ма, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да |
| от и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праска |
| /p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} |
| а.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, ка |
| у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а наро |
| иметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" x |
| неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно |
| .{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови |
| " /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p |
| ка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радо |
| шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подрум |
| да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{ |
| ирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика св |
| за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и |
| ше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање а |
| ибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехо |
| ао неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да |
| ће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо |
| се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родб |
| стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Со |
| Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа њего |
| на желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак |
| је доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као ут |
| асапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући |
| више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није ост |
| ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на |
| р вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабра |
| о, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним к |
| } Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И ка |
| то је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и |
| ио далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако с |
| , што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом де |
| а води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом изл |
| се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове ж |
| држи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не б |
| о стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеш |
| свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да п |
| ка соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе |
| офка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, |
| баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, прич |
| ласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да б |
| ила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим на |
| твом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, н |
| вне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се |
| осте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у и |
| среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи |
| од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала как |
| се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће и |
| .{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А ј |
| и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Соф |
| саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би ј |
| и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, о |
| све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, |
| ти да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све |
| <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволик |
| о, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном |
| је било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме ча |
| " /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавш |
| с јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој са |
| .{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики ј |
| дмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а с |
| осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се |
| ког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвоје |
| ао улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Чов |
| еле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, |
| них, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и |
| е усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала |
| не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би ј |
| види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у сре |
| , да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила ужива |
| лепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући |
| , јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, стран |
| и и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се д |
| аударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га по |
| екар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на пр |
| ако му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то |
| га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што |
| <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из верова |
| /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у |
| >И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од |
| да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, |
| >Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба С |
| една да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе. |
| бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, поче |
| ило од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршиј |
| ичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За |
| на неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај н |
| а почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би |
| рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену р |
| него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ов |
| говори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово |
| , без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бе |
| а, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и |
| .{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у ку |
| е у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насме |
| у са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне |
| > <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваз |
| току за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, по |
| јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, |
| е могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише уг |
| сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да |
| о у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако оту |
| и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, |
| е њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Н |
| ању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу |
| </p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заг |
| еђе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво л |
| мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо |
| сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији |
| спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те |
| цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> пој |
| су.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> |
| ла; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Ма |
| а ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очев |
| су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је |
| пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њ |
| ом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S |
| узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и |
| пијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним из |
| комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У куј |
| свим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту |
| здух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <qu |
| релим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у |
| брава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> |
| ш себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим разд |
| га, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме |
| де стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> < |
| ђе.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се о |
| е нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам |
| је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{ |
| Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ ј |
| њање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не ос |
| , најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све ј |
| ечила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада |
| што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, |
| убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да |
| поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, го |
| креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса |
| офка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није над |
| личје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а с |
| дале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и ч |
| што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све |
| ајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су ужива |
| а и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи го |
| и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне |
| о ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружа |
| авало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све |
| ато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>А |
| све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и ка |
| је истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде разд |
| не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој |
| оји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу |
| е још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које |
| ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само |
| кад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју к |
| ада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада до |
| лаве и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> < |
| кањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркањ |
| ихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, |
| офка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и гор |
| како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба пол |
| ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке но |
| се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он |
| <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Со |
| и хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да т |
| , и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што н |
| спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да |
| свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ра |
| отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе |
| жи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету |
| ак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну: |
| зао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S |
| јгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, |
| пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак |
| тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће |
| како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спре |
| огод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да н |
| к сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране |
| <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајд |
| а се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у |
| својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не пр |
| абећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то |
| тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено |
| се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким |
| рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис |
| њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је |
| уђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ос |
| да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ак |
| то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако |
| да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је р |
| дначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све сл |
| едао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и го |
| дости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у но |
| те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат ње |
| махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањ |
| ода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у |
| ста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> р |
| трдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт ц |
| " /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигур |
| стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање |
| ом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, уз |
| ја.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати |
| сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата а |
| са, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојен |
| тара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко |
| , нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са |
| ести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, и |
| о већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време и |
| је су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уст |
| у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а |
| воришта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве |
| укчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињ |
| а обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, г |
| И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемирениј |
| јом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле зв |
| ледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по |
| устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и |
| о.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако |
| о ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од ба |
| ист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну |
| зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неко |
| ма и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, по |
| не и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица. |
| али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелод |
| љачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одгово |
| S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бе |
| нда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћу |
| ељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, и |
| о се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те |
| ући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је |
| брани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине преста |
| на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефен |
| обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће д |
| , већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада |
| ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S |
| р, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, |
| а.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и ја |
| ти, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, |
| полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже |
| ади.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то |
| ибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ног |
| шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од |
| ло да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се |
| а пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да |
| , скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} |
| оћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно од |
| олико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у |
| себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и |
| и, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздра |
| то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, |
| слугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је |
| тављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу ниј |
| паствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или |
| ла каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био споје |
| ојима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке |
| ађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како с |
| забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да |
| ева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећ |
| , него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{ |
| <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Соф |
| презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом чел |
| ази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и ис |
| {S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се |
| се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће. |
| ао нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десн |
| бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Ко |
| напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је |
| мча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и с |
| рају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, си |
| она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{ |
| /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кут |
| е стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер о |
| е руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи. |
| а Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку н |
| /p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изне |
| ња, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је за |
| чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> < |
| и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја виш |
| рац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак |
| више, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде |
| ше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убић |
| оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју |
| игла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва препл |
| ним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, |
| арање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренер |
| и од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији |
| м свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање ш |
| иру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то |
| ди, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, |
| оба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, к |
| како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети |
| ачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом |
| а узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак ј |
| роз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, посла |
| оклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Со |
| тељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то њ |
| S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прв |
| оже ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p |
| естрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, с |
| пак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? |
| стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога |
| ор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни |
| алих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде |
| о.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никак |
| да би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи |
| ћи шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила с |
| а се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији |
| а свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов си |
| призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И |
| м венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p> |
| ке лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато |
| т свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се |
| атко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} |
| фчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочи |
| о је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово |
| а хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као н |
| аодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче р |
| {S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по |
| видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживају |
| је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ни |
| хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остаја |
| Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — |
| донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— |
| ет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понес |
| че и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и ма |
| и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, |
| ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јав |
| од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим пр |
| вати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, |
| а гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapt |
| јала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од |
| јева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саб |
| сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамље |
| с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где |
| осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази ка |
| зницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ств |
| зо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави |
| како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p> |
| у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне кућ |
| после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колим |
| гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме |
| то и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —зн |
| руг оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види |
| ложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, с |
| а.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{ |
| носило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркв |
| би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала в |
| само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, поко |
| , настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш |
| шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада пр |
| поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека зм |
| толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим х |
| несе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као |
| том руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осе |
| , не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар |
| ала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње сте |
| бичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили |
| C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше п |
| га спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али к |
| пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, |
| су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису н |
| ала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као |
| спред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на с |
| бегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега |
| и скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се зн |
| римају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала у |
| сне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А |
| овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, |
| кву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се ис |
| исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу |
| опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и |
| остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени т |
| све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и |
| омшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући как |
| лашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се |
| недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Со |
| ка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> |
| Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јор |
| тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особит |
| има, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и |
| у, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се к |
| говор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо |
| ела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред |
| вши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изв |
| вати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскињ |
| ког купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком |
| ла је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци пр |
| м изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чис |
| ан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући с |
| топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али с |
| иганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће д |
| чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла |
| {S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ |
| довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема |
| ти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламе |
| сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако н |
| n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и ова |
| силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поч |
| почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на с |
| роз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешен |
| је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по с |
| ила стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вод |
| у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поч |
| И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров |
| сту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је |
| прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни сам |
| из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијал |
| вако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, исп |
| Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, |
| их зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче |
| адно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, из |
| дрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар |
| о трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само п |
| ошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, оки |
| постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} |
| и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда с |
| ко злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив |
| од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је д |
| лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ |
| ло светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, ко |
| а и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више п |
| ијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секир |
| и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена |
| тава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога о |
| спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, к |
| допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата. |
| Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, |
| дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица уст |
| о год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што |
| } Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто она |
| ило тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од кам |
| да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толик |
| } Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А |
| — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима ни |
| ћи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и о |
| ајгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што ј |
| у умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак |
| n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није на |
| и, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за |
| орачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хук |
| сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело |
| о одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а |
| ије надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери |
| како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њо |
| са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи |
| ије мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, ус |
| ка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми |
| ног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и уз |
| их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због |
| неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у но |
| тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, |
| е; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него |
| Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, ја |
| S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке ч |
| њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимшир |
| n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице |
| уда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је чес |
| ој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија |
| олена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како |
| м, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мра |
| ци и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, |
| још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му по |
| учене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, исп |
| ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима |
| ако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз |
| ане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, |
| и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкоље |
| о отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали ко |
| отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљ |
| још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути |
| <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним |
| p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умр |
| на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патос |
| биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћа |
| и су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови |
| право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах б |
| е тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на д |
| штала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће о |
| у.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, |
| еким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде ка |
| а је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И з |
| и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан б |
| нако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дањ |
| туда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влаг |
| уђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рам |
| ви?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо |
| >Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отвар |
| седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко |
| кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се пр |
| рваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S |
| и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеш |
| пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у п |
| Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без |
| ио запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим |
| би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, |
| куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ би |
| олико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео са |
| да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Соф |
| одсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младос |
| пећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећер |
| били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало |
| редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школ |
| и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дува |
| е јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у т |
| поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гроб |
| нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије |
| га новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Т |
| а и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по |
| има, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали речен |
| евојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана ми |
| кође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да ј |
| тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратки |
| ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим |
| >Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у |
| ање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са |
| гов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихн |
| ина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, кол |
| еде и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него |
| о ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздиг |
| у није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрв |
| а, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, |
| их свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма |
| /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен |
| , и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обу |
| бе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особи |
| Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косм |
| кале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се весел |
| /p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој доб |
| заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу кап |
| да дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је |
| ело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске так |
| едино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали |
| м себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} |
| маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове по |
| еднако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p> |
| већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као |
| м, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати нов |
| у!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Госпо |
| нда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глув |
| м Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{ |
| е.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, |
| гор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па |
| р то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки |
| иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде как |
| ко се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута |
| ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} |
| а се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> са |
| а изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“. |
| о“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма |
| ђе, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђ |
| ла, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, је |
| амо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина |
| и и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Х |
| астуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет |
| ма, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко |
| о, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, |
| деле њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као |
| га иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом |
| н није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцев |
| шао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са |
| ала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, ка |
| ко нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како |
| тима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>Пос |
| м деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ и |
| сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој ти |
| е догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој р |
| ојих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву глав |
| баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> < |
| уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брач |
| 81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живет |
| еле су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дош |
| еном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће он |
| ла како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући |
| о, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, жени |
| /p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> |
| адах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити ми |
| а не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> |
| , не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</ |
| собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p |
| аз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, |
| што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала д |
| одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на |
| ени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и ника |
| сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пи |
| 2"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар |
| уку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знај |
| > <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле у |
| се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, |
| око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арс |
| косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су ис |
| ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да раз |
| „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, д |
| е, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која је |
| вих, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у |
| ко да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде |
| како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} |
| у и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb |
| ле он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће |
| ких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обо |
| е женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и ум |
| прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у сви |
| обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, пре |
| ке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала кој |
| ачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело |
| и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, |
| офку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша св |
| уље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обич |
| а нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у нек |
| о њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: |
| Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учи |
| пије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима з |
| ута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није |
| учене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да |
| хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече л |
| дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су |
| а да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S |
| /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у |
| кина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накити |
| на по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старин |
| мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загас |
| е год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне м |
| вама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог |
| ја су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном ог |
| што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, |
| ске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са пре |
| н занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамен |
| одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и и |
| их бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене с |
| иже вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојениј |
| то можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чи |
| Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и гот |
| и ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла |
| са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што |
| и чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Ка |
| ра, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једв |
| <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се о |
| деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно р |
| е спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да |
| а би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шали |
| чи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука |
| и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне |
| и се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши |
| ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно |
| војка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но |
| једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="ch |
| у доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и гос |
| примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поч |
| Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, д |
| оме што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у |
| слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у |
| који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издр |
| ред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</ |
| е више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, |
| а и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испун |
| и, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако н |
| морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред |
| ском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се |
| ју! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци св |
| оворити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не б |
| адно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> < |
| у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му |
| јише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њ |
| вши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом при |
| светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, мо |
| да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из ком |
| ање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда |
| то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за к |
| а у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући |
| ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песма |
| ила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија. |
| са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били |
| ису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој сва |
| да, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао |
| , дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да бу |
| о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свек |
| испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p |
| сата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донес |
| , комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређива |
| селе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди |
| рва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се |
| ли су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућне |
| рунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Х |
| ле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће с |
| велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца |
| еба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. |
| узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампар |
| <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико |
| ју тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Со |
| нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као |
| и да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који |
| !{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да с |
| , укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо |
| е како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче с |
| а, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гл |
| сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједин |
| се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде рукова |
| одније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су би |
| <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> |
| њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цел |
| : </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се са |
| к.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> |
| о да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — |
| зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Ма |
| а да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, д |
| а, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи |
| жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње |
| у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чу |
| е овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком |
| } Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим |
| S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с у |
| свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресеца |
| очињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, |
| вирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара |
| се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред |
| адожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџ |
| њи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, ов |
| ца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда д |
| {S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не |
| звија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их д |
| оче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, |
| че округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздрагано |
| ру од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, о |
| њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, |
| Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене гла |
| ламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџ |
| расла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, у |
| препастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа би |
| ечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женс |
| ао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало бог |
| изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединст |
| ко на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав |
| љенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога жив |
| чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су |
| ову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изр |
| о оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од мате |
| Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша |
| под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што ј |
| и, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирко |
| — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће |
| се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, |
| д огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од свој |
| вори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима |
| д старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у нек |
| пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осет |
| Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И |
| почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свучен |
| набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер с |
| равајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би |
| иделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасв |
| ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не |
| који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за с |
| тава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} |
| ило жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дв |
| збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пре |
| а морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њи |
| >И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Соф |
| на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући |
| сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допира |
| ослетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газд |
| видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзир |
| и у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених р |
| рат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отп |
| знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно |
| када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, ког |
| ошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, |
| о, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме |
| о.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда мла |
| а да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затв |
| n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих г |
| .{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећ |
| , да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало ск |
| ед њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се ут |
| здвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледал |
| етним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, сит |
| но велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p> |
| пред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гле |
| сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намеш |
| по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} |
| оким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог |
| свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окре |
| ену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, |
| етљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n= |
| је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила |
| више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} У |
| , и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га |
| имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадањ |
| е, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је |
| улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада у |
| узме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац |
| своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и д |
| о и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} |
| ла, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње ја |
| дан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то би |
| е, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није им |
| ше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нар |
| њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био неже |
| х снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом б |
| толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што |
| олико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, |
| ође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од м |
| Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би о |
| руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет |
| есме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ |
| болан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и |
| о месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распу |
| одне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову р |
| погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом р |
| спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; к |
| ст, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а |
| па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало |
| од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице и |
| допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за |
| ревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, шт |
| како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене ма |
| /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да к |
| зући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би М |
| ог тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружн |
| у, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, |
| че да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што ниј |
| ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и о |
| почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, прин |
| њиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лет |
| тави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одго |
| , са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине |
| нало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удов |
| а мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, |
| да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она води |
| ла тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да н |
| пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали |
| о, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од |
| ености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и |
| е осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад |
| седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, |
| двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, |
| раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена |
| би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме п |
| њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протум |
| е да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно |
| ећ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{ |
| , а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао |
| су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња н |
| није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу. |
| чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заис |
| ећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те св |
| ко, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене г |
| S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, |
| ћ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки |
| и у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико б |
| трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га с |
| мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и |
| чице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуг |
| ко би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољ |
| астајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени о |
| а би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девој |
| е око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би пам |
| но ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ов |
| и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p |
| није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитк |
| а већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, тол |
| е.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из со |
| не удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у |
| ла <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима б |
| о више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је св |
| у.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозб |
| се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знају |
| тери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи си |
| Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од ко |
| у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле |
| У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и да |
| И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта |
| највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, д |
| ти; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чув |
| оми.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о |
| она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је |
| ој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана |
| на, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није њ |
| енди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, г |
| о одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, |
| бог срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, ш |
| е по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога |
| т иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји |
| вама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} |
| ила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А |
| ештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ нае |
| е виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а п |
| ботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспа |
| и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као |
| , браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, |
| ујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, к |
| , да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке |
| дгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је |
| му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко |
| да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда о |
| ни ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом... |
| <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она ч |
| над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер д |
| ћу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, |
| ма на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих < |
| Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као |
| тварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, и |
| орао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после о |
| ала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се п |
| ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборав |
| поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртв |
| све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, |
| >Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по |
| зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да в |
| ено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да |
| не те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и |
| убњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, |
| зио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око |
| ав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку |
| тлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа |
| у Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по го |
| е потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним |
| и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким |
| уре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узд |
| преми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> < |
| о, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, ка |
| адају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Циган |
| овац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се н |
| отовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{ |
| са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он т |
| селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb |
| а брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пи |
| о ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сув |
| о Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и г |
| ере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и |
| еле би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, |
| ма да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење |
| } Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде |
| страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица |
| шта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Ов |
| њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И з |
| х прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, |
| са.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и |
| мро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се |
| ко пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је им |
| а.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, |
| овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И к |
| хајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојенос |
| о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и кој |
| и мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, ко |
| ећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком з |
| ши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Ј |
| у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва доче |
| старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p> |
| малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и |
| е мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу н |
| баци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености |
| Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допус |
| ту, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек б |
| имка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прела |
| ила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале у |
| тари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жрт |
| о увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући о |
| сто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред |
| снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у в |
| његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном |
| једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, дог |
| е ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда ни |
| је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка ви |
| еднако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити |
| <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећ |
| вом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре |
| и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као ко |
| ећ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежн |
| у били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да |
| де што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиж |
| њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши ш |
| пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{ |
| вих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то о |
| им јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не сам |
| ом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А |
| орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два |
| ила толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која ј |
| осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен. |
| вина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. |
| јавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је |
| , Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, То |
| њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако |
| ће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мо |
| из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је за |
| апутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више год |
| е сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</ |
| је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо |
| страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајућ |
| да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се |
| ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што бе |
| она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родби |
| их, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену б |
| Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и с |
| долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не |
| ришта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.< |
| м помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и о |
| о је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била п |
| и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и т |
| едом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња |
| она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињава |
| е трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко |
| ћи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочит |
| а је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим |
| у.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлил |
| н није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што с |
| а је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— |
| главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављ |
| очела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А о |
| тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задрж |
| пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} |
| ко гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође |
| {S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, не |
| и, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти зас |
| корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше ску |
| Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као свете |
| И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, не |
| 01_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и би |
| ући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само |
| том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену. |
| трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истин |
| > <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} |
| дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца |
| о, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је |
| ачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са нек |
| нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опе |
| крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила |
| завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањај |
| е, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, ба |
| среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти ње |
| рећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p |
| као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А д |
| само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друг |
| ћна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту т |
| их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, изви |
| чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постаја |
| ји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој по |
| очекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, |
| може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће д |
| ву кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са |
| годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседе |
| ечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али и |
| Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима |
| , по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, |
| тим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, |
| и.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропа |
| асице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи ш |
| , отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново |
| о!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не |
| , код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није |
| понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај |
| , и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може д |
| је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и гру |
| а <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, на |
| ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући |
| и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје |
| уд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да |
| тву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се |
| то:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још |
| > <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, |
| чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са своји |
| м, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у ку |
| ан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није |
| а чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— |
| у.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако и |
| {S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са узд |
| } Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и |
| рашно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се пок |
| а затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са |
| ета дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду |
| , а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Т |
| ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код |
| том Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лута |
| то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све |
| да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристат |
| е на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни |
| ћи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би т |
| од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изг |
| , бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n |
| у им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу |
| јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S |
| добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без |
| олесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери |
| и цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове ка |
| в подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осм |
| орали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „да |
| стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Паси |
| виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из ам |
| се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом те |
| е да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему ј |
| трпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би |
| у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бе |
| јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиск |
| че осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од б |
| од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успел |
| ћу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> |
| чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли |
| тка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване |
| и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бе |
| } Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се нади |
| све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S |
| е.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није |
| ст, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се а |
| колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу тол |
| ни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трешт |
| и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, к |
| славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провест |
| , са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечит |
| тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса |
| место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан |
| мећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због ма |
| дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и |
| нодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једин |
| да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре |
| почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и св |
| два, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој свак |
| ри, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С м |
| и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале |
| е се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задир |
| } Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, рад |
| е некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, |
| ном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог н |
| говом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео |
| је изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и |
| за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролази |
| новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући с |
| , да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика ло |
| <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губ |
| {S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му ру |
| ста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ сле |
| и од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је в |
| уги, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на ве |
| } Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не |
| Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се ру |
| а иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руко |
| друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозг |
| уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Со |
| рила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стој |
| ко срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задово |
| ни вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S |
| њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> |
| , тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало ве |
| жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, ви |
| д њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса |
| гова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлач |
| ово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише вол |
| а певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетк |
| офка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, |
| овом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки |
| гати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први |
| траха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав |
| као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, |
| никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као |
| штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудар |
| ица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некад |
| им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло с |
| етлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, |
| </p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} |
| ући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом |
| , прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој н |
| е покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дуга |
| је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друг |
| S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава миса |
| , толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели |
| ом погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је п |
| грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај |
| на, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, |
| че да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да ск |
| есте; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице |
| пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слуг |
| и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, в |
| они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> о |
| се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни м |
| тим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{ |
| но је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешћ |
| хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан |
| ро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и поне |
| када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, |
| И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке |
| е да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са |
| ла како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног м |
| сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њих |
| стављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда и |
| ћи је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, ко |
| а своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него |
| јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетк |
| увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због т |
| и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{ |
| то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, |
| о треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, |
| ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као |
| ка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве п |
| цкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И |
| дину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложен |
| и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да ј |
| и.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као |
| аву и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је |
| пело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" / |
| ац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледа |
| p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били |
| рабили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не с |
| и са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се |
| им Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето |
| , а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од св |
| гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опе |
| им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љу |
| како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене со |
| г њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се ос |
| дова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери |
| а из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пу |
| И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да по |
| он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред |
| оста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, н |
| и, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог млад |
| иле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{ |
| ом држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капиј |
| ра пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смр |
| ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му с |
| однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над к |
| е видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> |
| ке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа ук |
| и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаро |
| ало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су со |
| изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што |
| /p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, |
| изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од п |
| ако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук. |
| , пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време |
| и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S |
| а остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зат |
| н просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се до |
| јлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, |
| једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то |
| то је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе гов |
| <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, са |
| цу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове |
| елико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, |
| лих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговар |
| ој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да |
| звињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док |
| {S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће ост |
| ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем свато |
| да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, з |
| о дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око |
| раћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могу |
| Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} |
| а излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, |
| .</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говор |
| бу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да |
| а кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преост |
| питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и рад |
| ава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, преш |
| одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква |
| уде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свек |
| поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје в |
| треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од си |
| брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наре |
| ако јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже |
| врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, та |
| <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне раст |
| да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загре |
| то страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то |
| им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад |
| !{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда |
| из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене |
| што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, |
| не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекр |
| отови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочек |
| о могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заог |
| чну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње |
| > <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Мар |
| само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто и |
| , која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и |
| , родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="cha |
| На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је |
| некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом о |
| ога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како т |
| > остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се при |
| вим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на |
| на би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, о |
| ело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>К |
| толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач св |
| никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама д |
| им задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није |
| 32" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изра |
| јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена |
| е најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb |
| била мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан |
| тку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак |
| од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ип |
| еним рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ет |
| и, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И б |
| млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола |
| , да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и |
| а, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер |
| од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма св |
| о једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да о |
| ршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И |
| у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега |
| дбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка |
| Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, |
| би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n= |
| ром.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био б |
| ана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је т |
| рашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још сви |
| ца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од велик |
| а се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњи |
| ећ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако |
| /p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је |
| амо отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још ника |
| фка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сип |
| вамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а |
| ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И |
| , услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од |
| да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидо |
| дивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка по |
| да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше под |
| — Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поч |
| то год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од ст |
| јући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у н |
| је се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога |
| едао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... |
| вно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ног |
| икада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад п |
| осјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са трем |
| ње да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцим |
| шило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање |
| горе, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од |
| иле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега |
| ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега |
| ше да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волел |
| ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мит |
| као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да |
| ом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не |
| а, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га за |
| не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то оп |
| мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, |
| и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.< |
| но, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, ос |
| {S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да |
| му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у |
| хом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и с |
| д се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз |
| и.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и |
| а не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, к |
| узе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, с |
| у виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се с |
| толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећ |
| ушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако |
| предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улаг |
| цу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљив |
| а долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, п |
| на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим |
| крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној |
| и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S |
| о тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо |
| је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њ |
| лост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, в |
| стим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као н |
| ло да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се посл |
| иротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању |
| ла, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одус |
| а јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не |
| да и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, ка |
| да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер |
| 99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наок |
| н предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војс |
| у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} |
| /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Х |
| ираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко |
| p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она м |
| ека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред |
| ину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок |
| д свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста |
| иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и |
| це“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу ар |
| ме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, |
| шкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да |
| ориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљ |
| е ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пу |
| и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али |
| /p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да |
| стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби |
| ати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде |
| </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се |
| м доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“ |
| ова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} |
| аше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S |
| сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махал |
| ење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од нек |
| се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам |
| згубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Со |
| спред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокац |
| лог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око ње |
| одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А |
| ових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, х |
| е било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} |
| ао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светс |
| и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и |
| оси и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га |
| да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи д |
| , кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво |
| и собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који |
| ељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да |
| се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n |
| он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле |
| ћи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} |
| мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ћ |
| нца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још |
| ј да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, дво |
| ло почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> сву |
| себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, н |
| , почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И |
| али, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да |
| {S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се |
| а смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није тр |
| Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ра |
| ом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету д |
| куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов |
| сна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је |
| , све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све ш |
| сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог ал |
| а, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те ода |
| , не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој |
| кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрит |
| ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто |
| стељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, св |
| ије могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што |
| >— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, |
| ледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онд |
| уја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и к |
| део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, с |
| ј пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и п |
| сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва |
| брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој |
| да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би с |
| нама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао она |
| е то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрб |
| } Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је ра |
| о.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, |
| аска, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, |
| ину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи з |
| жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрво |
| епеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах зај |
| а се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не мож |
| а а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, зн |
| Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тај |
| под самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати. |
| а и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши п |
| само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n=" |
| не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га |
| смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред |
| е се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена п |
| и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твог |
| дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И |
| а се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што |
| њу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Са |
| бина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уск |
| одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да м |
| оби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, |
| и у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, |
| ама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод |
| ара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да л |
| а ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене глав |
| тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И це |
| uote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> < |
| само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, |
| спаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу |
| страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са се |
| е, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то |
| зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и |
| о девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S |
| е знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се |
| ни, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магд |
| офкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и |
| скиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Св |
| стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер т |
| ва кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и дворишт |
| ва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ни |
| уте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, |
| оглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кра |
| ову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се |
| пу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на |
| ћи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, ва |
| ена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће |
| д свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, от |
| е, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распор |
| новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залага |
| <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и |
| ао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрав |
| его и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта з |
| он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо |
| одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{ |
| били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико |
| акија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер не |
| још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности |
| Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се позд |
| ош дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико |
| помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у дв |
| ци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесе |
| још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у ру |
| же к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њи |
| би.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да по |
| намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са м |
| јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као лого |
| ; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> |
| </p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која |
| е само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди- |
| е футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особ |
| жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или го |
| ебе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, ка |
| и тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, |
| је.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од |
| е почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се |
| овавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око кућ |
| чи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше |
| лањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да |
| ући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Ист |
| најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово с |
| рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних је |
| S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико мес |
| еди, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао г |
| по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него |
| устог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како ј |
| двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дваде |
| запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и |
| чела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, св |
| И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме |
| у и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и тол |
| ка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуц |
| 01_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} |
| , у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бит |
| о да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма ка |
| p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На |
| } Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: как |
| буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S |
| S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, ве |
| ном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањ |
| ој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разг |
| јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су |
| из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагле |
| и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж сво |
| и у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Та |
| илим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у |
| танац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са браво |
| , те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак |
| о, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зај |
| а њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из |
| се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад |
| рлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њ |
| пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде |
| о се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а о |
| босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! |
| </p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да |
| и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његов |
| њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка |
| /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} К |
| ити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и наб |
| и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{ |
| да их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, |
| > <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуш |
| настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није |
| да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се ра |
| инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једна |
| гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве |
| е, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> |
| Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да |
| оцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање с |
| е у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да обле |
| дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, с |
| је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна па |
| е после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако по |
| како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата не |
| о да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо |
| м порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати њег |
| оварала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и |
| е, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита |
| ли и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, к |
| , не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како |
| и су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се |
| и, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на ч |
| лажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у |
| на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено |
| е то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како |
| ре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако |
| а онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и узд |
| ругог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћ |
| газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће ост |
| ирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је зн |
| би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, т |
| мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ич |
| е купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово з |
| </p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба |
| и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана б |
| здрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу б |
| же ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, |
| , коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нит |
| вских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поч |
| аме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се |
| ило однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амам |
| исоких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, п |
| акне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и |
| уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том п |
| е да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, до |
| бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана и |
| ла, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не к |
| плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других ко |
| села.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе д |
| ноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши |
| потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, |
| ј домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не ди |
| рећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S |
| о она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија б |
| породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за с |
| ичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> |
| високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору |
| стајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кида |
| а, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у на |
| есме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више |
| бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста |
| ене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни |
| епота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она д |
| траг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде! |
| тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се |
| звученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код г |
| а шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и |
| реме, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S |
| јим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда М |
| исок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један |
| мраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога поста |
| ичеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког |
| му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и |
| </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пућ |
| а по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за |
| ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципе |
| ала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању н |
| {S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне ла |
| која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, ка |
| , зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста |
| лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки ча |
| ћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико вре |
| обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стој |
| сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколи |
| Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као |
| више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно с |
| слила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће |
| ачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} З |
| нови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он ј |
| а Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не |
| за нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена |
| крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p> |
| {S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{ |
| , надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код н |
| ао да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи к |
| ј! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, |
| ни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се |
| да се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> < |
| стила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо по |
| ч, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна н |
| купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, |
| мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у с |
| њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од м |
| ашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој |
| почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је в |
| дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама |
| , која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у |
| рне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, те |
| беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах |
| је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, гот |
| је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у |
| ресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; |
| покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово зн |
| а, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Марков |
| својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо цел |
| свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју сп |
| зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се т |
| ка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дуб |
| ели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту с |
| д бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у |
| учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па н |
| ељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.< |
| зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} |
| </p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у вра |
| а зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчет |
| Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ло |
| нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{ |
| и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="1 |
| ре их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослобод |
| вља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напу |
| ише уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар |
| аш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сам |
| сипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n |
| него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда |
| Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зау |
| е, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо |
| оју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скри |
| , са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се зна |
| а и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био |
| ражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „еф |
| ња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у |
| онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је |
| р зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није с |
| но чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, зади |
| и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунашт |
| о не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигур |
| /p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све |
| кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче |
| право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из он |
| еким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и н |
| и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, |
| да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не |
| се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном |
| ста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве |
| и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко б |
| заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са си |
| о да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, |
| уге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и |
| , чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга |
| есавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући к |
| испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, за |
| љивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука |
| а једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео |
| } Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника по |
| да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са |
| њско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промука |
| ти јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мра |
| н!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упут |
| огнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њего |
| јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га |
| ју неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p |
| и, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није гов |
| ог терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са |
| воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега |
| не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи хано |
| у до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светло |
| оше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно |
| ова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и |
| љуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, |
| вори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши ј |
| ри пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући ј |
| а да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, о |
| зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и |
| питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће |
| гињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када |
| роћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сва |
| куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} За |
| ести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како |
| 01_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше дец |
| о како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из он |
| и из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске |
| оће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли |
| а ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно |
| со би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к |
| им мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, |
| , прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећ |
| е да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њи |
| о оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће нај |
| гу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, неди |
| огао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и н |
| зме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са сред |
| едела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све к |
| зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око с |
| ве унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} А |
| амо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле |
| је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је |
| идели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље. |
| он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, по |
| ама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <p |
| како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој |
| освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...< |
| ст и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све |
| вао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ра |
| је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, насл |
| кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обуч |
| е једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, |
| Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као гр |
| рћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њин |
| не њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, |
| а, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, |
| уда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу |
| несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се |
| ead>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Ма |
| </p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и заврш |
| и, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звон |
| ао од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће ве |
| пет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише на |
| , са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, к |
| ојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само |
| , одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђ |
| оше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То |
| се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивај |
| S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пу |
| .{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од |
| и их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, св |
| наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излаза |
| бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући |
| рева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и |
| <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигу |
| м жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са |
| Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, из |
| олази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} П |
| тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њих |
| јури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пр |
| ш несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су |
| у и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што |
| аљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, те |
| ају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају |
| о из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре |
| е једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легн |
| као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се |
| грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је из |
| ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откин |
| /p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом |
| код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у |
| жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од сусе |
| е било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једи |
| огледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запа |
| илазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по ку |
| да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, п |
| е иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у С |
| одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито |
| себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Пр |
| ишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће с |
| е и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио |
| ан дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној у |
| <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, |
| о све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, ал |
| е имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други п |
| о и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, мест |
| зима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи с |
| туда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити |
| а шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или каф |
| аво у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке |
| ећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налаз |
| Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заб |
| уго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче |
| а, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сва |
| ка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и |
| о, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не |
| офка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, |
| тва, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, |
| илан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде пр |
| родаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута |
| међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искр |
| идећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то в |
| чито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве гот |
| собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни м |
| ож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, |
| ети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у |
| јлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мат |
| а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели |
| улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши св |
| г изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и д |
| кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и |
| ара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је св |
| а морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једно |
| Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чаш |
| истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одлико |
| да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свир |
| и и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у она |
| .{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило ра |
| , а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Сва |
| ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом р |
| о, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то |
| ли одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати |
| нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и ок |
| пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ п |
| и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и ј |
| о бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Соф |
| , да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ |
| јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је. |
| ака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и сто |
| он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, |
| е, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући после |
| кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — на |
| њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако т |
| екадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док |
| и.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, |
| све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи с |
| тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случа |
| топале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, |
| .{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S |
| .{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже л |
| олико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отво |
| <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелаз |
| из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није |
| е јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако |
| ојему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, |
| а златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као уве |
| ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, |
| , дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој |
| које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, г |
| штено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсе |
| овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек шт |
| о то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипар |
| Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршу |
| рач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености |
| том слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошт |
| ики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске к |
| м остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица би |
| <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто |
| собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе т |
| чај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени о |
| дра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, |
| мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо |
| додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад чести |
| ке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била пре |
| могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Ма |
| јући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само |
| ко му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И |
| лим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, |
| браним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањ |
| е спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни |
| ом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно |
| ам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад |
| уку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети |
| д њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S |
| никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање н |
| офки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из с |
| века умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да |
| е надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: з |
| .{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n |
| ености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се |
| ала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту |
| према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен м |
| иде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смеју |
| згледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да ј |
| већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ћ |
| изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега т |
| иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмех |
| слима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{ |
| ед ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, з |
| ли која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигур |
| роши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало по |
| неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и н |
| ш чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда |
| И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна |
| а по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и |
| ишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморив |
| и руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није до |
| кву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и и |
| понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у |
| ита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заис |
| ешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно |
| блачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кај |
| х и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што |
| ла и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити |
| од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и |
| и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину |
| о и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добр |
| узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула |
| е тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонит |
| аљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А ов |
| Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан |
| такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима |
| , кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда т |
| да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" |
| азе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ |
| стати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, |
| о живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена |
| но са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и |
| е срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца: |
| на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и т |
| к ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим т |
| ва је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, |
| метио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и н |
| оћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} |
| ола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужење |
| стане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> |
| безумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже! |
| вери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она в |
| обито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако |
| о.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али |
| нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта ј |
| пак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окр |
| } И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и |
| им слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и |
| то ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, |
| ред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ј |
| p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, ид |
| рно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге |
| /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не па |
| два што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уз |
| у, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће сил |
| игоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливај |
| изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са с |
| <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто |
| е.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампа |
| по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков |
| ији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, |
| запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да с |
| Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би |
| и.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, ш |
| се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То с |
| и да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаб |
| а, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако д |
| d="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, не |
| време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала с |
| ти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад |
| рене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијан |
| колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Со |
| н расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је н |
| <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше |
| послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. |
| ини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено... |
| ело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто у |
| еђене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, в |
| да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се б |
| прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И |
| ру, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певн |
| блудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јеж |
| а.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефен |
| где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, |
| се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што |
| ком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима |
| ако ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки |
| ту, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући |
| стом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да ск |
| који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од њ |
| биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, ок |
| да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан |
| Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело |
| слу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу не |
| и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Дворишт |
| шћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А |
| ајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јо |
| о са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај |
| да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А по |
| ти, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, то |
| ина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га вид |
| засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb |
| се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи |
| све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од |
| рни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, нар |
| ћ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, п |
| од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и сре |
| крим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то |
| а свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим б |
| зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће |
| </p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спа |
| узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему н |
| ће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала |
| е то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} |
| а такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не ш |
| ћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама |
| месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и иза |
| а, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} |
| има, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а |
| ада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— |
| већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико |
| о би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећ |
| у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу |
| {S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то ка |
| меси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. |
| При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од д |
| траг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тог |
| егова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да ши |
| вала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи пои |
| Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због |
| а клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена |
| ни!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу з |
| —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S |
| јмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слу |
| } У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче ж |
| прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у пост |
| целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила ант |
| ој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једин |
| ена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напосл |
| право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва доч |
| бодан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не зас |
| а.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, |
| редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одв |
| али, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде |
| p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — п |
| извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба |
| ег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, ко |
| тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећа |
| из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, и |
| јући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на ус |
| мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидо |
| .</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, с |
| кав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку б |
| ила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њено |
| чно би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашив |
| да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, си |
| Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска |
| издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И о |
| стина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва ор |
| не, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако ј |
| већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и он |
| за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сиша |
| потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од рад |
| намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета |
| После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, |
| апред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стр |
| >— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито |
| ли потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио |
| знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— |
| ије ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би к |
| ше занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалв |
| ао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини је |
| S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа |
| одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, пој |
| рене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, је |
| /p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек ј |
| ана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И |
| , што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код |
| у ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у |
| а прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ |
| аиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стри |
| ати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене |
| че на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнут |
| то у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва |
| ткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала |
| огући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по |
| о?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, род |
| </p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пр |
| ио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и |
| , поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погур |
| о, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одма |
| бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време бр |
| огу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у |
| м притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</ |
| } И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љу |
| као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом |
| ду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом кол |
| је.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи |
| бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он преду |
| га Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </ |
| да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се о |
| ет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је лу |
| а њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва ње |
| олазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиш |
| рговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, |
| ана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" / |
| о стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са ста |
| ена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одр |
| рених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама |
| и у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти? |
| ти јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би л |
| ачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамо |
| тлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, |
| ку <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и бл |
| вадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни с |
| е гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на |
| ј овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него д |
| осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле |
| <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгич |
| апред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може ра |
| ина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини обл |
| мча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> < |
| и у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> р |
| е од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за |
| а које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би |
| есеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да |
| крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешан |
| бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости |
| д ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од |
| ка за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајућ |
| , чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, |
| е надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p> |
| еби, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче |
| мрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кор |
| ао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада ко |
| али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Циган |
| е са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, |
| које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на он |
| иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе |
| о су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од угл |
| а пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по о |
| ог тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у |
| њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готов |
| е, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софр |
| сле спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, |
| е се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не му |
| ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њ |
| се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се о |
| иђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, |
| .{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, |
| трчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекај |
| аче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим п |
| а.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Соф |
| ве.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао ј |
| чно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, кла |
| е, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар н |
| } Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они т |
| /p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали |
| /p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага к |
| <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су |
| и: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S |
| ромуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...< |
| ући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе |
| , одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отр |
| ке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да п |
| {S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пу |
| а виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бо |
| ако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „сла |
| поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што |
| pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</ |
| е.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенд |
| е...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесав |
| хе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} С |
| а, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена |
| ући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и з |
| ом, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом |
| уком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришо |
| а виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли ш |
| ородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши |
| укови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке из |
| <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући д |
| солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, |
| косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, ч |
| рва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до коле |
| м, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, |
| код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још би |
| споде Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S |
| блачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасв |
| е.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, прве |
| наква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сиг |
| ве за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту |
| слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, |
| и се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И |
| {S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ |
| } И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, ја |
| да и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се |
| егову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из соб |
| S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да |
| о горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалит |
| да на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити |
| ора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче |
| о тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова |
| е пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци |
| /p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отир |
| не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n |
| > <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свек |
| арка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb |
| ене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и с |
| овању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Соф |
| >Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим |
| чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћ |
| И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} |
| рних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама канди |
| , да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, пр |
| код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у к |
| вом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле |
| аде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским |
| јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма |
| рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао т |
| едајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p |
| е све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије глед |
| нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда |
| аде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и по |
| агда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу |
| био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро |
| , — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше |
| да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Сим |
| пута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како |
| уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— |
| ељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</ |
| n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p> |
| е ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p> |
| оленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јо |
| а како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, |
| вученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се т |
| } Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструб |
| њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре см |
| е пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час |
| е...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Соф |
| решао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу |
| страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откач |
| црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми о |
| рту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударај |
| крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљив |
| ући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво вис |
| рима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чарши |
| а низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне ч |
| > <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ос |
| е.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Со |
| ећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац |
| а би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, |
| ви, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, |
| ије говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине |
| а шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури |
| <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтан |
| ог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа |
| вица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен по |
| ва, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легне |
| <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана н |
| о Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „ |
| да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска |
| зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? |
| док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, |
| р, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, |
| ну у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није исти |
| ећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како ј |
| као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у шт |
| о ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад |
| зима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако |
| .{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> |
| еше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабил |
| ћи се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатл |
| и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тр |
| да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће о |
| ност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздиса |
| н, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им те |
| а одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C5" |
| ост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и о |
| ... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да м |
| то, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је |
| } Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари |
| енади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, |
| чила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, |
| и.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S |
| у коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га цел |
| е и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, |
| се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Т |
| аде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, прому |
| ти.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као сам |
| зли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву |
| икако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу |
| д кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, че |
| је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, в |
| е, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и т |
| де.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молил |
| ндујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, |
| поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, м |
| она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је |
| поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком |
| олете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Ри |
| до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ |
| у црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> |
| /p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало |
| из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, как |
| оја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да б |
| трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трн |
| и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, |
| на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око буна |
| о бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном |
| окаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, шт |
| е тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цве |
| им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласни |
| орна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, |
| тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку |
| за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дув |
| а и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при т |
| иним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног |
| ати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако н |
| ћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој др |
| би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела |
| и к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о ње |
| есеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној полов |
| у њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А |
| гујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства |
| гла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</ |
| d>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у |
| се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{ |
| он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И |
| ма једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type= |
| вара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и |
| стуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пре |
| а у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од сво |
| и сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, н |
| е онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из |
| ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n=" |
| а по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" |
| {S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког |
| е тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остал |
| њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| о она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од |
| редио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје с |
| S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> < |
| ко чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњи |
| и све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни |
| рца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује |
| е, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових |
| да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, |
| асу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и св |
| родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софк |
| м, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то мат |
| алости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде н |
| еко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћо |
| свим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, т |
| з куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да с |
| Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред |
| нутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пит |
| право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на |
| S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу к |
| поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да |
| си над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у и |
| ерећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ |
| ајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре < |
| о усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом п |
| , продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био |
| јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се он |
| тељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да ј |
| , унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и |
| пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза к |
| огама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испун |
| ад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље |
| искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да |
| је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — по |
| свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макн |
| Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, |
| згине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти |
| едела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи |
| евши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у јед |
| етрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" / |
| по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И |
| ку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га |
| ну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је |
| ази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S |
| Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли |
| .{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно |
| несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све |
| кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што |
| ији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и |
| , све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да |
| закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеш |
| ри, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се с |
| силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да иг |
| о, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом! |
| И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само |
| ину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чел |
| их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} |
| </p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све |
| пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, ос |
| а би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са |
| > <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{ |
| г, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претњ |
| рко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење с |
| сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним |
| екну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div typ |
| у.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пу |
| и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, су |
| жним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врат |
| јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела |
| ?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би |
| је су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, |
| увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му |
| еми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о |
| е, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те |
| ко је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с поч |
| е да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашен |
| доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S |
| старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да |
| ј горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, м |
| код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да ј |
| лећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава |
| да антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођ |
| то, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, п |
| ћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, п |
| спрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама |
| екрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно |
| ицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге |
| ћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је |
| ено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како |
| и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} |
| е од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, по |
| и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора |
| аљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијат |
| устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљу |
| ретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се |
| и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав г |
| ела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито |
| га што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гол |
| но шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минт |
| прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удол |
| увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе |
| агла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} А |
| ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165 |
| се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само |
| ко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како ј |
| као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, д |
| подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећка |
| шта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу и |
| брвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила |
| не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања са |
| сто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, |
| , не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој с |
| без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада о |
| речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто ј |
| о куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека ч |
| ву ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада |
| ика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, п |
| уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, на |
| и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, |
| , плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, |
| брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једно |
| , бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ |
| на порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољуби |
| е Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, |
| ма је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се |
| товањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који |
| а везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у |
| ути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <p |
| кчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула |
| о и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то вели |
| јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у |
| е, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, |
| ак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> < |
| очетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све |
| што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога |
| за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледај |
| го, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додир |
| , главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је по |
| ћано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, |
| ге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза ка |
| честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бо |
| тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах о |
| мама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослобо |
| <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ћ |
| ету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> < |
| : да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њ |
| ше света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна кол |
| ра од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и |
| би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p |
| сладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој ми |
| митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашин |
| Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да о |
| о да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> |
| {S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни мес |
| отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два |
| ше не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би примет |
| а била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за |
| ао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она њего |
| олијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства. |
| браних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући ј |
| у гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли |
| а је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у |
| ицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се |
| и, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као д |
| ука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код |
| ивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже о |
| мо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа о |
| је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не ос |
| главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као |
| ш влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на |
| упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спази |
| ицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род |
| дмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао |
| овце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{ |
| же: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом бу |
| тпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигу |
| д комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је |
| рујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се |
| ом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, до |
| све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S |
| ао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био увер |
| равио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не |
| , и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу о |
| и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, |
| пирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навла |
| ке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, |
| , кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} |
| е гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су н |
| метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, про |
| мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, о |
| <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на |
| адају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу |
| д оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицам |
| љиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, н |
| угих оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и жел |
| сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кућ |
| целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се |
| себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се при |
| ата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по минде |
| и, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разлико |
| он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и |
| е.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p |
| све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чар |
| у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешк |
| одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела |
| офка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од |
| то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како |
| е једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркуј |
| .{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, ос |
| ј коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала |
| и, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала. |
| Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, з |
| свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопар |
| ња и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивај |
| Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о пр |
| гла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опе |
| коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му дове |
| доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо |
| га тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха |
| у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчик |
| м.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p |
| Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамље |
| га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} |
| дом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов з |
| му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегл |
| ати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по ред |
| нило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетк |
| .{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и |
| ви се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А т |
| ладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпе |
| {S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: |
| али, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазар |
| купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, |
| асвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен са |
| е можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, п |
| о испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуње |
| учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У |
| Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све |
| , појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао ј |
| стина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у |
| авао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук |
| Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; |
| и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора |
| д свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на |
| што удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као д |
| и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови св |
| !</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, |
| о, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурн |
| ме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И |
| е од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, по |
| која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од о |
| ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} |
| се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно |
| рну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све |
| ну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пре |
| поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то сво |
| премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинск |
| е, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мис |
| Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се |
| а она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{ |
| ела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи |
| лужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и прото |
| увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако |
| спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, |
| по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испу |
| и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад с |
| а колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и поди |
| } Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хт |
| и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњ |
| побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахме |
| куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да ј |
| о је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} |
| ући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашниј |
| ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамуз |
| и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ре |
| остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је поче |
| то већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се п |
| , исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а |
| ж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио |
| е.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, |
| изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, и |
| ти, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поч |
| ујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капиј |
| е сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Т |
| видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту |
| непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је |
| ожда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Бож |
| а своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силаво |
| таним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ о |
| а њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком |
| сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала |
| реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој п |
| е да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капи |
| мо осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, |
| трећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И т |
| е да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а |
| ља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држе |
| то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да |
| ко пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} |
| на и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и |
| ћао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се |
| вао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на |
| , и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и ра |
| ах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама. |
| најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у |
| нако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала д |
| ослетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело при |
| ead>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младо |
| стављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећ |
| атак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се |
| устајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима |
| Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да |
| аквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапам |
| цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и о |
| а времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њи |
| им свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а |
| гле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена |
| или одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у ба |
| собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не |
| могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, |
| њем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разг |
| као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанк |
| Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве д |
| осле вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, т |
| , <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га |
| " /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи ба |
| мшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S |
| оро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потра |
| гово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст ње |
| > <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо д |
| е да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала |
| почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S |
| ако Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а ве |
| .. ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, |
| аздиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се |
| да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у со |
| или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје. |
| рсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи |
| ану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била ј |
| хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтан |
| ј је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у субот |
| ка“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надају |
| својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морал |
| ова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље |
| на да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућ |
| ан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је го |
| крвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде |
| ћи у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако л |
| е и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час си |
| о су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће |
| да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване |
| ачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једн |
| ве се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем из |
| остељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се |
| очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, шт |
| брва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њ |
| ке.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало |
| ке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко с |
| већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њ |
| он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштав |
| би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и реш |
| еним белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, с |
| а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је б |
| могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чу |
| Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са порук |
| песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И |
| Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} |
| а она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најст |
| њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због |
| ојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S |
| p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој < |
| а, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и зг |
| S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно д |
| а се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилук |
| квога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, |
| горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво до |
| и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред |
| уче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одо |
| ио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове кућ |
| о што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније п |
| ароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „сал |
| смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, к |
| ти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, |
| ачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити |
| то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, |
| се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родб |
| Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и веч |
| крса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Тр |
| зире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке |
| био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Тур |
| ли на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толи |
| ко врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у к |
| ивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени у |
| ећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како г |
| м уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n= |
| ћи да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долаз |
| .{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко |
| акшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не |
| ка.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стог |
| То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да |
| још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда н |
| о сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом |
| јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвим |
| одао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дак |
| адњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му |
| доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не п |
| раја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девој |
| рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју гла |
| рве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора ч |
| рао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, прич |
| огли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапај |
| а је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p |
| и.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ |
| , како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И там |
| емом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себ |
| што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од т |
| роизишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подиг |
| у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и |
| те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас |
| остељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре зас |
| а.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Ов |
| S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми кер |
| и!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале с |
| ред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} |
| ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{ |
| еврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, п |
| и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће |
| духу изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из ку |
| е певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и |
| ја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: с |
| све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и п |
| унару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и ка |
| рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> < |
| , једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" / |
| и у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушком |
| био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе |
| морно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи |
| пред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ |
| о њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина изви |
| као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парасто |
| нетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенд |
| д срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јо |
| јни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не да |
| арошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рук |
| у вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле раз |
| ва, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуб |
| Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> |
| дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три |
| модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место уже |
| ацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови с |
| за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Со |
| за свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испр |
| о брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали |
| она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због |
| арошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред |
| јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} |
| насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — |
| и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на С |
| збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком |
| чане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око пос |
| ише око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, |
| ва и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, |
| од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, ос |
| одинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не смат |
| лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнау |
| ој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не |
| да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, |
| а:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледал |
| ђе ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирно |
| ижава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгиј |
| се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам г |
| на и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не т |
| плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{ |
| ојави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадов |
| пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак |
| , у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло о |
| а поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала |
| оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од |
| вију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почињ |
| /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправља |
| е, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О |
| ваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и |
| сно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо |
| ној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео |
| а, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од дру |
| } Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до пр |
| реосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње |
| том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар |
| p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи |
| рине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да и |
| при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, |
| И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, |
| јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега |
| > <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми |
| "128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и |
| опско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али |
| , да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долази |
| л’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И |
| ’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Соф |
| S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поква |
| ђе слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада |
| амо да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њи |
| ала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: |
| чекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и т |
| <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опе |
| девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви |
| ајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да |
| е од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој |
| И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без р |
| /p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих |
| буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није по |
| ати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, |
| Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, |
| матих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и |
| Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Си |
| дела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све |
| не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, |
| кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на |
| богатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је |
| Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да |
| е воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и |
| 1_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две |
| ати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки ч |
| да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} |
| његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога |
| ање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбин |
| када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смеју |
| он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону |
| и, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па |
| није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и |
| сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и |
| није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наок |
| уо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тих |
| ок се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек б |
| ца, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, п |
| сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Ма |
| али.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се |
| , деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, к |
| више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куља |
| , рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само д |
| држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизг |
| аде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразго |
| ве ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго |
| а.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се в |
| ц и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле |
| а је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пр |
| > <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што |
| изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словим |
| бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S |
| аборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Марк |
| дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, |
| јим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива |
| морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном |
| .{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем п |
| век никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: о |
| станком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћ |
| ку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> < |
| глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни |
| шан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери гово |
| а кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне |
| задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, в |
| турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако до |
| анске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и |
| > И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све |
| љиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На ка |
| , кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, разм |
| њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће т |
| и упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, д |
| њака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали са |
| Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ о |
| а се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да бе |
| е, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и ст |
| бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кр |
| тка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се |
| капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, ку |
| је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе н |
| еднако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко |
| и силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не оп |
| накву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грле |
| да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда |
| з споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Нек |
| и улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид |
| ју и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако б |
| у на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бат |
| сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гиб |
| а од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута к |
| , што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све р |
| дгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле и |
| она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше |
| да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капиј |
| {S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује |
| т пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише с |
| пенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> |
| стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општ |
| целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једн |
| о га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њ |
| единце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за друг |
| лужбе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до њ |
| е допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она в |
| на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А ме |
| виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча о |
| на, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, ал |
| , дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ип |
| чекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наре |
| ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гле |
| прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, |
| тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче д |
| а тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.< |
| колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, |
| оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здра |
| ник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ |
| } Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је би |
| жавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} |
| четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када б |
| у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изг |
| са му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен |
| ије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дет |
| младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, |
| рлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је |
| убаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софки |
| азује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљ |
| вијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вра |
| он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрп |
| нији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на ка |
| но, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{ |
| јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај д |
| ко је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се ве |
| ји је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега јо |
| ти, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још к |
| о да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осир |
| и, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} |
| лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зор |
| лаве, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани |
| м седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер. |
| страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух |
| офке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> |
| широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени пр |
| ази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси |
| вађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла |
| то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" / |
| ов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као |
| а да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му |
| ни.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе |
| ама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле |
| толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то |
| ати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: |
| а опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и п |
| кују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздра |
| нову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадов |
| очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забе |
| ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не мож |
| онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад уз |
| лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу |
| чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе он |
| урбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Маг |
| уд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није х |
| толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај све |
| одарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико |
| е, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учин |
| црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И |
| пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ћ |
| волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манаст |
| ове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене. |
| ама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S |
| о кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам |
| своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, не |
| ито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живе |
| то су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом дон |
| х увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли |
| е стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Са |
| м свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S |
| у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; к |
| тране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавал |
| палила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на б |
| м, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда |
| овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало |
| им“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле и |
| г пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора г |
| а како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе |
| и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете |
| ло.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се и |
| И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито |
| крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, |
| мо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, |
| том за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У |
| од њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у |
| светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по к |
| адио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као ск |
| и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети |
| имка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриш |
| њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} |
| м другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, |
| е само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих |
| су као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довл |
| да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима |
| , свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, |
| старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{ |
| не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су |
| био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су |
| х и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећа |
| неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало н |
| сио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатиј |
| Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис тру |
| од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени |
| <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџиј |
| на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама |
| се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је |
| а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао пој |
| ви је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином |
| надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах |
| ред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} |
| лу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „ |
| сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Мл |
| сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо |
| вега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Соф |
| око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n=" |
| ј се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако с |
| га он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче пову |
| ош није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо ал |
| p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, с |
| оћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</ |
| шту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте жи |
| то пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, о |
| ше се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику |
| а више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, |
| ка као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, зна |
| ва, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и |
| ко заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не да |
| ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се |
| у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, к |
| идове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и |
| на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, к |
| загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у с |
| де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не по |
| кве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љуб |
| е на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да доч |
| ка два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим |
| м девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бе |
| зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} П |
| раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не мо |
| нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Со |
| њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање |
| и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети |
| а и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> < |
| е, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ног |
| о истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} |
| ешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се |
| гурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чира |
| мчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себ |
| ућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, |
| } По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али |
| била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је |
| S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела |
| одом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која |
| око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурн |
| тела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је |
| ач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто |
| d> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта |
| и за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} |
| здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смр |
| остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у |
| исте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па н |
| кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се |
| ове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ног |
| ала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено кр |
| ом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, |
| о као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа |
| .{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недр |
| ашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој |
| <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и они |
| , покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако |
| дигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело. |
| а њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијс |
| ла како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој |
| је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Ха |
| е овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, ал |
| Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође |
| ј таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га ј |
| е.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као |
| нели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жу |
| новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сун |
| ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и |
| озор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, из |
| ад њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави ј |
| Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, к |
| фка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну |
| олена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разб |
| се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаро |
| го да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би пос |
| га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арс |
| њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену сн |
| вали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали |
| не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што ви |
| то њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што |
| ата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по ку |
| ијући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга н |
| ли она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="c |
| трашног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као покле |
| ње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочек |
| ти са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би |
| и, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио к |
| И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} |
| ада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако |
| силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени |
| дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „т |
| шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима) |
| она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се осл |
| <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му и |
| ага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може |
| роши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају |
| од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће |
| аиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже и |
| сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње |
| више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога |
| 01_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву |
| каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству буду |
| д раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то н |
| >— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а друг |
| жећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој |
| е да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако |
| унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да с |
| Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали |
| вао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и |
| би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничк |
| а се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на по |
| трах материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још |
| , да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и |
| и.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна с |
| жљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те е |
| прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како |
| а терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој |
| го само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси му |
| <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала ј |
| што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> < |
| дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, |
| жи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући ла |
| } И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену он |
| n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који |
| м, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се |
| учом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, по |
| му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста би |
| заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће |
| остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни |
| е видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо. |
| уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује |
| ји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, ви |
| ерено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распре |
| м својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p |
| не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшир |
| разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, |
| , ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују |
| апији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештају |
| ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдит |
| рости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изно |
| а, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раско |
| ако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од мног |
| у и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је бил |
| Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p |
| м лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, |
| средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе свод |
| почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и к |
| у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћа |
| ада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су с |
| у и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у исти |
| } Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да |
| је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако гр |
| , с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах зати |
| ко поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи |
| одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, уг |
| дело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је би |
| , осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све |
| у како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првин |
| осађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах |
| њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и б |
| но тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда |
| о јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти сно |
| онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили |
| ка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Соф |
| шко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, си |
| , дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака |
| мао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело с |
| ом: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадова |
| гледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се с |
| још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира ње |
| Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтал |
| а паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи |
| аца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чак |
| друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним |
| бе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком |
| , кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, |
| своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} За |
| бајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећал |
| де ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар к |
| осни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честит |
| И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију п |
| /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, |
| век с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом п |
| трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никак |
| о је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да |
| ражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришо |
| другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седел |
| како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не |
| ала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за |
| и-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, ос |
| јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ћ |
| ирени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека |
| ахвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као |
| би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад п |
| ута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове не |
| та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Је |
| после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад |
| лисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветов |
| ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му о |
| идао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> |
| е гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу |
| ead> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, јед |
| би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прв |
| слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, ј |
| е, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када |
| ети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, |
| на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној с |
| ан, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо |
| во никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекро |
| сника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, до |
| >А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, о |
| p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се ру |
| х, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неки |
| е више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада приме |
| оче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчик |
| ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи |
| се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>А |
| а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и зве |
| чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало |
| а.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себ |
| целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је по |
| , и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и |
| ш са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурну |
| су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога ш |
| и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са ј |
| да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење |
| улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихни |
| ао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да |
| њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили |
| мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући р |
| уше, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче н |
| затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и п |
| ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету приста |
| ам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, је |
| то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет |
| дио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да |
| тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али р |
| тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој по |
| екала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, руме |
| с.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се |
| оњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би м |
| шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена. |
| у, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После р |
| увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове к |
| олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који |
| да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо |
| Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} С |
| ана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај изл |
| би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима |
| у њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да проба |
| {S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе |
| у на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter" x |
| као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гла |
| чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И за |
| исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан њ |
| , чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капиј |
| ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Ал |
| њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види |
| да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете т |
| говим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на ко |
| речених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, еф |
| као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним љу |
| ечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бо |
| еднако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао |
| И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у |
| , широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред св |
| рат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — |
| како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљус |
| тал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са |
| томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да |
| и уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово ко |
| а потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а |
| ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологл |
| ај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, кад |
| осуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући |
| у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из |
| а би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само |
| е мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и прев |
| тка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова |
| спред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе |
| могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софк |
| би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А |
| главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњ |
| ешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p> |
| есе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаут |
| изно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му |
| p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} Т |
| едино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} |
| ш више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о ко |
| ља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} По |
| Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако |
| н сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донес |
| и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му |
| Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде |
| аље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{ |
| Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у си |
| у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код |
| м Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на соф |
| ке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до |
| а.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, |
| све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе дола |
| газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је |
| о није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати би |
| е, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у |
| Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај рак |
| ме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и т |
| дао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном р |
| исаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, |
| .</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од с |
| ака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и |
| брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха |
| ненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв |
| место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас |
| ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у |
| јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чоче |
| S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изи |
| би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала |
| .{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито ст |
| јене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, |
| ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдн |
| ном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима |
| ињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни ж |
| ћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу |
| кој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је доч |
| да, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потр |
| бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није |
| по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при п |
| ен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређа |
| огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисани |
| то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, н |
| аганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око |
| и, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би |
| а се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одла |
| овац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и ме |
| тиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер с |
| а сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, |
| ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{ |
| шао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчић |
| ла у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће у |
| {S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне |
| е још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, |
| м узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у |
| тска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда М |
| о се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</ |
| то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери |
| лугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У |
| n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло |
| ча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произи |
| ао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда |
| тила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, |
| самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, |
| е и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, н |
| су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да |
| е Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, т |
| ису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колим |
| одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, јед |
| н, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, |
| и Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, ка |
| ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и он |
| рошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу |
| опажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна |
| ограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оц |
| , па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздр |
| , готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је |
| ри што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циган |
| мах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из ст |
| Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, |
| највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} |
| пустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац |
| ј живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, ост |
| у реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, ка |
| {S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — |
| е да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може чо |
| ала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки ст |
| ови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да |
| роши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Ма |
| о си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један |
| се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и ску |
| но да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је б |
| огодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући |
| ше матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, наш |
| Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узе |
| ој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, н |
| и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измеша |
| полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у |
| други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p |
| и, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском жив |
| > <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим |
| од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам с |
| е отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, |
| више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске. |
| у, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи на |
| } Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполиц |
| стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механ |
| ="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} |
| а, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни |
| 8" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“. |
| обе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, прев |
| његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{ |
| Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо |
| а, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је |
| ни на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигну |
| ко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подв |
| д.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер |
| ропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаст |
| рицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто |
| ли вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане сими |
| о: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, донос |
| никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана |
| <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, |
| о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје |
| питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софк |
| у.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се |
| и како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, |
| ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви |
| ра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ т |
| и Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје с |
| {S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те |
| а, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, |
| рекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не ч |
| к и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих дола |
| говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Том |
| ује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је |
| /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су н |
| почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p> |
| гу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те |
| ђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој при |
| издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је |
| ји, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и |
| вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник |
| парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је з |
| заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} |
| оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде н |
| ст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радос |
| се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у сред |
| спод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, пр |
| бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних |
| лад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се |
| друме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих ни |
| ! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И п |
| лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, |
| продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, вел |
| , тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних се |
| чају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} О |
| тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одоз |
| била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само па |
| јом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, |
| њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код кућ |
| за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још |
| за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће |
| видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, |
| поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за три |
| Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место с |
| год, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост |
| ало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, |
| до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи |
| те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљо |
| крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, С |
| ко по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице ве |
| неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава о |
| је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљив |
| светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разигр |
| Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала о |
| шију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се са |
| има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а |
| е како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, |
| та новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гл |
| је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемира |
| сађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како с |
| бијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина дос |
| гда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке стар |
| p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је мо |
| } Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, |
| ок се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Ви |
| а, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{ |
| ла.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута беж |
| Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ |
| е, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби |
| не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на |
| онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после |
| а на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би ј |
| а се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудава |
| орима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му уго |
| осле се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да |
| (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говор |
| еж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силн |
| гуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прсти |
| та, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са |
| а и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онак |
| мо слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, пр |
| , трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да |
| ед, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радит |
| гда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног |
| , да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи св |
| ди можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до |
| опче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> < |
| га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њем |
| ....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиг |
| нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </ |
| ремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су |
| а пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, зн |
| о пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како си |
| е, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела и |
| је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада поче |
| ако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ о |
| ве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког ње |
| и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отима |
| ао у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега неп |
| х и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, |
| p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, |
| куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћ |
| га, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како дво |
| пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али м |
| се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од |
| у.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год |
| га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као оп |
| у: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија |
| о, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекн |
| с, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад |
| >— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, у |
| } Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима наст |
| ко <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силаз |
| асно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како |
| ш јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <p |
| ебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И |
| говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка |
| удно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које с |
| да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb |
| љубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било |
| она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, |
| а и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој |
| ј приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је |
| Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђ |
| ичи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсиј |
| ндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Ш |
| за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу |
| тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршава |
| да и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да |
| ти о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међути |
| ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена |
| S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, у |
| о препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Оту |
| ошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, ј |
| аукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу |
| су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, оставља |
| е чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале с |
| ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по |
| мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда |
| м, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак ниј |
| бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да пока |
| зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зат |
| чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А |
| .{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и св |
| ре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега по |
| а деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због во |
| .{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи |
| га неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће |
| а, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загуш |
| ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> |
| ко ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгуби |
| о овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао |
| и бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </ |
| мо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог в |
| е и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толик |
| змеђу ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада |
| сти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући |
| > <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући |
| и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста ниј |
| е долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио |
| ка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгре |
| се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{ |
| ним и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у ис |
| смехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима п |
| е око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ет |
| страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако |
| , она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав да |
| у постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овам |
| велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S |
| а сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући |
| сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није |
| престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И он |
| имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је уза |
| ан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свир |
| е ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта |
| јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну |
| мах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазар |
| век отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су т |
| е да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, х |
| ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, кад |
| а, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекн |
| ани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до |
| ругу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљава |
| ну вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу |
| лика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капи |
| а све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које |
| о кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим г |
| дилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудо |
| да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред ова |
| на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчик |
| има и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, в |
| је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, је |
| , која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће |
| на је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је |
| ви поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи |
| да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од |
| и све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је |
| лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рука |
| и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мириш |
| уне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И |
| јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у к |
| гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забац |
| о чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима св |
| ада се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно |
| , тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се |
| је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем |
| је, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласов |
| Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја дан |
| сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре |
| да нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе |
| врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, |
| И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала |
| , побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко бо |
| ркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и у |
| ју га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дозна |
| арајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Соф |
| омча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не |
| ене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> |
| о је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песм |
| уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после в |
| ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још вид |
| ако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан |
| авником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, кој |
| је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, н |
| его силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капи |
| се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, |
| још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетк |
| к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго прест |
| ну прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је |
| ави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера |
| <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђ |
| рзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи |
| ође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} |
| е почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече |
| b n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као |
| еши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себ |
| розорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби |
| о је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса |
| ца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо |
| пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се д |
| и су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и |
| /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене |
| ада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, |
| кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кро |
| , раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдн |
| тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, г |
| вецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини |
| кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножеви |
| тегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је св |
| омоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се |
| Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руко |
| о, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмам |
| широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Он |
| , осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отур |
| Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне. |
| } Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на |
| нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! |
| На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И са |
| е потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одла |
| под свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаш |
| ле а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и п |
| <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракиј |
| вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ ј |
| Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто |
| ку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су |
| иш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} К |
| кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му |
| , али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. |
| , носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима раз |
| услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} |
| Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{ |
| до мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче |
| е, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} |
| око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицал |
| а, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко |
| дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина поче |
| зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са ве |
| о!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умел |
| м и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бока |
| S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је би |
| нд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долаз |
| с:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио |
| а одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Том |
| ене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на с |
| вориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div ty |
| уједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се и |
| зми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> |
| > <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали |
| ве јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући |
| била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са тол |
| , баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, гре |
| јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, |
| је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезн |
| једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба ч |
| причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је нек |
| онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежњ |
| га.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али заста |
| е ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле ч |
| никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као н |
| чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помо |
| е противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само |
| буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да |
| је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је |
| га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао т |
| пи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> |
| у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет с |
| А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, |
| оким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; |
| капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привук |
| ђане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залел |
| {S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као |
| увши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да зн |
| луђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситн |
| о просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам |
| више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су |
| ири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, забор |
| небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама |
| ајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу |
| ца Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувал |
| оследњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци там |
| одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње |
| а дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и |
| дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И |
| обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али |
| негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све |
| >А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спај |
| ладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је |
| фка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу.. |
| у се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и |
| како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса |
| о трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све с |
| смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, |
| вим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S |
| те, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p> |
| чала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још |
| ли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада об |
| амо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала |
| а у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — |
| своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан. |
| <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p |
| ан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта |
| о видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Р |
| p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно |
| чеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха |
| езнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда ч |
| откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући |
| ју оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: |
| игну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њи |
| илом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> |
| ирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангали |
| ед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије |
| ена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{ |
| ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црно |
| радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њ |
| чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циган |
| ретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хва |
| а је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже ру |
| мам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са вел |
| у код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њ |
| више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати |
| о црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершен |
| е њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, т |
| То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак |
| ивало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком с |
| није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пи |
| ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања на |
| ћи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађ |
| рена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме из |
| скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред |
| да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настај |
| ето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вил |
| вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела |
| струлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратим |
| . </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на д |
| сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити с |
| са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амам |
| о обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да |
| асвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њен |
| а то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но муш |
| са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} |
| м свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, |
| ла!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, |
| у — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се друж |
| боравиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја ( |
| а којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одво |
| Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су св |
| муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећ |
| ; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој ка |
| да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћ |
| , дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову |
| старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више |
| газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, ка |
| {S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према |
| у кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Он |
| едена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама о |
| ика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његов |
| долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању |
| е удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, к |
| о што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио. |
| о, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и син |
| ила она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, |
| је ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „ист |
| ству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда |
| ојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плак |
| } И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p> |
| апиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње |
| ца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то би |
| убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газд |
| то! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, |
| у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и по |
| е био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, |
| са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испр |
| е узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њ |
| > <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја н |
| рати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са |
| иђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Соф |
| , ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплаш |
| госиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световн |
| инко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али и |
| , тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} М |
| ним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не см |
| недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој |
| кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њ |
| ено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! |
| ти и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у р |
| то више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, ве |
| асту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка |
| матра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синов |
| застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну во |
| особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више |
| није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n= |
| жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврш |
| ла сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, |
| ао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био оста |
| морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђ |
| о у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а н |
| шта да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руц |
| ном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и про |
| у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— О |
| чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јасту |
| о не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> < |
| крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежн |
| нала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се |
| тали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S |
| слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила |
| ину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад |
| децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и |
| /p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђаве |
| олузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства зб |
| иде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући |
| јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечера |
| но, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог |
| ела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија |
| белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Маг |
| сећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана |
| помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </d |
| отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, бра |
| ћати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбар |
| ећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узе |
| то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да б |
| магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све |
| ац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу в |
| S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, ка |
| видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, |
| већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељава |
| што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, |
| не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време |
| ба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи |
| ло би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да б |
| Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здрави |
| мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред < |
| или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина ма |
| вом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и н |
| ду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код с |
| ра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и пр |
| се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, ма |
| еђу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда |
| .{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би др |
| а глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са |
| гурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не с |
| ти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год |
| лазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања д |
| ње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Соф |
| ле, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачк |
| р-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању св |
| м дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за |
| II</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S |
| да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста он |
| ши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је ча |
| о више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелим |
| како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу |
| у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и |
| могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свеш |
| офка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру нал |
| } Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим в |
| <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које |
| о лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано |
| >Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му с |
| , опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, |
| {S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Соф |
| о у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила |
| Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње |
| ајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки |
| оје су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред |
| а:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше |
| собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, |
| а Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. < |
| е црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топли |
| > <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда цел |
| асјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да |
| тила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечан |
| цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута |
| као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заос |
| м, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким в |
| ама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на |
| ли се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је |
| са вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа |
| ти како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има |
| к му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стан |
| ном, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све |
| м, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где |
| ти.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, д |
| ара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи |
| бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло |
| њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јо |
| ила једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, |
| ог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у п |
| им, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, |
| а јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мут |
| ло стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, пр |
| нда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећ |
| јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде нам |
| ештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модр |
| потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ката |
| придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p> |
| } И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефен |
| сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго |
| и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика |
| над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше мно |
| S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А |
| год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страх |
| ним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом |
| аном и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и |
| ије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе п |
| подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— |
| не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе ч |
| шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале св |
| за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али |
| е да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних |
| силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала |
| шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p |
| и, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуг |
| е глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} |
| е се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} С |
| амо су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је |
| онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би ост |
| више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све беш |
| — Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно |
| имети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> |
| и опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би кој |
| колико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Со |
| 19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у |
| говом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обез |
| е силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге т |
| куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: |
| стина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се ру |
| к у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирк |
| ак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака |
| шких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о |
| илно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз там |
| равили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не |
| ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва из |
| отово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држ |
| ма: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нис |
| а чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада |
| клиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А мог |
| јни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по п |
| иле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве бил |
| повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, н |
| оку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка |
| ио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу д |
| лике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог н |
| у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p> |
| е, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, он |
| ишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, |
| трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он |
| ле се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих |
| тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме ја |
| а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле |
| јима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себ |
| едлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шин |
| ала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани та |
| ену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, доч |
| бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вра |
| попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта |
| та, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и с |
| ена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући с |
| аљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно оче |
| никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе |
| а, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, |
| товој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и си |
| , него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев гл |
| а какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, |
| Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе |
| му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих |
| се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да |
| дио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јач |
| , која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све т |
| мења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене |
| ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по ост |
| биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} |
| уда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видел |
| ла.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила ка |
| ио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима |
| вача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и с |
| ршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше о |
| а и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, |
| о кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{ |
| и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да при |
| лазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређ |
| оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S |
| о уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мал |
| те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S |
| у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ков |
| као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочит |
| е сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихо |
| и, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дош |
| о хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле |
| {S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најн |
| И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, |
| ама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље с |
| свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и пр |
| <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела пост |
| то тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бој |
| девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у |
| ароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њен |
| ста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе |
| свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким |
| јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлу |
| крено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пш |
| има, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све |
| испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на |
| белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде |
| а Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који |
| а њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рук |
| е и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему с |
| о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отима |
| заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала: |
| пити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на |
| обрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спр |
| и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна кад |
| онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сес |
| и домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати ка |
| гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А |
| би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би поч |
| шкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем |
| } И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају |
| да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бриг |
| затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био |
| ло шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих |
| м: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као уве |
| дну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море |
| </p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко сауч |
| то треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, иг |
| ; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све т |
| ебе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.< |
| , трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа к |
| , пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Со |
| ње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их обл |
| чега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb |
| и шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки ч |
| p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито |
| жртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако |
| ре, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако ист |
| растао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му и |
| ини три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично субото |
| ављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И |
| око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, |
| о се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} |
| у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша д |
| улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане у |
| ивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испруж |
| и и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Мод |
| а, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепе |
| аја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у и |
| жавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, |
| <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и по |
| ј, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека |
| и, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софк |
| свим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо |
| опи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње |
| и, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И |
| S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вра |
| ибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што ниј |
| из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а нека |
| } Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су го |
| вориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</ |
| у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здр |
| иног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" |
| } И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући |
| ним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихов |
| ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо |
| а огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у |
| ећ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека ум |
| р прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са они |
| и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва |
| и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух све |
| } И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влаг |
| ти; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, к |
| ренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би |
| ила је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око |
| села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим ко |
| , мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупира |
| ослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — нег |
| м устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у в |
| ех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачу |
| не матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хар |
| тари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте бра |
| поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153 |
| изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p> |
| јстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, |
| ре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толик |
| лубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако о |
| ек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео |
| и ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се је |
| Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опе |
| з оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, н |
| И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, |
| бијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p |
| е као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до |
| купоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао |
| испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су |
| 07" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И шт |
| ота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су о |
| епше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да |
| двезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао х |
| м, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању м |
| пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскречени |
| n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни п |
| и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>За |
| ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што с |
| , тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне |
| огама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом |
| кима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако сл |
| да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код св |
| пасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капиј |
| кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој |
| од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> < |
| де је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој |
| и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се пон |
| о је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима ш |
| како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га ра |
| оздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишл |
| е ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и осл |
| имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} О |
| каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност |
| лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Ми |
| види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па ч |
| дети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не крију |
| ве више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве |
| екајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столов |
| е из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што |
| код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога ст |
| и, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово ср |
| гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разгова |
| кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она б |
| редано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пу |
| оже да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не |
| ко огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђ |
| да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прс |
| </p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то л |
| остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, |
| офку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним ра |
| p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она сло |
| креченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да ј |
| одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци |
| > <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, та |
| ајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и про |
| онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и б |
| рску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је |
| пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у |
| после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о п |
| на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да |
| и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрв |
| и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај ви |
| , да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.< |
| е украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно ма |
| арану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да |
| ом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу на |
| мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им ника |
| ом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, к |
| а капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у |
| увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред |
| из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} |
| е његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="2 |
| него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица |
| свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, |
| лу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, ка |
| е, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. |
| {S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, си |
| ојило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по нек |
| хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе |
| , али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А ј |
| тавља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек с |
| челе да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће ни |
| рсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допу |
| S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће и |
| да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су ј |
| гу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу |
| егледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они |
| жа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткуј |
| се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка |
| морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили |
| о пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код |
| ла, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њ |
| у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да н |
| а би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућ |
| е да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала |
| их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у ред |
| њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до вр |
| .{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И |
| нако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер |
| дбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— К |
| е може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тад |
| то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и |
| } Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, св |
| оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплаше |
| нке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати |
| шити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, |
| адике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда |
| празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} П |
| лаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније б |
| ве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, т |
| та ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стра |
| капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је бил |
| ико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима |
| дмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Ни |
| и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, н |
| тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И |
| S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загле |
| е то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потре |
| г њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако сл |
| авао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од стра |
| ше издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Соф |
| езе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице |
| ејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S |
| аче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала |
| гда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма шт |
| ном.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овам |
| те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхт |
| највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, |
| о обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му г |
| велико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп |
| , који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, нег |
| тању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да |
| ге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> |
| тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" |
| и је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p> |
| м буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да доп |
| поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете ка |
| ече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде к |
| а слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на пра |
| <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p |
| ујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је о |
| еше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S |
| а се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ет |
| их Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајко |
| велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак јо |
| је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко. |
| е казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто |
| само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb |
| и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађ |
| еђ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капиј |
| ка неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће с |
| а можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Изва |
| бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се |
| ожење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и |
| аман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је |
| лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, засп |
| ло се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Соф |
| е поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видет |
| е да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од |
| } И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се |
| још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је |
| м прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, |
| огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међут |
| су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага |
| топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах б |
| како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето куп |
| ећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде в |
| ида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у пе |
| м очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се |
| а мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, |
| вом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у |
| цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође |
| шније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нис |
| ог гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> < |
| о сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у ку |
| јући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим ј |
| та, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње |
| дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан |
| е к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости |
| о је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и доби |
| чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на |
| а горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепа |
| ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је |
| ста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А |
| е преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином |
| омотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јорган |
| ету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, |
| дна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треб |
| увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту |
| иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да ј |
| му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакл |
| ике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима |
| венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато |
| са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> < |
| јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Тре |
| где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{ |
| о да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха |
| <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преост |
| ито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац |
| је дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да ч |
| и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и ше |
| к занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, с |
| ста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе з |
| ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као |
| д не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан о |
| сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу |
| о доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса |
| ог, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" |
| ију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из ко |
| постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим |
| прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="5 |
| ли.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, |
| виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, |
| 1"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ |
| ви и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдари |
| , помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је попр |
| како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, А |
| још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навл |
| бично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан |
| ила сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично |
| ремештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једн |
| кати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена |
| и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <d |
| чају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дир |
| ако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, пр |
| како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га |
| због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да раз |
| комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је |
| ула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој |
| горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. |
| да, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној |
| , она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу |
| и не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на |
| баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној со |
| о на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не при |
| од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака |
| а, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, |
| оложеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поре |
| /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају.. |
| уге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њ |
| је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износи |
| n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би |
| ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи ј |
| бри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, о |
| тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада |
| н новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права |
| аји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута гор |
| ама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, кој |
| Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже |
| ити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, |
| о би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И та |
| олена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћ |
| и спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, |
| м код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, д |
| <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И |
| се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештен |
| рења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, |
| своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му |
| у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> |
| њиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче ос |
| бе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, |
| </p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грде |
| <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одо |
| бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и |
| , ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насм |
| .{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда от |
| ров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то |
| ада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што |
| .</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење |
| амо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвик |
| ку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
| варају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна |
| ћна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш |
| е.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његови |
| то застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада |
| е намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, |
| љење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И ка |
| пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађен |
| /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почел |
| ојом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све |
| е, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од они |
| е тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се |
| то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а з |
| — Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то |
| оји као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћ |
| И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га к |
| амој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче |
| } Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{ |
| рзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Н |
| чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се |
| над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет по |
| ли имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| знавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тат |
| ead> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{ |
| истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али о |
| тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њ |
| вог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за о |
| она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер |
| колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и т |
| ође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у с |
| ива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нем |
| сам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар ваш |
| И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Јед |
| {S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Ма |
| и?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том |
| здржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени |
| ненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала п |
| негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом заба |
| Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца |
| а у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не згр |
| не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мисл |
| изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Ос |
| е међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није |
| , осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој |
| хтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде н |
| оиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала |
| адоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она |
| ова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око в |
| млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како |
| антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени |
| , поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој |
| да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за |
| ема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан те |
| ту, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не |
| све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, |
| } Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбух |
| о сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали |
| S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у |
| ри како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде |
| Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у др |
| да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када |
| и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хлада |
| а се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не |
| сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} |
| ивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због из |
| А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не д |
| ао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остр |
| а што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ ж |
| <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S |
| своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав м |
| га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она ова |
| је руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и |
| аче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је цел |
| ала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S |
| красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунил |
| ту женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за |
| и у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од |
| и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је |
| какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> у |
| Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање |
| пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А о |
| досте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је |
| а, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, пра |
| имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, |
| > <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, |
| Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је |
| еседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро |
| ријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавал |
| д старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуг |
| а, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, зас |
| ћи је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову ун |
| кају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p |
| је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} С |
| и свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} С |
| , и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они |
| особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би |
| овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно |
| p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће |
| ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када од |
| :</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше срећ |
| навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, ви |
| ће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бат |
| ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо ка |
| тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па е |
| о да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена п |
| — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и за |
| Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захват |
| кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — |
| стављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао. |
| ушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у |
| векрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, у |
| Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Доб |
| јекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону |
| ав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до С |
| де, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у |
| се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер |
| ечењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је |
| ви их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им с |
| ма стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала з |
| </p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — А |
| а, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, с |
| Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању |
| га избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а зн |
| ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја.. |
| у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем б |
| ла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{ |
| кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе |
| тима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чел |
| , и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није |
| као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И С |
| грађена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом |
| зидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те |
| је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане ла |
| е, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена к |
| се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, пост |
| гла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, |
| ога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се |
| коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој |
| тлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} |
| ки округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је т |
| да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом |
| се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје. |
| та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је |
| вној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чи |
| кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загу |
| ћа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таван |
| ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали ра |
| "210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што |
| дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њи |
| "75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибањ |
| на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, то |
| p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозо |
| {S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев |
| Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу |
| а, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са |
| због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла ов |
| ући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак че |
| вати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, окру |
| натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А |
| весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одав |
| е, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је т |
| ао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћ |
| сније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег |
| е и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S |
| > <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, д |
| ду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу |
| срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи |
| ла десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и ње |
| гла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку. |
| му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није оби |
| о, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <p |
| тке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама |
| те, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше д |
| е јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно |
| плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му с |
| уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распре |
| се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним к |
| било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од д |
| а иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега |
| е у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у кра |
| , већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала |
| о се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице |
| А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из |
| Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, |
| n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, о |
| разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима шт |
| а прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она реч |
| учајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта ч |
| брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, к |
| капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S |
| и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамир |
| о ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И |
| р ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је |
| риште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и р |
| стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у |
| а поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се |
| амештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и |
| седне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно |
| шта није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да с |
| ; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и рас |
| нди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о |
| изну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође с |
| пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како |
| потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију сп |
| немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је |
| аш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још |
| понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, |
| е отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пр |
| о и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак |
| олико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи ка |
| од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, п |
| слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немају |
| {S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладо |
| > <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним г |
| } Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка |
| рњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, |
| тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што |
| бу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собо |
| ош мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и |
| ети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровим |
| ише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештен |
| , <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до с |
| еравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И |
| е.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој |
| е, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, |
| м ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним в |
| досно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n= |
| , отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђе |
| — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и |
| у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се |
| , води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те |
| а су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било |
| довима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је |
| S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе |
| .{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како С |
| } Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поста |
| рати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети |
| ај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње |
| офка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она ниј |
| .{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као |
| облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обу |
| рању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сас |
| урно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, |
| ме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Тат |
| каже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо до |
| се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, |
| призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и |
| о, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као |
| страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па |
| ађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, св |
| стезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке |
| е, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радил |
| ало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као д |
| у, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата |
| к је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их |
| е смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више не |
| а кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Д |
| ере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногам |
| не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сор |
| о, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} С |
| из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се |
| ућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, и |
| ску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз б |
| било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се |
| реће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махов |
| и, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама т |
| спред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог матер |
| се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. |
| азећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо |
| реврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од узди |
| и и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И з |
| овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун |
| овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрв |
| кајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени |
| ом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове гла |
| S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слатк |
| ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него ис |
| у смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да |
| Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем |
| } Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:< |
| велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} По |
| још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која |
| е било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде д |
| ла и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, |
| .{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је |
| сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у живот |
| у, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знал |
| а, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јоргано |
| .</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за |
| ао друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то б |
| њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је по |
| лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила ви |
| е, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начул |
| његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} |
| ш са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да |
| ем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу м |
| ла је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако за |
| з њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао |
| о са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле |
| оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на зе |
| , весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда п |
| ио ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га п |
| ује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да |
| у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће |
| злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно пи |
| Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада по |
| ије жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар о |
| и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прс |
| рлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини с |
| аривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне |
| сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом |
| ак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном но |
| је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отворен |
| о у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи т |
| не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— |
| буђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по ј |
| ра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, |
| ла да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слу |
| ! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећ |
| , да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без |
| S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се об |
| , после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, |
| , још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних |
| } Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утап |
| аким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била ма |
| у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећ |
| послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разгова |
| и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у но |
| {S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и гр |
| коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима |
| тала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} |
| > <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва С |
| ки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по |
| не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни |
| игли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо ста |
| сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по че |
| и као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разгово |
| кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb |
| Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је |
| би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јор |
| , носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код |
| рени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико |
| одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати |
| После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љу |
| давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, отк |
| ећ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде |
| увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подв |
| и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S |
| е.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се |
| са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних н |
| оњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </ |
| м са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Мор |
| ори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је |
| шла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, уту |
| ош мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала |
| да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, |
| е сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — |
| шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што |
| што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и св |
| како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да дос |
| анове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута |
| кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га н |
| уо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњав |
| ује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај |
| очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно |
| то у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако |
| о његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатоса |
| једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико ду |
| аво к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући заш |
| — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S |
| , уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљи |
| азе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, |
| И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћућ |
| дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тв |
| е на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, |
| p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био |
| лушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска |
| ба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје к |
| мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она ве |
| ако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак при |
| ту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцр |
| се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно |
| и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје р |
| мо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb |
| ре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у пост |
| овцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да |
| упротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</ |
| бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слоб |
| оши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, п |
| о не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како о |
| ли него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће |
| и поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као св |
| иве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена |
| орала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да с |
| љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао |
| војке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивал |
| сти: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, |
| ори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радост |
| погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се р |
| Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Ма |
| јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осет |
| благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мор |
| , кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, п |
| ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило н |
| S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матер |
| после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су |
| ad> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најста |
| <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је бил |
| а, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говор |
| е то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој с |
| ... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме шт |
| ј косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, су |
| .{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега д |
| е право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана |
| не.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не ве |
| ују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању с |
| > <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој |
| } Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собо |
| спод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> |
| о? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. < |
| олико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гл |
| то за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утр |
| к, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само б |
| екар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је б |
| поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добр |
| ше дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Довод |
| јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да проми |
| чне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, ве |
| је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој |
| јући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Г |
| одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узим |
| Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појас |
| /p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута |
| о, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, г |
| сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и |
| смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик |
| ва, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, д |
| вале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама г |
| њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, з |
| е испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} О |
| и у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца |
| рено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу |
| а, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако |
| мо га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не раз |
| се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о ње |
| ке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога шт |
| {S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S |
| јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је |
| ићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на |
| разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви ви |
| шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш |
| одом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> |
| гову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навик |
| > <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапам |
| о да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући |
| ла матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и |
| и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник |
| ко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако је |
| де држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој |
| платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа |
| и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, |
| , удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што т |
| ебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехују |
| му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва зад |
| се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како |
| би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, п |
| ручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да |
| дрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и |
| горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборав |
| јави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, |
| јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S |
| ша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин |
| а доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе |
| ж неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, зна |
| ледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велик |
| у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога |
| d>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није ра |
| ом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јо |
| то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сут |
| фке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да |
| чка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто |
| а чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, |
| а неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада |
| фка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка од |
| слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у с |
| S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само с |
| аде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од |
| ћи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како с |
| ће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.< |
| ј и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег о |
| ким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутин |
| едно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, ча |
| су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже па |
| понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, |
| учена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, ос |
| је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност род |
| иче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде гото |
| ет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" |
| во ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде |
| је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла св |
| велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њ |
| - када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се |
| а паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243 |
| да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p> |
| ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114 |
| ри с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она мо |
| .</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољ |
| /p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, |
| ледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу рук |
| ду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> |
| ке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почи |
| еби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире |
| чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куков |
| помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се ов |
| те.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекр |
| >XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, ча |
| ва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, |
| уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било |
| вамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поч |
| а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу |
| штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софк |
| и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њен |
| његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла |
| та у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као |
| још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више |
| о, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати с |
| паљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по је |
| то се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова син |
| ћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> ж |
| Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је |
| моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, |
| — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и |
| се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог св |
| и, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и |
| Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена |
| ачини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њ |
| ојом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто |
| је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</ |
| но, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: |
| ецу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка |
| о што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, и |
| “ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је са |
| а, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око њ |
| на и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх ма |
| ући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до |
| , а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуб |
| да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио |
| ар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би м |
| вака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико |
| било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за пар |
| ог и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њен |
| друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом |
| Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он |
| ди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, д |
| бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Т |
| .</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сва |
| ажљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда с |
| ником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке м |
| о.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопије |
| ђутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у |
| гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле |
| нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави |
| се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећо |
| ла, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу ок |
| о утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, |
| у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко |
| гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> |
| После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе з |
| тогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар |
| ше било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала |
| теђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би в |
| , када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И |
| оле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да к |
| о! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, в |
| ју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво |
| азговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, ш |
| еве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер зб |
| допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала |
| ко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дан |
| ла прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепа |
| дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу ув |
| ри осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и |
| ао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— П |
| мири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, |
| >XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање |
| S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као ост |
| сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко. |
| /p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи нов |
| се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, |
| њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p |
| > <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би |
| C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Да |
| p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и |
| рала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изи |
| ије и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала |
| ти ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега |
| > <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да |
| а спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрам |
| м, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она |
| а кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, по |
| <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</ |
| а сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од теп |
| к нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако ску |
| е једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, |
| ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом |
| као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О ср |
| ликога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, |
| а не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и |
| мо стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, |
| {S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И |
| , лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина |
| тке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што |
| енице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по минде |
| почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, |
| као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отво |
| рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласо |
| готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасви |
| све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, с |
| себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци |
| еди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима це |
| , мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала б |
| а, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да г |
| , одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:< |
| једно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра наст |
| они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на |
| весе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала |
| Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошт |
| Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између |
| , да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње |
| а изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на |
| м оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не д |
| утра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опро |
| <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у ком |
| ђу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, г |
| Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат гла |
| дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она ви |
| <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога |
| p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи |
| снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је |
| д, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ћ |
| о њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да ба |
| у, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после |
| се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она |
| ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако |
| овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све |
| сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све |
| доро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби |
| ње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, |
| и испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе ниј |
| и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена наг |
| чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. |
| ај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи |
| горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде гор |
| ј соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава. |
| говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је мо |
| рича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то ј |
| у.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамот |
| озналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} |
| и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није прим |
| не и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p |
| раћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви |
| сла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је в |
| рана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, |
| ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ п |
| унише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше в |
| 93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак |
| за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} |
| е, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепта |
| е лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} |
| Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много |
| сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S |
| , нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам |
| у.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да |
| о свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или |
| о у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за |
| драв и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што |
| <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, о |
| их колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да с |
| } Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док |
| ла за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која ва |
| S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед сви |
| гом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи |
| .</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око њ |
| после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ст |
| на, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, |
| у! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Сл |
| јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, са |
| уту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне |
| као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка |
| , гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што ниј |
| р <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чу |
| , одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородиц |
| се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равноду |
| неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, ш |
| био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге |
| , какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролаз |
| на и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, |
| да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до крај |
| ="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли |
| пуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, нег |
| отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго |
| услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, и |
| и брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за т |
| штено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега д |
| рећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чво |
| а, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири |
| а га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више |
| ар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и бе |
| риви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. |
| /p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— С |
| угарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Ма |
| сне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића |
| закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновиј |
| а уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најле |
| d="SRP19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела |
| ml:id="SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све. |
| uote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одр |
| ем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, |
| а ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, д |
| иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ван |
| ан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пе |
| а и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено пр |
| .</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да |
| рави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њ |
| ="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се о |
| те.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда т |
| ечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Пока |
| >— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то |
| <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није би |
| > <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу сте |
| у:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети д |
| <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава |
| место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја |
| е је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пит |
| и су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налаз |
| вар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што |
| рдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, з |
| ило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке б |
| ра им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. |
| ржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи м |
| рпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који |
| Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушају |
| >— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређан |
| е ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више д |
| чемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино |
| има, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разу |
| о са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благод |
| мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} |
| ве што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{ |
| Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од |
| пију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се |
| то јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз дв |
| о и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и из |
| дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа |
| ек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће о |
| азгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви кол |
| кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој |
| ресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> < |
| и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p |
| p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред |
| ом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини |
| и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| едо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ни |
| претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на |
| Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што н |
| ја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — |
| и натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме ова |
| она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало с |
| на Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p |
| ти:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек он |
| , тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други |
| шно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је бо |
| } Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох! |
| ла више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, |
| игнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— А |
| еће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S |
| своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога нава |
| асте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по |
| {S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напу |
| Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не |
| ла, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, купо |
| ца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> |
| јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до с |
| а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да преко |
| и ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге н |
| косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати |
| и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку |
| о поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата |
| иша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди о |
| м, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов |
| д Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само о |
| те, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очек |
| ћи се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{ |
| је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! |
| } Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, |
| осети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла |
| са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка оста |
| отрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ бил |
| че страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да б |
| ла да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, |
| ама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p> |
| баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p> |
| ан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и |
| <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она ј |
| , као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако |
| И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку |
| али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, свом |
| ико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, |
| је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од |
| мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од |
| , да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико пар |
| pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љ |
| у, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега |
| испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, |
| од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сиг |
| се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго |
| плаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо. |
| е, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кр |
| ио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој ј |
| ежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Со |
| Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе она |
| и.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке |
| седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p |
| <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму п |
| сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштава |
| свим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да |
| 9101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка з |
| ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— |
| а, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Соф |
| дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и |
| рча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако сил |
| равећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпез |
| ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште наве |
| ли стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мал |
| сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изв |
| — Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у |
| е.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним по |
| . </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она ј |
| мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрст |
| Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него |
| спунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би смета |
| у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и |
| ... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову сув |
| роз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање |
| а...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чаш |
| ла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, |
| <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са де |
| га, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p |
| оче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} |
| ош меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву тра |
| ћ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтел |
| p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И |
| о: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки вра |
| му светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осе |
| то убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето |
| пак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Соф |
| Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је |
| сто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо |
| у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравиц |
| е се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њ |
| е приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву |
| лен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајућ |
| још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се на |
| му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код ко |
| им: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да |
| о новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} За |
| како чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поч |
| беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{ |
| се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, |
| ећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари з |
| о да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи |
| > <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, |
| томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле ни |
| ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понаш |
| Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</ |
| не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, |
| брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде |
| вљен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није би |
| бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него |
| /hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочи |
| а.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући |
| , ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она |
| агана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{ |
| а од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Маг |
| постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губи |
| тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито |
| в срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је раз |
| нако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза |
| ле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке |
| амо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, |
| ца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и |
| крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако |
| отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам |
| ујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда б |
| сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику дец |
| >И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, |
| о побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за |
| и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна |
| је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно |
| ешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити г |
| затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би |
| шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, |
| ичу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, |
| а њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а |
| ековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, |
| из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и |
| ко да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што |
| реме тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао н |
| ресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако |
| , истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Би |
| .{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што долику |
| моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук |
| то више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} |
| S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њ |
| онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а |
| свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једн |
| ликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S |
| ћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градо |
| но је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово |
| љуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остад |
| ва, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колик |
| роз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце би |
| ела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је |
| сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се |
| у.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њ |
| ело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узв |
| тати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судо |
| Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је уз |
| а новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим ант |
| е, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} |
| и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да |
| кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испр |
| оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једн |
| си јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, стр |
| <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да |
| око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико |
| капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quot |
| мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим осло |
| о њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха |
| каше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљ |
| хов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико изв |
| не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{ |
| етку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозо |
| начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан б |
| борављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је ј |
| а приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Со |
| очек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> < |
| е знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом |
| о за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и т |
| уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвор |
| на.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софк |
| Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и |
| че.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговор |
| све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочек |
| а је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка пр |
| како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> |
| то ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S |
| ма готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је з |
| рске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и о |
| гући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, пор |
| <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептањ |
| ко јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руко |
| личе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже п |
| од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледају |
| а.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крв |
| би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што |
| а пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да ви |
| атраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не в |
| ти, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по в |
| и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што |
| {S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе |
| </p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је доб |
| су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S |
| а ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снаш |
| а је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија в |
| тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто са |
| а муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је |
| ешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак вид |
| </p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, |
| поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладн |
| еби привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако р |
| ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила. |
| о соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче г |
| ворио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софк |
| Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми |
| стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао |
| мила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кро |
| оше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="cha |
| око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и |
| ове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једи |
| тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њ |
| } Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда |
| и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! |
| а је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p |
| у, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше |
| е к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разгов |
| огући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p |
| ку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да н |
| >— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, |
| а то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и на |
| .{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, свом |
| ећ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива |
| на чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беш |
| елики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради |
| , пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, п |
| ког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да г |
| ло не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), ж |
| /p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрен |
| више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и з |
| јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па ве |
| еће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој |
| на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему |
| и од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им |
| е испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата |
| ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му т |
| .{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету |
| ло бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разг |
| њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на ми |
| а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то зна |
| на на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је С |
| тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Сед |
| >И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише |
| у Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одје |
| већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, к |
| ера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} |
| видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, о |
| да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни о |
| вила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и м |
| је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у посте |
| S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу про |
| с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују |
| комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се п |
| ли, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као |
| ри!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија |
| , Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело та |
| гледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава |
| ово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слат |
| р ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> |
| дино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећ |
| и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику |
| а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на гр |
| из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је |
| S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — |
| озове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме |
| лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она поче |
| ајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разг |
| же, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је |
| ружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, с |
| n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распиту |
| хне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно глади |
| штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро |
| н, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а |
| у прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и н |
| и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на св |
| рене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена к |
| ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Зн |
| стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.< |
| а ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прођ |
| е из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као ки |
| играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до њ |
| што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као хр |
| ћи радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: |
| и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њи |
| и пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад |
| себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала |
| старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, |
| нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би |
| ба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва |
| а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само |
| </p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, к |
| а, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том њ |
| у и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као |
| у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Н |
| пота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазву |
| че да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице |
| готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, |
| ета ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!... |
| сти, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо ос |
| /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе |
| м и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу |
| во спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S |
| звади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да број |
| је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широ |
| је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак |
| .</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима. |
| , коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ |
| ом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда |
| ом, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице |
| ања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто |
| што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви |
| поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као |
| ли се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом ч |
| на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и |
| , ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, посл |
| овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових |
| је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера о |
| ете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређ |
| стељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у |
| далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе пост |
| одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да |
| е на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у н |
| ко тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је |
| ала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао |
| а сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла |
| лако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter" x |
| сећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како |
| утила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том про |
| Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по |
| поочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јасту |
| ајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешк |
| ла, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, се |
| у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли ј |
| ија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће ха |
| о. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом |
| јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито мла |
| свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бит |
| ротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што |
| ишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са па |
| <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор |
| з куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је к |
| постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, |
| ј:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себ |
| аче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу |
| дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Со |
| се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, |
| јом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже |
| /p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрчени |
| у, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, |
| пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела |
| ња, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спав |
| у, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њ |
| ла из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јорг |
| .{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије |
| концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишт |
| их, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и |
| се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала ш |
| обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља |
| могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима |
| облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не. |
| њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} З |
| да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишће |
| варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом |
| ких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, у |
| им истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мими |
| оји одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је ви |
| расна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах с |
| примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово пе |
| м песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечи |
| одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим |
| ом, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголи |
| венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала т |
| зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио. |
| пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није |
| а осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој н |
| угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. |
| ла се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А |
| , осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа с |
| образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако |
| ра и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим |
| а после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању |
| осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати б |
| а?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, |
| тово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привир |
| n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскиња |
| и се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} |
| ки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, |
| з страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивен |
| ј, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били |
| инђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина |
| рују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и п |
| ног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене |
| би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствен |
| а, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце |
| се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло |
| ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су |
| ао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога |
| лази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се мог |
| онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један |
| ла и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете једи |
| азили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у пр |
| а, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду |
| то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и |
| едводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} С |
| е чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то |
| им чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чи |
| да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, |
| одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колен |
| S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, |
| д себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се |
| е би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући как |
| и.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једн |
| е са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од све |
| на, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, га |
| азили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам ми |
| оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као нек |
| бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, |
| а гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опе |
| оворило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што т |
| апију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} |
| /p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Пон |
| е није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала д |
| својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одвај |
| ако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена не |
| ња огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од ста |
| ноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне |
| степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, |
| у га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из |
| ни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је бил |
| ма и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као |
| јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p |
| није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, в |
| јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећн |
| то се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, бац |
| село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље даров |
| х с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укру |
| викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смуш |
| ру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас |
| кино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од т |
| то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, |
| део како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са с |
| упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то т |
| мо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају г |
| ћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају служб |
| изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан с |
| , Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, |
| ако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни н |
| о да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} |
| врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, луп |
| 2" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обичн |
| стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и оч |
| ца његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код |
| радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили |
| .</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чис |
| Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p> |
| јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад до |
| и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се там |
| х, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико ниј |
| ј мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ли да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слуг |
| во парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је |
| аздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, б |
| та ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу наш |
| о у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским к |
| као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га |
| неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади вели |
| ад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послу |
| скрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим к |
| гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити мла |
| есто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</ |
| а камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за та |
| та ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, |
| и, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Ис |
| — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте |
| ујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила. |
| пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба |
| о, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и ве |
| ав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ |
| тео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, |
| ! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} И |
| иде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча |
| ше ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме |
| де право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљ |
| у, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се |
| лазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, саха |
| о почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу |
| д поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ |
| је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратк |
| рма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвозд |
| ета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо р |
| </p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим |
| одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до ч |
| ило, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И |
| пчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> |
| та, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но шт |
| могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана |
| ?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њ |
| морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на с |
| као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> |
| > <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Је |
| та срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса т |
| </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам |
| , матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, д |
| рхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спре |
| мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софки |
| на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чу |
| њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча |
| ат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он |
| арола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И к |
| усуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одма |
| теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одј |
| зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две вел |
| лисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигур |
| има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</ |
| Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, ут |
| степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагну |
| авлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драго |
| не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натр |
| адила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако нас |
| је и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева зан |
| широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и го |
| а пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покриве |
| рка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткам |
| њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, зам |
| S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрн |
| златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забод |
| ставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, |
| све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, |
| ена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њ |
| први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену |
| ених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело сел |
| асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих огра |
| тинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у |
| рајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као оста |
| в полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам до |
| а кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — јед |
| стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, |
| Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показив |
| дити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, |
| слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што |
| аном.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова |
| куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се п |
| је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога |
| ом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче д |
| стрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби |
| Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, д |
| од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{ |
| фкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Соф |
| ок не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а |
| своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође так |
| редила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њи |
| и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтел |
| у, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он |
| би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по |
| Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са ве |
| и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов ос |
| уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и це |
| ати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још ма |
| рано, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слобо |
| ељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред њ |
| ких речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по д |
| у.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса |
| ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен |
| на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И |
| поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi> |
| склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, |
| капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, |
| грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је |
| врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јо |
| погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако шир |
| однији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захва |
| тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поч |
| грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Соф |
| љешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једн |
| !... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених |
| ј, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отво |
| о ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се |
| нашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не мо |
| су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан |
| ко ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. |
| ћи се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини |
| но, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, исп |
| ржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— |
| из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас |
| сно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Св |
| ало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен зана |
| каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; |
| да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муца |
| љива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољн |
| ој, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на л |
| ијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобо |
| вала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако раз |
| Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква иза |
| ер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна |
| слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио |
| де већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме порекл |
| у тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, |
| свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако |
| је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав г |
| јде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се |
| докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она в |
| да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурен |
| је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана |
| последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово с |
| да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S |
| девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради |
| до моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, |
| ишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Д |
| а баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се ка |
| познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се |
| почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвира |
| , особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће с |
| и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, проју |
| ада нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S |
| је испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, в |
| ме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Ал |
| кога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, |
| г тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару |
| их.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чи |
| ика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђив |
| јеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, од |
| шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и усти |
| бито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окр |
| ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био |
| пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потр |
| ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је: |
| ве снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумњ |
| приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, л |
| е она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како н |
| ини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би |
| јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улаз |
| S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи. |
| S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одгова |
| е, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и |
| ст година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је |
| акле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} |
| <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, посл |
| да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басм |
| е у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особи |
| очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и |
| SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто драж |
| то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се п |
| , испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећ |
| в шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек би |
| су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим |
| крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге |
| ечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и |
| амо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се |
| у постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} С |
| он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе |
| , што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљај |
| леда, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као |
| ју, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, по |
| !</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтаво |
| обесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морал |
| ка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} |
| "218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе стр |
| дједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са |
| врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тести |
| о сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, ш |
| тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мат |
| амо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њ |
| до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зу |
| пије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина п |
| што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало |
| спред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа н |
| алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по |
| p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, х |
| увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагн |
| S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде |
| а, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док |
| лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дот |
| степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији |
| устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе |
| Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом |
| Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, п |
| еци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој |
| време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Гор |
| ој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак д |
| ку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да |
| о никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рук |
| /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана |
| и је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча |
| {S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрш |
| ка брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седе |
| иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и |
| ести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покр |
| села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка |
| , унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су |
| листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљ |
| {S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесниве |
| то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте н |
| ости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда |
| з помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се на |
| >Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао |
| ладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Ц |
| млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Ј |
| гу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готов |
| без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошча |
| .{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се |
| види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершен |
| једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Ми |
| ено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све |
| нувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато |
| а пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће |
| би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, р |
| газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи |
| ело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око |
| а. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили |
| целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино ко |
| а која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га ме |
| понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој |
| или, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико с |
| души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, |
| код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И |
| орена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, прола |
| <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао |
| У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он |
| јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остал |
| агичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш! |
| о на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а је |
| а доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је за |
| сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах |
| а испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од |
| S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стој |
| у: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локне |
| Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се виш |
| з душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам на |
| ront> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> |
| итајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод |
| не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даћ |
| } И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву у |
| .{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та ни |
| им.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико |
| сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би тр |
| кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тетки |
| буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели |
| “ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била најв |
| , није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му |
| како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушк |
| ће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, н |
| због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељач |
| шћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да |
| својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, ко |
| је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муко |
| слио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не до |
| ко је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је |
| а пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је шт |
| </p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, |
| абаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке с |
| и су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захукта |
| тима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Он |
| њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати |
| леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим |
| у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово |
| аздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и г |
| очиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тог |
| њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тог |
| казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на |
| , да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њ |
| оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; |
| по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао и |
| p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађат |
| свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својо |
| — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно ш |
| е из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, ч |
| са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сирот |
| ју око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за |
| , па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гроб |
| варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију ул |
| чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које с |
| е закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла б |
| у јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је бил |
| ао да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје |
| о шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, по |
| ра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло доб |
| их синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота и |
| И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} |
| е прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био паже |
| зда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као оже |
| јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућ |
| </p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах |
| ло мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу |
| е повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и |
| амо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се о |
| оје воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме к |
| оштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, |
| жасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакида |
| онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што |
| да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса ч |
| или скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим |
| гови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, к |
| пет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магд |
| н сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, |
| а путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим |
| то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, |
| тала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} |
| видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, виш |
| то су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању |
| .{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том |
| ћ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим |
| S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуш |
| мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, к |
| а Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био |
| о обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која |
| ристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ |
| нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p |
| ајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте. |
| нке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилост |
| рока, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих све |
| има, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана он |
| е моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан |
| шно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по |
| ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клати |
| ира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, |
| им од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом |
| и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним а |
| еси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али ник |
| међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи |
| , зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он н |
| моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њ |
| и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били в |
| ких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних |
| а.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стак |
| напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, соб |
| ве ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као |
| ајвише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пу |
| и, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерас |
| свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати |
| нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде |
| такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав ро |
| те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе р |
| е и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одудара |
| капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али |
| ного лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због т |
| ређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са |
| пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уп |
| едине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жи |
| ма, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, |
| а и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћема |
| ад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша |
| ање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спав |
| ужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се о |
| акама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли |
| он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици |
| донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дв |
| бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко |
| у трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, к |
| ед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против |
| ва.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежа |
| раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефе |
| урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погу |
| ила стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи вид |
| итајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише |
| већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало |
| ком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, |
| , не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особи |
| обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама за |
| ним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} |
| о, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта |
| матрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој се |
| отерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда |
| фка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како о |
| шика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа |
| анима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећ |
| , мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем |
| а да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки ча |
| амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребн |
| е било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце |
| истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у варош |
| p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасв |
| лињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, |
| и тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганк |
| ћи преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао ш |
| рно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али |
| дремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се уп |
| леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина од |
| код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, ц |
| ви узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак б |
| а га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила |
| ј, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и |
| са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треб |
| ше се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је |
| е онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над ост |
| е или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико |
| ослом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да |
| вамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Га |
| нила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је сам |
| да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да |
| О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на к |
| се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са |
| уран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја |
| иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угуш |
| што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, |
| уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата! |
| дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и |
| шћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит и |
| а, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизм |
| јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, |
| би свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> |
| пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, је |
| о женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{ |
| же у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њ |
| о пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте |
| у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само |
| ло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се с |
| е надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када ј |
| не и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујућ |
| је га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријате |
| о су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да |
| о много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љ |
| астуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто |
| p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и |
| о пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња |
| ногог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред |
| је, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и |
| ак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи го |
| {S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију |
| е светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са жен |
| да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на докс |
| ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то глас |
| на води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви |
| па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије ста |
| /p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен мат |
| риш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је жур |
| несе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зи |
| док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на не |
| се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао |
| е водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за |
| све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве поче |
| имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме |
| би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више мос |
| едва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, |
| агда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, |
| ојурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на пос |
| мо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на се |
| новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> |
| на и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколик |
| што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они од |
| <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— |
| би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни |
| свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се пр |
| овим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се |
| влачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Н |
| своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке гл |
| — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, во |
| е као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им |
| о чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, а |
| ли ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што |
| и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И он |
| е.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где |
| матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на кап |
| хову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас |
| њу да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па |
| своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Со |
| ва жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући |
| шко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико |
| {S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе |
| поочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста јо |
| И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, |
| о уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и ст |
| држаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејућ |
| S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то н |
| них, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених глав |
| наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те ње |
| их, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били ш |
| дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви ка |
| сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећа |
| ло поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од |
| аспећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем |
| таре и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамор |
| оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је |
| ћом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде |
| тати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то |
| ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она |
| део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка |
| што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи |
| свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, уби |
| ујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да уз |
| патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, |
| тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима го |
| овит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод |
| ајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S |
| на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћа |
| чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понов |
| ајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача |
| омљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</ |
| .</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приб |
| а, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од те |
| ролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати |
| .</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је бил |
| у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њег |
| онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, к |
| о, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, |
| оказивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као |
| е да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса |
| е знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек |
| ом осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету д |
| акију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза |
| ела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S |
| њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а в |
| нда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све |
| е надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} |
| спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подврат |
| ћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури уну |
| а.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се са |
| уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не |
| учена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку |
| већа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док |
| је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у кап |
| ад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у |
| личету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, |
| са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељац |
| како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој јед |
| мџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њ |
| уће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису м |
| мова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се бил |
| о онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигр |
| чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb |
| е до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилаже |
| једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били с |
| е да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S |
| ш тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са к |
| олу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао н |
| ети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, н |
| /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хт |
| д њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви |
| <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прис |
| вога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхт |
| тин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласни |
| јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, |
| де.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда греја |
| раг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и ви |
| почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како |
| ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда изла |
| кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи |
| дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, |
| чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихн |
| он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало зан |
| разник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу б |
| ко свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког д |
| ш од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне |
| ом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест |
| је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних... |
| е да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџ |
| наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посре |
| офку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка с |
| странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он д |
| матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио б |
| {S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само ре |
| пију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајт |
| она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је |
| не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледа |
| а, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, |
| и, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли как |
| ицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од сре |
| аваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се д |
| ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуње |
| имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само |
| скајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим |
| ше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у |
| кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поједини |
| светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чул |
| столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче ос |
| ркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале |
| љу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с дру |
| је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, п |
| а, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чи |
| остајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi> |
| вијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала о |
| .{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до |
| слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од се |
| >Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну |
| о лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове |
| ог.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, шт |
| аго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n= |
| <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочити |
| к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене |
| ро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунц |
| да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у се |
| а да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише |
| <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како |
| испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показу |
| појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више |
| мо подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјах |
| и оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да са |
| Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под |
| } Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Ча |
| да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, |
| то како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељ |
| парушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и по |
| колико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје |
| још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку к |
| видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха |
| фке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није |
| грејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с к |
| /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих |
| ешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи. |
| лико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било |
| ким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је би |
| спуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је ова |
| а по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је С |
| — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми |
| већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога |
| и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Ча |
| ти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, стр |
| светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. |
| 235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је |
| ајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа к |
| ве прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџ |
| топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се |
| еће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувал |
| бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни |
| лних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се забора |
| његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, |
| се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се |
| то поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, к |
| у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и |
| са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} |
| /p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она |
| изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p |
| удо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку д |
| досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље |
| , где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало |
| дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тад |
| пет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или |
| би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и пов |
| им говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о остали |
| сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека — |
| се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" |
| крвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> < |
| } И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, |
| је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко |
| ореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости |
| вана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Мар |
| смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је |
| дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— |
| отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Ј |
| тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не |
| би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на пр |
| слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дој |
| и, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрч |
| у пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала |
| је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати си |
| је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Соф |
| отрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед |
| нички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонил |
| за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јас |
| се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>С |
| да се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући |
| о без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да |
| што црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз су |
| урио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забо |
| И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој с |
| он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цу |
| да све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свл |
| претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурн |
| да досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обр |
| а је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће |
| тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се |
| где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велик |
| одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Со |
| косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затв |
| ј.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од сво |
| е почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, |
| а.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се |
| ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S |
| ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стар |
| буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је св |
| ећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се |
| из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S |
| могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чист |
| љао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <p |
| ене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> |
| оклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} |
| се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</ |
| од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би г |
| одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у |
| обе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу ов |
| горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и |
| ом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, |
| ије могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би |
| , то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сеља |
| о би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само |
| но.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необичн |
| Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после |
| е сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним |
| ао свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој |
| у, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора |
| де Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак удар |
| га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурн |
| оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који с |
| м „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гад |
| , са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, |
| собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и запов |
| се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни муш |
| а, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у |
| ужала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се та |
| први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да |
| досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су |
| да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим т |
| лити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који там |
| а се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали |
| вим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пиј |
| ко тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је |
| год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој д |
| ико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и |
| пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те |
| .{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећ |
| закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар |
| } Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, лу |
| } Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са |
| д њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на кап |
| p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву |
| ку.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и |
| леће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.< |
| на, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другар |
| ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и |
| цало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али |
| д своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислил |
| а.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, |
| Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим ко |
| ња, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мал |
| бина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ |
| еле родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако ра |
| рже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлит |
| а! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показ |
| ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи |
| је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као ш |
| ољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, |
| рви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{ |
| а путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он с |
| е не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да с |
| да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито К |
| иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи |
| као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракија |
| ало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу |
| какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, |
| потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини |
| , они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, бе |
| зећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и в |
| и ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, доне |
| ојас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дај |
| да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим ди |
| остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепе |
| ави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је к |
| се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ |
| е права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују |
| се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле |
| они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај |
| лагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се тол |
| гије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то у |
| се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} |
| е на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала |
| , која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} Пос |
| то ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он во |
| авили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом до |
| ако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" / |
| ца волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у ман |
| а боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби |
| , а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћ |
| лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је та |
| о тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намеш |
| ињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе шт |
| игурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, ис |
| од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показу |
| вљене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, |
| ским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрет |
| газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, |
| ке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог по |
| рено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном п |
| агрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.< |
| ућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више |
| <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски ман |
| једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за рук |
| он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треб |
| ђу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читав |
| су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је |
| вином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој до |
| гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас пес |
| а појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} |
| не, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широ |
| торе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и сло |
| х, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцм |
| беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и |
| баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифун |
| ах, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим сн |
| оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож |
| њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје же |
| _C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ све |
| ао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дв |
| ширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале |
| ће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, по |
| х руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они з |
| ржању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви |
| о код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што |
| и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молил |
| х она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако |
| у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да |
| а високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које с |
| указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била |
| розора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супрот |
| ао да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и п |
| тлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{ |
| рош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и |
| ећ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, |
| .{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове |
| баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном санд |
| љају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, све |
| ја су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу. |
| та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, с |
| тала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када |
| био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шушт |
| е какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош |
| речном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} |
| овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису м |
| ло осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је ла |
| д купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемирен |
| и два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, цр |
| ели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод |
| се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, |
| само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А с |
| да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу |
| тра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, |
| рочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни ж |
| д себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новц |
| , да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{ |
| ујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, |
| очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са о |
| донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колач |
| ма ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на са |
| Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Ма |
| их тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још |
| д матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гро |
| Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим в |
| ост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, ист |
| — Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разва |
| у њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, |
| Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше |
| , што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом |
| ви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су с |
| м, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, о |
| еченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака |
| е види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајка |
| о те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отворе |
| амо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећају |
| да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S |
| S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, |
| ="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу со |
| о их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после мог |
| а то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршав |
| и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је |
| сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, в |
| Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње |
| вши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели |
| нске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет |
| ко он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ те |
| раво горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово |
| ебне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на посл |
| су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, |
| лачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по куј |
| идовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочи |
| закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око о |
| спуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полак |
| чкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу. |
| руге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} |
| м на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису доди |
| кама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске |
| х, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како свак |
| дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва по |
| црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била с |
| у, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обра |
| и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као |
| шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је |
| Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, |
| већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у |
| се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гл |
| виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, с |
| а прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p |
| {S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токм |
| рци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маље |
| рупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и |
| ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по кој |
| златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је |
| девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њи |
| илом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам |
| и звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и д |
| није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала |
| испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише |
| на, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад |
| оје истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</ |
| и, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била |
| тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино |
| лико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају шт |
| е до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако о |
| ња у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима |
| жем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се |
| о половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле кру |
| .{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у ама |
| убљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазну |
| и у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радоз |
| и и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена |
| е и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред ку |
| роћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку |
| ћи чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се в |
| е стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцрта |
| ма, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, |
| о по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, |
| развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима |
| у куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, |
| и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{ |
| сетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није |
| живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месец |
| зе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што тр |
| е стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала. |
| запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто н |
| по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као |
| гатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без |
| гнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет поче |
| њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, би |
| сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не с |
| ала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што |
| се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле |
| } Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марк |
| ој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави |
| атко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљ |
| и да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb |
| досно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то |
| одом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода оту |
| е на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње к |
| p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеш |
| о удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су |
| , лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко |
| ама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове |
| ни разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушк |
| басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале |
| стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би |
| одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, |
| чу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не з |
| , и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бир |
| ости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било стр |
| а, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као м |
| датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципел |
| више, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Зде |
| овог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодор |
| Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице |
| и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што |
| а Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте |
| а и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен све |
| на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе... |
| <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{ |
| рена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне с |
| је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их |
| ах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на пра |
| браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађ |
| токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударај |
| е да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да дол |
| ако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, |
| када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали |
| и само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени |
| таде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше наста |
| и ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну п |
| о ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арна |
| ала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зат |
| и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије |
| ижавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да од |
| ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио |
| школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају |
| њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилаз |
| н уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, наро |
| сти и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим ли |
| > <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо с |
| а их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учк |
| дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је |
| > <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка |
| ала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није |
| оба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко уле |
| су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њ |
| бођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, |
| ивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су с |
| А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују. |
| робило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зи |
| о да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И к |
| {S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечи |
| и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} |
| по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од сви |
| Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивн |
| увши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет пов |
| ли на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато у |
| њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а с |
| такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све о |
| нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена |
| рно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{ |
| цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво |
| и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не |
| гата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају в |
| {S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закоп |
| е и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, |
| а или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, |
| инама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно друг |
| ака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарањ |
| соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кр |
| дна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, осо |
| голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због |
| , да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, т |
| гледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева |
| да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> < |
| ше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у |
| д и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана л |
| азу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није |
| ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S |
| ео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала |
| елики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, < |
| о код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе |
| са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула п |
| едно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сеља |
| офке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш |
| ло, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари в |
| чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасви |
| , радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као |
| ни, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И |
| и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{ |
| ли су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S |
| сти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа вид |
| ћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не |
| ло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом бело |
| е.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана |
| јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и по |
| </p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чоч |
| лаве свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и |
| времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и |
| а Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек в |
| </p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветл |
| ајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишњ |
| ребало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као ш |
| тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те |
| адовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по ман |
| кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушк |
| ац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то |
| } И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p |
| ше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је пато |
| сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши ниј |
| умрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, по |
| >— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса и |
| најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ стари |
| S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, по |
| са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{ |
| ојим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљење |
| , не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од |
| нове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</ |
| ћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек к |
| који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоце |
| его ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, |
| , из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки доби |
| ви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама |
| на и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и |
| деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пут |
| о тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је о |
| Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што |
| <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани |
| да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они јед |
| ни, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погин |
| Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и |
| е, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, |
| рују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, с |
| нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, д |
| ететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да |
| а би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљ |
| лика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и ок |
| ли, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуци |
| итије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, ми |
| рка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из двориш |
| лободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више |
| исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним бр |
| ећ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагал |
| би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих своји |
| е око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, ч |
| > <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испреб |
| причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо |
| већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико за |
| ка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој |
| ак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледа |
| их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали |
| је био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да |
| аним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељењ |
| немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уж |
| и их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предос |
| и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кук |
| која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што |
| дала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек б |
| они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једна |
| е воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ |
| они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, ка |
| е слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености |
| ања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједа |
| га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тат |
| pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним |
| о обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима м |
| и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пр |
| ву крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним н |
| седни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће п |
| скупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим в |
| чали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да |
| су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је о |
| јао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, в |
| не погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> < |
| амо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, |
| као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су ост |
| волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљд |
| кању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и |
| е гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на |
| ој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се он |
| ћег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер ник |
| да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" |
| ању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су |
| по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мал |
| р, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" |
| има.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испр |
| Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у неко |
| животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах |
| вчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћер |
| почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год |
| то му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, ба |
| звисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбога |
| не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко |
| чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се иш |
| збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толико |
| или самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада |
| авно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би пр |
| {S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, |
| опчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од мл |
| ло да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану п |
| ом свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> < |
| ође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар |
| но са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као |
| сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристат |
| тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца. |
| ако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисал |
| са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара ве |
| {S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис |
| г дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, т |
| то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n=" |
| е сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито д |
| ина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надме |
| p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салеп |
| и су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter |
| ак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако |
| , тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи |
| у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били |
| у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на |
| наутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на |
| свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганк |
| е, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и мо |
| е да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба ви |
| већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатво |
| намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, п |
| некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробљ |
| на, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазил |
| ивали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож ч |
| храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то |
| асник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. |
| И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и ч |
| се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да з |
| гог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А св |
| покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да ес |
| се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким |
| е заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим жен |
| "> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке годин |
| рац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може |
| његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} М |
| сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткре |
| на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе |
| њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Со |
| твртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се |
| ла више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ћ |
| х на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по суд |
| ше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута |
| аква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очим |
| утом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу |
| мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, |
| ови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из пра |
| на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chap |
| јене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише гд |
| ана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом |
| дешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај о |
| и.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана |
| p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано |
| ла да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис ње |
| с и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још |
| рис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових вен |
| жета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога бр |
| у, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је |
| њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, ко |
| и најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишт |
| ечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је ви |
| ке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада |
| ог тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази и |
| опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и |
| /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, н |
| } Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој неп |
| него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је |
| куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема |
| светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би |
| рата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по раф |
| д дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву с |
| узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добр |
| авелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се |
| S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, д |
| е он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S |
| шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега н |
| спати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, |
| о просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, |
| еђу њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у |
| , по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то с |
| биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан |
| не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим |
| ш сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан с |
| и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{ |
| ом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младе |
| , још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и т |
| оређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од ст |
| о.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацим |
| довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву поч |
| е одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да |
| е?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И |
| к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нек |
| <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао |
| ко се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</ |
| њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек |
| {S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не пи |
| ко би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свек |
| ко као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се |
| сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псов |
| >Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и |
| ачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка вид |
| вај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n |
| о онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму ве |
| их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики |
| м погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никак |
| од жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; ви |
| омљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање измеђ |
| се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће п |
| ко парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје |
| им разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, т |
| ном, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олт |
| уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у |
| црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало в |
| у цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дв |
| а: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не м |
| међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпан |
| вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и у |
| RP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, |
| иђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи з |
| доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи |
| > <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала свој |
| е њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала |
| азнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме |
| о још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сад |
| еном модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек |
| а на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, |
| гњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ озн |
| ајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за как |
| им спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке |
| је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, |
| н тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p> |
| е он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S |
| Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ак |
| Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако |
| ецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је... |
| ана.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрв |
| обивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би |
| де се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих коле |
| ила и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка |
| раним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је в |
| и.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто |
| чена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане |
| 0"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доц |
| Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа ни |
| том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је |
| ала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме н |
| , покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала |
| ћима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој |
| ет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почел |
| p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, |
| не, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш |
| ло удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз коле |
| на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе. |
| учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што ви |
| и њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и би |
| опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> т |
| спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јасту |
| !{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гла |
| су, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} |
| пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, |
| ж силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себ |
| здише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и |
| не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би |
| надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то |
| ала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрав |
| боко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани |
| вену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње закл |
| не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово |
| ређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто |
| м танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога при |
| а еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га |
| :id="SRP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и наб |
| з њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и |
| неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се д |
| , већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са то |
| му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али |
| као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са ру |
| о узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Соф |
| Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање т |
| ка оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака. |
| сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} |
| >— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо н |
| сије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капиј |
| јала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, дв |
| вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за зат |
| венећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим |
| а силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове |
| онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почн |
| ебало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и |
| /p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно с |
| одигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер кол |
| ко све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком нек |
| гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзај |
| у све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би бил |
| три и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што с |
| је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бље |
| з ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као |
| м шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било |
| 5" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, |
| ну не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње сам |
| јатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира |
| , пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред |
| , када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умр |
| умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева |
| тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла |
| етврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно |
| а Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ов |
| а се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка |
| а одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила |
| , не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него |
| да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду |
| осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, так |
| у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задив |
| бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала ј |
| его да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод ру |
| чају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а к |
| када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње |
| раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих ни |
| а су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са све |
| а би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах |
| у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само |
| да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би с |
| то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највиш |
| а причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снил |
| све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да до |
| ек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зн |
| {S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњи |
| и, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором со |
| исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</ |
| , одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и |
| ито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једин |
| лније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењ |
| , сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шу |
| би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка |
| би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса за |
| вој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— |
| ли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се с |
| могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жа |
| акав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго |
| ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли |
| жаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући |
| ечаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по |
| њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има |
| му себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и ч |
| а ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања нећ |
| ведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цр |
| ој због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочиј |
| ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би |
| ише чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујн |
| а поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, |
| и се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рука |
| и и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у њего |
| ричало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви |
| ницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из ко |
| ана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, осло |
| више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку То |
| тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по |
| ће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можд |
| ена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и на |
| држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела |
| е, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весе |
| а причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, |
| у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још м |
| сечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова |
| ном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} |
| се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити ку |
| — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} |
| фке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смел |
| увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила |
| кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трљ |
| т се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из п |
| егове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његов |
| азепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" |
| раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко она |
| је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, |
| .{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунил |
| ћином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пут |
| во горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочеку |
| ка некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовим |
| је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, ј |
| ћи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери < |
| ше, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да |
| ка би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим |
| ежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогу |
| ђа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да з |
| би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом и |
| преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем |
| о се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како пр |
| и што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „ |
| рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема |
| њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без иг |
| ђе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскош |
| в стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска дола |
| ш у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека |
| т није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њег |
| грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, как |
| пет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страсни |
| и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, о |
| оре, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посети |
| ти, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора |
| гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући ка |
| е, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру |
| а била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико |
| авши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да |
| кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њ |
| а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раско |
| а, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, |
| ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога д |
| е...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Соф |
| ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатк |
| претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме с |
| којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада за |
| ко да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и ч |
| ..</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је вид |
| сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као |
| } Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapt |
| трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се |
| ав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу |
| а.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи |
| ћи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала п |
| , и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се ис |
| бузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да |
| и знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном |
| ама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да с |
| ност престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хлад |
| вога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарим |
| са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, |
| обље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, п |
| кан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и о |
| е?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу |
| и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, баб |
| </p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће мо |
| заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њен |
| Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као н |
| мога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</ |
| е нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том |
| доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој |
| воје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, |
| и пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће |
| е одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада |
| а постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од |
| не велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по |
| крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечни |
| зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје |
| би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хв |
| забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И |
| о исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, |
| и.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви |
| ни били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат п |
| и ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим г |
| многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да насту |
| кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све им |
| у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да |
| S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, |
| у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} |
| свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и |
| вљивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном ме |
| ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се |
| сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужу |
| о изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи да |
| је су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајк |
| навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође |
| заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе |
| гдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> |
| испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њихов |
| упити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли |
| отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обрија |
| о башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупан |
| да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако го |
| би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређај |
| ишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је треб |
| што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући |
| p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породи |
| удима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да |
| оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збу |
| д ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, полов |
| свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, |
| еж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се |
| ше главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из |
| брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној из |
| о збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно от |
| се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се |
| :id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлаз |
| е остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости н |
| цвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просил |
| S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело с |
| , никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; дос |
| мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чини |
| ајвише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, |
| лећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и вр |
| а.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{ |
| правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве |
| ротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их |
| с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни п |
| ћан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели д |
| Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се гот |
| да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се са |
| здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће он |
| да као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, |
| и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири |
| пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурн |
| о висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела |
| држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ћ |
| о у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре ст |
| асвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући |
| , морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов |
| горе страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, |
| ерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ов |
| а се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особи |
| бјашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И |
| p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поч |
| лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала д |
| ио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{ |
| то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно ср |
| е, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својо |
| а страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га поглед |
| ана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, |
| х прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацива |
| а силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав |
| ђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда с |
| гова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у |
| и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у |
| , јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дуга |
| свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од |
| ма свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са с |
| по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поре |
| м месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са |
| о и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{ |
| рко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ва |
| равности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако |
| , не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре |
| она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако у |
| пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поч |
| Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, |
| ен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> |
| на овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како |
| очетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она ос |
| аиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и |
| с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подноси |
| рши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, |
| лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{ |
| од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је |
| дино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у |
| сто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него |
| а нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби... |
| дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и |
| би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то до |
| њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба о |
| еварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцн |
| !</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њ |
| испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, ко |
| е.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређ |
| мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово |
| оловина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто |
| никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота |
| и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Јо |
| ава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да |
| ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што |
| сла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти п |
| ала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом |
| ad>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три годи |
| ту.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој |
| ижавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу |
| како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њем |
| изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола |
| а, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се |
| ти са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти |
| е оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са д |
| /p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, |
| в, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређен |
| илу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговор |
| ео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме дол |
| су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} |
| мали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиван |
| S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чуве |
| јбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И да |
| икну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, |
| ку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџик |
| је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би |
| гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку |
| она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, с |
| p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо |
| , сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, |
| угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, довед |
| сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она ко |
| к припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, ја |
| да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала |
| ово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле разд |
| де покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла |
| то овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по т |
| ривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су |
| свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је |
| Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, |
| м поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испружени |
| а, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Маг |
| о у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало |
| век се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, и |
| релина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, |
| е врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} |
| ћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се |
| како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је б |
| очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до |
| викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, |
| као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише |
| е пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} Н |
| пуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Да |
| се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што |
| дрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буно |
| етиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и к |
| н тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка |
| и дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва вр |
| Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане бра |
| не носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њ |
| апљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, |
| заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једн |
| , кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње |
| ласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не ч |
| хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Том |
| зиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком го |
| часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане пути |
| сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркв |
| потребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И к |
| х ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густи |
| аде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним д |
| ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ак |
| S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се све |
| рећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто на |
| да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са сила |
| чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, |
| сан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је |
| о она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек б |
| у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су |
| ту, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је о |
| тима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач ж |
| ђе вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се |
| рске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да |
| она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражи |
| а се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз |
| преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и д |
| од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући свој |
| е не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих |
| тницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код |
| ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговор |
| а мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га |
| Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и ос |
| пути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{ |
| вао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све д |
| , Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему н |
| та је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише све |
| ча и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} |
| дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„ |
| д куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" |
| њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S |
| особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији ул |
| достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и о |
| међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочито |
| је неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето об |
| {S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али ни |
| <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, треп |
| тово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћу |
| ке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, |
| спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра по |
| акада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж |
| ње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би ми |
| кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлете |
| омаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога |
| на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да н |
| траха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући |
| ца, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, |
| у оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких н |
| одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха |
| љима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати ка |
| како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост |
| а виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окр |
| то је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причање |
| њи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здрав |
| али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре оста |
| у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кук |
| знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима |
| етлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање |
| д виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било |
| де како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шољ |
| није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде |
| о мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Ци |
| главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, |
| оље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, |
| S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више б |
| аним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође ц |
| на учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну |
| и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно |
| тку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па |
| ким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, |
| амо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није м |
| и!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, п |
| лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, св |
| то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини с |
| . </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капиј |
| Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости |
| а дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога ово |
| кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим ј |
| —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једна |
| еле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и т |
| агано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, сва |
| е ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Б |
| аук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљ |
| не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш т |
| и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојур |
| њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим ку |
| дама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишиц |
| да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов |
| се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била |
| га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што С |
| ове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада д |
| ену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу |
| чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од у |
| ва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах. |
| те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и зб |
| белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу т |
| к, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге |
| Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар |
| је се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграб |
| му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај са |
| то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: ни |
| иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта преко |
| јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад |
| уком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њеног |
| озор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу |
| о, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је п |
| ечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње В |
| и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже о |
| њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и |
| икодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — |
| гао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они п |
| длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устру |
| о још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> |
| да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа как |
| како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала врем |
| да и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у п |
| , овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у |
| радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од с |
| мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе за |
| се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ шт |
| скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим |
| S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и п |
| рди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{ |
| лази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож донос |
| да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сеља |
| да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му и |
| црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим |
| да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници оста |
| од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> |
| вао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито к |
| Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — |
| , ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима |
| о на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да |
| но губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свак |
| ладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше д |
| ађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела д |
| видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, |
| о са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, |
| у није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља. |
| се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвер |
| ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, |
| ла заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре бил |
| о да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што ј |
| еру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну |
| отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чис |
| а, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујућ |
| едо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од та |
| омљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепаш |
| све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши |
| утим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а |
| ног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глав |
| искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, на |
| о мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место |
| да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да рад |
| осетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу увери |
| е одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче п |
| ви други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у |
| азиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла |
| материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала |
| ама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спав |
| ио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ах |
| /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек п |
| ада је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко |
| а, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то ко |
| од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек |
| фку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до с |
| пле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда приме |
| .{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загле |
| грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да с |
| је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац ј |
| а и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измак |
| о за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који |
| к би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за се |
| бе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и он |
| м ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Соф |
| стале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав |
| >— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, |
| же, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као |
| ојури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да |
| о кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, сви |
| ве издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима |
| .{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ |
| ледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на ка |
| о, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла ш |
| се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављен |
| због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из п |
| лост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што св |
| улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би ње |
| на да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и по |
| а кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њи |
| S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насе |
| раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онд |
| , ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ |
| да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка сама |
| бојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је о |
| на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљ |
| ститање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а |
| ке свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S |
| и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и |
| , чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки |
| анцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шами |
| шчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један |
| новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, |
| Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, |
| етварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо |
| једном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се |
| љали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поња |
| олена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљ |
| одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S |
| И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега |
| очеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} |
| , ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по |
| е допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да на |
| чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај п |
| задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, је |
| сећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, |
| више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="24 |
| јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испо |
| о оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гл |
| де је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки |
| срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахир |
| таде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" x |
| има руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико ве |
| ак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила с |
| све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала |
| ци, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном ки |
| се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је |
| сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред |
| крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеш |
| нке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на |
| ају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лак |
| као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање пет |
| ости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све в |
| пред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња ус |
| што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Ст |
| дерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани ред |
| како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, |
| о не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умре |
| > својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} |
| ђе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је! |
| код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, |
| овратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, |
| високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерл |
| сле тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена п |
| омили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n=" |
| допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по |
| видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гв |
| да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А з |
| {S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто |
| хе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стабл |
| се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и млад |
| разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држ |
| а и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око |
| главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу |
| звик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, |
| отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да |
| почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети |
| ји.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну |
| са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више об |
| ајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и ос |
| м пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатељ |
| иједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола |
| тим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, је |
| дмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седн |
| а „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, к |
| гурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далек |
| ремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде |
| е одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као |
| акога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, |
| то није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, ј |
| , знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И н |
| но попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од |
| и матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плак |
| оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако |
| неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу с |
| Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати |
| штио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, |
| мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} |
| чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења |
| омрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затр |
| вала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или |
| новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је тр |
| {S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ј |
| ећ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато ист |
| {S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она |
| по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао |
| како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од св |
| е, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала неч |
| , шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S |
| де изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, са |
| а прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А |
| , њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час |
| ња и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око г |
| гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрага |
| нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њен |
| А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поч |
| <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да с |
| да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отер |
| слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријат |
| ста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав |
| ера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, д |
| вих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чу |
| а осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, |
| сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав |
| што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да |
| у, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са в |
| м да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{ |
| пенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ћ |
| а Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отре |
| викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Соф |
| у, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме |
| ског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахну |
| олача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је с |
| да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљ |
| ари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као на |
| из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве поју |
| , кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећу |
| несе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, изви |
| вљених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом |
| стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке ј |
| у дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се |
| трашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати |
| ла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се и |
| а великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, |
| ред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb |
| ене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се у |
| чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и т |
| "152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да |
| , већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и |
| “, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле |
| Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. |
| .{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, св |
| S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алат |
| ли дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истин |
| но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се пла |
| ко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ |
| што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене |
| г, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кес |
| него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто |
| пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и први |
| да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због |
| више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгл |
| ишом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз н |
| овлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између д |
| о целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозн |
| поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? |
| аје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и |
| е био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као ку |
| ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Ма |
| ре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к се |
| мела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је |
| је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би пр |
| а чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и криј |
| де, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ |
| та попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још в |
| код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето |
| који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши |
| ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако уда |
| енија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, кој |
| их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још исп |
| лазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на п |
| Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхта |
| е он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили о |
| } Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је би |
| } И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им |
| у јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</ |
| а, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би м |
| е и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладња |
| рају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} О |
| p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газд |
| р виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се |
| а, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто |
| и поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега |
| воје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, |
| ој великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Ал |
| /p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да о |
| љу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, как |
| ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} О |
| вамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} |
| едино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање |
| боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по |
| еком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} |
| 56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке |
| лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним р |
| наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је зна |
| ад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина ве |
| и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући |
| ана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одмор |
| нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, |
| ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром |
| ише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</ |
| а за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе |
| о обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта доне |
| ази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће |
| кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а најв |
| ако он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p |
| е бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко |
| орати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче о |
| м ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује |
| /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као теше |
| ко свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме |
| .{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму |
| стуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по ку |
| ио спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у |
| , што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе с |
| о се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њи |
| , да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица ча |
| S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када |
| ини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губ |
| ери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће ч |
| вуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и доте |
| а су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, |
| >Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна к |
| ала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим |
| авлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мит |
| } И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због њ |
| од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској вој |
| стију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Как |
| га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге к |
| им ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражил |
| ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> < |
| једно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне |
| и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да |
| но коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао |
| су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више |
| офка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи |
| лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, т |
| само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не ж |
| а, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле |
| његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, с |
| ли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести |
| ивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, сре |
| има, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} |
| аким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припиј |
| појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округ |
| есто ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, к |
| а рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за ви |
| чена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Бил |
| , и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручу |
| о тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>О |
| а је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова баш |
| и више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пр |
| ку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту ов |
| иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег |
| te> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља |
| ши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било |
| беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши |
| баном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста с |
| мама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као |
| и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она |
| , да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде че |
| даџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку |
| шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" |
| се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све с |
| > <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> |
| ице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уд |
| да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то та |
| робуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p> |
| <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га о |
| ву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осе |
| а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његов |
| , чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хо |
| омаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју он |
| је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да |
| у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да |
| равда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у н |
| зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, |
| опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и |
| у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и от |
| сто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче д |
| исто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих |
| та!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправ |
| чала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој да |
| p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га |
| p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укор |
| устављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Прек |
| ужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n=" |
| и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако упла |
| .{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка |
| о, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томч |
| че га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— |
| пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му р |
| ћи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као |
| рости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо. |
| } Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за те |
| аде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је остави |
| претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако |
| , поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И с |
| тово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је |
| уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> |
| рашан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још б |
| г њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капиј |
| ају.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике гор |
| да.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> |
| , особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о к |
| у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе |
| але по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, све |
| а!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани |
| тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда ј |
| ио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула |
| крету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пораст |
| тоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у и |
| исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има |
| исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где |
| и, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, |
| На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обе |
| е кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и |
| рса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</ |
| :</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега |
| хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно са |
| а, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, |
| себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, кад |
| је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, кос |
| ео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их |
| сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> |
| отово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола но |
| је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах |
| ма упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљен |
| лећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топ |
| .{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је сил |
| ојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> М |
| а ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испо |
| д не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако |
| ана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{ |
| била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не ра |
| увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повла |
| гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опан |
| , само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да по |
| {S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила со |
| ного тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, |
| {S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ ј |
| о загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у |
| а, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, леп |
| сату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb |
| а оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле |
| рени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састај |
| ва басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледа |
| едати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више в |
| водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, је |
| олико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по о |
| у овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је сла |
| ним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљав |
| е, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— |
| јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несве |
| уља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страс |
| сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на све |
| о сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И |
| ена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она с |
| да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, шт |
| , да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка |
| руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком |
| а светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз докс |
| а у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, |
| х руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим ос |
| имао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p |
| фкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p |
| Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њ |
| .{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да |
| Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у |
| ог тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком д |
| пред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци |
| њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи |
| ни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишиц |
| када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материн |
| потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део т |
| узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црн |
| се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да с |
| ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача |
| реми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да м |
| акву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, |
| што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мањ |
| олику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> г |
| ако му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и упла |
| и Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе и |
| стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај |
| изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у |
| Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потрес |
| лике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он б |
| ије знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} |
| по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мор |
| уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} |
| ојим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, |
| ако му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним |
| вила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила |
| > <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, |
| цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тиш |
| заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је |
| измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И |
| еки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не |
| ише намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако |
| легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној |
| рати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А как |
| ређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се |
| могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али п |
| поту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, |
| оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са |
| много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртав |
| ле једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и |
| пред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крај |
| на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и камено |
| коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да |
| еном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно |
| човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено |
| а се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри |
| ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и |
| а, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна |
| ни од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва д |
| слободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим крово |
| све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њи |
| ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S |
| тка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од |
| b n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефе |
| њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он |
| имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пр |
| вај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</ |
| ете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да м |
| да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p |
| осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те |
| "208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знај |
| о, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се |
| ају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, |
| а јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме |
| етка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софк |
| ржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле |
| онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њен |
| } Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, |
| ак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{ |
| име се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и п |
| е.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завиде |
| нађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, све |
| лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ |
| ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма |
| а, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не |
| сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и |
| вала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Со |
| већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сва |
| јући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колик |
| д ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се |
| зила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на |
| ешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким |
| у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{ |
| , да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Са |
| е планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и |
| што друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија |
| их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине |
| оба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучен |
| сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калф |
| ели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су г |
| и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и погле |
| к и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су си |
| >— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо |
| нко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато беж |
| , а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све |
| , уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, си |
| кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа ч |
| тељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи |
| ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајн |
| дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, |
| рочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавн |
| сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављал |
| Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и ост |
| n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> |
| и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко наш |
| себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала |
| луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан гла |
| о у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку |
| ће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим |
| ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа д |
| и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се.. |
| пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела |
| p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала |
| врдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и ср |
| Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погл |
| ажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она ниј |
| бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, пос |
| оље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој |
| <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> |
| , нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l |
| Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </ |
| ао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде |
| > <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети к |
| да тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био так |
| а му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе |
| ије ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост |
| паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта |
| b n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што заже |
| енк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и |
| ше да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не м |
| и је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примет |
| ве?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његов |
| бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јасту |
| и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин гла |
| ћу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети ка |
| :</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да |
| <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка |
| дупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе х |
| о чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не |
| бично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се |
| собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да зак |
| и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али нека |
| остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њег |
| било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда. |
| Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном |
| шати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, до |
| ш теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пева |
| знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опко |
| што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да |
| ао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође |
| <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и окол |
| И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Ј |
| а, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али |
| ви, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, до |
| рице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као оби |
| у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео |
| изати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе |
| траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемири |
| а за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и |
| нело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по |
| м јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепо |
| е пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста св |
| ло, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу с |
| ај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун сами |
| , с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тад |
| о пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одм |
| да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и |
| ва, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би |
| ичају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за |
| колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна |
| о је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземн |
| цајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Маг |
| а се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једин |
| к то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом |
| атове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине |
| он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрх |
| >— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче об |
| , још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су с |
| знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, ви |
| о се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице с |
| већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је |
| се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бун |
| <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завл |
| шући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из |
| ћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ов |
| ожда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, |
| к и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача |
| , ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и ос |
| прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У |
| о то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>По |
| роз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није та |
| е она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по |
| оји бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газд |
| /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача |
| и, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, |
| три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога ш |
| и.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="c |
| еке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зов |
| А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то в |
| хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном |
| цкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, |
| и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то нек |
| Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, |
| че и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га пре |
| игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи |
| тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, д |
| ала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана т |
| еглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и в |
| стале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим |
| вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му б |
| ђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, гот |
| ека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, д |
| ри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брз |
| да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама з |
| хвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити г |
| огућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву |
| ени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама |
| тима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов б |
| ко зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нан |
| а, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима де |
| и јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све |
| шивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бр |
| и унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора |
| > <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <p |
| оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа |
| о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, р |
| тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем |
| да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају |
| о излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати М |
| , сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче |
| авање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од млади |
| су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све ви |
| камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> |
| урно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију |
| ој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, ш |
| спод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихо |
| </p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећ |
| шао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и |
| а собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта кос |
| сећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није см |
| дини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влаж |
| им и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се н |
| ж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} |
| да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у |
| ети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима ј |
| ише могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра |
| ти, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је |
| ела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</ |
| друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би оту |
| исом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на мах |
| ко кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко од |
| плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та с |
| трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренул |
| све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног |
| рно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља |
| мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у л |
| ама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> п |
| страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, уна |
| са била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке |
| али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велик |
| еним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, усп |
| {S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати |
| д ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када ви |
| љање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши |
| како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте рук |
| х главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако сл |
| рпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје к |
| {S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва |
| х благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било дов |
| д кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћ |
| тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} |
| оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би он |
| отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчава |
| м полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И ј |
| имала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли дру |
| ицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, |
| ти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одм |
| ки, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степени |
| ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све с |
| другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него |
| добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све ок |
| црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знал |
| фка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и гот |
| И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време |
| отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто |
| оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, как |
| о само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на ср |
| ући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прс |
| посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могу |
| } Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удај |
| а их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у |
| морна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или п |
| има да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као на |
| ом телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, зап |
| лазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је би |
| ржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} |
| Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, |
| у.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла ок |
| {S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала ј |
| букла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да |
| чке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њег |
| к у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени.. |
| ећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, |
| више пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако |
| кнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и др |
| радије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго |
| од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у |
| н, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овам |
| етњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је |
| тре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим л |
| д многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је |
| ђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капиј |
| ако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и |
| била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стрес |
| да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало |
| о се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нариц |
| и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо |
| } А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није |
| офки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа |
| почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, на |
| цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим |
| ком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и |
| шње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, |
| светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p> |
| у честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да |
| а-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, |
| ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено |
| и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по С |
| им дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, |
| да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уг |
| , стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} |
| показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: |
| ељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила |
| никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре |
| туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са С |
| .{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Со |
| ако јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо |
| или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге |
| његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у ч |
| обу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у |
| и, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него са |
| оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађ |
| Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после куп |
| l:id="SRP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не |
| > <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила |
| и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимик |
| одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели |
| е склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка ви |
| сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико |
| ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чох |
| напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још он |
| м, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" |
| ако из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле је |
| одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће. |
| чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси С |
| амо се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше |
| .{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани б |
| ам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је |
| , поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар ј |
| p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, ве |
| а устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка |
| вајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким ко |
| ареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То |
| дупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S |
| нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже |
| 110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и |
| да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле |
| кнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла ј |
| и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и кој |
| е зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</ |
| >Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, |
| /p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино |
| ао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да нећ |
| оја тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p |
| же размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори с |
| имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Соф |
| ко ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, |
| ла и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је рас |
| а ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него |
| аде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима |
| лизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори |
| дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свр |
| и јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела |
| и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да |
| ећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицам |
| дизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могл |
| ато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутим |
| оке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда ис |
| <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, нај |
| органи са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки |
| За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку гов |
| како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом а |
| када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: |
| у се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би |
| са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, запт |
| чких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је |
| ти.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго раставље |
| амузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног с |
| песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цуп |
| прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, усле |
| а у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="10 |
| бља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И н |
| опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса м |
| шта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} А |
| али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим |
| то као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила |
| роке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још |
| </p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како |
| зи за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песм |
| светљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснут |
| ђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се ј |
| је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тра |
| ржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално |
| опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата |
| ву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже о |
| би се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи б |
| ше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на сте |
| оравити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али |
| и необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини |
| Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није мо |
| ве знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, |
| све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче |
| услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у т |
| по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију |
| ра, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запр |
| слу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, ј |
| им затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} Пос |
| ом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме |
| емље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p |
| јим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, та |
| каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио |
| аоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог с |
| ђаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и |
| они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази |
| о то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не |
| ј тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет ц |
| једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, поглед |
| , пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра ј |
| но да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p |
| стина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, |
| у, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уст |
| А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку |
| , мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни јез |
| воје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, |
| им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на по |
| од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо гор |
| све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расип |
| <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младен |
| а према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци |
| беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све |
| жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је дво |
| фку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још |
| је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми |
| ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) |
| да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове дру |
| он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре |
| р смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да |
| а, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она |
| је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="14 |
| не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, има |
| то, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућ |
| и.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те |
| то толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> |
| умачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати св |
| , пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти |
| ре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама ре |
| Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо к |
| , ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу! |
| ’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја |
| Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p |
| одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако м |
| м а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. < |
| ла...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досети |
| око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје |
| p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, с |
| изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уско |
| емио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер |
| .. газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p> |
| га, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не |
| е беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна |
| и и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учини |
| ребало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његов |
| немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, С |
| пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвал |
| кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долази |
| је просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођ |
| ако се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, п |
| кап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од |
| {S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све д |
| а сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце г |
| могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово неб |
| зми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је д |
| њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклон |
| ршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо ч |
| де и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по |
| ендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собо |
| са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, ве |
| Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И |
| моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад ме |
| него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И за |
| ава на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати |
| шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде |
| а је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све |
| /p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p |
| ући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога т |
| „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе |
| реда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку |
| пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се о |
| да нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да |
| .</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столиц |
| его за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље ј |
| <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу |
| ајмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, ш |
| надни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше |
| ишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи ни |
| бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много. |
| то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — |
| дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, нећ |
| ру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки |
| због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се |
| не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог понов |
| о горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трч |
| су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p |
| претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек |
| ла сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памт |
| <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: как |
| у, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што |
| отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —С |
| , ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb |
| И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашив |
| век, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки поса |
| да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} |
| Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд |
| стао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изнен |
| а се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом |
| ати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, |
| а столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке |
| ! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење |
| бе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им с |
| и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је б |
| ав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутуј |
| ко стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то ј |
| сак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно п |
| таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, з |
| " /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала ј |
| си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, |
| {S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви вид |
| бе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А |
| же да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто |
| страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њи |
| таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мо |
| ије, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изроди |
| највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: |
| могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за |
| бе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страша |
| екад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да |
| дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се о |
| а међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога |
| пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раск |
| ече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, св |
| жда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине ст |
| — Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповед |
| > <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада |
| ба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим |
| почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу |
| у није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између |
| отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивањ |
| а.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би |
| се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити |
| о силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато! |
| дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо |
| о су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породиц |
| , не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, |
| на била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а о |
| анка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, ка |
| у ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице |
| узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, |
| и шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује |
| би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: |
| и, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особ |
| н, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан рад |
| е.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Ма |
| к би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му ниј |
| е јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра |
| колико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора сило |
| рт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како |
| ако и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево пр |
| диже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венч |
| ад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, |
| јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурн |
| из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остал |
| зи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чу |
| навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину.. |
| ка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам ова |
| и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар с |
| а и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити |
| прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од |
| та снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отуруј |
| — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да |
| , који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А |
| његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијо |
| јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети о |
| ки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеж |
| а заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p |
| ше љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него |
| пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати |
| а трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале. |
| овање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била увере |
| због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде |
| би.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани. |
| та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{ |
| го за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овам |
| куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> |
| а гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циган |
| то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53 |
| ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реме |
| су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака б |
| хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљешта |
| а из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} |
| у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{ |
| ли.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улиц |
| хтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадо |
| е, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S |
| њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у куј |
| по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, |
| а те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успа |
| у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од с |
| ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софк |
| .{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ |
| ла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, |
| то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да ј |
| ле ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујн |
| пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. |
| и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, |
| е на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма |
| њене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соб |
| е чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Лел |
| !</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма |
| е могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза по |
| но, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, |
| што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасни |
| се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек |
| у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж |
| ла по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке пе |
| уштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, к |
| унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али |
| аме.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су |
| но звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка |
| .{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако о |
| ну овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши |
| настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S |
| мртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, леп |
| е Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раш |
| више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све |
| све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хук |
| их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, |
| ара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта |
| већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда с |
| о на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због то |
| јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, |
| је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његов |
| } И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, |
| S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при такви |
| је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопстве |
| ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, н |
| свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} С |
| оста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, |
| и.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвен |
| г Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је |
| је говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале |
| Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са |
| Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она |
| >Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и разви |
| а седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не |
| .</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и л |
| није што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивал |
| то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, н |
| оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на дв |
| о по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за |
| то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех сви |
| а не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, |
| и колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра |
| } Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, |
| несем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде |
| покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</ |
| столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одли |
| ређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исце |
| свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остав |
| буни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и |
| ди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шт |
| до!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи |
| о у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под не |
| е амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Ис |
| гла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани |
| ио, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лак |
| ље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тр |
| атише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави |
| <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам |
| а остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако с |
| играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике |
| ва све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, ви |
| смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем |
| и више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који |
| чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: сна |
| није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише |
| шла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, |
| собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива |
| век би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколик |
| осао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако |
| цима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да с |
| ј глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када |
| у љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није |
| ови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колач |
| оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки но |
| ше пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. |
| лним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим |
| ма, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало |
| чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p> |
| не у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим стра |
| на, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи |
| н никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, н |
| црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да |
| {S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда |
| S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет |
| вала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у то |
| аљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је најви |
| {S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, је |
| ћ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нек |
| по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, |
| олепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин жив |
| у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изра |
| ато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га |
| аређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је как |
| ћне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готов |
| р ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви |
| ко, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда о |
| цом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда са |
| јгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да та |
| оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што с |
| а сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни муж |
| бож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види |
| продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био |
| имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> < |
| штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начи |
| жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су и |
| ећ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, ј |
| јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, |
| до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорил |
| једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да |
| аш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој прин |
| целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би с |
| такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред с |
| е, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то бр |
| до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она |
| ј, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, |
| амо то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био |
| асу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи |
| д ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из |
| има, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи раз |
| се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи она |
| за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— К |
| би, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добр |
| и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене |
| о узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало |
| ао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је с |
| а, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намеш |
| ароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој |
| и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, |
| му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда |
| ше пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{ |
| им врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равн |
| ре, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распе |
| њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, |
| дова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз куј |
| е се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио |
| већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ |
| трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим и |
| о би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пуст |
| ?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се н |
| > <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја |
| ју.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храб |
| Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела |
| би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" |
| ашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се по |
| венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око |
| , па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</ |
| иштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:< |
| и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви см |
| <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда |
| тарца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то |
| ...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико |
| ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој крас |
| Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је |
| Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, св |
| амо ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, про |
| е“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их |
| о и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Соф |
| тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на |
| } Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се |
| бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши |
| ку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И т |
| из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне |
| вајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на |
| злази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, |
| није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала |
| лашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мор |
| И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то н |
| едајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда |
| ени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то прис |
| и ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после у |
| ише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрх |
| је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, |
| м то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи |
| гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито |
| доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они своји |
| рази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он ј |
| у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за |
| смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано |
| афу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је п |
| ој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, |
| и није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње о |
| ругих, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али |
| в са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти |
| ш блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, по |
| овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и врем |
| ерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псов |
| окрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не о |
| ки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Со |
| е у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Со |
| лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка ку |
| још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S |
| ј се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је зб |
| драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати |
| игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упа |
| , јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опа |
| старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} |
| што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равн |
| није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; заш |
| , од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} У |
| д њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није обл |
| ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, |
| е да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, п |
| ало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напосл |
| почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим н |
| кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој |
| не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како |
| са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држа |
| ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на кр |
| , особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је какв |
| ="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са пре |
| са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки |
| м.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу |
| доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе |
| ним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{ |
| ко крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем сл |
| страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно ш |
| к тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равно |
| судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, ја |
| све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, |
| } Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да |
| нице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се |
| е пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајал |
| је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати |
| с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напуст |
| .</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у ирони |
| је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка г |
| че, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она ј |
| уди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и |
| плашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је го |
| му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њем |
| Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, |
| чела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била |
| о је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова ку |
| ри.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово мног |
| нственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као |
| како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда |
| баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево ли |
| а.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— |
| а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не |
| S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од ст |
| мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и з |
| да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на с |
| вили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> |
| ћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређи |
| о није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као |
| ај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, св |
| равила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који |
| о година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, осо |
| би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, |
| ткада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по т |
| уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма |
| е ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читав |
| ера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћ |
| ој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој |
| село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „поваро |
| } Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке субот |
| ирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе ов |
| о.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и з |
| ознало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да |
| це стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно |
| ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заист |
| и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју |
| опијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се |
| да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитај |
| на који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, н |
| ово да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео |
| о он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обича |
| ини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно ко |
| ас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и к |
| и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на те |
| аву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на докс |
| највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под |
| вамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, посла |
| она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као шт |
| цом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на п |
| заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала б |
| р.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, п |
| Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће |
| ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да сед |
| у те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо уб |
| а, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за |
| вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у |
| и није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да |
| е сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте |
| м, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошт |
| о беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да пос |
| ећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да |
| вале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не б |
| у, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И раз |
| <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала |
| јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не мо |
| н.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустиш |
| а загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели |
| SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празн |
| в њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила |
| и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнета |
| утра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њи |
| је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству |
| маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед |
| м, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да |
| ом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући свој |
| {S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену рук |
| и јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају |
| И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> |
| очела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила |
| а га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он |
| тња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу |
| , тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што |
| предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јак |
| } Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда пр |
| гдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, по |
| рцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} О |
| очети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И по |
| е размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S |
| и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Крат |
| асник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</ |
| угласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се жив |
| м или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да |
| х, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свуче |
| ово подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, |
| утом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са мес |
| покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пор |
| на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, |
| јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину ов |
| ала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они |
| има банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на |
| p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле |
| још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи с |
| ико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или |
| /p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им |
| ику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још п |
| стински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ л |
| такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка |
| ола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, |
| га неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим |
| е више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуко |
| а свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи |
| ло је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове |
| свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женск |
| акије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да ч |
| д раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане |
| еколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да |
| III</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, |
| /head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона |
| порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матер |
| ку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за ру |
| повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гости |
| наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, |
| дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" / |
| дело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том |
| ушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и |
| имети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала |
| у.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравиц |
| та отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала |
| луге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим |
| вака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само |
| говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не зна |
| пљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стран |
| јом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, |
| лима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никад |
| а виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређ |
| , ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочи |
| <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба са |
| ијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код |
| но нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгле |
| и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, |
| свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамак |
| е преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу |
| лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку |
| ц настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје |
| ављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче са |
| ан је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због ти |
| чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви |
| у сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек |
| а, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n= |
| ог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка рас |
| није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још о |
| довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, забо |
| м тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што |
| копчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од са |
| да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред о |
| почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, по |
| е морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поч |
| одбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала с |
| а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Ал |
| више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином |
| у али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{ |
| Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и |
| <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе. |
| једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не |
| и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, с |
| вима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабру |
| ев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим |
| уку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, к |
| дело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би у |
| о трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путова |
| убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовање |
| аља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене |
| „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од |
| а.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро |
| .{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би с |
| улова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниж |
| ном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, ц |
| офка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, т |
| им сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били весел |
| дао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из |
| о ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запре |
| е тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, |
| да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, |
| .</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово |
| то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, о |
| у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не с |
| ој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, |
| е неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, к |
| ежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благода |
| силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће о |
| ила сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, |
| ју, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу о |
| ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечи |
| је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на но |
| е ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима |
| змеђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да |
| е и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Послед |
| ишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то |
| ко он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусу |
| и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Ар |
| вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и збо |
| то је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће |
| брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и зб |
| малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Ос |
| ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, не |
| мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки |
| укао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него |
| т, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} |
| ло нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из к |
| их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један |
| како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша |
| е и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као |
| и, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као сврши |
| ко је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили |
| увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакл |
| а их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са |
| ли први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ов |
| нећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблаго |
| но се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допу |
| иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њ |
| лети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада н |
| се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој ина |
| знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарнос |
| неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све т |
| — Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} |
| осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у |
| посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, |
| он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од с |
| међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило |
| ак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџи |
| о што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато ш |
| учама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, д |
| само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него посл |
| о са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико |
| оре у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у оч |
| д мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, |
| е оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко |
| би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то так |
| офкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како с |
| са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер |
| год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се до |
| ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред |
| амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, кад |
| кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и |
| бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је |
| етере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако |
| ћ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је |
| можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у се |
| е, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>З |
| ви, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је д |
| и како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, п |
| нији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и |
| ви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе |
| манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од |
| ута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, |
| е умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и о |
| вљеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој г |
| једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати дол |
| Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да |
| ати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутин |
| то треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пр |
| ињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давал |
| Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два |
| кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по |
| његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био |
| адости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати |
| ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда |
| и јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па |
| у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај |
| само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, |
| ито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, стра |
| говори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласо |
| <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко |
| , видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тог |
| то ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али |
| знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му |
| ко нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се сп |
| о.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, |
| има, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и там |
| је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из |
| као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато же |
| њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео све |
| како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало |
| у исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном ли |
| да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</ |
| непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опш |
| не и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак ње |
| са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — |
| а у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одл |
| и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штого |
| рхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и |
| лазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загле |
| у да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближа |
| а!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, |
| била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно. |
| а Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, |
| ећа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> |
| весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож р |
| м, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, к |
| водећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{ |
| у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свак |
| .{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим |
| а родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да |
| S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те мол |
| би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то |
| <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити л |
| офка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде |
| се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, прибли |
| да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи |
| косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.< |
| е?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, |
| но искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, |
| полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше |
| вши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, кој |
| <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не |
| тац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са ж |
| сте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије с |
| то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — |
| надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи је |
| ко врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, ма |
| жећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој ру |
| као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији ме |
| {S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се |
| ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала |
| а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ра |
| би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унез |
| о тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пр |
| ако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи |
| е здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у дру |
| ди од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови п |
| сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим м |
| о јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких го |
| } Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и |
| каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, зна |
| чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи |
| цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, из |
| Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; |
| е:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они му |
| рске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријате |
| </p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру ње |
| ала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде ј |
| .</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећ |
| њи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али |
| о, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} |
| ао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито стар |
| а, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за |
| и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој доса |
| екала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна |
| подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе |
| ој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући |
| стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога |
| је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснам |
| која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она при |
| а уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкч |
| И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, |
| од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци |
| {S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао |
| дарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жен |
| о не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред веч |
| p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, свет |
| виси све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећ |
| није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу нај |
| седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!< |
| кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст |
| а још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} |
| ним питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућ |
| слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину з |
| ручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш в |
| покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у ман |
| ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста нем |
| и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} |
| раја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгле |
| Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна зе |
| гурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жен |
| е била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постељ |
| е целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Ј |
| ст.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а најви |
| ати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су |
| тере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхт |
| гао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио |
| што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, |
| да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што |
| гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због |
| овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном |
| а.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је па |
| вине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, |
| да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао ку |
| јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми |
| увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари н |
| и сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази |
| Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од |
| ала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама |
| дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до |
| ску газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb |
| ако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у |
| нако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијам |
| а неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на це |
| е не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости |
| пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куд |
| жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело |
| еколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари |
| да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као к |
| о од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, мн |
| го ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их |
| н би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, |
| , а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно там |
| атови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због т |
| е послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим |
| на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги т |
| саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, кад |
| нија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И за |
| у, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, |
| ако јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као ос |
| средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p |
| они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, обле |
| заром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са |
| , на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да |
| илна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:< |
| е собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} |
| уковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном |
| може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, гол |
| није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно |
| по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату |
| да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамиј |
| 61" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће би |
| егова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је |
| е да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да |
| > <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до |
| ити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена |
| ..{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и |
| крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизм |
| би, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{ |
| , са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не о |
| и и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њег |
| идети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, |
| да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да вер |
| ети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрча |
| ло, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се |
| Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере |
| т, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачн |
| дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима |
| ги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласн |
| а да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат |
| дале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као |
| свестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да обле |
| одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још м |
| инити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од ког |
| , служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од |
| е и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, |
| већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка мо |
| p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, уз |
| а и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог неч |
| ед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сад |
| спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, је |
| ући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало. |
| није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном |
| танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако ле |
| ошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напукло |
| шкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама |
| а чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало |
| тким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан |
| то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, |
| о је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и ње |
| овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад о |
| Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада д |
| ла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долаз |
| као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и |
| а сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, ка |
| слио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и јо |
| бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан |
| и учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада |
| даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не з |
| ладост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, |
| знемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба дола |
| а капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> п |
| пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и зб |
| ише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су |
| м бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет б |
| , већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S |
| се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само |
| како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче |
| ба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузим |
| из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> |
| обре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви |
| осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за с |
| ире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зау |
| издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p> |
| а да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је в |
| ата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој ф |
| отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је |
| из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он ј |
| а, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасни |
| а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто |
| поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести. |
| али, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, не |
| је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У |
| офка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ и |
| на и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, |
| , са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, |
| исом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње ули |
| ју.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И под |
| је смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, |
| асно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак |
| одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да м |
| и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о с |
| ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да са |
| и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала |
| на, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би през |
| зинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све |
| и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> п |
| неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шт |
| по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових |
| овлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој |
| Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је мла |
| да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка е |
| ила уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан |
| т отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и само |
| оја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању |
| чео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он ј |
| да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— |
| мео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо уда |
| ан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p |
| могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упроп |
| не, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како |
| фка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети |
| у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он |
| Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> |
| тела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, п |
| а, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — |
| Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Ал |
| ином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушк |
| ивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаш |
| га детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збу |
| ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окре |
| ва свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење |
| > <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, |
| и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапа |
| и натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га ну |
| рав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{ |
| .</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није |
| ојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И |
| знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га т |
| са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињств |
| ће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чуј |
| о:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, |
| сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење |
| S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим |
| ко као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро? |
| нди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, |
| у и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чоче |
| ма, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао |
| ако са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка ова |
| из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у велики |
| самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даљ |
| сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дуб |
| им окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим поврати |
| ј је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом з |
| би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она |
| ише овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} |
| вају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети |
| , њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвој |
| акуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов г |
| златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> |
| у, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац |
| а Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад ос |
| м гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, св |
| аспремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, п |
| мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била п |
| о што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S |
| бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљешта |
| већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, к |
| испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још ма |
| ека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и п |
| {S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И |
| једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.< |
| спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и то |
| зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, сво |
| спрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при сва |
| поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, ч |
| она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| } И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у |
| једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и с |
| ло.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши |
| е свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да |
| ао кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, по |
| и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да |
| око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:< |
| исто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, |
| је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреж |
| помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миле |
| чео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Дос |
| ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, при |
| сле онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење |
| га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким бегов |
| тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и п |
| кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од |
| пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће |
| екрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено |
| елога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна |
| долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врача |
| ућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, |
| ило, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као |
| је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да б |
| распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је рас |
| обила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} От |
| као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, д |
| етивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би |
| њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како ве |
| о се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала |
| ада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истин |
| твила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одла |
| јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну |
| које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и ча |
| његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што до |
| /p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу с |
| могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиван |
| ре ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбо |
| у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. |
| штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сиг |
| p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отворен |
| што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упит |
| } Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у |
| <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклет |
| Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сад |
| {S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући после |
| напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико |
| ла јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би мо |
| Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покр |
| а и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла б |
| >И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, д |
| од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано |
| није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Мар |
| кве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно |
| само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{ |
| прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на |
| не године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} М |
| о опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по |
| зи, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жеља |
| p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи до |
| ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к |
| ним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, |
| аршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њ |
| ени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, |
| д једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на |
| ило је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом |
| азивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, ко |
| почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њихо |
| а дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грл |
| алгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задово |
| и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих покл |
| бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића |
| ар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више у |
| ој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и наки |
| воме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас поче |
| рекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наго |
| оси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала сво |
| њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особи |
| !{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: как |
| лико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет у |
| а.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и то |
| у га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела с |
| е и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту м |
| апред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја |
| еном излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, |
| оја је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не з |
| убав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно бран |
| ати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није |
| дела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је б |
| е њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе |
| <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и |
| p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да об |
| аву, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унес |
| очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у |
| пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна |
| ове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из соб |
| верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и де |
| бож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигн |
| и песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали |
| као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што |
| аћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а |
| е остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А |
| да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А о |
| :</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни |
| /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око |
| ош више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter |
| одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући ја |
| знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде р |
| своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, |
| у и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости |
| су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена к |
| , код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по нек |
| осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих |
| а.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из ама |
| учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да |
| то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, |
| х огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једна |
| обро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада |
| ладожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ет |
| ли да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да б |
| ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче го |
| ила још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала |
| жењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се |
| а недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{ |
| обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прили |
| о би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне |
| али.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и про |
| а све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здрави |
| , што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж |
| а, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико |
| а лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири |
| са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, |
| патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им |
| а буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као п |
| се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем друг |
| мам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, |
| еље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела уд |
| ју пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку на |
| иле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети |
| врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој п |
| есекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> < |
| од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе варо |
| ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што |
| она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да приста |
| боко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овак |
| ко држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Ар |
| ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени |
| и зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, |
| но, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети |
| миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку |
| ука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом с |
| вако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да н |
| осле онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с |
| ећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно ви |
| оњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде |
| е због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него |
| а.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на |
| г Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, из |
| тоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: как |
| ека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнут |
| раја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста |
| де натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије |
| од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све |
| својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не |
| Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред св |
| кочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом |
| ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати |
| } Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у вел |
| преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поч |
| шао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што |
| p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видел |
| сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: |
| граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако н |
| <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} У |
| срете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, |
| е, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног през |
| изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на |
| на каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: |
| сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је |
| ише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љуб |
| оћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима |
| што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налази |
| , давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њег |
| ном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе |
| треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха с |
| олицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово н |
| китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито |
| е, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији |
| е.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И |
| И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева. |
| то се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> |
| } За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да |
| ора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом |
| 9101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не д |
| знало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под ст |
| шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он |
| авају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{ |
| најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе. |
| трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога |
| и видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, |
| .</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је каза |
| згуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она при |
| да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож |
| ају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света |
| ћену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да с |
| ати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, боје |
| ако је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом |
| руге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за с |
| ри никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је |
| "247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим п |
| А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што |
| утом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада с |
| капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је |
| аборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се он |
| n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њег |
| ће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад |
| о одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она прист |
| ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо |
| учења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, к |
| аредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, как |
| у није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, |
| видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је |
| в обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвој |
| и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и |
| што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до с |
| а је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер |
| аве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео ос |
| или сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницам |
| помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољ |
| ила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свим |
| , сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у т |
| је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, и |
| узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на са |
| на к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало у |
| покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од |
| {S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара |
| нгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, п |
| је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљ |
| XII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју |
| , или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту |
| као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра |
| у и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах пос |
| S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није х |
| огом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу ње |
| RP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, поче |
| чи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке |
| спред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, |
| 9101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када |
| е на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се ут |
| део овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој по |
| } А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој |
| дну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, |
| њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као н |
| можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као |
| и Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да |
| них ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софк |
| свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к ње |
| м гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p |
| до?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући н |
| јају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до сам |
| тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби шт |
| овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се е |
| е хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим у |
| ка, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи |
| енди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с пор |
| е учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо о |
| зва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека |
| аглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто |
| ује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој |
| </p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци пре |
| елике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се н |
| {S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, кој |
| , не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Ми |
| ам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му нећ |
| лико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, |
| о, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо |
| ичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утиш |
| е:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да г |
| виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, уд |
| адовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по С |
| аборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да |
| оље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер |
| свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како |
| спит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испо |
| а већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Со |
| баченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{ |
| ивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, мож |
| патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана |
| један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле |
| то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не |
| , што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас. |
| танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај |
| пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и из |
| та, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по њег |
| p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испре |
| о хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> по |
| ве трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у |
| шек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи |
| ности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкини |
| >— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две б |
| > <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче с |
| да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чи |
| миком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође |
| а, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, изл |
| у.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто са |
| даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија |
| отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S |
| а отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и распра |
| ису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, ко |
| ном, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је |
| , собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму п |
| а гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не |
| бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су |
| из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, |
| ла који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, з |
| ети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сва |
| Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка кле |
| {S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набре |
| <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, бе |
| <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набије |
| са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проре |
| лакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и з |
| врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S |
| њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона зв |
| обиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту |
| већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „ |
| која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чист |
| ас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брз |
| има на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда |
| ибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ни |
| ну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва |
| настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад з |
| ледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у пл |
| уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту |
| дмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, |
| , реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ з |
| ценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа |
| изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истин |
| о сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу |
| о би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је |
| убима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> |
| ао да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од |
| јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче ка |
| него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрен |
| чеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око |
| о ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље. |
| глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би |
| ружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај ч |
| више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, к |
| ти.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и з |
| њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од |
| оја ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишт |
| че на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту свој |
| е спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по ка |
| лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод |
| {S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се |
| тенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p |
| дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене п |
| ма донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, к |
| ло некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао |
| још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би |
| гради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива |
| ова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче |
| да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако |
| о, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да и |
| ер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допуст |
| > <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим сло |
| "243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како |
| од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ств |
| рујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у соб |
| ада јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме |
| ка други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: |
| рко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он в |
| дне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p> |
| ред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p |
| то хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да |
| кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори санду |
| као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} |
| а већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа |
| на раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, |
| и после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, п |
| и, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају |
| и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе б |
| је.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, н |
| а их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од |
| се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна |
| услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не |
| — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њ |
| је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се |
| а колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испре |
| искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљешт |
| рим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио д |
| га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} |
| .{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она о |
| ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које |
| ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да д |
| плаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, зн |
| а.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, ш |
| живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, нег |
| време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би |
| атрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима. |
| већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, |
| ора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, |
| ађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арна |
| ијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није б |
| е што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице |
| ="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, |
| Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те |
| е.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и |
| у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за ср |
| аство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина м |
| ј свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ |
| је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђе |
| тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И |
| провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се ви |
| треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће |
| ва све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гл |
| и да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затек |
| на, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му ј |
| што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да |
| иже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први |
| ти, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p |
| нако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост |
| Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрз |
| зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек |
| фка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када |
| вом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у |
| и к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно с |
| о Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и проти |
| А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила |
| ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, та |
| недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би |
| а и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог де |
| ар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из стр |
| ли да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе |
| им нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} |
| и они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље |
| Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и он |
| еко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И |
| е газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време |
| чи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, пр |
| p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочит |
| о је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он |
| грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од рад |
| можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са мла |
| > <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к |
| ијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задо |
| ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина |
| , него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и |
| , шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све |
| ђао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како н |
| и много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шт |
| жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њен |
| ча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> |
| тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би |
| о да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те д |
| ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећам |
| Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тат |
| зме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обо |
| , газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врат |
| олачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по н |
| } Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном |
| арочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али бери |
| офка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> < |
| дра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} |
| спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без ду |
| ња, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше ку |
| , али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео забора |
| више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљ |
| епити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније |
| твари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} |
| водили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у |
| метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он с |
| о нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје |
| и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако |
| вши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ. |
| да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она са |
| у!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој м |
| га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта от |
| авити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да |
| матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, |
| тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пре |
| иру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито сво |
| све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда н |
| елу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и г |
| том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујн |
| из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас с |
| p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу |
| } Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагоре |
| ишта не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред св |
| од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И |
| дух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко |
| чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софки |
| едоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, |
| био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, |
| дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе |
| хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да |
| реће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који с |
| нага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод пл |
| ану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— |
| ши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређуј |
| и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивч |
| ј калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, |
| но нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане |
| је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} М |
| Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао |
| матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, наг |
| оре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хл |
| 77" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и о |
| и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Маг |
| то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа |
| се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се |
| тим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око |
| вачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће с |
| тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Н |
| уло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахан |
| а, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка |
| о ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> |
| тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи |
| и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се |
| pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро |
| p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим |
| д пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, кој |
| фке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како ј |
| њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та ње |
| урле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, |
| id="SRP19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одла |
| ајлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим |
| ће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих |
| никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и ча |
| а пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасц |
| де право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, с |
| поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој |
| — Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка! |
| едо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а |
| адала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Исп |
| и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући |
| у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} За |
| е да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје |
| емеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску с |
| се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плач |
| оришта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предве |
| чеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном дру |
| еизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњи |
| чно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми |
| необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али С |
| од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа м |
| собито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ |
| осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпе |
| дгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се |
| с, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! |
| има, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је стр |
| де, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и р |
| али.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао отку |
| тра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} |
| у зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од |
| на башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се т |
| ивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама посла |
| има, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је пол |
| ут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најбли |
| цније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као ј |
| сника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</ |
| ко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће |
| што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали ка |
| мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишл |
| пред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај |
| а такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, |
| лом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: |
| ће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на |
| својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, |
| ју, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са |
| тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако сед |
| о тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му |
| када били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало |
| а.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почи |
| pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, |
| к међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чар |
| ху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љути |
| Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, к |
| одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радо |
| да ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S |
| сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како куп |
| се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. |
| а или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и |
| Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био з |
| еговога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, п |
| ући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сн |
| оји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, |
| сивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета |
| њ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход |
| ћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла |
| ање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би |
| пију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљ |
| .{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пр |
| 7" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним ја |
| ти.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — |
| то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смел |
| је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, |
| они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p |
| фки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, |
| , осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикну |
| ћ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча п |
| чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни |
| и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прић |
| ла стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела |
| , да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове јед |
| као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно |
| ше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и С |
| било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно |
| овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет с |
| као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезв |
| такла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима |
| у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињава |
| радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, ста |
| очетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да |
| страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој |
| би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуци |
| нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, р |
| де јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену п |
| Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а |
| шио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није мога |
| ако је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад о |
| ве чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, |
| и, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме р |
| ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напос |
| шена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио |
| вером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно о |
| јући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је т |
| метећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутр |
| пиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситниц |
| отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада |
| евала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако |
| од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињ |
| у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по ок |
| била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, ч |
| а нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. |
| S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се све |
| тран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сун |
| да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се о |
| офкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком зад |
| не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а оту |
| ње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме |
| је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Је |
| се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се о |
| мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су сп |
| собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, |
| ред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег праг |
| p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Приј |
| чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан |
| земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков гла |
| p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али б |
| о.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако ис |
| дом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} |
| и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој |
| и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни рас |
| а:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида |
| } И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну с |
| зи Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, как |
| им откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале |
| видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се из |
| еца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, |
| о је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, кој |
| ши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, |
| кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала |
| — Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, |
| је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа |
| а сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за |
| д дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе |
| ређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, |
| би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, слу |
| ... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао |
| још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А как |
| а ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима |
| т поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Ј |
| но сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да с |
| да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиг |
| јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} |
| ино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као св |
| њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезив |
| ављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говоре |
| S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, |
| и, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме |
| што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко л |
| и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га |
| месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она н |
| , да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, с |
| те и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да |
| ање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код к |
| а и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и заг |
| и загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија клим |
| ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешет |
| учи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетит |
| таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је о |
| полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно |
| могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и |
| не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право гор |
| о сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а |
| ених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купа |
| фке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто по |
| , која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњ |
| јка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих |
| ше испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао с |
| по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бе |
| али више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су за |
| све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина с |
| од ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</ |
| се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили |
| лако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подрум |
| еликим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на д |
| прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред ве |
| са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда М |
| у га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и |
| /p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год за |
| да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег |
| Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али |
| арочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жен |
| гди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци |
| е до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разум |
| по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди |
| му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче |
| едао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајућ |
| м, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати |
| тате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, о |
| себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом |
| нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тоб |
| куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и |
| да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва |
| н, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнем |
| све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме њ |
| на Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе |
| а женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и в |
| ица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до |
| оље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у |
| јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и |
| /p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неко |
| та је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те |
| , из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?! |
| дљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле |
| олазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немају |
| цу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка. |
| су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то |
| о, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> |
| не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је он |
| једничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то |
| апији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају с |
| то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе у |
| ављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се |
| ...</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — |
| го свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, г |
| о и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шт |
| , па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приб |
| она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} |
| ило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да |
| {S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погле |
| болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужас |
| еђ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И |
| p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не |
| шњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и б |
| и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда ис |
| >И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једна |
| као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у |
| ора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње упла |
| } Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су мо |
| уђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требал |
| се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, у |
| а ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љ |
| рашно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак све |
| ирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог нап |
| лук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му |
| , није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и ова |
| не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p |
| ле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, |
| трах, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је |
| з њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџеди |
| у чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, пра |
| и и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четир |
| а се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после св |
| амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала |
| оје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у т |
| же.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени. |
| з околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга |
| ане, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би |
| них џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она |
| Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у |
| еке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ниш |
| рку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих о |
| им овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као у |
| има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје с |
| >После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, |
| амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се нека |
| S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик |
| озго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и позн |
| {S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није |
| .{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо ба |
| акар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и |
| ва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велик |
| знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, так |
| вог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу би |
| цима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Рет |
| њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде |
| границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од |
| по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у |
| ружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и |
| после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном |
| , да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи |
| после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уб |
| сле очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Со |
| да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било |
| к био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима |
| беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он т |
| ућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати |
| рочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно |
| станак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској поче |
| А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак |
| ња са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршав |
| ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да |
| е од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p> |
| пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и |
| рочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више |
| ким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање д |
| Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је |
| чано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, |
| из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па |
| е, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се н |
| у виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не см |
| едино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сват |
| и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се |
| и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто |
| А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена д |
| е може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада пр |
| ти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, |
| то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав пон |
| S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и |
| је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb |
| .{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После н |
| а пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он |
| већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу |
| чињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради |
| етрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је т |
| еше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; д |
| њи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свег |
| ти све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно |
| стити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо н |
| ише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, б |
| што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S |
| ао и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима гр |
| убљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучн |
| ка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха |
| дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала |
| од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у в |
| а више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених мо |
| јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И т |
| , чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и к |
| налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином с |
| ој соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је |
| остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње |
| чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су |
| ада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећ |
| тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зо |
| ршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ |
| је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, нег |
| кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подс |
| кав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пил |
| ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и мес |
| само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, сув |
| из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи ал |
| таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож |
| да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дан |
| ему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада би |
| је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да |
| све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као д |
| мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинил |
| ом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада |
| спред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити |
| х нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; |
| ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се |
| ке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стре |
| а је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време дол |
| естијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb |
| } Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин си |
| вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало |
| ћи да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међути |
| — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је о |
| ака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немог |
| ти.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p |
| ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч то |
| а остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак с |
| аста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њег |
| ла: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан с |
| ке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, |
| ло, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донел |
| ..</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да |
| а спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће с |
| могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврш |
| S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турс |
| овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, |
| арео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакл |
| ка.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће и |
| е као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носил |
| љима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, т |
| Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јав |
| само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће |
| гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и це |
| е науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било |
| билазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада |
| морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb |
| више је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитиј |
| мели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поруч |
| ка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим |
| просити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другариц |
| ом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, |
| и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће д |
| ц, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, м |
| звереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), |
| бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу |
| а, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девој |
| але, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близ |
| здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће |
| е пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> |
| } Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из пота |
| сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, св |
| још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и он |
| собито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надал |
| , чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чис |
| Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ |
| вом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учин |
| S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бу |
| пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била с |
| да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала |
| ве, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, |
| од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она |
| ије.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи сво |
| му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S |
| ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том |
| ма и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устај |
| о са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњак |
| , да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне |
| ац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Гд |
| ивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, с |
| аснику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то јо |
| а.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скаме |
| почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви |
| оједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио. |
| још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујн |
| у тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као умо |
| офке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се виш |
| мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пић |
| гађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву |
| то са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Са |
| да доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p |
| Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагл |
| Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и |
| згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n |
| човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њ |
| чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи та |
| имности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, |
| оре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са с |
| , продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ћ |
| сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} |
| стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{ |
| у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај п |
| могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе |
| ила готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволик |
| и на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="ch |
| ва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки |
| а да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнич |
| е слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца |
| p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то буд |
| напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жал |
| ема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{ |
| да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово ср |
| слио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, го |
| ила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуго |
| усти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није |
| > <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Соф |
| , нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брз |
| весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заи |
| е истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он ве |
| ћка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши |
| апраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као ув |
| одину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Ме |
| ра, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати |
| ве саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио |
| њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну упо |
| ош онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толик |
| Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће ш |
| ене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и ја |
| какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи |
| угим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољ |
| меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду ј |
| гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби г |
| пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матер |
| мо понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено |
| , пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И з |
| а тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигур |
| саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочеку |
| гурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити у |
| ихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са |
| неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора с |
| аци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снаји |
| а, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb |
| уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва ср |
| а на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним н |
| едао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врел |
| но је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је |
| лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div t |
| ма такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Соф |
| да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију доче |
| ису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико |
| И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдњ |
| м:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се ни |
| атко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и |
| е очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не си |
| рао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је |
| е облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као |
| и за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости |
| доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се до |
| каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то бил |
| вих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је с |
| његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под з |
| > <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, |
| , као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје |
| и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље |
| о она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку |
| лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, |
| а их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима |
| јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега остав |
| о још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако по |
| ти како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. |
| и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те мо |
| Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа |
| ек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати |
| е чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пр |
| до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко н |
| Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он |
| естила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Н |
| ње и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре |
| жан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тиш |
| девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, |
| да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и н |
| 7" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> < |
| он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као |
| ећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том ка |
| рна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и за |
| о би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако виде |
| као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести д |
| уда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини |
| е навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вар |
| другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинит |
| сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и |
| са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква |
| све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово? |
| за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не с |
| у знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старији |
| ојом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато |
| тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, зб |
| што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због |
| већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метну |
| потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некад |
| о очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком |
| ита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.< |
| едала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће |
| сте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поч |
| ка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она |
| ешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати |
| више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо сврши |
| ћи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патит |
| ити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а |
| зете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано зво |
| а саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће |
| селији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} П |
| ати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да ви |
| еди, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и п |
| остављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мез |
| осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је ник |
| ти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је на |
| е хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А |
| и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, |
| {S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуб |
| <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда |
| мчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега |
| ћанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после мор |
| {S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у |
| је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо св |
| обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема |
| ала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онд |
| што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефе |
| чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти |
| и га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софк |
| амо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се п |
| т кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи |
| тиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S |
| којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећају |
| ало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али |
| жу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, |
| добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, мах |
| а други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим |
| прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њег |
| тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај т |
| као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко |
| Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> |
| е.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, ка |
| и из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као з |
| ше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не сам |
| и у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послу |
| ајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама зак |
| ве се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као |
| иво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче |
| /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе |
| д црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених |
| Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један |
| ="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запр |
| истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само |
| акође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са |
| и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи из |
| ајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И |
| ао што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидо |
| е непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске п |
| усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да |
| слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како |
| е, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу |
| преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} |
| р, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај т |
| обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби он |
| тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна |
| тке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће |
| улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом |
| Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и др |
| је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на се |
| фку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је |
| ачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно од |
| есму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И |
| на (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сиг |
| а и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, |
| м, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.< |
| Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче |
| јкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно |
| S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазе |
| и, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од в |
| и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа ди |
| о се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким ј |
| а је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеш |
| време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куд |
| ила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу |
| вини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} |
| ог тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да на |
| све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она |
| , као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури г |
| јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, к |
| ца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, ко |
| ских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали |
| у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је вол |
| VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, к |
| а очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим по |
| оче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци |
| е то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и |
| заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниј |
| , пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, |
| о испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, |
| амо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећ |
| и врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред ист |
| {S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву |
| <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељ |
| би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила |
| докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и |
| {S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су |
| лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Т |
| водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда ист |
| и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разго |
| а први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њен |
| а само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ств |
| ајвише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, |
| мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, |
| настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донес |
| а јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и нај |
| , већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос |
| а први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдари |
| ко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на |
| вијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дрема |
| амених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело с |
| ад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену ост |
| езнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломље |
| цу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одго |
| век, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих гр |
| не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим ж |
| о она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извиња |
| ће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи |
| вамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод < |
| аде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких ч |
| улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њи |
| > <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, у |
| био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и у |
| А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме д |
| ао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</ |
| то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била |
| а Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се зн |
| да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одав |
| агање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Т |
| срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје по |
| даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде пр |
| који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да |
| о пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, ов |
| е: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само с |
| лико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и |
| та коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке |
| осле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка б |
| лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвен |
| је и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала ч |
| а и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима јед |
| ла.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, |
| спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресави |
| виљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе нека |
| тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је |
| ђутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цв |
| ће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{ |
| мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чек |
| а прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Соф |
| ила пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покри |
| да још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико |
| а сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих сам |
| Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из р |
| и је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, |
| {S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубар |
| је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада м |
| а, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје д |
| а њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито |
| било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и коноп |
| се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— |
| мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши |
| аједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих |
| већи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нароч |
| њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пр |
| о су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена |
| издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасв |
| се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, < |
| ао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разго |
| кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сус |
| рове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у |
| ати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, |
| та значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим поглед |
| амара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна баш |
| се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи би |
| радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени ман |
| ихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијам |
| ају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те го |
| јене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрв |
| га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, пес |
| скомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој |
| ку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, |
| и драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о |
| рвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту вар |
| едосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да |
| макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном |
| он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да |
| баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те |
| ајгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати |
| није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише зб |
| е у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три |
| атеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла |
| а ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сит |
| у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, |
| а.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у |
| намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb |
| Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прег |
| о.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наод |
| истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са |
| ејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, сит |
| ше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био к |
| е, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али |
| јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом |
| а од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код остал |
| ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред |
| њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно удар |
| зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колут |
| ећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обез |
| егове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шу |
| <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, |
| а им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више |
| а и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у |
| ало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, ка |
| н га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео води |
| а било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила |
| ш страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— |
| ти се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не зна |
| у она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још |
| д је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим |
| празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу |
| р.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и |
| енађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, |
| рекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдари |
| твори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају му |
| , он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чира |
| устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и мек |
| гама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, |
| , окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, |
| о после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситн |
| то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и |
| саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну |
| а.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви друг |
| и, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њ |
| у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вар |
| n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi> |
| о јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатк |
| C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке год |
| , одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом оту |
| вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце |
| х, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, наставља |
| слиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа мате |
| ку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом и |
| е отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не |
| ом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад |
| да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, |
| и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да |
| ло хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} |
| ли што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре |
| а дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S |
| рује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријат |
| несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледа |
| свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа |
| ајвише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра нос |
| испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе |
| а се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечк |
| сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се п |
| ећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала. |
| ва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапор |
| аци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, |
| чена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом ш |
| , намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне |
| p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по ба |
| ка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по |
| {S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тв |
| опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знај |
| о јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна |
| .{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балса |
| хов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одв |
| особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подиза |
| ле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ог |
| а сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздрав |
| ескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а друг |
| простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао |
| са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на |
| зрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масн |
| зго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу. |
| на ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробија |
| о по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са |
| страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку |
| и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, |
| рши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Сва |
| ваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремал |
| у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} |
| апији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полет |
| {S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у в |
| ог стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са сво |
| р и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило |
| а јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен до |
| како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако с |
| луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком |
| ећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова |
| , свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне м |
| ла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчи |
| је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само |
| артијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близ |
| офка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пу |
| „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} П |
| тишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, шт |
| пази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне |
| а су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њен |
| </p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, са |
| олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријано |
| ако се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само ње |
| ужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Цига |
| дући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао |
| журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>А |
| ет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова нат |
| о тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали |
| редремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се |
| о леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина |
| и код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, |
| мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако |
| , поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела |
| нови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак |
| псију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца |
| да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научил |
| еке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да с |
| прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, |
| После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им н |
| и-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, |
| гледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, шт |
| ртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када г |
| авицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} |
| азује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како ј |
| а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно |
| е осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима. |
| ако би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} |
| окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе н |
| е, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, |
| већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— С |
| њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, у |
| ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина н |
| p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како |
| неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узн |
| офка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује |
| </p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, |
| <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни |
| а обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се |
| е.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко! |
| у, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чив |
| ење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући рад |
| с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсим |
| је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски го |
| онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће с |
| се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али ј |
| а је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И |
| омљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, как |
| о њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ват |
| добрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p |
| зи, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још но |
| тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколик |
| зоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у по |
| /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од |
| ед ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ниш |
| ђутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је п |
| ћи зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњ |
| е.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али |
| тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу |
| отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и |
| је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом |
| е би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} О |
| е нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, |
| } Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру по |
| као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} |
| мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гош |
| да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве |
| у, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином ид |
| ости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио |
| ућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у ис |
| > <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су |
| те, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само |
| ка би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол |
| окле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке |
| а; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног |
| р после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и |
| , поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека |
| p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону су |
| рао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теж |
| гда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада |
| ада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по куј |
| ла, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, |
| ст, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обр |
| днако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не |
| још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим ра |
| , и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, |
| раћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила |
| к су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао |
| е у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва до |
| авши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на |
| тавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно с |
| , да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло ње |
| амо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљив |
| иким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од |
| удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опе |
| днако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати |
| ју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се |
| е од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледа |
| по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па |
| га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним велик |
| 58" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракиј |
| била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Соф |
| о новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да |
| га њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то |
| ђе.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та |
| м, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, |
| , ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би |
| Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији |
| "236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и |
| не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ др |
| дожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва |
| слобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.< |
| а као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, |
| ав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена гро |
| редња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, к |
| их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, |
| она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{ |
| к је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог |
| омаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње н |
| , љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико |
| им здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће |
| дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва пре |
| n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак сруш |
| а је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а су |
| застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно |
| ери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближи |
| икли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мрт |
| ћ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљен |
| свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу уну |
| е сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, ми |
| вари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циг |
| ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како |
| се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издрж |
| у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и |
| зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у кој |
| развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зн |
| љена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S |
| из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веј |
| е она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландују |
| ећ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене лар |
| } Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкал |
| зде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему |
| "> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој соб |
| ивот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне |
| е и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па б |
| мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све |
| а је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на усн |
| инске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са п |
| и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са в |
| ло, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, ск |
| испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећ |
| што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та |
| p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али шт |
| ко је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, |
| , чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико поста |
| остала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{ |
| е која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она п |
| ме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с |
| а, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до |
| нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софр |
| д старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> < |
| љајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов до |
| после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће |
| ог старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад све |
| е све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, св |
| г и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> < |
| а није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масл |
| дети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и л |
| одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из |
| је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што виш |
| акне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не з |
| кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њи |
| са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изи |
| ицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дукат |
| уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено |
| морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и |
| Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пош |
| о је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газ |
| имали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од у |
| скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, за |
| обро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога су |
| о и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, и |
| ије веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да о |
| иле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се |
| цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајућ |
| што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака |
| е постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јел |
| рах, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава не |
| атим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толи |
| сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер |
| ка из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало |
| ја је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> |
| сече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} |
| ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о |
| јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајал |
| шту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грл |
| одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покр |
| а Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника |
| ривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се го |
| и, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у ш |
| у биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дуг |
| а оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до |
| на, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могл |
| ку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу |
| бећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили пр |
| ако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто |
| ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ |
| едном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поч |
| шени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у |
| оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лиц |
| о млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} |
| би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чи |
| ило јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло зао |
| ушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекај |
| радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, сме |
| } Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и п |
| ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали |
| иц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка |
| од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слобод |
| дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу |
| и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p> |
| прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{ |
| изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну к |
| ући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, с |
| ад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готов |
| плашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</ |
| ек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На кап |
| била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Соф |
| пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предо |
| рпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује |
| ахом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помири |
| ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен |
| је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, |
| а у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и б |
| ладим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венча |
| је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштив |
| око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, в |
| да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу |
| свим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S |
| матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи |
| он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што |
| ајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале о |
| но да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је бил |
| да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угл |
| здиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још |
| а себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што п |
| саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге ки |
| трахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму с |
| не, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или |
| месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би |
| е могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапи |
| здржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спус |
| S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена |
| } А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећ |
| корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће. |
| се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да ви |
| а.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и з |
| а их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јаст |
| /p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва |
| адова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да |
| А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себ |
| га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ак |
| е, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих |
| егови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их мо |
| <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је би |
| сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом |
| своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почн |
| "138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, с |
| ња са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не тр |
| и горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око |
| отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не п |
| у комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда |
| опуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод влад |
| о да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледал |
| естинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све |
| е.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, к |
| м, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, до |
| ије требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у |
| свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве |
| испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, у |
| ом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувен |
| ије, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.< |
| ? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пр |
| S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуц |
| о је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испад |
| но бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је |
| ивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с |
| у дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. |
| слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: |
| има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и |
| Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато |
| скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презр |
| вирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на мотк |
| прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора п |
| о мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче |
| кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са к |
| S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком |
| ко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, |
| н то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму |
| се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све шт |
| зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, |
| и да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у |
| нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред |
| воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим |
| а већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само ш |
| охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, за |
| } Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, |
| д других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} |
| више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{ |
| И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и |
| аква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са ра |
| врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по |
| селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јел |
| деле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није |
| аљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани с |
| ије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више |
| мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као |
| велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на гор |
| ка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала |
| тепенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, |
| , а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почиш |
| подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје |
| едставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од с |
| били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега о |
| иде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и |
| онући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда |
| урђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из ц |
| {S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му и |
| што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и го |
| оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: |
| ="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говори |
| само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> |
| послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће |
| ремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваис |
| е било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац ку |
| иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и о |
| има покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало ко |
| <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се |
| ајгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи |
| је марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом |
| врду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случ |
| напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада |
| ија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изне |
| обу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врат |
| ваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да |
| ике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се рук |
| Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде м |
| саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због |
| ађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лек |
| ослат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </d |
| док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође |
| не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више |
| са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} |
| одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене |
| и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи |
| а је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима |
| у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, с |
| а по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би ш |
| S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом у |
| изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од |
| а није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојан |
| вилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} |
| <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, вид |
| шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Ј |
| томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, |
| прошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запит |
| } И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачун |
| најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне |
| вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жубо |
| за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што |
| чити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим |
| е, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
| д куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујн |
| ину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са |
| т, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање |
| тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, в |
| ге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" / |
| та; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најсл |
| >— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће о |
| ра се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући |
| да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама |
| тати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела |
| , сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на св |
| но, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} П |
| апа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу ж |
| е вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако |
| нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као |
| има да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелиш |
| дмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се ск |
| и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио |
| } Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати је |
| живање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким |
| испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери с |
| — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да |
| и са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и |
| !</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, из |
| >Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто |
| ли затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по н |
| 7" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би |
| шке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — |
| павају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смет |
| да све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и |
| и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату |
| ја око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и д |
| му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи п |
| после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у д |
| , дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Сл |
| после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема з |
| оже више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада при |
| е <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим у |
| тина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су б |
| си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</ |
| е женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверен |
| е, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и ве |
| звињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Соф |
| туда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена |
| идели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div |
| поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашч |
| оказа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она |
| анији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде как |
| не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} |
| Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико |
| езом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде гото |
| е и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди- |
| он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је |
| да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је дру |
| > <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде ка |
| вали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — т |
| нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све |
| јгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила ку |
| у како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И |
| ом, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздв |
| рена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> |
| е обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала посте |
| четиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А о |
| Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ |
| магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служи |
| учка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну. |
| овима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ |
| и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако |
| вреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био иза |
| га, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи |
| но ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све |
| е, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што |
| , морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је |
| p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} |
| дусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врат |
| ебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног пр |
| било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође |
| ака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку |
| ар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престај |
| и и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} |
| м, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, за |
| ји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: |
| , кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за |
| закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов |
| тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов кра |
| забаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста |
| да једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер |
| гледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руц |
| испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се |
| е гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што т |
| лазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, с |
| лед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са де |
| сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну вел |
| био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{ |
| а да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и була |
| ћи се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је о |
| у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, |
| м се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и поја |
| ене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славам |
| ови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што б |
| ма гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у |
| доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али гот |
| итаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео |
| ште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би |
| азили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситниц |
| а сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би |
| Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и иско |
| мијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, ле |
| у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тет |
| , и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Ч |
| штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне п |
| рије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p> |
| око у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда м |
| а осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у |
| то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ов |
| е но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије |
| а, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи св |
| ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И |
| на да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, к |
| празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи |
| релини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> < |
| ма амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и |
| јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софк |
| .{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком и |
| о лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због ви |
| гла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечег |
| и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, н |
| живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопч |
| е, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких но |
| из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, |
| ко њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Ха |
| } Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са ј |
| о знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, т |
| ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А |
| ова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој |
| ди службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S |
| ју, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у ц |
| {S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку поставље |
| се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу |
| услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се |
| јући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да с |
| се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истин |
| же.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све т |
| а. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гр |
| е њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зат |
| и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио |
| ји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико |
| зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче |
| ом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> |
| тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако |
| и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S |
| ену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по |
| оред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим |
| г од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да с |
| , ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја |
| куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би р |
| одигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо с |
| н је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да |
| , а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале т |
| и, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове о |
| угле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, пос |
| хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и м |
| ја код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте ј |
| живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу |
| столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А |
| са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али исп |
| вају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> |
| ти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје |
| виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетњ |
| > <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза |
| долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали с |
| ње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим покло |
| p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укоп |
| рву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи |
| кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, пос |
| то та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да ј |
| поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдари |
| од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито млад |
| Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито |
| о дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијен |
| кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрч |
| не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај маха |
| н се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> |
| S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, т |
| нађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надн |
| ом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни |
| и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини |
| Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоз |
| то мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу |
| из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам |
| каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S |
| код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и |
| вета, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гони |
| на, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачно |
| сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, бил |
| е највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{ |
| препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толи |
| рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од |
| астаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> |
| ући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећ |
| се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд |
| јни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распа |
| љак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановим |
| осле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и |
| > <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из |
| се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко з |
| ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихн |
| <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој |
| м, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не б |
| зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребал |
| неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, н |
| тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њо |
| а њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, з |
| ти.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штип |
| та, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће |
| збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривеност |
| у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote |
| .{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини те |
| онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада |
| И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са |
| да поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, |
| у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва |
| таде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> |
| .{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и |
| ув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукат |
| S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат |
| > <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и |
| е сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, ко |
| кир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај |
| е чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, |
| ом сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у |
| офка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их |
| куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једн |
| угодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да |
| о по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, |
| сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како п |
| шт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцни |
| дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као ос |
| оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, |
| фку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ п |
| утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, |
| Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јел |
| им сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по |
| ју у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} У |
| лико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и б |
| ј њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, |
| ну, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога |
| еиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од то |
| праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> |
| ет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док |
| . </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље ба |
| по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} |
| икако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојк |
| а капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, |
| ије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над о |
| орак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јак |
| угоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али |
| то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живо |
| а трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p |
| латно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичино |
| ања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла |
| жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато |
| други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто ис |
| на дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, он |
| и погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом |
| , искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кље |
| јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је |
| том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећ |
| клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћ |
| драве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у он |
| .{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима |
| бе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, |
| ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, ув |
| давно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лет |
| вен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рам |
| о би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, |
| р испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и пока |
| најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још в |
| асветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближав |
| .{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још |
| , иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаш |
| цу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин |
| када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ра |
| кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Сам |
| уженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочито |
| угих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене |
| паст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизм |
| {S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке д |
| виш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (њего |
| го због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као св |
| .{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разг |
| диног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натрес |
| толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитв |
| рко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p |
| ше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од уве |
| са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у |
| дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се |
| им беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он |
| женио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао |
| >Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да |
| длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и |
| е“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је поло |
| виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софк |
| .</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри |
| сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, н |
| није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна |
| му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, |
| зо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да и |
| ашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ би |
| асвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак вра |
| .{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, н |
| у кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама |
| гове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и изв |
| во се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сја |
| и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због че |
| о не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега |
| .{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и |
| и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица |
| ки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он |
| уп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како |
| пије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S |
| ење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о ја |
| к овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао |
| n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новац |
| сме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавник |
| к би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би б |
| е била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и |
| ше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{ |
| због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место уби |
| арош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му с |
| ром нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је вид |
| , као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било |
| ога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је х |
| ање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто |
| .</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Соф |
| , и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако |
| казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како |
| Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног. |
| му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо н |
| ма и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што |
| ружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећ |
| и буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица воле |
| капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала |
| и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се |
| дњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Ал |
| тно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао в |
| ј речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хан |
| угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца по |
| уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грн |
| љена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а |
| е.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, |
| жи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али |
| и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу |
| њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца р |
| ткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни д |
| S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од |
| тли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њим |
| и, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачк |
| подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, с |
| ла да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S |
| гурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачн |
| p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, |
| ека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увез |
| твореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су |
| а, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капиј |
| уће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толик |
| њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују |
| ан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се пр |
| које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како |
| о је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред |
| тке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро |
| офке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико п |
| и од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јасту |
| илост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испре |
| скоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки ч |
| или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако |
| олазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="c |
| во, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој м |
| а женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њ |
| причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и |
| дмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакоса |
| е само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести ње |
| ао да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испр |
| смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, л |
| , сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што ј |
| да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да п |
| ј помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, п |
| ке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо с |
| ао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И |
| години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само н |
| да ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, |
| ло од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао |
| ла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да |
| жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа |
| е су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а т |
| е, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Сп |
| : да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће |
| диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се |
| би газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема виш |
| ка он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу |
| креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на мах |
| и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујућ |
| скривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да наре |
| е амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је |
| оши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разго |
| .</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој |
| били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, |
| ни раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} Пос |
| дове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинил |
| у се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци |
| етли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и з |
| н приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подс |
| е.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и мор |
| која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном |
| младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допир |
| јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што |
| е она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{ |
| атере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ног |
| е прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука б |
| чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на |
| ајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки |
| пити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, |
| ни сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, |
| од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало |
| од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна |
| да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке с |
| ђе ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да |
| исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгле |
| он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши о |
| урцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Р |
| И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све виш |
| лно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} |
| сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, |
| да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарама |
| ог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав |
| да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах |
| ка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њи |
| ећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њен |
| > њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накна |
| о.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Со |
| а границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све |
| кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећат |
| ршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те |
| да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам |
| ио жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмо |
| икнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зн |
| И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <p |
| се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Св |
| рајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} |
| оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која ј |
| остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и од |
| и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки |
| ако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак |
| напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста ота |
| ров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам |
| ваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, |
| ршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање св |
| лики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је |
| ји није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што |
| послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и |
| фкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и |
| ли кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је |
| би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распре |
| два гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да |
| асно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскреч |
| ући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да приви |
| оје тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како |
| ору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако стара |
| о да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је с |
| о у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципе |
| зних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чара |
| т.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржа |
| осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна з |
| њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снај |
| дном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са |
| >Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство |
| пак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за |
| уци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по чет |
| Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се од |
| м чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из куј |
| <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухва |
| им је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида.... |
| јвише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љ |
| офка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће |
| о, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и ок |
| S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до в |
| о на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, |
| а самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих |
| и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан |
| о се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало |
| се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарал |
| ћала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црн |
| у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снај |
| ајрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друг |
| отово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им пост |
| ери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она |
| толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе |
| и пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да |
| тресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпе |
| снике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом х |
| додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прља |
| није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке у |
| у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, |
| икако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ет |
| жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћ |
| фка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећк |
| ло, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо мој |
| ка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била на |
| виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, пр |
| хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, који |
| да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p |
| и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку ок |
| о су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удар |
| ајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме леп |
| купљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре н |
| ећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама з |
| се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене |
| А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одма |
| окривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи д |
| пажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један пок |
| а изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуш |
| ред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који |
| итао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="cha |
| одужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених |
| да тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајк |
| м би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан узд |
| ти, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори кап |
| о у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око ос |
| вати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли |
| е за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не дав |
| све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{ |
| ј капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, |
| ри.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито |
| да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, |
| } Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да |
| асови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме |
| не капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била |
| ловани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају пос |
| старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица |
| ћ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замрш |
| ма не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, мож |
| х, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. |
| ким котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на дома |
| d>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, доша |
| им дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и |
| ушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле |
| и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што виш |
| вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p> |
| а би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мо |
| прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и |
| <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и |
| и, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи ј |
| е него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он |
| и зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се пр |
| у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и н |
| и што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су нала |
| ао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њ |
| ом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада т |
| о од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одла |
| е са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више |
| ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило |
| и трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако буја |
| „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који |
| у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би им |
| коченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако |
| аздарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова ж |
| id="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{ |
| :id="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, |
| :id="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролази |
| али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањал |
| едан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није |
| то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је |
| оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да дола |
| нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, |
| иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од с |
| {S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњиш |
| о треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха |
| аке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се п |
| } Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, |
| голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово |
| и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочит |
| драве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, п |
| више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, д |
| оље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капи |
| дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прођ |
| овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да н |
| ође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} |
| } И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пев |
| ктао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у |
| , под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што |
| рио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, гот |
| овањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, з |
| т.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са |
| ени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим |
| ве и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, |
| {S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отиш |
| мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса лу |
| али ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бриш |
| , ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, ј |
| , у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у |
| би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она |
| ало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола в |
| нда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, сра |
| ака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње на |
| и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер с |
| ење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја! |
| је силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, св |
| Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и |
| о.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} |
| {S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, |
| } Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чи |
| тину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу |
| о овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да |
| .{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се |
| /p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, |
| ла, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} За |
| последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од |
| е пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама |
| нових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек |
| > <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, ску |
| разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да |
| да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они свој |
| ближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обз |
| у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где |
| г остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то би |
| ти највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одев |
| и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у |
| е овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела к |
| разник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, |
| ругога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати |
| елом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек п |
| , па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се |
| мо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди ил |
| које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак |
| ћи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: |
| кла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала сва |
| ји су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код кућ |
| Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би |
| офка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва |
| ве чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља |
| бина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и |
| на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет |
| лужби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по |
| де морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што |
| теље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и з |
| р.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а ника |
| у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном |
| S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрч |
| од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди |
| еном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада би |
| а сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или |
| сти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту с |
| олази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуг |
| што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на у |
| би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она бу |
| о, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није приз |
| као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као ста |
| тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Д |
| че опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, |
| трах од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијо |
| ела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис |
| еколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда |
| г, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарап |
| , и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држ |
| им, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи |
| то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе |
| већем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскуп |
| је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још |
| њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> < |
| осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод ш |
| не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож |
| укама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад вид |
| лизак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако бо |
| уком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе |
| ти и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљив |
| Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после |
| емајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{ |
| о не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, ка |
| 101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као шт |
| особне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увред |
| ла?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, би |
| спод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом ру |
| м сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту о |
| икада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је уд |
| напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, |
| џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој це |
| био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, к |
| ређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јед |
| е.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се п |
| , где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свем |
| е била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећ |
| слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{ |
| е знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досети |
| у песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <qu |
| лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S |
| {S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, н |
| од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и п |
| кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда |
| во никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама |
| ојим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од с |
| велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, ка |
| и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим о |
| умен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је је |
| ви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је |
| једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у со |
| узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком |
| <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у |
| ко огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и |
| је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и |
| нгали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се |
| ржала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих |
| је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном гор |
| сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не |
| сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад |
| а оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, не |
| е чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његов |
| чен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, п |
| продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи св |
| 21" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Не |
| ко се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је |
| уго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чив |
| ати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мат |
| зда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро до |
| ва настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p |
| испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, кој |
| чканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истиц |
| Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S |
| ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем |
| о улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд н |
| га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ |
| весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се |
| ојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато |
| рча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном рук |
| дозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тод |
| слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не зас |
| вају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога б |
| и.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лет |
| оге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општи |
| бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало с |
| одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што |
| ти јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињ |
| шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слоб |
| магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивл |
| није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су б |
| преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе з |
| у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати |
| м труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од |
| м кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљењ |
| оњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, |
| на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са ис |
| RP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толи |
| p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид |
| ила горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обр |
| одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— |
| скалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас воли |
| вала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Мар |
| овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо |
| чинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала |
| е лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Бо |
| најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родит |
| {S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти сно |
| што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не он |
| “.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде |
| опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није мо |
| S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гл |
| на, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко |
| <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају |
| сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и |
| , упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, во |
| ет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једн |
| једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мал |
| ме не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код |
| зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не |
| е застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како дол |
| дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у наро |
| се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врел |
| о пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити они |
| ..</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав погле |
| хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га |
| гући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, ј |
| и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном св |
| јапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, пр |
| ом сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се н |
| тана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим у |
| лом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше. |
| ада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</ |
| ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке |
| заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Н |
| е утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, д |
| нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у |
| , старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се |
| е пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз про |
| етка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да |
| авити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свад |
| коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када |
| ролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су м |
| амџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћ |
| шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би о |
| ју, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву је |
| оређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, шир |
| {S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од ч |
| не да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, |
| лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> |
| ста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се |
| ављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да с |
| „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његов |
| пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што он |
| на и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем как |
| лена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа |
| /p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пушта |
| тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко |
| њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога |
| /p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. |
| једном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га ко |
| се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме |
| зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како |
| ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p |
| а овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чи |
| 112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не мо |
| у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.< |
| ним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у |
| S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{ |
| варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није мог |
| знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним одели |
| тварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му |
| д ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тад |
| а се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек |
| Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила д |
| ше да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али п |
| трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо к |
| е лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, ч |
| једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле д |
| , чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи |
| његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп |
| како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S |
| е!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напр |
| који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспаван |
| има минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупо |
| а а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе |
| ом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ ок |
| ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масниј |
| оносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигу |
| отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к ње |
| после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом |
| азгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе |
| а отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, |
| Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкиц |
| сићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као зас |
| } Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и п |
| ла, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала посте |
| је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим да |
| симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик |
| седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и |
| а што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својем |
| и, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било све |
| овољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене |
| аљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке |
| дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, |
| .{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на |
| је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} |
| је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p |
| нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне |
| задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је ј |
| и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{ |
| годне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А |
| себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{ |
| о, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад |
| је могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сас |
| не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче |
| ма, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што |
| јања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред |
| — Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра |
| запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него |
| обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и са |
| ји је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из к |
| ико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнак |
| де: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, |
| вајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек ш |
| има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> < |
| м тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још де |
| /l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка ку |
| /l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као |
| >Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и д |
| uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ |
| uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ |
| l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче д |
| >— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не уд |
| Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да |
| не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их |
| а, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, |
| анастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S |
| која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка |
| или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да |
| јући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући н |
| хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутов |
| о се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се |
| да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана |
| ла се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило |
| арио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</ |
| ладе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не |
| ажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сас |
| греју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама |
| то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада |
| омшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то |
| када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се на |
| је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, |
| дједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, |
| покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била пре |
| а ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато м |
| бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и рад |
| то је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, |
| то га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити теш |
| ни, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали ко |
| а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њ |
| чна, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И |
| рно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне |
| м одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој |
| у је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком |
| завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила |
| траг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово нак |
| увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спава |
| , пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабука |
| , као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њ |
| мо неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни |
| а буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје |
| ући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се |
| е теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео |
| могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који м |
| рим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћ |
| још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која |
| А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до ка |
| тима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затво |
| а не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме н |
| коковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда |
| > <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p |
| онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је |
| урно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац ( |
| то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештен |
| ух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она |
| да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> |
| ер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се вол |
| тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим ш |
| да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња |
| ашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај м |
| и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и мат |
| а, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и прамено |
| тлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калд |
| са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужуј |
| е имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица |
| ије, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање |
| грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошт |
| амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свуч |
| омажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не |
| не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју ру |
| , ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мат |
| што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, н |
| и (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине ку |
| њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало зб |
| {S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечани |
| а трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} С |
| уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних |
| Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је гот |
| рномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељаци |
| ши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењен |
| ињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да преду |
| рса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је |
| да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те |
| само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још де |
| њи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се храни |
| а изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се ро |
| пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички |
| са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У са |
| аповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке |
| > <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је с |
| и, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и заб |
| е жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, |
| топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући |
| нута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита |
| но провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући |
| га овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магд |
| еном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одма |
| лике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И ка |
| Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са до |
| S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни |
| фка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, об |
| хов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људим |
| ју, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито |
| р сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто он |
| да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пр |
| г које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно |
| .</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером дола |
| ћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње |
| на.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отвор |
| Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захт |
| говора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане |
| ead> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и от |
| заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, к |
| е окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и ј |
| а.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шу |
| .</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и пр |
| ерујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="1 |
| ћи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и до |
| није корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле св |
| Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа д |
| е да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што свој |
| S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велик |
| ирама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети |
| вори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он |
| да.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори кап |
| и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку |
| “ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих |
| ом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и |
| такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а њег |
| Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом |
| де на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су в |
| нци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чек |
| а, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну |
| ресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сва |
| сто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико |
| Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим р |
| у. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, п |
| зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— |
| да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче |
| ча од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себ |
| че:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати |
| аде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином полов |
| да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадош |
| га су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључа |
| , трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладно |
| ашти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или |
| аш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, к |
| репашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш |
| м сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била |
| својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с |
| почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљав |
| никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, сило |
| црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, |
| одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ |
| почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на прво |
| хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из с |
| ања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз к |
| готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, |
| тио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да п |
| чна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта |
| } Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим ј |
| Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И о |
| ах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и |
| {S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под |
| једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвест |
| ужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постај |
| је признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепот |
| нио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по |
| ају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне |
| ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеч |
| окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не по |
| велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака |
| , у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови о |
| и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, |
| ме она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око с |
| са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје о |
| ештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:< |
| лободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и |
| а тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја |
| ије могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од |
| мо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степени |
| мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута м |
| одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Цига |
| бе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али |
| од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре ј |
| куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако |
| е се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, х |
| у баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда |
| ед Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојн |
| ст, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чар |
| лебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би |
| и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну |
| и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне |
| и уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапара |
| че као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао |
| чних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретко |
| ера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, изд |
| о, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што |
| како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му исприча |
| на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече |
| убљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пун |
| рапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <p |
| , овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки |
| а, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај ми |
| наји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их мећ |
| их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, ид |
| у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она |
| биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свир |
| ужи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну син |
| ође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обе |
| башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мек |
| н шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, |
| кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, стар |
| старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику |
| азио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до са |
| љали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим |
| и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорг |
| и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили ј |
| њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни у |
| да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, |
| то су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, |
| , триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она о |
| је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по с |
| Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, |
| занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, к |
| слила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љу |
| амога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" / |
| p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно завар |
| а на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима |
| ајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су |
| и, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, |
| и доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој |
| :</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши с |
| n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ пр |
| овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, по |
| <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчеви |
| собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} А |
| прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба |
| еце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових |
| не речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Ар |
| .</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дођ |
| тва због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам |
| стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} |
| стави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци |
| рко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме |
| ка, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем про |
| е кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заис |
| јношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — о |
| ати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње на |
| што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече! |
| пуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање |
| кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, |
| хтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жа |
| куту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осе |
| ред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се |
| м немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поч |
| амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је кап |
| сата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва |
| 6" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> < |
| И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, д |
| меном да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{ |
| и у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допир |
| а искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви з |
| Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп |
| ико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не |
| У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немој |
| Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и |
| ја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као п |
| ну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала ј |
| главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, шт |
| овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући |
| кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса о |
| ој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођ |
| ци, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе |
| храњени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сас |
| векрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повред |
| з страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом долас |
| што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад о |
| друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестан |
| војим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив б |
| ним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње |
| у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захва |
| ку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка с |
| на да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто беже |
| ћњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше |
| јаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>З |
| пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге мно |
| еним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! |
| о уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Соф |
| одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намеш |
| у, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и |
| ти и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он |
| а буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подо |
| етљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више с |
| може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гро |
| после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, |
| о ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали |
| ћу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{ |
| нац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог т |
| ће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окрет |
| , стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p |
| ="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и |
| е самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабу |
| </p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он |
| ћи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се ч |
| оведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледају |
| год заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, |
| б дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као |
| ући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу |
| тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје |
| , на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут |
| S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим услови |
| о, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико д |
| а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се наму |
| а се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од |
| удео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге боле |
| и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркав |
| о су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама |
| срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} |
| оре и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање |
| опије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубе |
| S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је |
| топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашк |
| се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Ве |
| богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето |
| о крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <d |
| о ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну ру |
| татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону |
| p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су п |
| ј стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости |
| јући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само |
| ми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из |
| д да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње |
| само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет ч |
| уком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући |
| оче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти |
| а.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама н |
| мали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, с |
| и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма ш |
| де како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је |
| једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дош |
| под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тад |
| е Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, ув |
| сну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући с |
| ац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капиј |
| е, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се п |
| одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а друго |
| зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу |
| огама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауста |
| спред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се га |
| .{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Со |
| ће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих |
| је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, |
| он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> |
| и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго |
| је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајал |
| а ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздав |
| Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пр |
| Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у |
| <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уз |
| а је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој |
| је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јел |
| :</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прст |
| нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, не |
| је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па |
| оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, ш |
| поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у |
| све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти ш |
| есто оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. |
| лио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред |
| о лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и |
| из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кро |
| ије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази |
| на топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су јо |
| иди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој |
| амоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девој |
| она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је |
| ује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заб |
| д год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и |
| ински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, |
| И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то ј |
| а жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би |
| на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, |
| био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заобли |
| у; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните |
| ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ |
| плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, и |
| рекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једна |
| То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није |
| поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као сва |
| страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би |
| капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је крк |
| сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда |
| и, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Си |
| она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су |
| , кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупц |
| на на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и |
| ве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} |
| — Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдин |
| и старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женс |
| као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на |
| се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.< |
| и да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав |
| ори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јак |
| бајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори ј |
| им укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишт |
| оби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није мог |
| дећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, з |
| p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У т |
| среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да г |
| усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред св |
| ага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу |
| pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грц |
| рала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући |
| има је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и уне |
| а њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она |
| и у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, |
| > <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је ова |
| , особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угу |
| га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да с |
| , вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер |
| ању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они о |
| олази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда |
| а би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и |
| , висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуш |
| е поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака |
| ерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>С |
| пу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не по |
| и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и |
| ка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте |
| S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински д |
| н, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n= |
| равдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуг |
| ће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазил |
| да гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе ва |
| били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртвац |
| е стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листо |
| ри и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се се |
| јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећа |
| па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (је |
| ина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, |
| пречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха |
| ла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним вр |
| ећ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико |
| е су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој ос |
| сеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, з |
| рна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било доб |
| кнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око к |
| оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршиј |
| и, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и |
| е сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари |
| после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од на |
| тије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу то |
| ука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, ц |
| као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди каз |
| уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кро |
| грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим ова |
| бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нану |
| двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Со |
| услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби |
| а гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како |
| ке собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, м |
| јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, с |
| : која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале жен |
| цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њи |
| у и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он би |
| кве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софк |
| и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није |
| хове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, стар |
| а је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да с |
| саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, |
| {S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у н |
| , лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист |
| спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се |
| на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема мете |
| а, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица |
| или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да |
| ад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи |
| .{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p> |
| и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на гр |
| дгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом |
| њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више |
| Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој |
| мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не са |
| олети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их |
| шка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S |
| лоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер с |
| ица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашениј |
| ли усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нуд |
| ћа, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Н |
| брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно с |
| јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који с |
| ве остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остад |
| агду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и г |
| цање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чира |
| папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са ц |
| зорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ос |
| b n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пош |
| ека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе |
| а крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, |
| у.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре сти |
| <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличн |
| ву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршиј |
| а за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио |
| гужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и |
| ој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она |
| ко брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колиј |
| ="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} |
| учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалва |
| само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио |
| ан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав |
| јан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да |
| епе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да |
| зо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто |
| своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толи |
| ило тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцка |
| је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се тол |
| .{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} |
| а ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био |
| одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само |
| се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Ж |
| кле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледа |
| S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за соф |
| нтеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p> |
| чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од друг |
| уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> |
| ву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И |
| пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке не |
| толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећ |
| не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки о |
| а.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој н |
| сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а ни |
| Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове |
| а добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од к |
| е к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако н |
| ову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, |
| било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад |
| ко њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако |
| “, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са |
| то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, посл |
| тиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путова |
| решити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трп |
| онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним рана |
| много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало |
| ће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, |
| } Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врел |
| ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако св |
| кала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте |
| ати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтал |
| пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отво |
| Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш |
| враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} |
| час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше о |
| кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене пап |
| ка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако |
| све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, п |
| о колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, |
| да како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, с |
| се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до |
| ових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> |
| ком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад |
| иви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет |
| о је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни |
| ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све ра |
| косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком д |
| А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поч |
| равља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јо |
| вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се |
| , као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, зан |
| газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод |
| свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио |
| >— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум |
| ш то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" |
| о да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у к |
| д осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ни |
| и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да г |
| еже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и принос |
| , снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела |
| је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах |
| дњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, к |
| и се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се др |
| у тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред м |
| о одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то |
| не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од пече |
| ију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође ов |
| се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му б |
| ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, |
| женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запи |
| , Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене гла |
| <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако |
| све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се с |
| гдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, вра |
| озора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, ко |
| инила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што он |
| носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за р |
| почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, ди |
| ке и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како ј |
| више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једно |
| иста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и нан |
| жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p |
| а је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, |
| одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли |
| до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, в |
| око и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није |
| } Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним |
| тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, ви |
| луком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и у |
| ао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му |
| вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} М |
| ку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући |
| самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устај |
| ију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те.. |
| о га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо |
| ве кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њи |
| ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довука |
| је бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, |
| на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, по |
| и му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би |
| еној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне |
| на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибани |
| за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред ср |
| око љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најт |
| осно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, |
| е изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да с |
| учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа коли |
| е могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те |
| ђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије |
| , од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чиј |
| ух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале |
| то цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад ви |
| о по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе |
| и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је би |
| идајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром |
| по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као |
| за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ он |
| > <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као |
| p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— |
| чере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што |
| а подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је он |
| се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Је |
| чале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном во |
| } Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако год |
| у, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и |
| рши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, |
| их врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се о |
| S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, ж |
| лазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица мо |
| ло је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb |
| беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са |
| есу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као |
| тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, она |
| заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечер |
| Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека |
| разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S |
| p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, т |
| b n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође |
| бама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печењ |
| до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод оч |
| ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватов |
| на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући |
| , и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз |
| Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим оч |
| ом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих |
| њава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ ка |
| <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у |
| ње снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу у |
| ћи је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је |
| буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буд |
| осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није |
| те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један |
| гла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то м |
| издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили с |
| <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, |
| } Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва д |
| <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кро |
| се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли ј |
| чеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је |
| ајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да |
| га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши пони |
| испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S |
| рно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и |
| вија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њи |
| је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Со |
| плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у ком |
| светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} |
| је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће |
| кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у |
| суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очев |
| ити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p |
| увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зо |
| } Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јо |
| одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла |
| ароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не |
| дајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека |
| ш сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можд |
| су.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом |
| задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да |
| и им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се |
| еже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако |
| у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и о |
| војени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто к |
| и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p |
| занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштава |
| А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.< |
| ивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> |
| се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спа |
| них обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:< |
| Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпич |
| вога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, ис |
| е не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не с |
| p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али |
| звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{ |
| прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује у |
| пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> |
| знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p> |
| рко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p> |
| мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одма |
| оваца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и њег |
| до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених |
| рко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— |
| на не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се |
| иста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој |
| тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености |
| се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала. |
| ха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по |
| а на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, |
| једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до кап |
| етку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећ |
| ој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{ |
| енио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико |
| д чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку |
| том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зач |
| ко воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њ |
| >— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> |
| ћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готов |
| је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и т |
| акупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљив |
| и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим |
| ијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда |
| којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од се |
| дином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: |
| служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај теса |
| олена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкино |
| а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, п |
| стити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствар |
| о неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и м |
| би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико хано |
| ождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном узд |
| име! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопч |
| гих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама |
| нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, ста |
| зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, |
| ла сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тет |
| му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама |
| ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подр |
| широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осм |
| {S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њи |
| поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам ни |
| де може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, сла |
| ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле зам |
| И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуч |
| ћа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је би |
| а се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах ку |
| ек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери н |
| на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остал |
| овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! |
| су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се и |
| да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље ра |
| гда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са с |
| са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да |
| ру, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање |
| и.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Ма |
| тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окруже |
| више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се с |
| ше пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним |
| ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра |
| лости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако упл |
| осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S |
| ивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у д |
| е и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још |
| е.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада |
| страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је |
| p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене |
| осећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да и |
| ичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурн |
| само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље са |
| увим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="1 |
| одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрак |
| } Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Ш |
| Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кро |
| ити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не мо |
| а свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ни |
| ше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венча |
| хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијен |
| } Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} З |
| о не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бач |
| арочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због |
| ш мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{ |
| Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма |
| соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали |
| м и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким |
| и, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се |
| о осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то |
| и ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуз |
| <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то |
| овала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за |
| празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново |
| ви, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле с |
| а уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ го |
| покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, |
| е у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али |
| ра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она вели |
| ла је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у |
| р се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{ |
| не, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} |
| ићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, |
| тила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном о |
| е свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој |
| _C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ниш |
| себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да с |
| n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресе |
| и, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, изд |
| P19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и св |
| мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не |
| ="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело |
| ије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек |
| , и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилук |
| вакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са |
| ећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, н |
| у по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одј |
| ега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити |
| д дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било мног |
| S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању |
| ајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не |
| <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с но |
| ама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивањ |
| >— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други г |
| шла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око вл |
| стресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом мес |
| цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу до |
| подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао |
| Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо с |
| лог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зид |
| а, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана к |
| само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, |
| лена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S |
| се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ |
| влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са |
| се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, |
| а стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" |
| ц, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе нова |
| појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала |
| ољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и |
| тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна |
| и код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред све |
| на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицав |
| ело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у |
| ла чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n |
| у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} |
| згрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ |
| пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као |
| е.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, над |
| тоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и р |
| високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, тол |
| к.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и пос |
| ину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме а |
| извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од |
| вога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога |
| угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде |
| по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понов |
| аљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, |
| р их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чаш |
| задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како |
| ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од |
| <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као п |
| има би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, у |
| да из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једн |
| S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је |
| <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти с |
| очиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, |
| је имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде |
| једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеле |
| као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, ка |
| Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би м |
| реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био це |
| му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју п |
| и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некада |
| игурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Не |
| .{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може |
| ол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне |
| е узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој л |
| к.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} |
| осетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Соф |
| ницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искр |
| елим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} |
| е и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога |
| ји им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборави |
| сном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се пр |
| ебе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке |
| њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју т |
| ала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, |
| јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигу |
| којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам |
| сећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу проз |
| д беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, ис |
| а коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодор |
| испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, |
| о певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} |
| се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне |
| никнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни |
| ке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером |
| лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, |
| ли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у с |
| му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико ши |
| она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> < |
| е једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} |
| 00" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихн |
| њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута |
| око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, |
| цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи под |
| осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у ск |
| , пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје! |
| стима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и п |
| као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком |
| са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђ |
| чканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога |
| д ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом |
| раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да |
| још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лак |
| е руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, д |
| радак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је г |
| а више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, |
| ај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га ј |
| убивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чиз |
| свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући она |
| огорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво |
| за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, |
| и топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе |
| уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широки |
| ног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним в |
| pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче ј |
| право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекал |
| е скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по |
| ше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезвере |
| м зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="cha |
| е цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати: |
| ато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозо |
| , међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> |
| {S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, |
| а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно |
| ко јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису |
| ким лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ип |
| нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S |
| ријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиле |
| је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да |
| стиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, реш |
| на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Том |
| ек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од ц |
| n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био он |
| о оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, ост |
| ве са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те ње |
| ји се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим |
| рвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би о |
| .{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао |
| {S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролеп |
| дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, |
| и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све прези |
| чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p> |
| сена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није з |
| о овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пре |
| о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обуч |
| би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ колен |
| продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, за |
| > <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="8 |
| о.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе |
| Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ |
| мела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није треба |
| ошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту |
| ећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори н |
| тери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада до |
| Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, с |
| о је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да |
| е и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје |
| им и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по пот |
| о је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети н |
| тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И |
| <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући |
| ја би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када |
| акар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици |
| ласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се ку |
| <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико |
| оље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и м |
| ав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га |
| јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој пок |
| , <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони к |
| од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе |
| аутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу |
| е била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> |
| ишта није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што |
| очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад |
| и, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом од |
| крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако те |
| ти, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да ј |
| и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, к |
| то се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши |
| 1_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвар |
| два му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, г |
| лој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год |
| ож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити |
| ријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га ј |
| е се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, ј |
| латили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то |
| кидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, кој |
| ј грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p |
| сећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, |
| не у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњ |
| е, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је |
| што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним |
| у мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он т |
| д сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да бил |
| су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште мек |
| розора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама к |
| и њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из пос |
| ела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фе |
| туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да ми |
| ре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> |
| еше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</ |
| ота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И о |
| ле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком |
| ај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не вр |
| је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div |
| ање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не |
| , час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" |
| ...</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симк |
| ида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у |
| з њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и |
| ла сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
| а се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би с |
| , игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да с |
| ожда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је би |
| јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек д |
| укала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није о |
| {S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И |
| она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно |
| осио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да поз |
| ихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А |
| да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин о |
| ичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не |
| младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није г |
| код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, |
| а, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код кућ |
| мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан ве |
| а учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} |
| егне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и |
| труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом |
| и!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама по |
| ед предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато |
| рашно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, те |
| би је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, |
| е, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет |
| бен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама |
| ледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на док |
| аде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб |
| ко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је |
| Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да уст |
| напред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста |
| ако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њи |
| ржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прс |
| и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они са |
| за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти |
| ло; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, о |
| у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи у |
| д њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог |
| одају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим насле |
| а каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мат |
| <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благо |
| ребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не мо |
| више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, |
| замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, в |
| авала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она |
| о што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасв |
| она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p> |
| м лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је бил |
| кречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собо |
| е к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва ли |
| у одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гл |
| манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и к |
| прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би дол |
| е, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, р |
| .{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су |
| га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирн |
| и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! |
| у полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако |
| свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне мин |
| е модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а |
| ља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у с |
| ом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао та |
| зана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих |
| о му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва |
| ав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све позд |
| белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод у |
| косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше |
| руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</ |
| једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова св |
| ле су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледал |
| ији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матер |
| е <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак |
| е са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокан |
| штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој с |
| хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, |
| отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим |
| ећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то преб |
| а изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за |
| ста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особи |
| њом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за т |
| епотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брач |
| } И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркв |
| нија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње св |
| ј вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља ро |
| ући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од |
| су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом |
| то скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са |
| еле ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер |
| леда кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена |
| Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека с |
| ћа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на |
| дби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раме |
| рата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се посл |
| р.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином св |
| </p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна то |
| </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, |
| S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осе |
| м, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод х |
| ладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дн |
| ела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто |
| обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S |
| е.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан |
| Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисо |
| интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да |
| овац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакши |
| , сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа |
| скошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла ј |
| ећ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њ |
| ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљам |
| д њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис |
| вала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцр |
| агда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није |
| стом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од р |
| лим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих о |
| агом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" x |
| журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла со |
| рла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније |
| трашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рек |
| ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође |
| о се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи |
| о врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из |
| ност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И |
| разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охраб |
| и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, |
| одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигн |
| зећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63 |
| т некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — |
| аки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заи |
| ину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка |
| ји глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, в |
| тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се сл |
| поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није до |
| ли, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била там |
| зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи и |
| отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога оте |
| p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Бил |
| нала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој |
| а ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, |
| И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили м |
| е сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од |
| смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, д |
| ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, зве |
| пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање нек |
| бе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче н |
| ве више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим |
| е, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са с |
| и послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није |
| о додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима |
| и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледај |
| ваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања |
| оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његов |
| ва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је |
| pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, кој |
| ан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око вра |
| ховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-М |
| е амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узв |
| ређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S |
| диркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чис |
| спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да до |
| това.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста от |
| авлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се |
| офка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.< |
| по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негова |
| а деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо |
| тери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: |
| Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заи |
| ка.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или |
| еке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку |
| их долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} |
| оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека ст |
| ише јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој доса |
| рса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио |
| /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у по |
| о у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> |
| и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тог |
| дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свак |
| а ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, |
| х почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређиват |
| док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} |
| нио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена |
| оћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина ниј |
| заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчи |
| ђе. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предоми |
| осле прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за |
| ињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка |
| ног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, |
| {S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софк |
| изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шушта |
| почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, |
| кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| де и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ |
| од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила з |
| а трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо ку |
| а била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софк |
| на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пун |
| као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мор |
| олико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханов |
| из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши |
| ичати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одби |
| чио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке |
| оре у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{ |
| е, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тел |
| , нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, к |
| када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и м |
| з да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога |
| се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам ха |
| за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лич |
| ружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да аши |
| е, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тад |
| прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлу |
| о је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распаса |
| уси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела. |
| ао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава |
| о понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава |
| дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући |
| смом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој посл |
| сма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем ј |
| — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он |
| о и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем ј |
| д вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, з |
| онавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде |
| узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима п |
| „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнак |
| /p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај жи |
| је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, е |
| од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава |
| доздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава |
| ци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote |
| а хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости д |
| ита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где |
| пи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђа |
| , да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једн |
| осили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би |
| има и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији. |
| е он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено |
| радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p> |
| би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држал |
| хваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку |
| дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, |
| {S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо |
| оси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да |
| поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до с |
| ин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја |
| пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како св |
| и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи ј |
| посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И |
| ину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клече |
| бећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку најви |
| д среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље |
| p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!< |
| ма и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, |
| и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим пр |
| љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у гла |
| као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку. |
| поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом |
| на онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марк |
| плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто |
| запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по л |
| омци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одо |
| а.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и н |
| ио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једна |
| а капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је би |
| у врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} |
| ополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана. |
| јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих |
| елине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све ле |
| ја, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће |
| пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није н |
| ечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење ре |
| еним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље |
| до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, |
| , а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак на |
| их плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим |
| p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, |
| S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она з |
| е више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом це |
| нда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши |
| плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни |
| половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} |
| , кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га |
| едела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкорт |
| а плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је |
| а, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, |
| велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестиј |
| рађен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по у |
| ући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро доша |
| з двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређ |
| пе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су с |
| да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се |
| а, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са сво |
| захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор |
| енија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околн |
| да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у поче |
| пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S |
| стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ св |
| г имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно |
| о, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастук |
| оклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлају |
| да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S |
| исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, д |
| елом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат |
| над асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{ |
| звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по |
| ила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и |
| к и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак гл |
| , његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пу |
| лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно |
| ових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они б |
| је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а суви |
| о је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њихов |
| ју!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од С |
| икну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани |
| а тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побесне |
| ити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући је |
| закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа |
| ру смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање |
| } А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, ка |
| утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њ |
| али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин от |
| м Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда |
| , и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео |
| Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стри |
| : да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</ |
| е поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекас |
| матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали |
| поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да |
| ње.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непре |
| сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад |
| да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да |
| > сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, |
| ао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после с |
| ће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И в |
| "44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг рани |
| е сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушк |
| {S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе |
| он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, к |
| да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена |
| е сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најго |
| ље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она |
| ек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Ми |
| ка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобр |
| у, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвока |
| иш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погл |
| , прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више |
| колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Ма |
| то се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се |
| отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сирот |
| акључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају. |
| а, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога. |
| е, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да р |
| упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам ко |
| и до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> < |
| S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S |
| њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је тво |
| .{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да |
| ашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу |
| мати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— |
| нам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе |
| да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одгова |
| /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер |
| <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, на |
| и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, |
| ивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жа |
| p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађ |
| иш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља |
| чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка |
| "199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна |
| траха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} |
| :</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћ |
| p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то |
| хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би г |
| Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми |
| раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chap |
| и да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери |
| азду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер отка |
| аче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p |
| е гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћ |
| до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и |
| о је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — |
| цали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око |
| еднако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> ш |
| е.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год б |
| а) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на |
| се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене |
| од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда |
| ="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за |
| но мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њ |
| {S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављај |
| ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа |
| ро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Ма |
| сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те |
| готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је |
| ту што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, о |
| е појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у |
| а.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осет |
| због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије |
| жи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, ка |
| Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку |
| а, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није |
| ту и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува |
| фки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла |
| .{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него т |
| рта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте брад |
| {S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући |
| ко тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија |
| од своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је |
| могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, |
| ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, та |
| и сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је |
| свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко |
| а, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главно |
| е се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, ка |
| дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје ку |
| а дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од |
| ако он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седет |
| њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} |
| ткада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, н |
| ише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на |
| д до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас |
| {S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то |
| је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да с |
| же.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је |
| к што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса под |
| ијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, прод |
| када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на |
| седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и зауд |
| >— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за те |
| чи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} |
| ом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, |
| Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је |
| , што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није |
| еснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступ |
| ћи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била там |
| Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не |
| ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, |
| ато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, ка |
| ечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одав |
| жи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповес |
| би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у сам |
| вона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужв |
| Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. |
| а, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући ку |
| лазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> < |
| је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде |
| ивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да ј |
| ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изне |
| ко богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баб |
| да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тиц |
| По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала ј |
| "181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то |
| те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набра |
| од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по |
| } Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око ва |
| {S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи њ |
| пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и |
| {S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и исп |
| , у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим х |
| готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју же |
| чеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висо |
| ена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласо |
| звученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у |
| када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој нов |
| е, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви |
| међу њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и |
| авом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p |
| ући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ |
| собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио |
| и и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пуш |
| греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И |
| а до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети |
| сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била до |
| чним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, |
| ко реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по ва |
| у налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас |
| велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки лог |
| о, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:< |
| еном поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и |
| /p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настад |
| лела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и пл |
| се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек би |
| </head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ |
| pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, |
| а, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и |
| на и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око |
| жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала |
| ене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод с |
| постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом |
| е и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би вла |
| кочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, |
| чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, ви |
| и шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то н |
| е двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког пра |
| е да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И |
| толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да за |
| После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када |
| .{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца |
| очекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, г |
| та, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине. |
| /p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди М |
| pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као |
| ривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, |
| гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба н |
| ачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на тол |
| низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала |
| ужа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса |
| рио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{ |
| уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се ме |
| се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, |
| љивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био |
| материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како с |
| е од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова |
| ред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три |
| арци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „в |
| ана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, зб |
| био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, |
| чету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најм |
| и крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скам |
| ојом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том |
| та од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је н |
| показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићено |
| већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p |
| ло би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе |
| ада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати |
| колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са сва |
| ако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измуч |
| , па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софк |
| зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да |
| тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додир |
| ко њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћу |
| ј руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— |
| скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и п |
| оз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда пре |
| к та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их |
| виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али п |
| род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, |
| са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед д |
| у код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је зад |
| сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куп |
| села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се д |
| ћи шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу у |
| уком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од у |
| ија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичка |
| ељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу как |
| банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на ко |
| и, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, им |
| , да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, п |
| мо да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа |
| која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и с |
| , зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је од |
| ма, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве |
| и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И сва |
| дном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди |
| , и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време т |
| ласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> |
| .{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и разв |
| је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то |
| бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и |
| по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једна |
| радом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сад |
| м је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да б |
| ке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту п |
| диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капи |
| уно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогати |
| екако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и покл |
| сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда |
| братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав о |
| онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне |
| ада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићен |
| у као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубок |
| ни не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, |
| тац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшн |
| р стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола дово |
| са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући |
| ове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов |
| по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у своји |
| остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе |
| оји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па ча |
| оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ |
| ек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Рата |
| узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} О |
| ред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њ |
| ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S |
| очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су |
| ова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега ј |
| о дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њег |
| кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и |
| раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижу |
| провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, |
| се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући о |
| ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах |
| ј соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек ње |
| n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по |
| преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из ча |
| да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> |
| иде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} |
| би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су |
| као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишт |
| р, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намешт |
| ad>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније це |
| би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким св |
| ниште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића |
| е и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада |
| “ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред |
| ље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу т |
| да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} |
| гледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети ота |
| а и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са |
| ма, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и има |
| доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао |
| реле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких |
| и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод ц |
| ила задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Уза |
| у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чу |
| е зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гу |
| бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страс |
| ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} О |
| е ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати |
| или би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би поста |
| ј рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, |
| раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљено |
| p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, |
| духом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опи |
| ровели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен та |
| ље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек мо |
| их пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази ок |
| а колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута |
| етло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не з |
| {S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрх |
| ио једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршиј |
| е, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и с |
| >И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађењ |
| ући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкиц |
| коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:< |
| Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је |
| о прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене о |
| има и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а с |
| село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, с |
| стуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На |
| ћу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} |
| чекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је баца |
| е.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> |
| же и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може |
| — Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљ |
| ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривал |
| ако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Га |
| а оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди М |
| за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И |
| ку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се |
| тара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики |
| зва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито |
| рач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лел |
| ој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала |
| ед себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже |
| се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивч |
| азе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим анте |
| Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, |
| е хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима |
| , задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских |
| .{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и ула |
| а то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да |
| мама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Оту |
| иганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по ок |
| и му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</ |
| е хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да п |
| о двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет |
| од руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час уст |
| она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих |
| да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Соф |
| себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сва |
| све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашк |
| а махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, |
| пијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном пре |
| а, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чека |
| ју, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негују |
| амо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису мог |
| јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај стран |
| сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око |
| затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, к |
| чију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је зн |
| авали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, |
| оване, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа |
| Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и |
| абашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њих |
| плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ни |
| око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући |
| /p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, б |
| .</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима зна |
| ке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки |
| која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од ши |
| д <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте наро |
| била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од ср |
| оби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети |
| е су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кро |
| старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла д |
| зила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштим |
| на, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и озној |
| и, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око |
| ве скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И ус |
| о, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим |
| има а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани |
| јеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, ми |
| ајући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које зал |
| <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падају |
| иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је виш |
| се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и ша |
| д слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је |
| шију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу |
| сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} |
| али су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом |
| и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, |
| ао скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црн |
| } Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједно |
| а да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све ме |
| ајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оце |
| унце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет св |
| бе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који с |
| авало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све |
| понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се п |
| крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко виног |
| оја је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра |
| b n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је о |
| ваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ |
| у око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са своји |
| шији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно праз |
| ази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје |
| у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, |
| ако је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије |
| живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њ |
| ећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она С |
| доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било и |
| рзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах о |
| је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, да |
| иближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око |
| ван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она вре |
| сравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала |
| друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Г |
| и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак |
| тно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, |
| ајтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још виш |
| оћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и до |
| } И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један ч |
| лећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом |
| им кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гл |
| не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске |
| родни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оп |
| уштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владич |
| верима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене в |
| > <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито |
| распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити с |
| а гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз |
| у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ва |
| {S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву сн |
| једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој |
| м, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе сед |
| а кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и п |
| да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се нади |
| и је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која б |
| нула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог ам |
| ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак |
| јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слеп |
| аше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет б |
| д среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрх |
| па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала ј |
| на земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Соф |
| и, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећ |
| тране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из |
| бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са |
| ђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, з |
| собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p |
| га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, |
| јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста |
| азујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како М |
| ид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и |
| везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бу |
| ени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали |
| кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицам |
| његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и с |
| како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом |
| свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широк |
| > <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуш |
| у и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у |
| већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој |
| иде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су о |
| им накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито под |
| сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшиј |
| е један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, |
| и миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али |
| ламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари |
| је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечи |
| мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње |
| о се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацал |
| ужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, по |
| од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлази |
| о последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљив |
| овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај се |
| х игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спек |
| масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићен |
| ечења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се гл |
| алдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је |
| би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату по |
| влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S |
| дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и |
| , одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Ота |
| и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостин |
| били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чуве |
| агреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагр |
| тира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећ |
| ала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она |
| , толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда |
| е; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и с |
| научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n=" |
| , које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоц |
| лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и |
| туда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарањ |
| се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће. |
| а се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не |
| а женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са т |
| учао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао ба |
| а је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније к |
| адали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога то |
| и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пре |
| но, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних |
| о себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак |
| у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи ц |
| .{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлаз |
| м ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивш |
| урно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Он |
| волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да си |
| а сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивиј |
| кав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не |
| S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела |
| у то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} |
| ћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, |
| И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде д |
| олети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је |
| еница у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док |
| није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капи |
| ако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је |
| p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на г |
| а је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер |
| а једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спа |
| здрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обу |
| љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љ |
| би и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него |
| би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S |
| крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самог |
| е не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца |
| које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турс |
| степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла за |
| на, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, |
| грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не к |
| мшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се |
| дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На |
| дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> |
| е од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о |
| би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после пев |
| "48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од |
| , као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе |
| ца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла |
| није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, з |
| више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни ј |
| ваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и ц |
| јстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињ |
| лагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се ра |
| >И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ |
| је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, к |
| шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слоб |
| као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује |
| о дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму |
| сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и |
| у годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — |
| после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S |
| тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се д |
| ајвише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаут |
| ући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, јо |
| грађена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су |
| па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штог |
| но, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разбл |
| у се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ ису |
| ткинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и |
| еговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама |
| и и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако р |
| буши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сам |
| его о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{ |
| вако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење |
| , јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Св |
| би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покр |
| а постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А са |
| ="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка |
| авила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнан |
| а из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са п |
| тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, св |
| ре била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме. |
| и би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где ј |
| p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, |
| чињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен |
| , вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да изл |
| е, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове ош |
| ст изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се |
| јских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Ј |
| p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је |
| да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи |
| ви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим |
| ма.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од |
| млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин |
| ивоту, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, ни |
| ко у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са ок |
| ва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и кори |
| е трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чу |
| во сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сад |
| укама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, по |
| силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да |
| е их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нов |
| еко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја |
| води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, к |
| обе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако |
| висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страш |
| а она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да т |
| амо за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запреп |
| им сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S |
| ћа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, |
| екрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, |
| иноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Ун |
| лобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и п |
| тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ћ |
| векну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом |
| а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске |
| шљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отворени |
| спасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослоб |
| са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они же |
| инко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, д |
| аном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно с |
| оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набр |
| а њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он |
| ела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим кора |
| или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су |
| већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скуп |
| оким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој |
| едао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се |
| о чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњ |
| руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће |
| чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њи |
| подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и цр |
| у.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко ка |
| p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као д |
| лете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се |
| доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим |
| сти, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, друг |
| з њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнет |
| лил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb |
| у заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала исп |
| ше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тад |
| е она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је |
| ћ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело |
| !</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— |
| воје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да |
| ојаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они |
| и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне д |
| } Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и криј |
| ом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем |
| хтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу д |
| диже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, син |
| а свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезал |
| де како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, прод |
| е, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S |
| ој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без |
| ко чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да |
| ратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као ост |
| љајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене |
| ежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте |
| стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа |
| м га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољу |
| пи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се в |
| на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је о |
| авијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душ |
| левала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом са |
| о.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени |
| као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{ |
| и се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих шири |
| ињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, меша |
| гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах |
| ци и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако |
| ространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, шт |
| р.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од пра |
| ата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога |
| шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире? |
| ња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и |
| е нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче |
| већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{ |
| ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајд |
| ође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на маш |
| решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и с |
| д поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што |
| ле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А ве |
| идова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како с |
| иша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога н |
| и живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од |
| Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је |
| пије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потп |
| ло и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она |
| еше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весељ |
| стао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама |
| о се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, д |
| изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве мин |
| егазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају ок |
| лици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихн |
| ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите. |
| ори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушк |
| ко схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико |
| је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и |
| Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узе |
| амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је на |
| се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и крију |
| а који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, к |
| ашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> |
| иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи с |
| варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са |
| ћи самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се |
| ст прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по |
| и овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро |
| уче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког |
| а газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђ |
| еднако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, |
| овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама |
| задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кр |
| њу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици |
| “ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> |
| а од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ |
| ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, |
| и у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије |
| од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и |
| овољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут |
| сти.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа д |
| ога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и д |
| да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свира |
| никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су бр |
| рији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет с |
| але са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунар |
| ема њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, не |
| не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ј |
| а како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то |
| , неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само |
| е било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи |
| S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи |
| агда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, д |
| околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед |
| Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт и |
| било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и ж |
| и, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим |
| ише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се нат |
| отово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на |
| и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем |
| у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине |
| а није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је |
| оту виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару разви |
| стати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека поп |
| о пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на а |
| } А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је |
| Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, |
| да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то |
| ву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како поч |
| ом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="1 |
| крачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, кој |
| мо што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на уст |
| сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том М |
| једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она ски |
| та, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико деб |
| ајпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она вид |
| ом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— |
| увши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом |
| то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, п |
| ала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре засе |
| оје ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. < |
| е, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају н |
| минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубо |
| е свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима |
| њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа и |
| обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и ур |
| у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред |
| од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> |
| је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залог |
| ћала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе доди |
| себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи |
| ело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, |
| атима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под о |
| ови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се позн |
| његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, |
| уке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећ |
| иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спре |
| Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S |
| алазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да л |
| ице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка х |
| авнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{ |
| а ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да шир |
| ешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{ |
| еким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по ле |
| а није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкар |
| кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је |
| ајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, а |
| по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потр |
| фки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза |
| ном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипа |
| се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила |
| као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми бил |
| тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још |
| је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина з |
| вори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p> |
| у да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте д |
| је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и |
| сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је |
| од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{ |
| гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш д |
| навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када вид |
| као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, |
| их ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, |
| него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однего |
| глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, |
| та; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све |
| моте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не б |
| не најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан |
| ко уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не |
| Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна д |
| Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сам |
| , као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} |
| у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узим |
| а држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> |
| ла, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољ |
| сти, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на |
| кну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Ха |
| брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и |
| а, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} |
| омагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах б |
| о не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто |
| фка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свр |
| требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се |
| онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — од |
| крену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у о |
| его као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са |
| етну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и подни |
| рекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчањ |
| ни, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| у о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ |
| рачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека |
| ље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељ |
| трчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек н |
| онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, доне |
| лавом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче |
| ала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, сре |
| атови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. |
| те?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи с |
| за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата |
| ка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај њег |
| на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме доне |
| аиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећ |
| је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} С |
| кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после |
| абацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано |
| ранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се приб |
| и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују |
| , па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је |
| и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала |
| је, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећају |
| ој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре |
| а, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од |
| мигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нану |
| а, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — за |
| теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се С |
| ила је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} |
| одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се о |
| два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> < |
| кати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћ |
| онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одоз |
| ком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пи |
| вирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо |
| је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> < |
| ет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајућ |
| S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама |
| шуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга |
| на не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо. |
| дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га |
| рнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из ш |
| не.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој |
| јући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обу |
| носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са ј |
| оже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свиле |
| бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их |
| ијући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака |
| ољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— |
| , попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене оч |
| а лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехо |
| му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његов |
| их очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} |
| Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало прамен |
| ој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спро |
| туке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а ка |
| оцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани брков |
| еровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би |
| та.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна |
| воја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко |
| , већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{ |
| 242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешља |
| } Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као уми |
| реће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави |
| нице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву |
| " /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, |
| она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док |
| е требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у р |
| мети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваисти |
| ених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, |
| ом и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са св |
| чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне |
| p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са м |
| екшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим ја |
| а израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод |
| а и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, |
| ој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово у |
| ча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} |
| <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му |
| од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобн |
| због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од у |
| тане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој ост |
| еља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и |
| е цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи |
| трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— |
| Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не |
| рећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у |
| е нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што |
| >А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једин |
| игурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште до |
| и казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она јед |
| ...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све шт |
| да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло њего |
| ом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила |
| е кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна |
| андила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, чет |
| еше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у |
| ћи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, он |
| агње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не п |
| а кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" / |
| ређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испре |
| рак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Со |
| утно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком при |
| дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај |
| ама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо |
| она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се о |
| е и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су |
| на и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Во |
| го та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када |
| м приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та |
| атери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхић |
| <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, |
| рочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свак |
| ено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, зади |
| , као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> |
| оштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса пал |
| њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад |
| после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе |
| од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n=" |
| виш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уреди |
| би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, поч |
| , истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од ко |
| тљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, за |
| реобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да |
| ш на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва бил |
| ла је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назир |
| дбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="2 |
| а репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући |
| ко друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом с |
| већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, |
| гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад |
| своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и би |
| долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па |
| апије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин |
| неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мек |
| ше њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати бил |
| , и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око |
| ању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n= |
| ао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она |
| саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p> |
| када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столиц |
| што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и њег |
| Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длака |
| ћ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да |
| .{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p> |
| ли тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, наро |
| у вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке би |
| S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И по |
| иноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње |
| целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, |
| у.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које намес |
| ило по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, ве |
| ушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, |
| славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву |
| везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а |
| аве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пун |
| вна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једна |
| је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, |
| и и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само |
| главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чи |
| ињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљени |
| од кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И |
| е изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А |
| ељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекр |
| или на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Соф |
| амо за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима |
| она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S |
| етри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из се |
| амо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, |
| ој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као |
| } Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли |
| , бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше дола |
| о исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по н |
| ак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када |
| даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само |
| ности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магд |
| p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребија |
| да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газд |
| да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима сн |
| онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, |
| и.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И |
| бија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јас |
| > и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешк |
| у и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зи |
| ретрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих з |
| , већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више |
| е чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и |
| одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, ка |
| пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није сме |
| Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, |
| — Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за |
| ен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у ш |
| ем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, шт |
| пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашља |
| ико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и |
| она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне |
| е до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И |
| ући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на зап |
| ију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и |
| у у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста |
| спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, ко |
| ма и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} |
| разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито |
| , прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прс |
| сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим шири |
| ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је |
| и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом |
| ме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и поч |
| ог тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{ |
| крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг |
| нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне њег |
| ек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и р |
| у паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која |
| је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: |
| RP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћућ |
| и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одм |
| ак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толик |
| ер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицал |
| да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче |
| } И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу к |
| оређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га |
| зо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њо |
| пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по ва |
| .{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И |
| неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо д |
| ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — |
| ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи |
| {S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле |
| нији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да |
| ене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је п |
| своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да разм |
| } И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавај |
| ли.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, од |
| ама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а з |
| о, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас |
| у по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, поч |
| Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а н |
| насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у |
| ла једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n=" |
| е могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и м |
| , док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она |
| </p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софро |
| ћи се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погу |
| и не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепоти |
| да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји негов |
| кинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{ |
| ладенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да |
| ажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би |
| маљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све |
| е, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, он |
| у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом |
| ела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онд |
| ранице залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало |
| е, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају ку |
| се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, ув |
| јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S |
| .{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и |
| пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учен |
| м така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, |
| белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Ј |
| са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Ал |
| жавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким п |
| тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој |
| је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ни |
| а.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би м |
| ом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и |
| се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуште |
| слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах |
| а, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разум |
| х, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али ист |
| и да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... |
| а да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то ниј |
| а пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то |
| намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више ниј |
| удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања |
| шом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је |
| да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да го |
| свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са жено |
| е дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, загл |
| риште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни с |
| е из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајд |
| е целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилим |
| ћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те |
| <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — план |
| а набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред гол |
| ште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима |
| морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била у |
| ер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, ка |
| ије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свака |
| ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за |
| високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу |
| аком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се ј |
| ило у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и |
| изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више п |
| је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало п |
| опирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ |
| рођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од |
| о времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: |
| х, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са ј |
| задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежал |
| што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> < |
| сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите доп |
| е био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у нап |
| ма све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте |
| већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да |
| обом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да н |
| нодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, |
| де.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви |
| прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекат |
| рију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке |
| Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао |
| ! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом ру |
| , више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, мл |
| ицу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како |
| кве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— |
| њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се |
| и, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би |
| то је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и |
| ветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава |
| осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од |
| уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату и |
| то је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он |
| ао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као ш |
| а велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте |
| рину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код |
| обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, свак |
| лачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; |
| ио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били |
| опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко |
| Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:< |
| губи се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, |
| њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак |
| долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења |
| адижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{ |
| а са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте гла |
| јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врат |
| ала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, н |
| м црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји. |
| што мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очим |
| и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући |
| Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, ку |
| ен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више |
| икој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Ни |
| месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материн |
| ала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна |
| Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам |
| Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале |
| на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} |
| голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да |
| ила је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су виш |
| препашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— |
| и ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов |
| вори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жен |
| д крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувен |
| са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно за |
| дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су из |
| све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поч |
| поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не |
| оћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ д |
| латкише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, а |
| а да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Г |
| и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо |
| } Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а су |
| бе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слобо |
| ика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побра |
| таше и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком |
| главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како гд |
| о Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, |
| ви, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је з |
| p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> |
| спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то в |
| и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву |
| ојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежал |
| мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако |
| шла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена |
| шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у куј |
| теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шу |
| а је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је |
| p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни поку |
| ајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побег |
| ве биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накић |
| 49" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи |
| о.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његови |
| а а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да |
| било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> < |
| иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапан |
| била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је |
| м насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то |
| туда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоч |
| Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурниј |
| го стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на |
| ак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бун |
| бави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од |
| и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и п |
| 187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом |
| оји јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала |
| в куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако си |
| своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она |
| пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и с |
| их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећи |
| иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, с |
| давна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гле |
| о је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасви |
| се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би |
| глед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова |
| те овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не пев |
| , као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву |
| са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Соф |
| ћи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађе |
| алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћ |
| а прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а |
| S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p> |
| осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који |
| нда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изн |
| е не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала |
| ветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући |
| аздо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њени |
| еној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S |
| екрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а |
| и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{ |
| >— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезек |
| "229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и ис |
| и како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако нек |
| помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} |
| } Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје с |
| о од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, |
| ја је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n=" |
| аче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела |
| пљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га в |
| мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста |
| ара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра |
| а одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се две |
| е, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{ |
| ита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши |
| е.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур |
| . „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна |
| поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, по |
| у били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то |
| јаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, |
| двајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе |
| очену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судо |
| е је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покр |
| к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући |
| .{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све |
| ре нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаш |
| влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликн |
| амандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала |
| чке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим теш |
| рснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су с |
| огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као |
| ка капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем |
| као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био |
| онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пи |
| морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик |
| г ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чул |
| ога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које с |
| авлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ |
| врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда с |
| вијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> |
| забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пре |
| са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђ |
| — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не о |
| квим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа |
| их ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви о |
| још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S |
| на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само |
| ти јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му |
| ане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зид |
| ама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буд |
| цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тог |
| ити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући о |
| ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p |
| , а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, ра |
| ње.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он |
| м широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу ви |
| када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> ра |
| е бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од с |
| на најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у жив |
| Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и с |
| није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у |
| аш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком |
| , и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва |
| е, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да |
| ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за т |
| једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може споко |
| виркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ |
| то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, с |
| рно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити |
| крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар св |
| шћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} К |
| , али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугач |
| а, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} |
| на, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе |
| } Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, |
| акшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ног |
| његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала |
| упчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да |
| врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више коле |
| раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе |
| е, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица о |
| оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и |
| еном и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом |
| ореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су и |
| мута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, ферме |
| <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем с |
| лазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} |
| Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе |
| <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, |
| сује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од |
| од куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганк |
| им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="cha |
| ти из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је |
| бише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} |
| S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка |
| ешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, |
| да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играј |
| ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена њег |
| <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и |
| у и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— |
| на, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, све |
| ка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Ма |
| д свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p> |
| ве око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb |
| авај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то так |
| и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима |
| кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче п |
| као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо ме |
| ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и |
| скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачк |
| ц још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо |
| т!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију п |
| вао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак б |
| слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се |
| ути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми |
| иганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући и |
| > <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има |
| арност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стре |
| тинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одго |
| ајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</ |
| изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она |
| утра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Арито |
| , заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наре |
| пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> |
| тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар глав |
| мља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, мол |
| кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако |
| , он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обез |
| У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? |
| ао без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p |
| — Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом |
| да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је чов |
| <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</ |
| и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно пров |
| а испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. |
| а.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p> |
| ут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов у |
| латне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, |
| ави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И |
| е, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постав |
| ви, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани |
| а миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека |
| башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте |
| и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке |
| , тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем ускли |
| жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на к |
| убише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашч |
| да: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} |
| ао дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале у |
| ишта више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заис |
| {S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, |
| лици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те |
| тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато |
| то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над То |
| шчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, |
| да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби |
| .</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и а |
| зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n= |
| еди и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са |
| ића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући |
| ам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше |
| !{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дој |
| И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су |
| } Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, |
| <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! |
| и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, |
| ама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била |
| 6" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племе |
| , тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, |
| има.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред њ |
| навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S |
| ека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њ |
| и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико ни |
| ао побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав |
| њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чис |
| о време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се |
| епша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено |
| уће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је т |
| околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} По |
| у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} |
| е, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за но |
| Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом. |
| ора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и с |
| не почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спаз |
| м великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију. |
| мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зи |
| румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагоди |
| онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје |
| мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као стари |
| мах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у |
| >Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег ф |
| ране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчи |
| нај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој |
| ње у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање |
| Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због |
| испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше |
| а, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада д |
| је могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са |
| видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варош |
| Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нек |
| да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је |
| настирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рук |
| Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њ |
| моћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се |
| , као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се |
| жевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће б |
| би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним |
| чишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ кр |
| и много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сач |
| рагичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то |
| аву.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, в |
| од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су св |
| скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију |
| Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. |
| разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио |
| тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осе |
| отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свак |
| , која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да п |
| а, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотер |
| ара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очиј |
| а у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито |
| p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шами |
| и се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни боја |
| {S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених |
| потицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости |
| еким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, си |
| најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од |
| уси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ниш |
| о се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гос |
| е собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући |
| о ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! |
| си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу леп |
| то кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно |
| ајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па как |
| пала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и про |
| задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па |
| у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу |
| еднако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба |
| о, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се вид |
| } И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> |
| о, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо |
| вега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S |
| </p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од ка |
| ру и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како |
| рда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све |
| и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи ш |
| поредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке п |
| о гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазил |
| едног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" |
| гласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говор |
| је!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши |
| Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане ру |
| е, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав |
| што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дођ |
| е може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" / |
| онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу |
| слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — И |
| да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац. |
| о, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томч |
| ко виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> |
| це у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска |
| о име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} |
| влаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се умор |
| ли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни |
| ead> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, |
| има, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигур |
| је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве со |
| офка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Из |
| ријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка сви |
| >— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p |
| њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, |
| док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се |
| тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на |
| екло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка д |
| грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прек |
| е са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n= |
| мо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као по |
| е гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, |
| ка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} |
| хне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то би |
| овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге |
| и се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нан |
| корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{ |
| ?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју |
| нко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} М |
| — Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој ост |
| м испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, о |
| испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магд |
| ама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимо |
| кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Со |
| ош прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге |
| о као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме |
| ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на чест |
| мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређу |
| куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, |
| ављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, у |
| ска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n=" |
| јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и |
| сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања |
| е било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{ |
| ада би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав |
| !</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, |
| и.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, ма |
| онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, |
| није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руко |
| ирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, |
| ог би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</ |
| стрт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим сл |
| их доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе му |
| светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, с |
| рао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И ве |
| у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за с |
| , увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да т |
| љава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пр |
| плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што по |
| ндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зно |
| ивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани |
| миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} П |
| } Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пад |
| дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом жено |
| з тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остал |
| му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или |
| е биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, ра |
| е нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S |
| настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном г |
| мам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима |
| че, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицо |
| и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита |
| де да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на па |
| ли реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су |
| што да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, |
| еде на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{ |
| е он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој да |
| ош дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје м |
| као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова |
| , са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она ни |
| ије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногав |
| Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и |
| поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се боја |
| загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{ |
| а колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали с |
| хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имал |
| један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао све |
| /p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n= |
| ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори |
| њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и |
| као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала м |
| S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би |
| раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и |
| те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због то |
| ала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могл |
| упче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих ви |
| е по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочниц |
| е додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљ |
| би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та са |
| а отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од |
| S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и д |
| , да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сок |
| мо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза |
| ље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пу |
| ше ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него |
| е су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се |
| ше ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— |
| ој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи |
| д њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, д |
| ли су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="2 |
| главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва глед |
| огла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне |
| она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у |
| еношћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим |
| его и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову шко |
| ком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази |
| ише Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више нау |
| у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n |
| а и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало с |
| е оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више у |
| е сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао у |
| лона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у ха |
| а за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, |
| страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући с |
| да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на св |
| из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши. |
| ознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, |
| ног алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће о |
| де на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије |
| јеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, |
| а, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним |
| ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаук |
| дваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. |
| не, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да |
| продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јач |
| м по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, сл |
| на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака какв |
| као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој |
| овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} |
| још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило нош |
| уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умр |
| брађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком фу |
| по стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, в |
| ну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а х |
| онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како |
| ла да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхо |
| ном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S |
| ру на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш |
| јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештени |
| а дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на |
| јни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толи |
| ен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — |
| Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго посто |
| о да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} |
| S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а |
| а, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако т |
| ет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, о |
| аких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађаве |
| ике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ак |
| ајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене м |
| авила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она од |
| какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{ |
| амота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје позн |
| а што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој на |
| која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у |
| љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| им образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} |
| или по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за тргови |
| , знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о |
| и било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је и |
| г времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала |
| Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели |
| ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те |
| на донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из |
| кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до |
| тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зн |
| имакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ д |
| у да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била |
| } По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, до |
| аћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога саб |
| д Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и ч |
| ишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим гус |
| овори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? |
| иве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њ |
| лаве не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се |
| чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе |
| е свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. |
| е проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и лок |
| , бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз и |
| сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе пр |
| ре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разле |
| налих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако |
| у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до ку |
| су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагд |
| и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и |
| је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и |
| ла да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако |
| ија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојн |
| су додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушкано |
| а ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена кап |
| увих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земљ |
| це, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{ |
| у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропи |
| капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била ко |
| казала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S |
| чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у т |
| .{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних поглед |
| ободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задо |
| што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.< |
| азима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа к |
| и близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно |
| је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други н |
| до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово |
| , када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо |
| јама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И си |
| ли испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На до |
| никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело |
| јом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је |
| Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била шир |
| ма.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог полив |
| осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у н |
| S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршив |
| уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се |
| S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова |
| е, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њен |
| е тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била |
| у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер так |
| појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су д |
| та не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом |
| бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратк |
| офка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послуж |
| је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, ј |
| не.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, |
| авице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им |
| ви велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе |
| би у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавело |
| поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али дос |
| а себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је ве |
| ст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмам |
| зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, |
| х чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чох |
| {S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обл |
| не куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала ка |
| а је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} |
| агорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозде |
| еће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из сам |
| виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али |
| ан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситни |
| ихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударањ |
| ти и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, |
| чама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани |
| оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца ш |
| сти.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страст |
| а је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ва |
| ед тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} |
| доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио |
| ниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу |
| арко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола |
| више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном |
| анске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурају |
| у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог прија |
| то је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика каме |
| толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе |
| </p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна ра |
| очекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку |
| е све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали |
| ва и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и |
| а овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене кој |
| а.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната на |
| који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње в |
| сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало по |
| а се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој |
| Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлија |
| оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уоби |
| /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би д |
| на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва ср |
| овима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истин |
| седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад |
| атраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда ис |
| исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра |
| до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арна |
| би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мора |
| /p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор. |
| ра и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, М |
| p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ак |
| е догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у ка |
| ново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној |
| све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и |
| орала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ре |
| за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тад |
| вога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им |
| ини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p> |
| ресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! |
| амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пус |
| <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... < |
| све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? |
| а, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S |
| што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче |
| устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, |
| жи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су |
| у, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више |
| а вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти |
| О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обра |
| то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, ја |
| сним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла |
| ну и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И по |
| де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> |
| то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би поч |
| ао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у |
| ничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча н |
| бина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сад |
| о их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} |
| какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје |
| уно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнем |
| из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.< |
| ла за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње |
| гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не да |
| шна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И |
| Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p |
| {S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше |
| <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, |
| , чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве |
| {S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртањ |
| а се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака < |
| оме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах |
| се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} |
| под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање има |
| чере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни сам |
| го, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, б |
| Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично њ |
| охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала |
| , далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са |
| на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не |
| њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зат |
| сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутав |
| шао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује |
| р она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одл |
| и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена |
| дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, сн |
| у ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софк |
| к), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне оч |
| интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак пр |
| арко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, |
| најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што |
| а у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те |
| да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и |
| их, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да одн |
| сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага со |
| ојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И |
| и, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али од |
| а, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види к |
| њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, |
| а не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта |
| признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, т |
| рах, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била н |
| } Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, к |
| врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу! |
| ова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, |
| одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у ком |
| је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одм |
| а гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; |
| лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, |
| у спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче |
| носи да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могл |
| њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алато |
| жати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито ш |
| ана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?... |
| купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада |
| дине, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што |
| је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако |
| ...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај. |
| те у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пу |
| еш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> |
| 2" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су но |
| могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, пос |
| пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p |
| и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у |
| е могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} За |
| а су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из |
| ући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Д |
| , не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, п |
| S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, у |
| тварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, а |
| се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више |
| њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет |
| S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папу |
| и Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила |
| твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му |
| то више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — |
| је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ ов |
| онесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе |
| ла невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле к |
| {S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, к |
| > <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, |
| обови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type |
| И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Со |
| црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако оча |
| он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде |
| шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њих |
| у све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као |
| p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то |
| <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да |
| ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се м |
| о њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам |
| оћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из |
| ршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали. |
| обици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и |
| свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губил |
| спред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и |
| била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда прим |
| агомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком |
| о и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет |
| упљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље |
| њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, |
| то даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати |
| у црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а и |
| ају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама |
| S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих |
| би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би бил |
| била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и па |
| о.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ |
| p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати |
| коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, |
| цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да м |
| А КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n |
| ући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи |
| а, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, |
| што није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, он |
| попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, он |
| е види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до |
| енско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишл |
| ке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај |
| и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеш |
| а своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни пит |
| вљале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p |
| и и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад |
| фу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са син |
| унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурм |
| увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и ост |
| ђутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемири |
| ага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, шт |
| чкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ни |
| ио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ |
| и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због сам |
| да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена |
| , — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, |
| а, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је зна |
| невереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада о |
| ли у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, од |
| остајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим т |
| то, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах |
| а на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељ |
| .{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према |
| о поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку о |
| {S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не види |
| оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, |
| доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова |
| рли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, |
| и јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он т |
| иједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин по |
| ше <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним сусед |
| онела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од |
| и.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, д |
| и сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ остав |
| рскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она |
| вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилић |
| че, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} М |
| Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори д |
| а са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, ма |
| одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајеви |
| "192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, |
| света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу чести |
| е да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, |
| подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ниш |
| је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога |
| у, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали з |
| ли Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то |
| од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по с |
| и на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, |
| кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па о |
| уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> < |
| не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће. |
| узом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизм |
| увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео ви |
| сто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасви |
| е дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још ч |
| његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са он |
| коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поно |
| и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али |
| лост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млак |
| {S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око о |
| недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што |
| бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и |
| избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А св |
| и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгле |
| е да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче |
| е да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љут |
| је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце |
| век, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита |
| и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за дра |
| али, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатије |
| најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, с |
| > <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено иску |
| p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши |
| p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелаз |
| о је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ов |
| p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — |
| ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као о |
| он чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се с |
| ње, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут |
| од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији |
| ћала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели св |
| борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена н |
| Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да |
| отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када |
| и суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза ку |
| поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дво |
| "11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од |
| хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ |
| га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је бли |
| е суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много |
| да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици с |
| се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само |
| , које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, в |
| обре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, т |
| <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, |
| о стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она |
| ени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Со |
| је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како |
| ни не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, цело |
| гли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се прибл |
| , једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p |
| о тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тргови |
| пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:< |
| S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможив |
| е трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже |
| им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе |
| , узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да |
| а горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрв |
| хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од б |
| ак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али |
| абри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој г |
| зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да |
| .{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свек |
| Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{ |
| да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она та |
| ак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви т |
| свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослоб |
| као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, |
| век јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и сва |
| није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, т |
| ала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> |
| .</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S |
| за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, н |
| ребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стар |
| b n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толик |
| воме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> |
| е, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чар |
| ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p |
| од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер |
| јама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волел |
| арала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу. |
| а ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S |
| од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад по |
| о, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, |
| <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{ |
| ка да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачим |
| је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није |
| еби слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> |
| пази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну до |
| фке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени |
| тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мим |
| зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављ |
| свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са |
| азлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво криј |
| } Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало к |
| до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила |
| ме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и |
| је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела нареди |
| ле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју ок |
| во, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу м |
| <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој |
| , јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> < |
| јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p |
| , гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и шт |
| а прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно |
| ред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово шт |
| њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</ |
| тавила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго |
| евојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, |
| на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, овол |
| а је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило д |
| се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо поз |
| је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Мит |
| е име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па |
| рахом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поре |
| матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиле |
| Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо |
| љено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од ста |
| јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро |
| , горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још б |
| Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и |
| ли тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{ |
| се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све п |
| ма, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њен |
| , пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да ни |
| де, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их дво |
| p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од |
| грејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели прв |
| осећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке сн |
| потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, |
| дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по том |
| ве речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на |
| и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо не |
| тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико |
| какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са |
| нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је ње |
| је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су |
| ато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим забо |
| у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог пост |
| ачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, |
| не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је т |
| у, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не сам |
| софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да от |
| а су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке |
| о смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, дав |
| говарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међу |
| то жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико н |
| а, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима |
| огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела |
| скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала гр |
| ка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад ужива |
| вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто |
| } И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него |
| , као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешин |
| ка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нек |
| ахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</ |
| да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} |
| но муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није |
| што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо с |
| а, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била |
| , светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али |
| распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не |
| ему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако |
| м дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, |
| а, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, |
| страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи |
| чија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те д |
| е како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тав |
| е већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав |
| брвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала |
| је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ип |
| , и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезверениј |
| га одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништ |
| ле се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нис |
| ђе луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и н |
| убоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела д |
| е Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се |
| ну сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, |
| дити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема |
| /p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} |
| и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушк |
| и:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том |
| се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки |
| у себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико т |
| ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује |
| — А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, д |
| д њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега |
| чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по |
| о је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој ц |
| надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола те |
| да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испове |
| е лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак |
| д је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато |
| че, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки |
| .</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног |
| мрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и пита |
| е мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да |
| чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као |
| ла и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме |
| и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И |
| им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и |
| е, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобође |
| ања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободни |
| пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друг |
| је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити с |
| јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, це |
| скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те |
| су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да с |
| он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче бара |
| да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати т |
| } Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупиру |
| а код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо |
| о је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, |
| у, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, до |
| у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскан |
| тишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако |
| ако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће об |
| ола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и |
| во улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што |
| А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ |
| озго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да б |
| дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ |
| је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у |
| тиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет |
| ли опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да |
| и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са ал |
| {S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, б |
| и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они ова |
| о што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p |
| штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како |
| али, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе. |
| де.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса с |
| г ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из какв |
| дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка |
| намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван |
| о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, |
| зе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муш |
| види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се |
| ла!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} |
| онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће с |
| је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада нег |
| ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред |
| љу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него |
| ада свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се |
| Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после пр |
| Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прв |
| , још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једна |
| ви чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећ |
| <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, |
| ајвећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер |
| едва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p |
| о стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали? |
| сто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није бил |
| ећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n=" |
| урно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто |
| у била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо |
| шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, так |
| лободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала н |
| коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави |
| да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особи |
| наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати |
| настиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито |
| е зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И |
| и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу ниј |
| се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том сво |
| све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љуб |
| ређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за |
| пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Св |
| ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, свак |
| ена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, шт |
| ескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дво |
| он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољу |
| и му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Исти |
| еш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати од |
| кивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што |
| ла и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, ње |
| по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навл |
| в је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело к |
| ада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова |
| и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифен |
| р то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да прис |
| није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да д |
| ву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од |
| пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родб |
| он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави с |
| жи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихов |
| неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив |
| да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој ос |
| на са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отиш |
| ркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, |
| <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хл |
| , Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће зн |
| поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по |
| ега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освес |
| би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се н |
| ђале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела |
| ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама |
| е као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехују |
| по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра ј |
| га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, ко |
| ајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носи |
| pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не |
| и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за |
| онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, |
| ме закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што мор |
| .</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадов |
| нају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак |
| подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега г |
| </p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ух |
| } И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најго |
| полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} |
| губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће |
| p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети ка |
| би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртав |
| офка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оц |
| сме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији |
| т, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је |
| свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће б |
| S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва ње |
| {S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у год |
| каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева |
| косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће |
| Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Ко |
| во што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у |
| ре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S |
| срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка п |
| м изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по двори |
| рака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не при |
| и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n= |
| отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини п |
| е, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вр |
| од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пић |
| сећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све т |
| мо куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан мате |
| е ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћо |
| љајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно |
| епоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, |
| али да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како с |
| ркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко са |
| оби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када поч |
| ило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као |
| е у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S |
| сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега |
| је и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и |
| отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" |
| ама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће |
| шини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једна |
| о к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће |
| више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, заманд |
| сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оце |
| х само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мрт |
| а је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или ш |
| ећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престаја |
| зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, т |
| чега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да |
| и.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав |
| и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко |
| је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија |
| а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели... |
| p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и |
| м тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако ов |
| оћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{ |
| а видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих |
| , а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не навра |
| ећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада о |
| то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у |
| о одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је |
| су могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А |
| еним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где тре |
| а је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да |
| срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи |
| љавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се шт |
| коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све |
| ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, |
| .{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да с |
| за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је н |
| сти, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли д |
| не куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не п |
| о уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека веч |
| имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да |
| да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она |
| {S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче |
| по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, |
| најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који |
| брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се од |
| било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућо |
| {S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим |
| ајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачи |
| ла.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њ |
| е госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим коли |
| ло.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу |
| гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала |
| , поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси. |
| е од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на м |
| лбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јави |
| о дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јо |
| у, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И за |
| , онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од све |
| н.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свра |
| свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим б |
| код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе |
| отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из |
| већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ћ |
| ом, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих |
| тавио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко.. |
| ао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је < |
| јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и |
| ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овам |
| како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изне |
| он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, висо |
| {S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у |
| пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, од |
| прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, ос |
| бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за з |
| енди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је |
| како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, оти |
| ласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, см |
| растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> п |
| гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су |
| женио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Је |
| ен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак рас |
| , ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање |
| хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са |
| е чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ пр |
| само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, |
| пињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за с |
| д њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и с |
| ући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са св |
| ивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се тр |
| тана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што |
| било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом с |
| ађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није |
| а.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учи |
| {S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, |
| сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама млад |
| да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке |
| она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, |
| памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумева |
| ђе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача |
| н отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна |
| 19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше |
| ристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сва |
| ки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба |
| е.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопча |
| као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропада |
| а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али |
| х, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у после |
| его исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осве |
| о да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свр |
| толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мат |
| то сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувај |
| Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је пог |
| би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Мар |
| ако их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, о |
| њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму ј |
| ји и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, |
| а, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет |
| знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде. |
| исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је з |
| који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од |
| гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било.. |
| ио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S |
| нога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити |
| ку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, т |
| да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике |
| о, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и нај |
| би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</ |
| и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан |
| ојим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који п |
| вања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Ни |
| друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, по |
| тву његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због т |
| , дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да |
| се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као бе |
| то је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, |
| колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на |
| што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И |
| вани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему т |
| апоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ра |
| грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој |
| аривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање ро |
| дожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаш |
| ђење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео за |
| ено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p |
| овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку |
| нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет ма |
| о утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан т |
| и се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опе |
| него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док < |
| да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако |
| јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још исто |
| она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто |
| мком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће |
| ино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „ |
| рина не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по |
| ко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него с |
| адивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати |
| а служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а јед |
| збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било по |
| у се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у |
| као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни п |
| горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> |
| ће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у |
| се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, ст |
| држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после д |
| ликом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из |
| који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице |
| ку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после |
| А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у |
| а ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пође |
| лед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се? |
| сле међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — уст |
| ла, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећа |
| о на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо с |
| е, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано |
| вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, вра |
| не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били |
| да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом субот |
| таре жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо |
| так, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у |
| прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног велик |
| ебе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од то |
| трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен |
| ју, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мисли |
| кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га |
| кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуне |
| ознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су с |
| е.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није мог |
| се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њих |
| ак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када с |
| вори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из с |
| а би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пад |
| страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се |
| ихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики ур |
| и.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њ |
| убав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш |
| мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгне |
| ли одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда препл |
| ти да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после |
| младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред св |
| p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи с |
| стога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она |
| дијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је з |
| а, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она ув |
| озница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадб |
| вао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том њ |
| Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже |
| и за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S |
| е поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од |
| пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу |
| 85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили |
| гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топ |
| да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетениј |
| и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе ни |
| е да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у ос |
| вамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разаби |
| оту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: |
| стала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, |
| ила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и д |
| } Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу з |
| она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега |
| ела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само |
| зом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте |
| > <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би |
| врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ни |
| јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</ |
| поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на |
| ћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих мате |
| ујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p |
| да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допуст |
| ћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p> |
| а! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. |
| са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му |
| А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p |
| ли.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са |
| се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као нек |
| тка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се |
| ајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још |
| басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивен |
| среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, |
| са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари освет |
| лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p> |
| да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обрија |
| се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са п |
| тку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино д |
| јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са |
| о сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{ |
| ова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како |
| м халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових |
| аш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође гор |
| за од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања. |
| е од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко уви |
| кад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред |
| коку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у |
| изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим |
| же у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свир |
| о Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је би |
| е да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И |
| ци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, ми |
| и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста |
| редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту к |
| њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, |
| S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо |
| околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ни |
| из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да б |
| брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још |
| а светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младож |
| није намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна |
| а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући о |
| а сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, д |
| свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак |
| ају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена сит |
| дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— |
| дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха ре |
| мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, ка |
| te> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са |
| е: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да |
| подара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то |
| че </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико |
| растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе. |
| <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећа |
| дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра у |
| <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке диг |
| , море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и ј |
| ла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жа |
| свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајућ |
| када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> |
| гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p |
| у Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> |
| ој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, д |
| епашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И |
| ређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава, |
| сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те |
| рачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“< |
| и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не б |
| силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како в |